Dom RVI

Pljačka u režiji uprave Doma RVI u Beogradu ima i svoju umetničku dimenziju (5)

Ne znaju ni šta prodaju

 

Tabloidov serijal o dugogodišnjim sitnim i krupnim pljačkama, proneverama, nasilju i samovlašću u Domu ratnih vojnih invalida Beograda i invalidske mafije okupljene oko ovog nepostojećeg udruženja, izazvao je ogromno interesovanje ratnih invalida i veterana, ali i službenika Vlade Srbije i policije. Prilozi o skandaloznoj pljački ove ustanove i njenih dobara od strane male interesne grupe okupljene oko upravnice Doma RVI Branke Stojić i dalje stižu

Milica Grabež

Ljubaznošću beogradske policije, redakcija Tabloida je dobila Izveštaj Prvog odeljenja UKP Beograd, koji je sačinjen po nalogu Okružnog javnog tužilaštva iz Beograda (br. PO - 659/2001) i u kome se govori o malverzacijama ove grupe umetničkim slikama (70 slika od 22 poznata akademska slikara iz Beograda)...

Nastale 1996. godine u slikarskoj koloniji organizovanoj u Velikom Gradištu i poklonjene Fondu "Sveti Dimitrije", slike su bile predviđene za aukcijsku prodaju i finansiranje izgradnje rehabilitacionog centra za invalide, na potesu Srebrnog jezera u Velikom Gradištu.

Pojedinačnu vrednost slika za aukciju procenio je tadašnji kustos Narodnog muzeja Nikola Kusovac. Zbirna vrednost znatno je niža od stvarne, iznosila je 30.000 nemačkih maraka. Tada ni darodavci ni organizator aukcije, Udruženje Ratnih vojnih invalida Srbije, nisu ni slutili kakva će biti konačna sudbina slika.

Baš u to vreme predsednik Udruženja, pukovnik Zdravko Bulajić, posle dužih brutalnih provokacija i lažnih optužbi doživljava infarkt i podnosi ostavku na sve funkcije u Udruženju i Fondu. Njegov primer sledi i sekretar, poručnik Jovo Batinić. Tada na mesto izabranog i profesionalno zaposlenog sekretara Udruženja i potpredsednika Saveta Doma RVI dolazi Željko Vasiljević.

 Odmah potom, on pokreće smenu deset uglednih intelektualaca iz Upravnog odbora Fonda, na čije mesto dovodi deset polupismenih pajtaša.

Zahvaljujući na taj način formiranoj većini, Vasiljević smenjuje i sekretara Fonda "Sveti Dimitrije", poznatog pravnika i bivšeg okružnog sudiju Dušana Kovačevića i protivno Statutu Fonda, sprečavajući izbor direktora, sam sebe postavlja na mesto sekretara i jedinog odgovornog lica.

Tada za Udruženje RVI, Fond i Dom RVI započinje vreme poniženja, sramote i zloupotreba svih vrsta. Invalidi i njihova imovina bili su prepušteni njegovoj pohlepi. Između ostalog, na udaru se našla i imovina Udruženja i Fonda, pa se ovaj verni saradnik upravnice Doma RVI Branke Stojić dočepao 70 pomenutih slika iz slikarske kolonije.

 

Kriminal na poverenje

 

Umesto da organizuje planiranu prodajnu aukciju, prema pomenutom izveštaju Policijske uprave Beograd, koji je sačinio kapetan Dragan Dobrić, Vasiljević je izjavio da je sa saradnicima procenio da su slike umetnički bezvredne i da kao takve ne mogu ići na aukciju, Vasiljević tvrdi da je do istog zaključka došao i kustos Etnografskog muzeja, izvesni Poplazić. Iz tog razloga, kako je izjavio u policijskoj istrazi, slike je delio kao poklone državnim institucijama i političarima, koji su pomagali Fondu. Jedan deo je uspeo da proda preko prijatelja.

U izveštaju stoji da je najviše slika prodato preko Fonda "Sveti Đorđe".

Vasiljević ističe da je u prodaji najviše pomogla izvesna Mika Vukojlović, koja je i sama kupila šest slika, sa kojom, inače, informativni razgovor nije obavljen, jer je 2000. godine preminula.

Firma "Petrol inženjering" je kupila pet slika, Petrović Dragan pet slika, Dragan Cvetković iz Beograda (ul. Danila Lekića) kupio je pet slika i držao ih kod brata Dušana Cvetkovića (vozača Željka Vasiljevića) u Surčinu. Cvetković je policiji izjavio da je naknadno utvrdio da su slike falsifikati. Nameće se pitanje: ako su falsifikati, zašto bi neko falsifikovao bezvredne slike?

Preostali deo, ukupno 70 slika, prema izjavi Vasiljevića, poklonjene su Savezu udruženja RVI SRJ - četiri, Udruženju RVI Crne Gore - sedam, dve Udruženju RVI Srbije, 18 Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu finansija. Ministarstvu za rad i socijalnu politiku poklonjeno je 17 slika i oni ih drže u svojim kancelarijama. Dve slike Milića od Mačve, koje nisu iz istog fundusa, nalaze se u Fondu "Sveti Dimitrije". Zapanjujuće je to da je policijski kapetan Dragan Dobrić poverovao ovim izjavama u celosti, bez ikakvih provera i dokaza! Pored navedenih vladinih ministarstava Vasiljević je policiji izjavio da je šest slika poklonjeno poznatim političarima, navodeći samo ime Velimira Ilića. Ko su ostali i da li uopšte postoje?

Činjenica da se u policiskom izveštaju navode samo tri iznosa za 21 prodatu sliku (2.000 dinara, 3.960 dinara i 5.960 dinara) govori dovoljno sama za sebe. Udruženjima i Ministarstvu za rad i socijalnu politiku poklonjeno je 17 slika, a političarima šest.

Ministarstvu finansija i poljoprivrede poklonjeno 18 slika. Kome konkretno? Ko ih u tim ministarstvima duži? Koji su nazivi slika? Ko su autori? Da li se tamo uopšte nalaze i na kojim adresama?

Među veteranima je poznato da se Vasiljević poklonima uvek razmetao, naročito kad su političari u pitanju i kad ih je plaćao tuđim parama. Tako je čuveno njegovo uručivanje funkcionerima Vlade skupocenih vojničkih sablji, među kojima se ističe njegov prijatelj, bivši generalni sekretar Vlade Srbije Dejan Mihajlov.

U izveštaju policije za javnog tužioca navode se samo tri beznačajna novčana iznosa. Dvadeset i jedna slika su prodate za - oko 12.000 dinara!

 

Stanična posla

 

Kako su sami umetnici na pomenuta dešavanja (naivno) gledali, vidi se iz dva pisma akademskog slikara Milenka Mihailovića, koje je potpisalo još šest slikara. U jednom od njih piše:

"...Primio sam odgovor u ime Fonda 'Sveti Dimitrije' i njime nisam zadovoljan jer ne sadrži odgovor na moje pitanje zašto nije organizovana izložba i aukcijska prodaja slika u Beogradu.

Umesto da odgovorite na moj zahtev, držite mi moralne pridike o tome kako sam podlegao pričama i intrigama o vrednosti slika i načinu njihovog otuđenja. Zanima me ko Vam na to daje pravo?

Vaša tvrdnja da slike koje su nastale u slikarskoj koloniji 'Srebrno jezero' nemaju vrednost, a što je suprotno mišljenju profesora Kusovca iznetom u katalogu kolonije, predstavlja pravi izraz vaše neinformisanosti i nepoznavanja likovne umetnosti."

Biće da su oni odlično znali koliko šta košta, ali...

Dom RVI Beograda i njena upravnica Branka Stojić, koja je na ovom položaju duže od 13 godina, kao poslovna pratilja predsednika saveta Doma Slobodana Vukašinovića, starca od 86 godina, uzurpirali su poslovni prostor namenjen borcima i invalidima svih ratova, površine od preko deset hiljada kvadratnih metara. Naplaćuju zakupninu, časte se, prave bahanalije... Gospođa Stojić, koja nije izabrana nijednim konkursom, bavi se podvođenjem staničnih kurvi (u neposrednoj blizini je Železnička i Autobuska stanica) starcima iz uprave koji su svi stariji od 80 godina. U restoranu zatvornog tipa orgija se, sale se izdaju za svadbe i proslave samo prijateljima ovog kriminalnog dvojca.

Ovaj kriminalni dvojac godinama troši pare koje se izdvajaju iz budžeta za rad invalidskih udruženja, ali pomoć dobijaju samo ona udruženja koja ljube ruku gospođi Stojić i njenom menadžeru Slobodanu Vukašinoviću.

Prvog februara ove godine grupa invalida podnela je Službi za borbu protiv organizovanog kriminala prijavu protiv Branke Stojić, Slobodana Vukašinovića, Tomislava Plavšića, Ilije Zagorca i Tatjane Milisavljević, u kojoj su, precizno, pobrojane, njihove pronevere i zloupotrebe.

Da li postoji neki državni organ koji može da stane na rep dvojcu Stojić-Vukašinović. Ovo dvoje priprostih ljudi, inače, ne uživaju nikakvu političku zaštitu, ali neko, smišljeno, nekoliko stotina hiljada invalida gura na marginu.

 

 

U muzeju otetih dobara

 

Nikada do danas nije utvrđen tačan broj umetničkih dela kojima Dom RVI raspolaže (a ima ih i vrednih i skupih). Taj podatak je verovatno poznat samo poslovnom paru Stojić-Vukašinović. Niti je ta dela ko popisivao niti je za dobar broj njih utvrđeno jesu li ili nisu suštinski u vlasništvu Doma ili je možda u pitanju "šetnja" dobara kroz institucije, gde se po pravilu mnogima od njih gubi trag. Dok uskoro ne krene temeljno ispitivanje poslovanja Doma RVI, ni ovaj detalj u složenom mozaiku njihovog parazitskog poslovanja neće biti do kraja razjašnjen.

 

 

Invalid u magarećoj klupi

 

Do koje mere je Dom RVI pretvoren u privatno preduzeće Branke Stojić i Slobodana Vukašinovića govori i način na koji iz ove ustanove proteruju njima nepodobne. U takvim prilikama preduzeće Stojić-Vukašinović upotrebljava Statut selektivno. Recimo, dana 25. marta 2010. godine, iz Doma su proterali Mirka Medića, inače, ratnog vojnog invalida, i to na šest meseci!

U tekstu obrazloženja doslovno piše da je "...Mirko Medić svojim aktivnostima i ponašanjem narušio Statut Doma RVI", ili, u slobodnom prevodu, da im je jasno stavio do znanja ko su i kakvi su, te čime se dugi niz godina bave.

 

 

Autori slika poklonjenih Domu RVI i njihove realne cene:

 

1. Milenko Mihailović - dva ulja - 1.800 DEM

2. Borislav Nježić - dva ulja -  2.800 DEM

3. Darko Rankovića  - dva ulja -  3.000 DEM

4. Nevenka Stoisavljević - dve grafike 1000DEM

5. Trajko Stojanović Kosovac - dva ulja 2.500 DEM

6. Gradimir Rajković - dva ulja -  2.000 DEM

7. Milivoje Bogosavljević  - dva ulja 3.000 DEM