Mafija
Neorganizovani kriminal:
Bivši visoki policijski oficir o velikom smeću koje se gura pod tepih
Rafinerija iz koje su šikljali stanovi
Kako su se u aferu, u kojoj je u igri 22.000
kvadratnih metara stambenog prostora, upetljali najviši funkcioneri Vlade,
ministarstava, policije i vladajućih stranaka, zašto su još uvek u njoj i zašto
su još uvek na slobodi?
Gospodine
Milovane,
Često me
spominjete u Vašim tekstovima kao visokog oficira policije u kontekstu
devedesetih i aktuelnog sudskog postupka u kojem sam učesnik.
U početku sam
bio jako ljut, međutim, vremenom prestajem da se ljutim, pa mi čak postajete i
simpatični, posebno posle objavljivanja tekstova o vojvođanskoj mafiji koju sam
tokom službe i sam pokušavao da hapsim...
Često se
pitam da li ste stvarno toliko hrabri ili je nešto drugo u pitanju. Neću Vam se
predstaviti, ali znam da već pretpostavljate o kome je reč. Naime, radi
pojašnjenja nekih navoda iz prethodnih brojeva dajem Vam neka autentična
viđenja događaja, kroz navode koje možete iskoristiti za dobru priču. Ovo radim
zbog podrške Vama i radi pune istine. Evo samo nekih tema.
Slučaj
izuzetnog kadra
Pošto imate
dobre kontakte sa policijskim sindikatom, poručite im da se ne bave trivijalnim
stvarima, ako se izuzmu legitimna borba za plate i pitanje elementarnih stvari
(odeće i obuće, na primer).
Neka oni
postave pitanje ministru koji su generali i pukovnici dobili stanove i
kompletan nameštaj u njima i onoga liferanta koji je isporučio nekvalitetnu
obuću policiji...
Nažalost,
ministar hapsi samo dva beznačajna referenta koji ni o čemu ne odlučuju, a
generale i pukovnike (članovi komisija) i načelnike uprava, koji imaju svoje favorite
kod dobavljača (pa ako ne prođu, ruše tender) ne sme da dira, jer su tu
postavljeni po partijskom, odnosno koalicionom ključu...
Neka
sindikalci javno postave pitanje ko im i zašto uzima 22.000 kvadratnih metara
stambenog prostora u novogradnji, inače završenog skoro 90 odsto.
Ali, radi
lakšeg razumevanja ovoga što hoću da kažem, evo i geneze događaja...
U periodu od
1999. do 2000. godine, Vlada Republike Srbije je sa NIS-om sklopila Ugovor o
kompenzaciji i asignaciji da bi veći deo duga za poreze bio vraćen tako
što će njihova stambena zadruga "Rafinerija" izgraditi veći broj
stanova za policiju i druge državne činovnike...
Gradnja kreće
po ugovorenoj dinamici u petnaestak gradova Srbije i neke zgrade su predate, a
veći broj njih je skoro sasvim završen. Posle 5. oktobra 2000. godine, na čelo
NIS-a dolazi iz Amerike izvesni gospodin Prosenica, i to u svojstvu
izuzetnog kadra (provereno: pozajmio je 3.000 dolara za avionsku
kartu da bi došao, a već 2009. godine kupuje neku izraelsku firmu za milion
dolara!). Uzgred, sa sobom stalno vodi konobara kao šefa kabineta, pa tako
upareni odmah stopiraju NIS-ov ugovor sa Vladom, koji je bio pred konačnom
realizacijom. Stopira i završetak radova! Zahtevaju da im se da određeni broj
stanova u lično vlasništvo da bi nastavili isplate po ugovoru, što u stambenoj
zadruzi "Rafinerija" nikome ne pada na pamet, nego umesto toga
pokreću sudski postupak.
Sve donete
presude bile su u korist stambene zadruge "Rafinerija", ukupno njih
pet (poslednja je bila pravosnažna i izvršna!). Međutim, između usmenog
saopštavanja presude do onog u pisanom obliku, pojavio se kao fantom Nenad Čanak
sa zahtevom da dođe do poravnanja. Ni do danas nije poznato da li je to bilo iz
iskrenih namera ili radi rušenja presude, ali kako je njegov partijski kadar
imao uticaja u NIS, sve je bilo moguće.
U vreme
vladavine Dragana Jočića MUP-om Srbije, zatražen je hitan završetak
jednog broja stanova, ali uglavnom (čast izuzecima) njemu odanim ljudima, pa
tim povodom on šalje jednog čuvenog tajkuna da svih 22.000 kvadratnih metara
otkupi za 300 miliona dinara. Ali, taj gospodin ga odbija jednostavnim rečima: "...Ne
smem se mnogo trošiti". Nešto kasnije, tadašnji ministar Jočić,
dok je obilazio lovišta oko Srbobrana, javno je kukao kako će "ovaj
uništiti zadrugu" (stambenu, prim. red.)...
Naravno,
slučaj nije gotov nego tek počinje: nakon sklapanja takozvanog energetskog
aranžmana sa Rusijom i dolaska Rusa u NIS,jedna poznata advokatska kancelarija
nudi usluge novom vlasniku, obećava ruskom delu menadžmenta da će, ako dobiju
zastupanje i 10 odsto od vrednosti spora, oni srediti da se ne postupi po
presudi...
Šta se tu u
stvari dešavalo? Ruski kupac je ubrzo uvideo šta je kupio i sa kakvim
nasleđenim dugovima treba da se suoči. Postali su jasni i razlozi zbog kojih je
ministar Mlađan Dinkić uporno bio protiv prodaje (naravno, ne zbog cene
nego zbog pravog stanja u NIS-u i izlaska svih dugovanja i svih prljavština na
videlo, a posebno uloge Dušana Petrovića iz Demokratske stranke,
koji Dinkića i forsira u koaliciji na vlasti).
Ruski deo
rukovodstva NIS-a tada odlazi kod ambasadora Ruske Federacije Konuzina, gde je,
uprkos oštroj atmosferi i predlozima da se ovde umeša država, konačno
zaključeno da je u redu ostaviti neki rok za isplatu zatečenih dugova, pa da
tek tada krene gradnja rafinerije...
Sukob
advokatskih kancelarija
Ipak, prema
presudi, a zbog dugog roka čekanja, dug prema stambenoj zadruzi
"Rafinerija" je enormno narastao. Zadruga predlaže da se izvrši
poravnanje, da joj se isplati 38 miliona evra, koliko je
potrebno za završetak stanova i vraćanje dugova izvođačima. Ruska strana
pristaje na to i kreću pregovori da se deo isplati u novcu a deo u nekretninama
(placevima za gradnju).
U završetku
pregovora nastupaju predstavnici vlasti pa predlažu da sve to razreše
tako što će sprečiti izvršenje izvršne presude, oterati zadrugu u stečaj (i to
tako što će stečajni sudija morati da zadruzi uzme sve započete stanove, a ne
samo njenu osnovnu imovinu!).
Međutim, na
videlo izbija i ono što je bilo nepoznato: pomenuta advokatska kancelarija malo
dublje umešani u ovaj problem, i to od ranije! Naime, još pre prodaje NIS-a,
ozbiljno je radio na tome da ovo javno preduzeće bude prodato jednom domaćem
tajkunu, pa u prvoj proceni kapitala sporna stambena zadruga
"Rafinerija" nije ni obuhvaćena. Lako je zaključiti da bi ona došla
kao kompenzacija za obavljeni posao advokatskoj kancelariji.
Ali, spor se
prenosi na međunarodni sud, a naša sramota izbija na videlo. Pravosnažna i
izvršna presuda se ne izvršava zato što advokatska kancelarija treba da uzme
pare. Ali, i advokatska kancelarija Ristić, pod pokroviteljstvom Dušana
"žutog" Petrovića, indirektno se uključila u ovu stvar tako što je
neposredno uoči objavljivanja spiska reizabranih sudija, promenila jednu
trećinu već izabranih imena! Tadić ćuti, ali, kako postoji i zapis razgovora,
sve će doći na videlo kad dođe vreme.
Kakva slika
Srbije odlazi u svet kad dve advokatske kancelarije utiču na celokupan tok
sudskog procesa? I ko da nam išta više veruje?
Uzgred, ni to
ne treba zaboraviti, gospodin Dušan "žuti" Petrović, zvani Deset
Posto, dovodi u Elektrovojvodinu svoga Šapčanina pa sve investicije idu
isključivo preko njega i firme njegove žene...
U celom ovom
protivpravnom cirkusu, nejasno je ponašanje ministra policije Dačića. U jednoj
televizijskoj emisiji, jedan policajac ga je pitao nešto na ovu temu, ali mu
ništa nije odgovorio nego ga je pozvao da lično razgovaraju...
Nekad bilo, sad se
nastavilo
Jedan od pomoćnika ministra policije uviđa da se
za Slavoniju šalje veliki broj blanko saobraćajnih dozvola, i to svake nedelje,
a on daje saglasnost da se one podignu u Zavodu za izradu novčanica, i to u
vreme kad kreću preregistracije vozila po uredbama koje su stupile na snagu...
Ujče vidi šansu da uzme pare. Čist je, kao što
pokušava da ostane, u vezi sa švercom duvana, kao ništa ne zna (a bio je šef!), pa
ekspresno nameće izvesnog Stoleta generalu Dragiši Diniću (pomoćniku načelnika Resora javne bezbednosti,
prim. red.) za načelnika odeljenja gde je glavni posao registracija vozila.
Dinić
se krsti i ne veruje: u odeljenju ima sposobne operativce, a njemu dovode
čoveka koji ne zna ni šta treba za registraciju svoga vozila! Međutim, ujče koji je inače bio policajac
na Kosovu i Metohiji, vadi iz fioke neke kompromitujuće materijale, pa Dinić
crveni pred njim. Na taj način Stole postaje glavni lik, a trio Mišić, Gile,
Stole (sva trojica generali) formiraju kriminalnu grupu i kod preregistracija
uzimaju milione ondašnjih nemačkih maraka koji su kasnije uloženi u stanove,
vikendice, građevinsko zemljište...
Svakoga
ko nešto u vezi sa tim proverava šikaniraju, pakuju mu prljavštine, smenjuju,
potkupljuju...
Inspektorat
policije je nešto pokušavao tu da radi, ali bez uspeha. Bilo je situacija da
pronađu kod osumnjičenih i po 30.000 tadašnjih nemačkih maraka, pa nije
pokretan postupak. Kad je zgrada MUP-a izgorela, glavno je bilo doći do kase!
Kakve žrtve, kakvi službeni papiri!
Epilog: Mišić se prodao kao i svaka kurva i na
sudu se pravio da ništa ne zna. "Gile", plašljiv kao zec, osuđen je i
izdržava kaznu za slučaj "Ibarska magistrala". Stole se prodao Dušanu
Mihailoviću pa kasnije i "žutima". Sadašnji ministar Dačić je ubeđen da
je on socijalista po opredeljenju, a ne zna da on ima barem pet stranačkih
knjižica, pa ga je čak i predlagao u vreme donošenja novog Zakona o bezbednosti
saobraćaja za rad u Agenciji. Tu je
četiri miliona registarskih tablica po jedan evro! Neko dobro izvežban
treba da uzme pare i na ovom poslu. A gde je ostalo?