(Su)ludovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (266)

Tužioci sahranjuju ljude i pravdu

Srpski sudovi još donose presude „U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto sudije nezakonito progone kritičare Aleksandra Vučića i štite kriminalce iz njegovog naprednjačkog kartela? Zašto tužioci ne objavljuju informacije o dva masovna ubistva i ne objasne šta se krije iza „teorija zavere", koje se šire po društvenim mrežama?

Predrag Popović

Tužioci i sudije su najodgovorniji za nasilje koje razara Srbiju. Deset godina su štitili Aleksandra Vučića i njegove ortake iz kartela oko Srpske napredne stranke, koji su imali zapažene uloge u kriminalnim i korupcionaškim aferama. Istovremeno, progonili su sve kritičare režima. I, što je najgore, ne mogu da se zaustave. Sa zloupotrebom tužilačkih i sudijskih funkcija nastavljaju i nakon dva monstruozna zločina, koja su početkom maja zavili Srbiju u crno.

Od 3. maja, kad je učenik 7. razreda osnovne škole „Vladislav Ribnikar" ubio čuvar i osmoro svojih vršnjaka, pa do danas Vučić na najbrutalniji način krši sve moguće zakone, a tužilaštvo ne reaguje. Bez ikakvih ustavnih ovlašćenja, Vučić je javno, na konferencijama za medije i u intervjuima, objavljivao detalje iz istrage, kvalifikovao izvršena krivična dela u toj školi i u mladenovačkim selima, gde je ubijeno osmoro mladih ljudi, najavljivao je optužnice i presude. Vučić je javno diskvalifikovao važeće zakonske odredbe i teatralno se zaklinjao da će biti kažnjen maloletni Kosta Kecmanović. Iako po zakonu 13. godišnje dete ne snosi krivičnu odgovornost, Vučić je presudio: „Ne lažite da će ubica biti oslobođen, taj monstrum više neće videti belog dana". Istraga oba tragična slučaja još nije ni počela, a predsednik Srpske napredne stranke je objasnio motive ubica. Kecmanovića je dijagnostifikovao kao psihopatu, „iako potiče iz dobre i ugledne porodice", a Uroša Blažića je etiketirao kao nacistu i teroristu. Da je Blažić nacista Vučić je zaključio analizom fotografije na kojoj ubica iz Mladenovca nosi majicu s brojem 88. „To je nacistički simbol", zaključio je „vrhovni sudija" Vučić. Naravno, nije analizirao ostale fotografije i video snimke na kojima se Blažić predstavljao kao „Mali Kristijan". Vučić je to propustio da primeti jer je Kristijan Golubović, legendarni kriminalac i dugogodišnji robijaš, promoter SNS-a i televizije Pink, ali i potpisnik apela podrške lično Vučiću.

Kao na Vučićevo, tužilaštvo nije reagovalo ni na kršenje zakona njegovih najbližih saradnika iz vrha vlasti. Neovlašćeno, po ugledu na svog šefa, i ministar policije Bratislav Gašić je iznosio informacije iz istrage. To je radio i načelnik beogradske policije Veselin Milić, koji je javno pokazao navodni spisak za odstrel koji je napravio Kecmanović. Milić je pokazao i skicu škole, za koji je takođe rekao da ga je napravio Kecmanović. Spisak je napisan ćirilicom, a detalji na skici latiničnim pismom. Vučić je učinio sve što je mogao da bi dve najveće tragedije u istoriji Srbije pretvorio u političko lešinarenje kako bi u drugi plan gurnuo istragu tih zločina. U tome mu je pomoglo tužilaštvo, koje je nemo posmatralo kako slučaj poprima sva obeležja rijaliti šou programa. Niko iz nadležnog tužilaštva nije ni pokušao da obavesti javnost o osnovnim informacijama do kojih se došlo tokom istrage. Ćutanje tužilaca omogućilo je i pospešilo širenje raznih teorija po društvenim mrežama, koje ukazuju na brojne nelogičnosti naročito u masovnom ubistvu u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar".

- Kad bih verovao u teorije zavere, imao bih šta da kažem o ovom slučaju. Međutim, bolje je da o tome ćutim - rekao je Vučić u prvom obraćanju javnosti posle masakra u školi.

Ne zna se šta je Vučić prećutao, ali zna se šta su objavili analitičari, koji ne veruju u zvaničnu verziju tragičnih događaja. Novinar Dean Savčić je na svom blogu i Fejsbuku objavio tekst koji zalazi u sferu teorije zavere, ali istovremeno ukazuje na mnoge nelogičnosti i nejasnoće u slučaju „Ribnikar". Savčić je uporedio streljačke veštine Koste Kecmanovića i Damira Mikeca, osvajača srebrnih medalja s Olimpijskih igara u Tokiju, kao i sa svetskih i evropskih šampionata u gađanju malokalibarskim pištoljem.

- Od Mikeca ne postoji bolji strelac. On je strogi profesionalac, decenijama uvežbavan kako da deluje pod pritiskom, a i on nekad promaši. U Estoniji, na prvenstvu Evrope, pucao je sa udaljenosti od 10 metara, u kontrolisanim uslovima i fiksiranu metu, i opet je imao nekoliko promašaja. Ali, izgeda da i od njega u Srbiji postoji neko bolji. Taj "bolji strelac" pojavio se u najmanjoj beogradskoj opštini, Vračaru. Kad je rođen dečak koga su mediji prozvali Kosta, Damir je iza sebe već imao Olimpijske igre u Pekingu. Kosta je sa samo 13 godina, pucajući u jednoj OŠ prestigao i njega. Kao na igricama, s obe ruke gađao je precizno. Iako je bio pod stresom, pucao je iz dva pištolja naizmenično, u haosu i panici na mete u pokretu sa udaljenosti veće od 15 metara. Svaki hitac je bio precizan, a 9 od 16 metaka je bilo smrtonosno. Ovo ne bi pošlo za rukom ni aktuelnom olimpijskom šampionu u streljaštvu.

Kosta je ugrozio i norveški rekord Andersa Brejvika iz 2011. godine. Rekonstrukcija u dokumentarcu "Kroz oči svedoka" pokazala je da je Brejvik na južnom delu ostrva za 15 sekundi usmrtio devet ljudi koji su u punom trku bežali. Dalje u dokumentarcu, Johanes Giske, jedan od preživelih, koji kaže da je pre pucnjeva čuo odbrojavanje. Ništa čudno jer je ovo stalna taktika snajperskih timova, kojima pomagači odbrojavaju za koliko sekundi će im beta u pokretu ući u "prozor" za pucanje. Brejvik je na kraju usmrtio 77 osoba, i to u zemlji u kojoj agenti norvešte obaveštajne službe PST kontrolišu i one ljuude koji u marketima prave veće zalihe hrane i vode zbog mogućnosti da se zabarikadiraju u kuću i izvode neke terorističke aktivnosti. Brejvik je, i pored takve službe, nekako uspeo kupiti šest tona đubriva i natrijev nitrat potreban za detonator i uspeo je da odveze kombi pun eksploziva pred zgradu norveške vlade. Zatim se, nakon eksplozije, slušajući muziku lagano vozio 40 kilometara dalje, i na ostrvu počinje nasumično da puca. Norveška specijalna jedinica "Delta" nije mogla da digne svoje helikoptere kako bi ga stigla, jer piloti tog dana nisu došli na posao. Kroz saobraćajnu gužvu, specijalci su se vozili u kombiju sat vremena, a naredni sat su duvali gumeni čamac. On im se nasred jezera izduvao, pa je specijalce na ostrvo prebacio ribar baš nekako u trenutku kad je Brejviku nestalo municije, a od početka njegovog napada na vladu prošla su puna tri sata. Ovaj njegov rekor biće teško oboriti, jer se do danas nije otkrilo koliko je zaista bilo pucača. Ako norveški piloti nisu došli na posao tog dana, ima neko ko jeste. Bili su to novinari CNN-a, koji su svojim helikopterom pun kružili iznad ostrva pun sat pre policije i ceo masakr prenosili uživo. Brejvik je izvršio svoj zadatak, pobio je buduće rušioce sistema u svojim matičnim zemljama, koji su na ostrvu Utoja učili osnove politike i bili na teorijskoj obuci. Dobio je kaznu od tri meseca po žrtvi i osuđen je na 21. godinu zatvora. Kaznu služi u ćeliji sa klimom, internetom, video igricama i najboljom hranom. Ako je uopšte služi - napisao je Savčić.

Na osnovu podataka o masakru u Norveškoj, Savčić je zaključio da je krivica prebačena na Brejvika iako nije moguće da je samo on izvršio taj zločin. Do istog zaključka došao je analizom dostupnih informacija o pokolju u beogradskoj oglednoj osnovnoj školi.

- Jasno je da su Kosta i Brejvik braća, ne po oružju, već po krznu. Oni su samo žrtvena jagnjad koju je država iskoristila da odradi jedan zadatak. Nemoguće je da dete od 13 godina, pa sve i da je odraslo u streljani, bez velike pomoći uradi ovako nešto. Hajde da ljudi i poveruju da su se piloti "Delte" uspavali, pa tog dana nisu došli na posao u Oslu, bio je petak pa su ljudi možda uzeli produženi vikend. Ali, u prizemlju škole "Vladislav Ribnikar" u Beogradu nalaze se kancelarije obezbeđenja, školska ambulanta, sekretarijat, kancelarija direktora i prostorija za čistačice. Svi oni su se tog nesrećnog jutra uspavali i na poslu u 8:40 niko od njih nije bio, pa je Kosta nakon obavljenog posla, uz osmeh, prijavio sam sebe, jer je od svojih mentora ubeđen da neće odgovarati jer ima 13 godina. Kao i u Norveškoj, i u Beogradu su ekipe svih većih medijskih kuća bile vredne, pa su na Vračar stigle pre same policije. Deca su u školi napravila snimak kako specijalci u školskom dvorištu hapse Kostu. U dobu najmodernijih telefona, snimak je napravljen, što bi klinci rekli, "digitronom". Mutan snimak pokazuje kako specijalci osobi sa belim prugama na jakni i belim patikama, čvrsto vežu ruke na leđima i to je jedini snimak koji su mediji pustili u javnost. Nekih 90 sekundi kasnije, umesto specijalaca koji osumnjičenog za masovno ubistvo ubacuju u "maricu" i odvoze pod rotacijom, pojavljuju se dva inspektora BIA u civilu, koji ga uvode u civilni auto sa zatamnjenim staklima. Pored različitih patika, na kojima posle tolikog masakra nema kapi krvi, sad osumnjičeni više na rukavima nema pruge i iz nekog razloga su Kosti u taj minut i po odvezali ruke i svezali mu ih spreda. Ako je to na snimku uopšte Kosta, a izveštaji sa sistematskog pregleda iz septembra prošle godine pokazuju da nije. Kosta Kecmanović je na tom pregledu bio visok 157 cm, a pored ispektora BIA, visokog 185 cm, hoda osoba skoro ravna njemu, a i oblik tela govori da nije moguće da je to trinaestogodišnje dete. Dakle, ili je Kosti za ovih osam meseci ubrizgan jak hormon rasta ili se inspektor od starosti smanjio. Igrajući na kartu sažaljenja, mediji su odmah pustili vest da je on bio maltretiran. Maltretirano dete ovo ne radi. Još jedna od laži je da je pucao na nastavnicu istorije jer mu je dala jedinicu, a dnevnik pokazuje da je imao sve petice. Ovaj slučaj izdvaja i to što niko od političara nije obišao ranjene osobe u bolnici, slikao se i kupio političke poene. Slučaj je toliko dramatičan da su mediji puna dva dana vrteli lažnu sliku Koste Kecmanovića. Tek kad se na društvenim mrežama oglasio Edvin Hotea iz Rumunije i rekao da je to on na slici nastaloj 2020. godine, a ne nikakav Kosta, slika je izbrisana i počela je da kruži slika slatkog dugokosog dečaka. Ništa od toga nije smetalo načelniku policijske uprave za grad Beograd da samo par sati posle tragedije, u forenzičkim rukavicama, u prenosu uživo pokaže Kostin plan, skicu i spisak sa imenima učenika. Čudno je da učenik, koji poznaje školu, pravi njen plan, a i on je prikazan na engleskom, a spisak na srpskom jeziku. Sumnjivo je i to što se od samog početka krio lik i građa tog dečaka, to što niko iz škole, ni od zvaničnika, nije javno demantovao da je on na toj slici, kao i to što nije objavljeno ko mu je majka. Deca koja su navodno bila na spisku za likvidaciju prva su davala intervju, svaki isti kao da recituju pesmicu. Preplašena deca su govorili u množini: "Pucali su... Ubili su..." Niko od njih nije video Kostu kako puca. Ta deca su nestala iz vodećih medija - navodi Savčić u tekstu koji je Aleksandar Vučić ocenio kao ludačku teoriju zavere.

- Da li su patike bile bele ili bež? Ko to kaže, njemu nije potreban lekarski pregled, odmah treba da ide u psihijatrijsku ustanovu - rekao je Vučić.

Upravo je Vučić najzaslužniji za bujanje teorija zavere oko masakra u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Iako nema nikakva ovlašćenja ni da zna detalje iz istrage, a kamoli da ih objavljuje, Vučić to uporno radi. Procenio je da mu je korisno da i ovu tragediju politizuje kako bi stvorio utisak da štiti građane od nasilja. U svakodnevnim obraćanjima javnosti, Vučić govori o motivima zločina, odnosima u porodici maloletnog ubice, odgovornosti roditelja i svim ostalim činjenicama koje još nisu utvrđene, o kojima se ništa ne zna. Međutim, ne može da objasni zašto ni on, niti bilo koji drugi državni funkcioner, nije došao u školu "Vladislav Ribnikar" da se upiše u knjigu žalosti, niti je, što ističe Dean Savčić, posetio ranjenu decu.

Na sva sporna pitanja trebalo bi da odgovore tužioci, ali oni se ne oglašavaju. Od zakona, pa i od moralne obaveze prema ubijenoj deci i njihovim porodicama, tužiocima je važnije da budu na usluzi svom šefu Vučiću. To dokazuju već skoro 11 godina progonom svih kritičara diktature. U februaru je zbog verbalnog delikta uhapšen i pritvoren novinar i urednik kanala Srbin Info Dejan Petar Zlatanović, a pre desetak dana glavni i odgovorni urednik Magazina Tabloid Milovan Brkić, takođe zbog verbalnog delikta. Za javno iznete reči, Zlatanović i Brkić su izloženi političkoj, policijskoj, pravosudnoj i medijskoj hajci. Na udaru se našla i Nataša Prišić, uzbunjivač iz Elektroprivrede Srbije, koja je Vučićeve kriminalne i korupcionaške postupke prijavljivala srpskim diplomatama.

Prišić je pažnju javnosti privukla početkom 2020. godine, kad je obavestila javnost o brojnim zloupotrebama u vrhu EPS-a, koje je otkrila dok je radila u Sektoru unutrašnje kontrole te kompanije. Zbog pokušaja da spreči zloupotrebe, koje su u EPS-u sprovodili najistaknutiji funkcioneri SNS-a, trpela je verbalno nasilje, pa i pokušaje fizičkog zastrašivanja. Zbog pretnji ubistvom, podnela je krivičnu prijavu protiv Igora Bečića, tadašnjeg potpredsednika Narodne skupštine i visokog funkcionera SNS-a. Na kraju, pre nekoliko dana policija ju je uhapsila i odredila zadržavanje zbog postojanja osnova sumnje da je izvršila krivično delo "izazivanje panike i nereda". Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal u saopštenju navodi da je Prišić osumnjičena da je "8. maja 2023. godine u 9,13 sati na adrese elektronske pošte više desetina ambasada Republike Srbije u svetu poslala preteće pismo. Osumnjičena Prišić je u formi saopštavanja zaposlenima u ambasadama kao i svetskoj javnosti navela da će ukoliko njeni zahtevi ne budu ispunjeni, u roku od 48 časova najviši predstavnici države biti odgovorni za živote hiljada ljudi ispred predsedništva Srbije time što će nacija prisustvovati najvećoj tragediji u svetu u vidu ubistva." Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je propustilo da istakne da je Prišić u spornom dopisu navela da će "ubica biti Aleksandar Vučić".

Magazin Tabloid objavljuje kompletno pismo kojim je Nataša Prišić upozorila diplomatska predstavništva na nezakonite postupke Vučića.

- Obraćam vam se sa najvećom gorčinom, ukazujući na "notu" bestidnosti, bezobzirnosti, nečovečnosti, namerne zlobe i poslednjeg vida prekora predsedniku države Srbije Aleksandru Vučiću, sa njegovim bestidnim SNS saradnicima otkrivenim u dubokom kriminalu u Srbiji. Obaveza svake države jeste da se prava i slobode, utvrđene Ustavom, ne krše već poštuju. Ljudska i manjinska prava i slobode temeljna su vrednost na kojoj se, pored vladavine prava i socijalne pravde, načela građanske demokratije i pripadnosti evropskim principima i vrednostima, zasniva Republika Srbija. Ljudska prava su zagarantovana najvišim pravnim aktom države, Ustavom Republike Srbije.Njima se potvrđuje pravo svakog pojedinca na život, rad, obrazovanje, jednakost pred zakonom! Stoga najoštrije osuđujem neljudski akt bestidnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji poštene građane Srbije ugnjetava, progoni iz državnih preduzeća i institucija, podržava otkriveni kriminal svojih članova SNS u državnom preduzeću Elektroprivreda Srbije i ženu koja mu, kao službeno lice unutrašnje kontrole EPS-a po službenoj dužnosti 36 meseci ukazuje na kriminal neviđenih razmera, ostavlja i dozvoljava da u zemlji Srbiji ona bude socijalni slučaj, bez prava na rad, na pravično suđenje, kao i na najvažnije Ustavom zagarantovano pravo, pravo na život. S obzirom da se "pošteni" Aleksandar Vučić oglušio na sve molbe, kritike, ukazivanja od strane Nataše Prišić na kriminalne radnje ljudi koje on zastupa i štiti od krivične odgovornosti, ljude sa druge strane zakona, podržavajući atakovanje, nemoral i ostale protivzakonske aktivnosti njegovih štićenika u dubokom kriminalu sa sve dokazima, želim da obavestim sve ambasade, a potom i svetsku javnost, da će Aleksandar Vučić zajedno sa Anom Brnabić biti odgovoran za živote hiljada ljudi u Srbiji, koji će mu ispred Predsedništva Srbije pokazati kako se bori za čast i obraz Srbije. Molim vas da odreagujete promptno, jer ukoliko u ruku od 48 sati Aleksandar Vučić ne bude zakonski postupio, znajte da će cela nacija prisustvovati najvećoj tragediji u svetu, a ubica će biti Aleksandar Vučić. U zemlji Srbiji neće pošteni građani biti šest godina na ulici, bez posla i prava na rad i na život, zato što su otkrili kriminal u Srbiji i na to ukazali Vučiću. Molim vas da odreagujete ozbiljno, samosvesno, pošteno i zakonski, jer ubici svog rođenog naroda Srbije više se neću obraćati, a itekako ću sprovesti u delo napred izneto - navodi se u pismu Nataše Prišić, uz konstataciju da je "Vučić najveća sramota zemlje Srbije".

Prišić je u tom dopisu istakla i da je dobila presudu kojom je potvrđeno da je nezakonito proterana iz EPS-a od strane Vučića, Ane Brnabić, Milorada Grčića i ostalih pripadnika svite iz Srpske napredne stranke. Ne obazirući se na presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu, menadžment EPS-a je odbio da Prišić vrati na radno mesto specijaliste korporativne bezbednosti.

- Nataša je meni, kao njenom braniocu, i policiji rekla da u pismu nikome nije pretila, da nije pozivala na Vučićevo ubistvo, već da je diplomatama nagovestila da će, zbog nepravde, sebi oduzeti život, a da će za to biti odgovoran predsednik države, koga je zbog toga nazvala ubicom - rekao je advokat Ivan Ninić.

Iako je očigledno da Nataša Prišić nije pretila ubistvom Vučiću, nego da je njega nazivala ubicom, sudija za prethodni postupak Nikola Mikić joj je odredio meru ograničenja slobode, odnosno boravak u kućnom pritvoru s nanogicom. Isti sudija Mikić je istog dana odredio pritvor do 30 dana Milovanu Brkiću, glavnom uredniku našeg Magazina.

Brkić, Zlatanović, Prišić i svi ostali kritičari naprednjačkog kartela, svojim postupcima nisu izazvali apsolutno nikakvu materijalnu štetu, niti su bilo koga ugrozili, a ipak su izloženi pravosudnom progonu. S druge strane, tužioci i sudije štite Vučićeve saradnike čak i od optužbi državnih funkcionera. To se videlo pre godinu i po dana, kad je Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala odbacilo krivičnu prijavu Ministarstva rudarstva i energetike, na čijem čelu se tada nalazila Zorana Mihajlović, protiv Milorada Grčića. Tužilaštvo je utvrdilo da ne postoje osnovi sumnje da je Grčić, kao višegodišnji vršilac funkcije direktora EPS-a, zloupotrebio službeni položaj, odnosno da je nesavesnim postupanjem i prekoračenjem ovlašćenja naneo državi štetu od preko pola milijarde evra, čime je ugrozio njen bezbednosni sistem. U krivičnoj prijavi se navodi da je Grčić iznosio lažne podatke predsedniku republike i ostalim državnim institucijama o kapacitetima i stanju u EPS-u.

- Postupajući po prijavi, ovo tužilaštvo je pribavilo i izvršilo uvid u sve izveštaje i dokaze koji su prikupljeni od strane nadležnih državnih organa Republike Srbije, tokom obavljenih uviđaja i izvršenih provera u vezi događaja od 12.12.2021. godine, kada je došlo do ispadanja blokova u TENT-u, a koji su i sastavni deo već pokrenutih krivičnih postupaka protiv više odgovornih lica iz različitih organizacionih jedinica poslovnog sistema Elektroprivrede Srbije u postupcima koji se vode pred Osnovnim javnim tužilaštvima u Obrenovcu i Lazarevcu i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Na osnovu uvida u ove predmete zaključeno je da je ovim postupcima u odnosu na određena odgovorna lica, koja se terete za konkretne propuste koji se dovode u direktnu vezu sa događajem od 12.12.2021. godine, obuhvaćen i deo identičnih radnji koje se podnetom krivičnom prijavom stavljaju na teret prijavljenom Miloradu Grčiću - navodi se u saopštenju Tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala. Na taj način, Tužilaštvo je objasnilo da se vode postupci protiv službenika EPS-a i da ne postoje dokazi da je u spornim radnjama učestvovao generalni direktor Grčić.

Tužioci i sudije štite Vučića i njegovu svitu, a progone pojedince koji ukazuju na njihov kriminal i korupciju. Zbog toga su tužioci i sudije najodgovorniji za tragično stanje u državi. Zbog toga će, kad-tad, morati da se suoče sa pravdom.