Na nišanu
U
očekivanju odlaska s političke scene nesmenjivog ''lidera u regionu"
Borisa Tadića
Sjaši
Kurta, ne dolazi Murta
Krug oko despotije Borisa Tadića se
sužava. Svakim danom diktator je sve bliži padu! Oronuo, omlitavio, mada
našminkan i napuderisan, glas njegov pokazuje da ga izdaje i snaga. I
prijatelji i saradnici napuštaju ga, a partija njegova se cepa...
Milovan
Brkić
Ogrezao u najcrnjem kriminalu i nemoralu, srpski
predsednik Boris Tadić je, nahuškan od male grupe svojih pozadinskih drugova iz
detinjstva, odlučio da bude ''lider u regionu'', sebe je
proglasio "faktorom mira i stabilnosti na Balkanu''.
Istim atributima je sebe čašćavao i pokojni Slobodan
Milošević. Iz njegove nesreće Boris Tadić nije izvukao nikakvu pouku. Naprotiv,
on je svakim danom sve luđi i luđi.
U državama koje su uređene po demokratskim merilima i
vrednostima, njen predsednik vrši svoju dužnost bez buke, bez jurnjave,
lupetanja, bez pretnji građanima, ne objavljuje ratove organizovanom i drugom
kriminalu, ne sređuje prilike u regionu, ne vodi tajne sastanke u ime države, a
da njegovi građani pojma nemaju šta je predsednik mešetario, ne donosi zakone
kojima zavodi medijski mrak, ne napada na sud i tužilaštvo, postavljajući svoje
partijske drugove za delioce pravde.
Ali, srpski predsednik je svakim danom Srbiju gurao ka
dnu, ka živom blatu, uspostavljajući ličnu despotiju. On je postao apsolutni
gospodar Srbije. A duša mu u nosu.
Učinak politike koju je promovisao i nažalost nametnuo
Boris Tadić, po građane Srbije je koban! Službeno se saopštava da je oko
700.000 građana na granici između života i smrti, usled gladi. Prilike nam
govore da je broj gladnih građana, i onih kojima hrane nedostaje, najmanje pet
puta veći!
Privreda je, zahvaljujući bestidnim pljačkama
predsednika Tadića i njegove kamarile, umrla! Sela su pusta, sve je
rasprodato. Ne rade fabrike, zemljoradničke zadruge, privredna i seoska
gazdinstva i domaćinstva nestaju. Ostalo je za prodaju još malo javnih
preduzeća i Telekom Srbija!
Kada iz Telekoma njegov dečak Branko
Radujko pokrade i poslednju paru i prebaci je na račun Demokratske stranke
i Borisa Tadića, prodaće je Nemačkoj, i Srbija će biti pusta zemlja.
Nije čuo poruku
Ovo su bogohulne misli, jer je
predsednik prošle nedelje zapretio novinarima da ne šire beznađe! Kakvo
beznađe, kada ovog skota voze u blindiranoj limuzini vrednoj 620.000 evra, koji
se tri puta nedeljno vozi avionom po belom svetu, čija konta prelaze saldo od
dve milijarde opljačkanih para..
Srpska vojska je zgažena.
Srpsko zdravstvo je uništeno. Sve je pod rukom Borisa Tadića zgaženo.
U prvom ovogodišnjem broju (7.
januara) Tabloid je objavio tekst pod naslovom IDI, AMIN.
Pisali smo šta je američka administracija, preko ministra spoljnih poslova Vuka
Jeremića, poručila njegovom pokrovitelju Borisu Tadiću, iz usta državnog sekretara
gospođe Hilari Klinton.
Srpskom predsedniku, zapisao sam u tom tekstu,
poručeno je da do kraja marta podnese neopozivu ostavku i napusti politiku. U
suprotnom, suočiće se sa posledicama svoje odluke.
Naveli smo zašto američka
administracija srpskog predsednika smatra opasnim po bezbednost u regionu, kao
i po bezbednost svojih građana. Ako predsednik Tadić odbije da ode iz politike,
predstavili smo scenario po kojem će biti uklonjen. I biva tako.
Odlazak guvernera Radovana
Jelašića, koji je ostavku podneo 24. marta, pravdajući je ''ličnim
razlozima'', početak je javnog urušavanja despotije Borisa Tadića.
Istog dana srpski predsednik je morao da
donese odluku o razrešenju generalnog sekretara predsednika Republike gospodina
Vladimira Cvijana, koji mu je već 4. marta saopštio da želi da napusti
ključno mesto u Tadićevom aparatu!
Dok je odlazak guvernera
prošao bez spektakularnih optužbi na Tadićev račun, odlazak njegovog glavnog
čoveka u administraciji, Vladimira Cvijana, i njegovo javno obraćanje srpskoj
javnosti, u kom je naveo da se učlanjuje u Srpsku naprednu stranku, nadajući se
da će na ovaj način "spasiti živote svoje porodice, jer mu se nakon
podnošenja ostavke preti'', dobrano su uzdrmali diktatorovu poziciju.
Osipanje roja skakavaca oko diktatora je
svakim danom sve uočljivije. Oni koji su ga podržavali, sada brže-bolje
potpisuju pristupnicu Srpskoj naprednoj stranci, koja, za sada, nastupa u
koaliciji sa strankama Velimira Ilića i Vojislava Koštunice.
Preuzimanje vlasti je već
započelo, a točak događaja koji će diktatora oterati u kanalizaciju dobija
zamajac.
Nema
para ni za šta
Diktator je sve nervozniji.
Njegova Demokratska stranka se cepa. Kroz mesec dana prvi će je, s blagoslovom
iz inostranstva, napustiti njegov omiljeni lik, čovek s kojim voli da se grli i
ljudi, tapše po ramenima, Bojan Pajtić! On je već izabran za profesora na
Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Dok se profesionalo bavio politikom, i umalo
nije postao i predsednik Vlade Srbije, gospodin Pajtić je magistrirao, a potom
i doktorirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, na odeljenju na mađarskom
jeziku!
Valjda je učio na pauzama
između mnogobrojnih sastanaka. U hodniku je nesrećnik stajao i pisao
magistarski i doktorat! U Tadićevoj Srbiji je sve moguće, pa je i bez ijednog
stručnog i naučnog rada gospodin Pajtić postao i profesor na Pravnom fakultetu
u Novom Sadu!
Srpski predsednik će ubrzo
pasti, kao zrela kruška. Vojska je u punom rasulu i za njeno izdržavanje u
budžetu nema para, a siromašne fondove pelješi njegov kum Dragan Šuntanovac, sa
svojim kumom i pomoćnikom Ilijom Pilipovićem, uz asistenciju Stevana Nikčevića, direktora SDPR Jugoimprt.
Policija nema para ni za plate, ni za uniforme
koje nije dobila punih pet godina. A toliko je i Boris Tadić u neograničenoj
vladavini.
Boris Tadić nema uporište ni u
jednom socijalnom sloju u društvu. Nema tačke oslonca. On je čovek u padu, a
takvog svi preziru i ostavljaju na cedilu. Njegov put ka Okružnom zatvoru u
Beogradu je trasiran, i sve je izvesniji.
A sve je izvesnije da će naprednjaci
doći na vlast u Srbiji. Sve ukazuje da je njihova pobeda nezadrživa. Sa
njihovim dolaskom, iznova se rađa zebnja i stara dilema - da li će u Srbiji
doći do SMENE ili zamene vlasti. Da li će otići
Kurta, da uzjaši Murta?
Pre više meseci, u razgovoru
za naš list, zamenik predsednik SNS-a Aleksandar Vučić priznao je da nijedna
stranka u Srbiji, pa ni njegova, nema dovoljno stručnih i kvalifikovanih ljudi
u svom članstvu da mogu da preuzmu sve rukovodeće dužnosti u izvršnoj vlasti, u
lokalnoj samoupravi i javnim službama. On je, kako se izrazio, s punom
odgovornošću za izgovorene reči, potvrdio da će njegova stranka ukazati
poverenje svim građanima od struke, znanja i poštenja, da preuzmu odgovornost
za upravljanje i odlučivanje u izvršnoj i lokalnoj vlasti.
Vratio običajno pravo
Da li će se u Srbiji vlast SMENITI
ili promeniti, opet je dilema od čijeg rešavanja zavisi sudbina
Srbije.
Srpski diktator Boris Tadić urušio
je sve institucije na kojima počiva stabilnost jednog društva.
On je, kao i svaki diktator,
po već poznatom scenariju, prvo napao na medije. Njegovi savetnici predložili
su prošle godine izmene i dopune Zakona o javnom informisanju, po kojem je
javna reč u Srbiji najstrože kažnjiva. Reakcije iz Brisela, i pobuna novinara,
kao i snažna podrška novinskih asocijacija iz sveta, doveli su do toga da je javni tužilac Srbije izdao obavezujuće uputstvo tužilaštvima
da ne primenjuju ovaj zakon, koji je srpski predsednik potpisao dva minuta nakon što je
u Narodnoj skupštini usvojen, želeći da spreči opoziciju da podnese zahtev
Ustavnom sudu za njegovo
preispitivanje.
A Ustavni sud Srbije, čije
sudije je on predložio, još nisu preispitale ustavnost ovako važnog zakona,
plašeći se za sopstvene živote. Sa ovakvim medijskim zakonom srpski predsednik
je želeo da nas uvede u Evropsku uniju? On je stvarno lud.
Od Borisa Tadića nove vlasti
naslediće i haos u koje je on doveo srpsko pravosuđe. Rukovođen sumanutom
željom da Srbiju uguši, Tadić je naredio ''reformu pravosuđa''.
Osim katastrofalne reorganizacije sudova i tužilaštava, kojom su građani
dovedeni u poziciju da ne traže zemaljsku pravdu, jer za nju nemaju novca, već
da se vrate običajnom pravu (oko za oko, zub za zub), predsednik je poželeo da
pravdu u njegovoj despotiji dele samo probrani, oni koji su članovi njegove
partije i sledbenici njegove politike (Bože, kako divno izgleda naš predsednik,
baš je lep, uh kakva mu je guza, vidi kako korača raširenih nogu, kao da ga je
baš sad primio...).
Reizbor sudija pokazao je lice Tadićevog
režima. Tadić je šokirao i ono malo ljudi (uglavnom pedera) iz evropskih
zemalja koji su ga tapšali po ramenu. Blokada rada sudova i tužilaštva sve je
poraznija.
Hoće li nove vlasti iznaći
način da pravosuđu omogući nezavisnost u radu? U haosu koji će ostati iza
Tadićeve despotije, teško će moći da se snađu nove vlasti, bez obzira na to ko
će osvojiti glasove građana. Ako Tadićeve sudije zamene svojim članstvom,
diktatura će se nastaviti, ali još većom žestinom.
Ako i nove vlasti nastave da
komentarišu i osuđuju svaku odluku koju sudovi donesu, kao što čini sadašnja
Tadićeva vlast, od nezavisnosti sudstva nema ni govora, i Srbija će ostajati
sve dalje od Evrope.
Izbor sudija i tužilaca mora
biti sproveden po unapred utvrđenim kriterijumima, i svakom kandidatu mora se
omogućiti da bude izabran isključivo na osnovu stručnosti.
Političkim partijama, koje su
krenule u osvajanje vlasti, masovno će se priključiti i sadašnji funkcioneri
Demokratske stranke, G17 plus, Čankove lige...
Ključno je pitanje za sudbinu
Srbije: da li će nova vlast amnestirati one koji su pod Tadićevim i Dinkićevim
pokroviteljstvom uništili gradove, opljačkali bolnice, škole, banke, fondove?
Nove vlasti naslediće potpuni
haos u svim institucijama. Kriminal, nemoral, pljačku, rasulo...
Ako se nova vlast odluči da na
političku scenu vrati Koštuničine bandite, poput Aleksandra Nikitovića,
ovejanog kriminalca, i ako i njega ne strpa u zatvor, ili ne izvede pred sud
doskorašnjeg šefa DB-a Radeta Bulatovića, a iz policije ne udalji nikšićki
lobi, Srbija će još dublje potonuti. Banditi koji su okružili Vojislava
Koštunicu dok je bio na vlasti, poput Predraga Bubala, Aleksandra Niktovića,
Vojina Lazarevića, Zorana Lončara, Radeta Bulatovića, ništa nam dobroga neće
doneti. I njih, kao i Tadićevu bandu, treba bez odlaganja izvesti na sud.
Srbija se uspraviti neće
Nije slučajno ruski predsednik
Dmitrij Medvedev odlikovao potpredsednika DSS-a Nenada Popovića, za doprinos
jačanju rusko-srpskih odnosa. Zaobišao je Koštunicu, jer njegovo partijsko
okruženje predstavlja opasnost po srpski budžet.
Moto nove vlasti morao bi da
glasi: Nećemo oprostiti
nikome, pa ni svojima!
Srpske bezbedonosne službe
raspolažu preciznim podacima o pljačkama skoro svakog čoveka koji je na javnoj
funkciji, ili funkcijama. Treba te dokaze proslediti državnim tužiocima, s
molbom da prekovremenim radom sroče optužnice i proslede ih sudskim većima.
Ako želi da pomogne Srbiji da
se podigne na kolena, Nikolićeva partija, ili koalicija, morala bi među prvima
da pred sud izvede Igora Mirovića i dojučerašnje sabrata Milorada Mirčića, koji
su u svakoj pljački u Vojvodini mirođija.
Ako odmah, na početku, uhapse
ovu dvojicu protuva, imaće veliki kredit kod građana, da pred sudska veća
izvedu mnogo veće kriminalce iz Tadićevog okruženja, i pljačkaše Mlađana
Dinkića.
Od njih se može, u zakonitom
postupku, oduzeti više od dvadeset milijardi dolara, koliko su oni opljačkali
Srbiju, njen budžet, donacije, banke, fondove, javne ustanove i preduzeća.
Ako nove vlasti ne ukinu Zakon
o javnom informisanju, ako ne oslobode sudove i tužilaštva, ali odmah, i bez
odlaganja, ako barem ove dve institucije ne postave, makar i na klimave noge,
Srbija se uspraviti neće.
Tabloidovi novinari raduju se
smaknuću sadašnje vlasti, a
novu očekuju sa velikom zebnjom i strahom. Molimo se Bogu da nam je strah bez
pokrića.
Otvaramo stranice našeg
magazina za one koji razmišljaju kako posle odlaska diktatora Borisa Tadića treba
preurediti državu. Sudije, tužioci, lekari, novinari, profesori, akademici i
svi oni koji imaju predstavu o novoj, modernoj Srbiji, i kako taj model
ostvariti, mogu na stranicama našeg magazina da iznesu svoja mišljenja.
Nije ovo za mene nego za predsednika!
Sa
velikom rikom Tadićeva kamarila okomila se na mr Vladimira Cvijana, koji je
pokazao da su mu dostavljene kasete, sa snimkom njegovih službenih razgovora sa
predsednicom Vrhovnog kasacionog suda Natom Mesarović.
Gospodinu
Cvijanu se preti višegodišnjom robijom zbog odavanja službene tajne. Od kada je
službena tajna službeni razgovor u kojem državni službenici pokazuju svoj
prostakluk i kriminalne aktivnosti?
U
strahu su velike oči, kažu. Svi Tadićevi satrapi plaše se da i o njihovim
nedelima ne postoje i tonski zapisi. Očigledno je da je neko strpljivo pratio
njihov kriminal.
Svi
se oni pitaju gde su bubice. U njihovim smrdljivim mozgovima. Jer ko
pošteno radi, nema čega da se plaši, pa ni tonskih zapisa. Pogotovu ako su
sačinjeni u službenim prostorijama.
Dokaza,
dakle, ima. Treba ih izneti pred sud.
Glavni
Tadićev mafijaš je njegov šef kabineta Miodrag Rakić. On je predsednikov tip.
Zdepast, široki kukovi... On naplaćuje reket od onih koji od Tadića traže
pomoć, milost, zaštitu i pokroviteljstvo. Doskora je, kada uzima novac, Rakić ''darodavcima'' odgovarao: Ovo je za
predsednika, taman da kupi stan. Ovih dana Rakić zahvaljuje ''darodavcima''
rečima: "...Ovo je, znate, za
stranku!"
Gospodina
Rakića treba danonoćno pratiti, da ne utekne. Nove vlasti moraju da ga odmah
uhapse, jer će on biti ključni svedok Tadićevih lopovluka i zala.
Nije nekažnjiva
Više
od hiljadu ljudi iz Demokratske stranke, koji su bili na vlasti, okrvavilo je i
uprljalo ruke. Ako nove vlasti ne učine napor da svi Tadićevi i Dinkićevi
pljačkaši ne budu izvedeni pred sud, ako ne bude utvrđena njihova krivica, a
oni ne budu osuđeni i ne oduzme im se opljačkana imovina, Srbija će nestati kao
država. Raspašće se. Jer, i nova vlast će nastaviti da pljačka, shvatajući da
je pljačka nekažnjiva.
Misli da su drugi
neobavešteni
Diktator
Boris Tadić je razorio diplomatsku službu slanjem mladih, neobrazovanih,
našmrkanih momaka i devojaka za ambasadore, konzule, savetnike. Oni, u očima
stranih diplomata, Srbiju predstavljaju banana-državom. Bivši ministar spoljnih poslova Goran Svilanović morao je da vrati iz
Vašingtona tadašnjeg ambasadora Milana St. Protića, jer je pokazivao znake
sumanutosti. Ali, Tadić ga uprkos tome šalje za ambasadora u Švajcarsku! Da li
on misli da su
Švajcarci neobavešteni ko je Milan St. Protić? Da li je Tadić na taj način
uvredio vladu Švajcarske?