Preko pune linije

Beograd se suočava s uništavanjem čije razmere prevazilaze posledice bombardovanja iz 1941. i 1999. godine

Glavni grade, imal' nade

Otkad je sveta i veka, svaka civilizacija, kultura i religija pokušavala je da odgonetne da li ima života posle smrti. Odgovor na to pitanje videće se na sudbini Beograda, ako uspe da se oporavi posle vladavine Srpske napredne stranke. Zasad, glavni grad Srbije suočava se s uništavanjem čije razmere prevazilaze posledice bombardovanja iz 1941. i 1999. godine. Za pet godina vlasti, naprednjački kartel je oteo skoro dve trećine površine Beograda. Po bagatelnoj ceni fantomskoj arapsko-srpskoj firmi „Al Dahra" iz Iriga prodat je Poljoprivredni kombinat „Beograd", koji se prostire na 300.000 hektara, Leks specijalisom je arapskoj kompaniji „Igl Hils" poklonjeno sto hektara uz savsku obalu za „Beograd na vodi", a slična sudbina je namenjena Makiškom polju, koje ima 680 hektara, na kome Bogoljub Karić planira da izgradi „Tesla Sitija". Uzurpirani su i Savski kej, Kalemegdan, brojne parcele u Zemunu i Novom Beogradu, kao i u centru grada.

Predrag Popović

Aleksandar Vučić, Siniša Mali i Goran Vesić doživljavaju Beograd kao ratni plen. Megalomanske projekte vode kao najveće evropske praonice prljavog novca. U temelje „Beograda na vodi" ugradili su brutalno nasilje, razbojničko i pravosudno.

Pre tri godine naprednjački kriminalni odredi, pod okriljem noći, dok pošten svet spava, srušili su zgrade u Savamali. Pomagali su im radnici komunalnih preduzeća, stražu su čuvali pripadnici MUP-a, a kasnije su ih od odgovornosti zaštitili tužioci, tako da ni posle tri godine taj zločin nije dobio sudski epilog. Svi rokovi su probijeni, dignuto je nekoliko zgrada bez elementarnih uslova za život, pored kojih rade samo pumpe za izbacivanje vode i restorani „Savanova" i „Salon 1905" u prisvojenoj zgradi „Geozavoda", legatu Luke Ćelovića.

Železničku stanicu, koja je radila od 1885, naprednjačka vlast je ukinula prošle godine i saobraćaj preusmerila na Prokop. Autobuska stanica je prebačena u kontejnere na novobeogradsku ledinu na kojoj nije ni počela gradnja novog objekta. Pred prošlogodišnje lokalne izbore, Goran Vesić je obećao da će svi stanovi u Kuli 1 biti useljeni do kraja marta. Prošlo je više od godinu dana, a tamo ne živi niko od nesrećnika koji su učestvovali u predizbornim propagandnim skečevima. Nema veze, prevara je uspela, SNS je ostala na vlasti, srpski tajkuni peru novac preko „Beograda na vodi", a provizija se sliva u džepove Aleksandra Vučića.

Bogoljub Karić priča da je Vučiću još 2016. godine isplatio 20 miliona evra za dozvolu da na vodoizvorištu Makiš izgradi naselje za 30.000 stanovnika. U tu cenu uračunata je i nacionalna frekvencija za BK Televiziju. Dobio je obećanje i širok osmeh, pa se sad duri i preti Vučiću. Ako ne plati dodatni mito, bar će biti sačuvani reni bunari na Makišu, koji čistom vodom snabdevaju četvrtinu grada.

S istim motivom, da opere pare stečene kriminalom i za sebe uzme pozamašan ušur, Vučić je odlučio da u Surčinu izgradi „Nacionalni stadion", da fudbalska reprezentacija ima gde da igra. Dva velika beogradska stadiona, Zvezdin i Partizanov, zvrje prazni, tribine se popune na tri-četiri utakmice godišnje, ali Vučić ne dozvoljava da činjenice i zdrav razum sputavaju njegove korupcionaške ambicije.

- Ceo koncept treba da se zove „Stradion siti", a plan je da u okviru stadiona napravimo ceo grad. Biće tu izložbeni sajmovi, prostor za kulturu i koncerte, akvaparkovi, ali i tehnološki park koji uključuje dolazak velikih svetskih trgovačkih lanaca, kao što je Ikea, a biće mnogo poslovnog prostora i kompletan stambeni blok - objasnio je aktuelni ministar privrede Mali, koji je najavio da će stadion, kapaciteta od oko 60.000 mesta, koštati između 50 i 70 miliona evra.

Kao pod uticajem halucinogenih sredstava, Mali tvrdi da će taj projekat promovisati Srbiju, jer će „Nacionalni stadion" biti domaćin Lige šampiona i Lige Evope, pa i svetskog prvenstva u fudbalu. U republičkom budžetu za ovu godinu već su opredeljena sredstva za projektovanje stadiona, a pre nekoliko dana pokrenuta je procedura za dobijanje svih potrebnih dozvola.

- Graditi potpuno nov objekat za samo nekoliko utakmica godišnje, a čija će ukupna cena premašiti 250 miliona evra, koliko je odvojeno samo u budžetu za 2019. godinu, predstavlja ludost i iživljavanje nad poreskim obveznicima. Pored toga, objekat je predviđen na relativno izolovanoj lokaciji, nepovoljnoj za gradnju i van dometa javnog saobraćaja, zna se da će ga graditi turske, a ne domaće firme. Za taj novac mogu se obezbediti besplatni udžbenici za sve đake u Srbiji, stambeni dodatak za mlade bračne parove, pomoć majkama sa troje i više dece, a mogu se izgraditi i obdaništa, kojih u Beogradu nema dovoljno - kaže Nikola Jovanović, šef odborničke grupe Saveza za Srbiju u gradskoj Skupštini.

Jovanović može da priča šta hoće, naprednjačku vlast to ne zanima, kao što se može videti iz izjave Slavka Gaka, gradskog sekretara za obrazovanje i dečju zaštitu: „Grad nema obavezu da deci obezbedi mesto u vrtiću, mi nismo bebi servis".

Gak je u pravu, gradska vlast je Vučićev servis za zgrtanje novca. Čerupanjem Beograda i Srbije, Vučić je postao najbogatiji političar u savremenoj istoriji Evrope. Najviše se ovajdio otimanjem imovine u glavnom gradu i preuzimanjem monopola u infrastrukturalnim poslovima. Nije gadljiv ni na manje unosne kombinacije, posebno kad može da ih koristi za politikantsku propagandu. Pre dve godine izgrađena je fontana na Slaviji. Iako košta 150.000 evra, građani su je platili više od dva miliona evra, a niko ne zna ko je i kako podelio razliku. Po tom receptu sad namerava da izgradi gondolu preko Save.

Za tu nepotrebnu i nezakonitu egzibiciju, od koje će korist imati samo vlastodršci koji se ugrade u posao, biće potrošeno oko 15 miliona evra. Koliko je ceo projekat štetan vidi se i po tome što je predviđeno da Grad Beograd iz budžeta pokriva buduće troškove. Londonska gondola preko Temze, slične dužine i cene karata, mesečno pravi gubitak od 200.000 evra. Čak i kad bi se životni standard u Srbiji približio onom u Britaniji, to znači da će kalemegdanska gondola praviti štetu od 2,4 miliona evra godišnje. Briga Vučića, on ne plaća, nego naplaćuje.

Radovi na Beogradskoj tvrđavi počeli su i pre nego što je Ministarstvo građevinarstva izdalo dozvolu. Pneumatskim čekićima rastureni su mnogi objekti i stepeništa na Kalemegdanu, a motornim testerama posečena stogodišnja stabla kako bi se napravio prostor za žičaru. Stručna javnosti - pravnici, arhitekte, istoričari i mnogi drugi - kao i opozicione stranke i građani pokušali su da spreče uništavanje tog spomenika kulture od izuzetnog značaja, nastalog pre dve hiljade godina. Izgradnji gondole usprotivili su se, između ostalih, Odeljenje istorijskih nauka SANU, konzervatori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Regulatorni institut za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine, na čiji zahtev je Upravni sud u Beogradu 19. aprila doneo rešenje kojim se nalaže zaustavljanje radova na Kalemegdanu do donošenja konačnog rešenja o zakonitosti građevisnke dozvole koju je za pripremne radove izdalo Ministarstvo građevinarstva.

Upravni sud je procenio da bi „izvršenjem rešenja o građevinskoj dozvoli bila naneta šteta širim interesima javnosti, koja bi se teško mogla nadoknaditi". Ministarstvo Zorane Mihajlović odmah je uložilo žalbu, sve s nadom da će sud zanemariti zakone i omogućiti nastavak uništavanja Beogradske tvrđave i arheološkog nalazišta „Antički Singidunum".

Kakav odnos naprednjaci imaju prema arheološkim nalazištima videlo se na primeru Virtemberške, odnosno Stambol kapije na Trgu Republike. Radovi na rekonstrukciji glavnog beogradskog trga počeli su prošle godine. Kad su uklonjene ploče, nasred trga su se pojavili ostaci Virtemberške kapije. Zavod za zaštitu spomenika kulture formirao je „Komisiju za donošenje predloga mišljenja o prezentaciji kapije na Trgu Republike", koja je zaključila da arheološki ostaci treba da budu prezentovani i dostupni javnosti. Ideju je prihvatio i Goran Vesić, svemoćni zamenik gradonačelnika Beograda.

- Grad Beograd se ponosi svojom istorijom i mi ćemo sačuvati ovaj lokalitet, da građani mogu da vide ove bedeme. Radiće se izmena projekta rekonstrukcije. Uradićemo otkop. A, arheološki lokalitet biće pokriven staklom. Pored će se nalaziti informativna tabla. Nemamo mi baš tako puno spomenika da bismo imali taj luksuz da ih ne čuvamo i ne pokazujemo - rekao je Vesić.

U tu svrhu produžen je rok od 420 dana za rekonstrukciju Trga Republike i povećan predviđeni budžet od 922 miliona dinara. Na kraju, Virtemberška kapija, koju su Austrijanci izgradili u periodu između 1723. i 1739. godine, zalivena je betonom i dubokim zaboravom. Naprednjačkim vladarima istorija nije bitna, oni pišu novu, svoju.

Mnogo je primera koji dokazuju vandalsku opsesiju gospodara Beograda prema betoniranju i seči stabala. Sve takve akcije opravdavaju se istim floskulama - parkovi su devastirani, zelenilo je mrtvo.

Na Ušću je posečeno 150 stabala, a nešto manje u Ulici Stepe Stepanovića. Doskora prelep drvored od Dušanove do Ruzveltove ulice, koji je bio ponos grada, masakriran je „topping" načinom orezivanja, koji je zabranjen u svim civilizovanim državama. U Hajd parku oborene su zdrava stabla platana. Raskopan je park u Mileševskoj, a Cetinjska, jedna od centralnih beogradskih ulica, 9. aprila je asfaltirana, da bi dva dana kasnije opet raskopana. U novobeogradskom Bloku 45 radnici Gradskog zelenila su posekli stabla kako bi bilo rekonstruisano šetalište. Ista sudbina čeka Karađorđevu ulicu i Topličin venac, pa i ulice Džorža Vašingtona, cara Dušana i kraljice Marije, čiju će rekonstrukciju, koja počinje 6. maja, Beograđani platiti čak 18,2 miliona evra.

Rušilačke egzibicije paralizovale su život u centru Beograda. Ukinute su sve trolejbuske linije, pa od Slavije do Trga Republike saobraćaju samo autobusi 27 i 31, što nije dovoljni ni da prebaci pet odsto redovnih putnika. Ulice koje vode od Pančevačkog i Brankovog mosta svakodnevno su zakrčene, pa nastaju kilometarske kolone kroz koje ne može da se probiju ni vozila Hitne pomoći.

Revoltirani stanovnici centralne opštine Stari grad pokrenuli su niz akcija kojima pokušavaju da pravo na normalan život odbrane od „kraljevačkog Nerona" Gorana Vesića. Marko Bastać, predsednik jedine slobodne beogradske opštine, pokrenuo je inicijativu za održavanje referenduma na kome bi se građani izjasnili o građevinarskim poduhvatima gradske vlasti. Dok čeka odgovor na taj zahtev, Bastać predvodi protestante koji svakodnevno blokiraju bagere na Trgu Republike.

- Protiv Marka Bastaća biće podneta krivična prijava zbog svih kriminalnih radnji koje je sproveo kao predsednik opštine. Bastać se bahati jer misli da ima zaštitu kriminalaca iz Crne Gore. Kriminalci nikad više neće voditi opštine i državu - zapretio je Vesić.

Nervoza „Iznoguda" Vesića može da se razume, Bastać ga izluđuje kao niko nikad pre. Ne samo što uklanja saobraćajne znakove, table Parking servisa i ograde gradilišta, nego na pokušaje kriminalizacije odgovara i nekonvencionalnim metodama. Umesto suvoparnih saopštenja, Bastać je otišao pred Vesićevu zgradu, da se pogledaju u oči. Iz mračne sobe, skriven iza zavese, Vesić je poručio da nije kod kuće. Da mu je devojka bila prisutna, nju bi poslao da blokira ulaz, kao što je uradio sa padavičarkama iz Gradske skupštine. Bastać je pomerio granice komunikacije s političkim protivnikom i pozivom na dvoboj.

- Pozivam večitog zamenika na sportski dvoboj u bilo kojoj od sledećih disciplina: stoni tenis, tenis, šutiranje slobodnih bacanja, šutiranje penala u fudbalu, šutiranje sedmeraca u rukometu, trka na 100, 200, 400, 800 i 1.500 metara, skok u dalj, skok u vis, bacanje kugle, bacanje diska, boćanje, plivanje, ronjenje na dah, dizanje tegova, pikado, klikeri, boks, ne ljuti se čoveče, obaranje ruke... Ukoliko izgubi, večiti zamenik Vesić Goran se obavezuje da će odustati od izgradnje gondole, otimanja centra grada, getoizacije Starog grada i izgradnje jarbola. Ako izgubim, obavezujem se da ću prestati sa svakodnevnim ometanjem večitog zamenika Vesić Gorana u njegovom projektu uništavanja Beograda i maltretiranja Beograđana - napisao je Bastać na svom nalogu na Instagramu.

Vesić nije prihvatio izazov. Nastavio je da se bruka napadima na druge lidere opozicionih stranaka. Dragana Đilasa, predsednika Stranke slobode i pravde, optuživao je za sve i svašta, od toga da je postao milioner pljačkajući narod, do ludačkih tvrdnji da proteste na beogradskim ulicama organizuje po nalogu Ramuša Haradinaja. Kad je Đilasu dozlogrdilo, zatrpao ga je sa dvadesetak tužbi.

Protiv Vesića i Zorane Mihajlović krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal podneo je Nikola Jovanović, potpredsednik Narodne stranke, zbog sumnje da su zloupotrebili službeni polažaj, prekoračili ovlašćenja i, svesni protivpravnosti svojih postupaka, pokušali da izgradnjom gondole nanesu Beogradu direktnu i nenadoknadivu štetu kolosalnih razmera.

Suđenja traju, a Vesić dokazni postupak vodi pred sudskim većem Pinka. Ratuje i na društvenim mrežama, gde mu na prozivke odgovara Aleksandar Šapić, predsednik opštine Novi Beograd.

- Goran Vesić iznosi laži o meni i o Novom Beogradu. Priča o rušenju, jer je to njemu dobro poznata oblast. Pa, da se osvrnem malo na samo neka od Vesićevih rušenja i urušavanja. Srušio je Šilerovu 2003. godine, odmah nakon raspisane poternice za "Zemuncima" i umesto da je ceo kompleks od više hiljada kvadrata preuređen u, recimo, neki vrtić, oni su ga sravnili sa zemljom, po lično njegovom nalogu, iz samo njemu znanih razloga. Vodio je i srušio KK Crvenu zvezdu pre 10 godina i doveo do stečaja i skoro do gašenja, a onda nestao. Vodio je i srušio FK Crvenu zvezdu i napravio najveće dugove u istoriji srpskog klupskog fudbala od oko 50 miliona evra, iz kojih ni dan danas klub ne može da se izvuče i oporavi. I opet je nestao. Danas vodi i ruši Beograd i srušiće ovu Upravu grada, što me i nije mnogo briga, nego što mi Beograđani svakog dana na svojoj koži osećamo njegov rušilački karakter, jer nam uništava grad koji volimo. Nisam prvi iz sveta sporta koji se našao pod napadima Vesića, na samo njemu znan i podmukao način. Iznoseći laži, slično su nekad prolazili Dule Vujošević, Duda Ivković, Divac, Piksi... Iza sebe je uvek ostavljao samo pustoš, čemer i jad, a koliku pustoš će ostaviti iza grada Beograda, to ćemo tek videti. Sve što Vesić uništi decenijama ne može da se oporavi. Ali, Vesiću, ima nas koji ne zaboravljamo, a još manje te se plašimo. Ima nas koji ne zaboravljamo da nema toga čega si se, Vesiću, ti dohvatio, a da nisi upropastio - napisao je Šapić na Fejsbuku.

Vesićevom demoliranju Beograda suprotstavljaju se i mnoga udruženja građana. Novobeogradski aktivisti pokušavaju da odbrane Savski nasip od bahatih moćnika, koji su tamo nelegalno podigli celo naselje i ugrozili vodoizvorišta. Branioci nasipa svakodnevno objavljuju informacije o nezakonitim aktivnostima bogatih uljeza pod zaštitom vlasti. Udruženje "Ulice za bicikliste" nedavno je održalo protestnu šetnju nasipom, ali isprečili su se vlasnici nelegalnih objekata, pa je sukob izbegnut samo zahvaljujući tome što su pametniji popustili.

- Ta gospoda su uzurpirala nasip, izgradila nelegalne vikendice, to može da zagadi vodoizvorišta. Mi hoćemo da se ti objekti uklone i da Savski nasip postane park prirode koji mogu da koriste svi građani, a ne samo ovih 300 ljudi, koji nemaju pravo svojine ili korišćenja - rekao je Zoran Bukvić iz udruženja "Ulice za bicikliste".

U tom pojasu ogromne kuće su, bez ikakvih dozvola, napravili sinovi Tomislava Nikolića. Ipak, veći problem predstavlja desetak splavova "Cunami House". Aleksandar Zubac, mladi tajkun, nelegalno je postavio splavove, ogradio prilaz obali, oteo deo šetališta, kršeći sve moguće propise. Građani uzalud prijavljuju njegove nezakonite postupke, niko ne reaguje.

- Zahvaljujući Vesiću, obale reka izgledaju ovako, jer se gradom upravlja po meri mafije. Borimo se za slobodan pristup obalama reka, želimo da Beograd bude grad svih nas, a ne Vesićeva prćija. Vesić otima i obalu Dunava, devastira grad u kome živimo, radi šta želi, ne poštuje zakone, a još manje štiti javni interes. Od Vesića jedino mafija ima korist - ističu branioci Savskog nasipa.

Devastiranju grada suprotstavlja se i Građanska inicijativa Ne davimo Beograd, čiji aktivisti su pokrenuli nekoliko akcija za odbranu Kalemegdana, Ušća i ostalih lokacija na kojima naprednjačka vlast demonstrira silu. Ksenija Radovanović demistifikuje režimsko objašnjenje da će megalomanski i vandalski projekti privući strane turiste.

- Čudno je što u naprednjačkoj Srbiji ne postoji ideja da bi turista možda voleo da vidi grad na dve reke koji se stepenasto podiže (bio je vekovima takav, dok majstori nisu smislili čudovište od "Beograda na vodi"), primerak art-deko stila oličen u zgradi "Ikarusa", arheološko nalazište Singidunuma ispod Studentskog trga, originalnu verziju Skadarlije, zaštićeno područje Knez Mihailove umesto tržnog centra u Rajićevoj, a možda i poneko drvo. Možda ćemo turistima biti interesantni mi koji smo kidnapovani zajedno sa Beogradom i igramo ovu igricu treniranja kondicije preskakanjem polomljenih trotoara, treniranja strpljenja korišćenjem javnog prevoza, treniranja izdržljivosti disanjem otrova izduvnih gasova - napisala je Ksenija Radovanović.

Šta beogradske dahije misle o njenoj kritici videlo se na javnoj raspravi o izgradnji gondole. Gradski arhitekta Milutin Folić, predstavnik vlasti, u debati koja je trajala šest sati izgovorio je samo jednu rečenicu, upućenu Radovanovićki: "Znam gde ti rade roditelji".

Zastrašivanje, uvrede i nasilje, vodeći naprednjaci neprestano primenjuju nad političkim protivnicima. Ponekad se i međusobno obračunavaju na taj način. Poslednji slučaj se dogodio, kako se navodi na portalu "Rikošet", uoči mitinga "Budućnost Srbije" u Beogradu.

- U sedištu SNS-a desila se tuča između Dragana J. Vučićevića iz Informera i Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika Beograda. Vučićević je tražio od Vesića da obezbedi više novca za miting, pa mu je rekao: "Opljačkao si mnogo para iz Zvezde i Grada Beograda". Vesić mu na to nije ostao dužan i odgovorio je: "Malinari najbolje znaju koliko si ti njih opljačkao". Vučićević je Vesića udario pepeljarom, srušio ga na pod i skočio na njega. Reagovalo je obezbeđenje iz SNS-a. Vesić je završio u bolnici - navodi se u vesti koju je objavio "Rikošet".

Povezani tragovima provizija, manipulacija, otimačina i ostalih zločina, naprednjaci zaštitu prose od svog vođe. Siniša Mali je godinama ponavljao refren u kome se hvalio kako ga je za funkciju gradonačelnika predložio lično Andrej Vučić. Otkad je priznao da se stidi Demokratske stranke, Vesić ispravlja prošlost, pa iz nje izvlači događaje koji predstavljaju plod bujne mašte. "Sa Vučićem sam išao po žurkama", tvrdi Vesić, pokušavajući da dokaže nepostojeću bliskost s vladarom. Za razliku od njegove selektivne svesti, postoje građani koji pamte da su njih dvojica najbliže bili jedan drugome 2004, kad je Vučić izazvao Vesića na dvoboj, ali mnogo žešći nego onaj sportski, koji predlaže Bastać. Vesić ne mari za činjenice, stalo mu je samo da ostane u milosti svog gospodara. Dok idila traje, zaštićen je od sabotaže unutar kartela, a povećava nadu da će mu se ispuniti ambicija da ga Vučić predloži za svog naslednika na mestu predsednika Srpske napredne stranke.

- Kada bi Goran Vesić štampao sva svoja nedela, mislim da bi bio proglašen za nobelovca - smatra novinar Srđan Škoro.

Kad dođe vreme, trebalo bi da nadležno tužilaštvo štampa optužnicu protiv Vesića, tek to bi bilo remek delo savremene srpske publicistike, polu-horor, polu-bajka. Umesto Nobelove nagrade, Vesić i njegovi saučesnici u uništavanju Beograda zaslužili su adekvatnu sudsku presudu, koja će ih na duži rok zadržati u nekoj od renoviranih ustanova zatvorenog tipa.