Za devet godina vlasti Zorana Mihajlović je prigrabila 108 miliona evra, po milion mesečno. Pametnija od ostalih naprednjačkih kriminalaca, još prošlog leta, pred izbore, nameravala je da se povuče iz izvršne vlasti i napusti Srbiju. Umesto dozvole da pobegne na sigurno, gazde iz Amerike dale su joj nove zadatke. Mora da poništi ugovore Srbije i Rusije u trgovini energentima, da obezbedi dozvole Rio Tintu za eksploataciju rudnika litijuma u Podrinju i da kontroliše radove na Moravskom koridoru. Za taj posao biće nagrađena s još nekoliko desetina miliona evra, ali i optužnicama, kojima će joj biti zaprećeno dugogodišnjom robijom. S obzirom na broj i težinu pljački u kojima je učestvovala, Mihajlovićka nema šanse da se izvuče od odgovornosti.
M. Grabež
Aleksandar Vučić je organizovao nekoliko megalomanskih projekata, kojima je surovo opljačkao budžet Srbije. Na izgradnji autoputeva, vetroparkova, mini hidroelektrana, „Beograda na vodi” i prodaji rudnika, reka i oranica, Vučić je zgrnuo ogromne sume novca, a odgovornost je prebacio na Zoranu Mihajlović. Na svakom spornom ugovoru nalazi se njen potpis.
Mihajlovićki se svidela uloga potpredsednice Vlade Srbije i vođenje nekoliko ključnih ministarstva. Raspolagala je s velikim budžetima, namenjenim za kapitalne državne investicije i privatno čerupanje. Do tih pozicija nije došla zahvaljujući svojim kvalitetima, nego uticaju američkih ambasadora.
U vrh SNS-a progurao ju je Kameron Manter, a na državničke funkcije Majkl Kirbi. Kirbi je bio prvi američki ambasador koji je dolazio na njenu slavu, da uveliča Aranđelovdan, a tu tradiciju su nastavili svi njegovi naslednici. Pored te podrške, Zorana Mihajlović je specijalan status dokazivala i članstvom u Trilateralnoj komisiji. Na taj način širila je famu o sebi kao o „objektu pod američkom zaštitom”.
Naravno, to je prazna laž. Ona nema zaštitu Sjedinjenih Američkih Država, nego pojedinih korumpiranih diplomata, koji imaju rok trajanja. Mihajlovićka je to na vreme shvatila, pa je počela da pravi i rezervne polise osiguranja.
Kajl Skot, američki ambasador, u leto 2018. godine, na sastanku kome je prisustvovala i Zorana Mihajlović, dao je Aleksandru Vučiću projekat za „Moravski koridor”, koji je priredila američka kompanija „Behtel”. Skot je naredio Vučiću da poništi ugovor iz 2013. godine s kineskom kompanijom CRBS i da posao na izgradnji autoputa Pojate - Preljina prepusti „Behtelu”.
Umesto 492 miliona evra, koliko je dogovoreno s Kinezima, Amerikanci su tražili i dobili 900 miliona evra. Vučić je pristao na sve. Za kontrolu nad tim poslom zadužena je Mihajlovićka. Krajem 2019. godine, opet na zahtev Amerikanaca, ona je serijom aneksa pristala da cenu podigne za još sto miliona evra. Mihajlovićka je pristala da učestvuje u tome iako je znala da je u pitanju privatni aranžman, koji nema veze s administracijom SAD-a
Da bi se obezbedila, počela je da se bavi špijunskim aktivnostima. Prikupila je stotine ugovora o poslovima na koridorima, ali i oko izgradnje naselja u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Od 2016. do 2020. godine Vučić je naredio hapšenje čak 54 saradnika Zorane Mihajlović, među kojima su bili i državni sekretar u njenom ministarstvu Miodrag Poledica i savetnik Miroljub Jevtić, koji je priznao da je ministarki i njenom mužu na ruke isplaćivao mito od po 10.000 evra. Na merama je bila njena najbliža saradnica Marija Blećić, pa i lični portparol Svetomir Marjanović.
Nebojša Trbović, bivši inspektor Unutrašnje kontrole MUP-a, nedavno je otkrio da je fantomsko odeljenje u kabinetu tadašnjeg ministra Nebojše Stefanovića obrađivalo Marjanovića, pa i Gorana Vesića, koji je bio sumnjičen za malverzacije oko legalizacije objekata u Beogradu.
Zorana Mihajlović nije imala velike resurse na raspolaganju, nije mogla da angažuje MUP i BIA, ali snalazila se na druge načine. Snimala je sve svoje razgovore s Vučićem. Napravila je bogatu kolekciju dokaza o Vučićevoj umešanosti u sve korupcionaške afere u građevinarstvu. Mihajlovićka je formirala Radnu grupu u Ministarstvu građevinastva i saobraćaja, koja je sprovela istragu poslova na na Koridoru 10. Utvrđene su malverzacije teške oko 18 miliona evra u režiji Dmitra Đurovića i grčke firme „Aktor”. Mihajlovićka je zahtevala da Tužilaštvo pokrene istragu i procesuira taj slučaj. Vučić to nije dozvolio, pretio joj je i vređao je. Nije ni pomislio da ona snima razgovor.
Na insistiranje Amerikanaca, (lično zainteresovanih), Mihajlovićka je prebačena u Ministarstvo rudarstva i energetike, kako bi ispunila obaveze iz tzv. Vašingtonskog sporazuma, koje je prošlog septembra preuzeo Vučić. „Objavili smo javni poziv za izradu strategije razvoja energetike Republike Srbije, kojom će se utvrditi energetska politika i uslovi za održivi razvoj energetike u periodu do 2050. godine. Ovo je velika promena i prekretnica za energetsku politiku Srbije”, rekla je Mihajlovićka pre nekoliko dana.
Promena se odnosi na raskid saradnje sa Rusijom, od koje Srbija kupuje više od 70 odsto energenata. Mihajlovićka je preuzela na sebe da izvrši promene u strukturi „Srbijagasa”. Za početak, kriminalizovaće i najuriti Dušana Bajatovića, koji već 13 godina rukovodi tom kompanijom, koja važi za njegovu ličnu i partijsku kravu muzaru. Socijalistička partija Srbije neće moći da nadoknadi gubitak novca koji izvlači iz „Srbijagasa”.
Pored tog zadatka, Mihajlovićka radi na obezbeđivanju dozvola za kompaniju „RIO Tinto”, koja planira da u Jadarskoj dolini počne eksploataciju rudnika litijuma. Ekološka i građanska udruženja i opozicione stranke upozorile su na opasnost po životnu sredinu, ne samo u lozničkom kraju, nego u celom Podrinju i Posavini. I Magazin Tabloid je objavio nekoliko tekstova u kojima su izneti podaci o pogubnim posledicama načina na koji posluje „RIO Tinto”, koji je širom sveta izazivao ekološke katastrofe.
-Nikakav ugovor sa „RIO Tintom” neće biti potpisan dok ne budemo imali sve neophodne studije uticaja na životnu sredinu i dok svi ne budu imali uvid u to. Vrednost rezervi mineralnih sirovina u Srbiji procenjena je na više od 200 milijardi evra. Možemo da se slažemo ili ne, ali je važno da baratamo činjenicama, umesto da skupljamo poene na poluinformacijama i zastrašivanju građana. Agresivni fanatici iznose neistine i šire paniku - tvrdi Mihajlović.
Zahteve građana da se zatvore sve fabrike i rudnici koji zagađuju životnu sredinu i nanose više štete nego koristi, ministarka smatra zloupotrebom opštih interesa u političke svrhe. Odgovornost prebacuje, po običaju, na bivšu vlast, koja nije primenjivala zakone, već je omogućila nesmetan rad zagađivačima. Na konkretna pitanja o šteti koju stvara prljava industrija kineskih investitora, Mihajlović spremno odgovara: „Kineske fabrike su naši partneri, oni značajno doprinose našem budžetu, zato zajednički radimo na rešavanju problema u Smederevu i Boru. Eto, čistimo reku Pek, koju ne zagađuju samo Kinezi, nego i stari rudnici i druge fabrike u Majdanpeku.”
Umesto da funkciju potpredsednice Vlade i ministarke rudarstva i energetike vrši u interesu građana Srbije, Zorana Mihajlović radi za strane investitore kao što je „RIO Tinto”. Naravno, to radi za novac.
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti pre nekoliko dana održan je naučno-stručni skup „Projekat Jadar - šta je poznato”. O eksploataciji jadarita i uticaju na životnu sredinu u Zapadnoj Srbiji, pored predstavnika Šumarskog, Rudarsko-geološkog i Pravnog i drugih fakulteta, govorila je i ministarka Mihajlović. Ona je istakla da bi dolazak „RIO Tinta” podigao BDP za dva odsto. Ako bi ta kompanija u Srbiji podigla fabriku za preradu sirovine, to bi diglo BDP za pet, a fabrika za proizvodnju električnih automobila čak za 15 odsto.
Nema te laži koju Mihajlovićka ne bi ispričala samo da progura poslovnu kombinaciju na kojoj će zaraditi ogromnu proviziju. Ne zanimaju je posledice koje će izazvati „RIO Tinto”, baš kao ni mini hidroelektrane.
- Samo u Srbiji i Bosni i Hercegovini je zabranjena izgradnja mini hidroelektrana u zaštićenim parkovima prirode. U Evropi ima 45.000 mini hidroelektrana i to nikome ne smeta, samo naši građani ne dozvoljavaju da se proizvodi zelena energija. To ćemo da promenimo - kaže ministarka rudarstva i energetike.
Ona nije zainteresovana za očuvanje životne sredine, ionako ne namerava da, kad padne s vlasti, živi u Srbiji. Pre dve godine je sinu, tek punoletnom, za 1,6 miliona funti kupila stan u Londonu. Za sebe već traži zgodnu lokaciju u Sjedinjenim Američkim Državama. Iako se nada da će uspeti da se skloni na bezbedno, Mihajlovićka je dokazala da nije vešta u bežanju. Pre pet godina, kad ju je zatekla sa svojim mužem, jedna producentkinja s Televizije N1 nije dozvolila da joj Mihajlovićka pobegne. Jurila ju je golu po dunavskom nasipu u naselju Crvenka, istom onom gde je ubijena pevačica Jelena Marjanović.
Kad je ujure policajci i tužioci, posle pada SNS-a, Zorana Mihajlović će opet biti gola i bosa, bez novca koji je zgrnula dok je bila na vlasti. Ako bude pravde, trebalo bi da odrobija po godinu za svaki opljačkani milion.