Banat

Ko telali Banatom

Bubnjevićevi talambasi

Neverovatno je koliko je neko javno glasilo važno za manju sredinu. Zrenjanin nije mali grad, ali je jadno zatvoren od većih centara u kojima se nešto dešava. Kažemo dešava jer u Zrenjaninu se tavori, tapka u mestu, sve je transparentno i svaki uspeh grada je vezan za caricu Tereziju. Toliko o tome koliko u Zrenjaninu stoji vreme. Najveća tuga su vesti, dešavanja i izveštaji koji bi trebali da budu od važnosti za građane, no tu stižemo do osnovnog problema. Osnovni problem nakazne informisanosti, traljavih obaveštenja, sugerisanja istine i izvrtanja pravde zrenjaninaca putem lokalnog lista i lokalne televizije su ljudi koji informacijama barataju. U prvom slučaju-lokalne novine: list ZRENJANIN.

Milica Gardinovački

List ZRENjANIN je 1.10.2022. napunio 70 godina postojanja. Nekada je to bio jedan od najčitanijih nedeljnika.... sada ni bleda senka.

Sada je list tek ime i veliki broj čitulja kao osobenost. Druga karakteristika je poltronaško dodvoravanje glavnog i odgovornog urednika vlasti i rukovodećem kadru ne samo SNS nego i kompletnoj koaliciji. Uoči dovođenja Dalibora Bubnjevića za glavnog i odgovornog urednika i par meseci pre nego su se javnog preduzeća dočepali Stupar i Vučurević, počinje najkonkretniji sunovrat lista, zdrave pameti i poniženje inteligencije građana. Samo kratak osvrt na agoniju informisanja... Par nedelja po uvođenju privremenih mera Privremeni organ Opštine kome je poverena uloga opštinske Skupštine (sa Borislavom Gađanskim iz DSS-a kao najvažnijim članom) i tadašnji gradonačelnik demokrata Goran Knežević, na čelo lista „Zrenjanin" umesto Vojislava Došena i Nadice Jakovljev doveli su Milana Bjelogrlića i Mirka Krlića (za glavnog i odgovornog urednika). Dok se pomenuta dvojica još nisu ni odomaćila na novostečenom položaju Vlada je promenila sastav opštinskog Privremenog organa i Bratislav Tomić iz DS-a (Kneževićev drug) je došao na njegovo čelo, umesto Gađanskog. Bjelogrlića i Krlića na čelu lista „Zrenjanin" nasledili su Jelica Vojinov (za vd direktora) i Dalibor Bubnjević za glavnog i odgovornog urednika (do tada referent za odnose sa javnošću Direkcije za uređenje grada).

Nedugo zatim država je prodala veći deo takozvanog društvenog kapitala NIJP „"Zrenjanin". Tako su Dušan Stupar i Srđan Vučurević postali glavnokomandujući u listu. Knežević se tada nije slagao sa ostankom Bubnjevića, no Bubnjević je ostavljen kao direktor i glavni i odgovorni urednik, a to je i sada. Milan Bjelogrlić koji je do privatizacije lista vodio njegovu komercijalu verovatno zbog saradnje koju je imao prenoseći najvrednije komercijalne poslove Stuparovom i Vučurevićevom DOO ''Vojvodina info" i dan danas se u APR-u vodi i slovi za izvršnog direktora NIP „Zrenjanin". Iako je odavno prešao sedamdesetu godinu Bjelogrlić je i dalje direktor Gradske narodne biblioteke u Zrenjaninu. To se zove poslušnik vlasti... Klasični vojnik režima.

Pre par meseci došlo je do promene u listu ZRENjANIN. Luka i Una, sin i ćerka Dušana Stupara, zamenili pokojnog oca i Nenada Rončevića u Nadzornom odboru NIP „Zrenjanin" AD. Umesto aprila preminulog Stupara za člana i predsednika Nadzornog odbora akcionarskog društva NIP izabran je njegov sin Luka. Dušanova ćerka Una zamenila je Nenada Rončevića iz konzorcijuma fizičkih lica koji je pre 15 godina sa Stuparem kupio 70 % društvenog kapitala tada JP „Zrenjanin".

U Odboru bez čije volje se ništa važno ne može da odluči kao treći član i dalje figurira doktor ekonomije Dejan Molnar- honorarni ekonomski „analitičar" lista i kum Dalibora Bubnjevića. I ne samo kum navode zli provincijski jezici. Ni jedna sednica Skupštine akcionara NIP „Zrenjanin" u proteklih 15 godina nije najavljena u listu i nikada se nije mogao da pročita izveštaj sa sednice.

Poslednja sednica je fingirana, krivotvorena i održana mimo Zakona jer je održana iza zatvorenih vrata kancelarije predsednika Nadzornog odbora i direktora i onemogućen je pokušaj malih akcionara da joj prisustvuju. O tome ništa nije znala ni šefica marketinga ,ali je kao predsednica Skupštine akcionara ipak potpisala zapisnik. Zašto? Pa šta će: Poseduje tek sedam akcija od ukupno 853 akcija malih akcionara. Jasno je svima, a najpre Bubnjeviću i Molnaru (zato ih je između ostalog Stupar i doveo) da su joj posao i plata mnogo važniji od prava na dividendu. A za poštovanje zakona u Srbiji- iskreno nikog nije briga.

Zanimljivo je takođe da se vlasnici lista ZRENjANIN bave neverovatnim poslovima - prodaju higijenske uloške, bave se proizvodnjom, preradom i prodajom ribe i keteringom. Luka Stupar je stopostotni vlasnik i direktor DOO „House of catering" iz Zemuna, firme za serviranje i posluživanje hrane izvan objekta. Ima dug od milion evra zbog kredita uzetog od AIK banke, a za potrebe „Lurchi shipping company" Zemun čiji je takođe vlasnik i zakonski zastupnik. Una Stupar Jokić je vlasnik i zakonski zastupnik - direktor DOO „Pomisli".

Prema APR-u delatnost firme je proizvodnja predmeta od papira za ličnu upotrebu i upotrebu u domaćinstvu. Una Stupar Jokić je i privremeni zastupnik AD za proizvodnju, preradu i promet ribe „Šaranski ribnjak" Živača - Boljevci . Ovaj ribnjak je više od 800 dana u blokadi koja iznosi 13 miliona dinara...

Bubnjević, Molnar i Radulov, preko svog Udruženja građana „Banat info", otimaju prihod lista „Zrenjanin" koji mu pripada na osnovu reklamnog oglašavanja banaka, osiguravajućih društva i proizvodnih i trgovačkih preduzeća na stranicama lista. Dušan Stupar je morao da žmuri na taj Bubnjevićev lopovluk jer je na isti način prosleđivao „Zrenjaninove" prihode njegovim, Vučurevićevim i Rončevićevim novosadskim firmama. Zbog nedostatka novca za prinudni otkup akcija malih akcionara se odustalo.

Inače, glavni i odgovorni urednik lista naglašava da je on pre svega i uvek ekonomista koji se bavi nesrodnim poslom. Verovatno misli da je vanserijski talentovan i da može da radi sve što mu se dopada i od čega ima neviđenu korist. A bilo ga je svuda. Mimo redovnog posla vazda se nalazio na mestima koja su iz budšeta plaćana: Zakonski zastupnik (čitaj: likvidacioni upravnik) JKP OBJEDINjENA NAPLATA, član Parlamenta Regionalne privredne komore, član saveta te koji zastupa list ZRENjANIN. Tehničkog fakulteta M. Pupin u Zrenjaninu od strane AP Vojvodine, Asocijacija novinara Banata, član Upravnog odbora RT Vojvodina. Takođe je i sudski veštak ekonomske struke i zarađuje od saradnje sa Privrednim sudom.

Na čelu tog suda je rođeni brat advokata Stoiljkovskog do petooktobarskih promena je bio član JUL-a, kažu,a nakon toga član G17+ i DS-a navodno je promenio još nekoliko stranačkih dresova. Na poslednjim izborima bio je na listi ZELENIH za odbornike grada Zrenjanina.

Iako se trudi da zaboravi neke propuste koji ga prate kroz profesiju, eto podsećamo da je svojevremeno Nezavisno društvo novinara Vojvodine podnelo u ime koalicije NO GRAĐANSKA VOJVODINA prigovor savetu RRA zbog imenovanja Bubnjevića za člana Upravnog odbora RT Vojvodine uprkos tome što je njegovo članstvo u tom upravnom odboru već jednom bilo odbijeno. Oni podsećaju da je Bubnjević bio šef marketinga neonacističke knjige Gorana Davidovića Firera koji je osuđen na zatvor zbog raspirivanja rasne, nacionalne i verske mržnje. Interesantan je komentar Vukašina Obradovića (NUNS) nakon izbora Bubnjevića: "Ne radi se o grešci. Radi se o nameri jer se ljudima poput Bubnjevića lako može manipulisati upravo zbog njihove prošlosti."

Bubnjević godinama kolumnu lista koristi kao samopromiciju svojih mudrosti i pretpostavki ili je piše po nalogu vrha SNS. Uvek je na strani režima i kada se nešto bitno za grad dešava on svojim mišljenjem i objavom blati svaki glas razuma među zrenjanincima. Niko nije siguran da li dotični ima neko hrvatsko poreklo, ali su zato svi čitaoci lokalnog lista zgroženi neverovatnom količinom napadnih hrvatskih reči kojima se služi u kolumni. To je ružan način stavljanja prsta u oko svakome ko zna da je to odraz njegove samovolje, prkosa i isterivanja kompleksa koji očigledno ima. Lik, reči i dela Sime Salapure na Fejsbuku uživaju nesebičnu podršku glavnog i odgovornog urednika lista „Zrenjanin" i istovremeno direktora istoimene novinske kuće. I ne samo na mrežama.

U lokalnom listu slike gradonačelnika nalaze se skoro na svakoj stranici. Od naslovne gde deli sedišta za bebe pa redom-rukovanje sa petlićima privatnog fudbalskog kluba, susreti sa gimnazijalcima željnim političkih stavova doktora sporta, obilazak štandova za prodaju ajvara, poseta udruženjima žena koje rade ručne radove ili prave starinske kolače sve do laganja o obilaznici, vodi, Kinezima i LINGLONGU...

U podržavanju njegovih aktivnosti Bubnjeviću su konkurencija u izlivima obožavanja gradonačelnika Salamure (izvinite-Salapure, doktora nauka nastave fizičkog vaspitanja iz Sremske Kamenice) pomoćnice gradonačelnika Snežana Vučurević i Cica Radojčić Vučković i pomoćnik Rajko Kapelan. U isticanju revnosni su još i Jelena Travar Miljević, Darko Bađok i odbornici SNS u Skupštini grada.

Takvo i toliko udvorištvo i poltronstvo Bubnjevića je ponižavajuće, ali njime je izdejstvovao godišnju Nagradu grada za dr Dejana Molnara. Ipak kum nije dugme....ili jeste...ili nije samo kum....ili-šta htedosmo ono da kažemo o kumu? Neka se i ovo zna: Priznanje UNS-a "Bogdan Tirnanić" Dalibor Bubnjević dobio je na predlog istog tog Molnara, suosnivača Udruženja građana „Banat-info", člana Nadzornog odbora NIP „Zrenjanin", dugogodišnjeg saradnika, školskog druga i navodno kuma. Njih dvojica su verovatno i jedini članovi UNS-a iz redakcije lista „Zrenjanin".

Uz preminulu koleginicu Branku Jajić su bili jedini kada je redakcija imala i mnogo više zaposlenih. Za razliku od nje koja je to činila iz sopstvenog džepa, članarinu u UNS-u Bubnjeviću i Molnaru plaćala je redakcija. Zbog „politike" tog udruženja, ali i ne malog iznosa koji je morao da se izdvoji za godišnju članarinu ostale novinare „Zrenjanina" članstvo u UNS-u nije interesovalo osim ako im, kao Bubnjeviću i Molnaru, redakcija ne plati članarinu. Još jedan kuriozitet: list ZRENjANIN su u obavezi da kupuju i plaćaju sva JP u gradu i podele ih zaposlenima. Valjda zato što ga u trafikama niko ne traži i ne kupuje.

Bubnjević se u svakom momentu nalazio pored ili iza onih koji su bili u vlasti u gradu. Sećaju se zrenjaninci njegovog trčkaranja za pomoćnikom gradonačelnika Goranom Kaurićem. Goran je i nakon dolaska SNS ostao u politici-uglavnom u pokrajini, ali kroz hrvatsku manjinu, no ne namećući svoj interes i nacionalnost građanima. Bubnjevićev skok u estradne tračeve bio je klozetska priča vezana za tadašnjeg poslanika Republičke Skupštine i predsednika Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije.

Mirko Krlić je navodno šamarao Bubnjevića pored pisoara, a sve to su posmatrale (valjda korisnice pisoara) direktorka regionalne televizije SANTOS, Dubravka Popović i šefica dopisništva RTV Vojvodine Jelena Milićević koje su se očigledno nekim čudom našle u muškom klozetu gradskog hotela i kao slučajno prisustvovale incidentu. Istina, Krlić je nakon tužbe Bubnjevića bio u obavezi da mu zbog duševne boli(!) i pretrpljenog straha (!) isplati 300.000 dinara.

Nikada nije bilo objašnjeno koji deo verbalne pretnje je direktno uticao na gospodina Bubnjevića obzirom da mu je Krlić navodno rekao: "budeš li nastavio da pišeš o meni, mojoj ćerki i fabrici vode je.aću ti mater i zapamtićeš me do kraja života, PEDERČI.O jedna... jesi li zapamtio, go.no jedno" Imamo neke asocijacije, ali pre svega nije ostalo objašnjeno kako je moguće da Krlić u teškom alkoholisanom stanju ovom retorikom nekom nanese duševnu bol i jezivi strah... osim ako u pretnji ima istine... koje god!

Uz sve to, gospođe iz SANTOSA i RTV Vojvodine su se neobjašnjeno nalazile na neprimerenom mestu za dame. Neki ljudi lepo izgledaju, a neki govore istinu. Svako neka odluči o čemu se tu radi... ima li ljudi uopšte ili su samo lepotice u prolazu u pitanju.

I tako grad ostaje bez zvaničnih, nefriziranih i istinitih informacija. Građani više ne veruju ni kada im novine objave termine isključenja struje ili vode jer sve je ili periferno dešavanje ili režimska manipulacija. Nikome nije smetao štrajk radnika JP Čistoće i zelenila zbog plata, ni sramotna odluka o rekonstrukciji gradskog stadiona, ni to što zaposleni u JP danima podupiru pokretne štandove SNS po gradu ne odlazeći na posao. O tome se ne govori u onom obliku u kom bi bilo i normalno i podrazumevano.

Trebalo bi da se dozvoli, recimo, komunalnoj policiji da nosi pištolje, tejzere ili bičeve.... treba da u gradu budu policijske trojke sa sve opremom da šibaju i sankcionišu svakog ko ih ONAKO pogleda... tek... ovaj narod nije zaslužio da bolje živi uzimajući u obzir ko ga vodi i koga trpe. Ne znamo samo šta treba da se desi pa da se sami sebi desimo. Kada tako i razmišlja većina i odobrava mentalni haos koji režim proizvodi onda je i normalno da neki Bubnjević truje istinu zbog svog komfora, svoje pozicije i finansijskog vatrometa u svom novčaniku i računu.

Nismo rođeni iskusni ,ali ovo što nam se dešava, teška realnost, lažna obećanja, dupla lica, atraktivne reči, nedostatak emocija, oštre istine, ignorisanje dela, lažni iskazi-sve to nas je naučilo šta je iskustvo. Još da znanje iskoristimo i zauvek sve Bubnjeviće izbrišemo iz vidokruga.