Feljton
Borba za vodu: Tek slede
sukobi i ratovi za ovu stratešku sirovinu koju olako
prihvatamo zdravo za gotovo (10)
Srbija postaje sve
žednija
Svetski sistemi sveže vode danas su u krizi -
kako zbog globalnog zagrevanja, tako i zbog rasta stanovništva, pa i korupcije. Mada
voda još
uvek ne privlači pažnju medija, poput energetskih tema gasa i nafte, mnogi
eksperti odavno već predviđaju da će ona biti centralni resurs i tema 21. veka.
Jer poodavno je jasno da ko vlada vodom, on je i kontroliše, distribuira,
prodaje, uskraćuje, skreće, raspolaže jasnim instrumentom dominacije. O vodi
kao geopolitičkoj činjenici, te kao o strateškom i vojnom argumentu, govori
knjiga dr Zorana Petrovića Piroćanca "Geopolitika vode - hidropolitika,
hidrostresovi i sukobi hidrauličkog oružja 21. veka" iz koje
objavljujemo izvode u sledećih nekoliko brojeva
Dr Zoran Petrović Piroćanac
Borba za vodu u Srbiji sve je više i borba za opstanak, tvrde
stručnjaci - autori prostornog plana Srbije. Srbija se smatra jednim od najsiromašnijih područja vode u Evropi.
Najmanje je vode tamo gde je najveća gustina stanovništva: u Pomoravlju, Kolubari, Šumadiji, Vojvodini, na
Kosmetu i u Južnoj Srbiji.
Srbija spada u zemlje koje nisu dosegle
zavidan stepen poštovanja
svojih vodotokova i naročito odnosa prema vodi i njenom ekonomisanju. Nema
organizovanih i snažnih glasova koji bi na društvenoj sceni alarmirali na ono što se sprema čitavoj planeti.
Država i njena politička klasa sveukupno nisu sazreli za koncipiranje te očite
skore budućnosti i vremena hidrauličnih šokova. U međuvremenu, pravi haos vlada u domenu državnog i društvenog gazdovanja vodom.
Alavi novobogataši u Srbiji
atakuju na izvore voda i pretvaraju u lične profite baštinu svih stanovnika Srbije.
Ako u doglednoj budućnosti ovu
novokapitalističku profitersku pošast ne spreči srpska država, svakako će u narednoj deceniji-dve doći do
vrlo opasnih, pa i eksplozivnih društvenih potresa. Jer, sledeći logiku čitavog sveta, i u Srbiji će se
ubrzo shvatiti da je pitanje voda ove zemlje i pitanje jednakih prava dostupa
vodi svakog njenog stanovnika. A i građani Srbije postajaće sve žedniji ovog
vitalnog resursa - blaga.
Banje - život znače
Naša zemlja, uprkos kontradiktornim pogledima geologa i vodostručnjaka, ne
spada u vodom prebogate zemlje. Ali, poseduje i jednu karakteristiku, retko
viđenu u svetu. Tektonska karta voda Srbije govori nam da, s obzirom na svoju
veličinu, Srbija raspolaže jedinstvenom i gotovo neverovatnom koncentracijom od
oko 300 banja, koje po svojim lekovitim svojstvima spadaju u najlekovitije na
svetu. To je geološka
posledica činjenice da Srbija leži na vulkanskom prostoru. No, haos je uvek bio
odlika korišćenja mineralnih voda u
Srbiji. Nedomaćinska upotreba je mnoge banjske centre gotovo uništila, pa su danas mnogi među
njima u jadnom stanju zapuštenosti.
Milorad Teofilović, naučni savetnik
Geoinstituta u Beogradu i stručnjak UN za geologiju, i dr Vojislav Vujanović,
objavili su još 1995.
godine rezultate rada postignute uz pomoć američkih satelita, tj. mapu
lekovitih voda Srbije. Sateliti su skenirali naš prostor i, rekli su sprski
stručnjaci za vodu, "utvrdili smo genetsku povezanost geohemijskog
sastava vode i tipa vulkanizma, što terenskim istraživanjima nije bio moguće. Srbija
raspolaže prirodnim uslovima kakvim se malo koja zemlja može pohvaliti."
Autori su izradili tada detaljnu studiju za
160 izvora. "Istražujući osobine i kvalitete mineralnih i banjskih voda
na domaćem terenu došli smo do zaključka da je roj vulkana centralne Srbije (tzv. vardarska
zona) "okićen" mineralnim vodama kakve nema niko u svetu. Taj mladi
vulkanizam star dva miliona godina, iznedrio je leucitske stene koje daju
vodama dragocenu svitu hemijskih elemenata: kalijum, litijum, rubidijum i
stroncijum u izuzetnim srazmerama, kao i selen i cezijum, kojih nema u vodama
van centralne Srbije.
Kalijum, na primer, spada u biogene elemente
bez kojih ćelije organizma ne mogu da opstanu. Ne može da ga zameni nijedan
drugi element, a njegov nedostatak u organizmu prouzrokuje niz poremećaja (u radu
srčanog mišića, bubrega, organa za
varenje, disanja). Veliki nedostatak kalijuma može da bude smrtonosan. Medicina
pokazuje da litijum-karbonati efikasno leče neka mentalna oboljenja, kao i neke
vidove alkoholizma, prekomerne agresivnosti i nekih vrsta kancerogenih
oboljenja. Retki alkalni metal rubidijum blagotvorno deluje na patnje
reumatizma i nekih nervnih oboljenja. Stroncijum je neophodan za
zarastanje kostiju posle preloma, a
veliku ulogu ima u rastu koštanog tkiva, naročito u razvijanju ploda. I rahitis je prisutan tamo
gde nema stroncijuma u vodi. Cezijum je tako jedino prisutan u vodama centralne
Srbije. On pomaže u lečenju nervnih oboljenja, multipleks skleroze i
epilepsije, reguliše krvni
pritisak. Povećava i aktivnosti polnih hormona, a litijum ih smanjuje. Selen
spada u najređe elemente ovih voda. Redovno uzimanje selena može da produži
život za čitavih 15 godina. Važno je i za poljoprivredu njegovo prisustvo u
tlu. Poništava dejstvo kancerogenih
supstanci u organizmu, neutrališe toksične metale poput kadmijuma, žive i olova.
U istočnoj Srbiji su banjske vode borske
bakronosne zone, stare oko 60 miliona godina. To su: Brestovačka, Nikolićevska,
Šarbanovačka, Gamzigradska,
Rgoška i Zvonačka banja. Sadržaj
korisnih elemenata im je niži, ali su korisne za kupanje i rekreaciju. Na
severu Srbije su banjske vode panonskog mora, bliže površini zemlje: Novosadska banja, Slankamenska, Prigrevica, Banja u Ovči u
Srpskom Miletiću, Rusanda i banja Palićkog jezera. Te banje su za kupanje, ali
ne i za piće, zbog visokog sadržaja natrijum-hlorida (kuhinjske soli) - čak 11
grama po litru.
Autori karte tvrde da u velikim dubinama ima
još puno izvora koji
"rade" duboko ispod zemlje i čekaju trenutak da nekom pukotinom
izbiju na površinu.
Njihova karta beleži izuzetne predstavnike ovih voda vulkanizma "šumadijskog tipa":
Aranđelovačku banju, Trepču, Ovčar banju, Matarušku, Vrnjačku, Bogutovačku, Jošaničku, Rajčinović banju,
No-vopazarsku, Lukovsku, Kuršumlijsku, Sijarinsku, Vranjsku i Bujanovačku.
Geotermalna energija
Inače, eksploatacija geotermalne energije, tj.
prirodnih termalnih voda je bezopasna u ekološkom smislu. Sa sunčevom, to je najčistija
energija. Taj potencijal u Srbiji je izvanredan. Termalni izvori u Srbiji
iznesu i predaju u vazduh toplotnu energiju u ekvivalentu od sagorevanja oko
250. 000 tona nafte, ako bi se istraživanju i korišćenju tih resursa prišlo ravnopravno kao sa istraživanjem nafte.
Geotermalnom energijom iz prirodnih termalnih voda u njihovim akumulacijama u
Srbiji, moglo bi se zameniti oko jedan milion tona nafte godišnje, ili četvrtina uvoznih
potreba Srbije za ovim energentom.
Procene stručnjaka su da su rezerve
geotermalne energije u geotermalnim vodama Srbije, i to samo njihov
neobnovljivi deo, jednake rezervama svih vrsta uglja, svih ležišta, odnosno u ekvivalentu 500
miliona tona nafte. Veliki je i geotermalni potencijal Srbije za proizvodnju
električne energije i on se procenjuje na oko 16.000 megavata električne snage.
Iako o ovoj dimenziji malo ko brine u Srbiji,
a država nema strategiju voda i energije iz nje, taj potencijal je budućnost za
dobijanje toplotne i električne energije. Tehnologije su za to već razrađene u
svetu. A Srbija može da se pohvali prirodnim uslovima kakve retko ko u svetu
ima.
Komparativne prednosti geotermalne energije su
njena ekološka čistoća, mogućnosti
kompleksnog stepenastog korišćenja i neznatni skriveni troškovi eksploatacije i korišćenja u odnosu na druge klasične izvore energije. Termalna voda sa temperaturom 90-100 stepeni Celzijusa, može
da se koristi u više od 50
namena. Glavne oblasti korišćenja su: toplifikacija naselja, balneoterapija, proizvodnja hrane,
prehrambena, hemijska, farmaceutska i druge industrije, kao i proizvodnja
električne energije. Srpski geotermalni potencijali najpogodniji su za
toplifikaciju naselja, intenzivnu proizvodnju zdrave hrane, akvakulturu i
intenzivan razvoj zdravstvenog turizma.
Voda za piće
Nužna je gradnja akumulacija u zaštićenim prostornim zonama.
Prostorni plan je predvideo razvijanje vodovodnog sistema jačanjem regionalnih
mreža koje će iz zaštićenih
izvora vodu prebacivati u potrošačke zone. Zapadnomoravska izvorišta podupiru tako akumulaciju Vrutci na
Đetinji, ali i Arilje, sa sistemom "Rzav". Ta voda namenjena
je za korišćenje Užicu, Požegi, Čačku,
Gornjem Milanovcu, a potom i Mladenovcu, Valjevu, REIK Kolubari. Tu je i
akumulacija Stuborovni. Predviđa se i prevođenje vode iz Drine. Podzemne vode
Mačve i Posavine predviđene su za snabdevanje Šapca i Beograda. Beogradski sistem namenjen je
da se usmerava delom i prema Sremu i Pančevu. Šumadija i Pomoravlje, srce centralne Srbije,
planirani su za snabdevanje vodom iz Dubočice, Studenice i Lopatnice, kao i sa
akumulacije Gruža. Kruševac i
Aleksandrovac vodu dobijaju iz akumulacije Ćelije na Rasini, koja je predviđena
i za snabdevanje i Paraćina, Ćuprije, Jagodine. Akumulacija na Mlavi namenjena
je snabdevanju Stiga, Požarevca, Velike Plane, a deo i Smedereva. Akumulacija
Selovo projektovana je i za snabdevanjeTopličkog kraja, a akumulacija Zavoj kod
Pirota, kao i Odorovci na Jermi za snabdevanje i Niša. Bovan na aleksinačkoj Moravi zamišljen je da podmiruje
vodopotrebe Aleksinca, Sokobanje i pojas Južne Morave, itd. Vojvodinu najviše snabdevaju vodom podzemne
vode.
Najkritičnija zona je Kosmet. Vlastiti izvori
su nedovoljni i nužno je bilo prevođenje vode iz Ibra i Lepenca, kao i
prebacivanje vode iz Metohije ka severoistoku. Rečju, treba prevoditi vodu iz
sliva Belog Drima u sliv Silnice. Najnaseljeniji deo, potes Priština -Mitrovica, mora da
dovodi vodu sa strane. Tu postoje akumulacije Gazivode, Gračanka i Batlava, ali
su bile nužne i akumulacije Makovac na Prištevki, Majanče na Kačandolskoj reci, Cecilija
na Crvenoj reci, Miroče na Trsteni, Vaganica na Lušći i Dobroševac na Drenici.
Kako će sve ovo izgledati posle definitivnog
otcepljenja Kosmeta od Srbije, retko ko može da predvidi, ali je pitanje vode
svakako dugoročno u domenu hidrostresova i izvora budućih konflikata između
Srba i Albanaca.
U više područja Srbije postoje čiste podzemne vode za piće najvišeg kvaliteta. Tržište pakovane vode za piće je
ogromno u svetu. Naše područje
zato sve više privlači multinacionalne i
industrijske koncerne koji žele da odlažu otpadne materije po Srbiji. U Srbiji
ima 230 napuštenih
rudarskih okana - idealna mesto za ovakve rabote. Naša regulativa nije na nivou Evrope, tako da
haraju moćni lobiji, koji otežavaju jasne zakone po svetskim standardima. U zaštiti životne sredine Srbije
posebno su važne geološke sredine,
u koje, da podsetimo, spadaju i površina Zemlje, i svi drugi geološki resursi ispod zemljine kore. Obradivo tlo se mora zaštititi potpuno od
zagađivanja. Moraju se zaštititi i podzemne, tj. izdanske hladne i termalne vode. One to i dalje
nisu.
Kraj
Patentiranje molekula vode
Ono što veoma zabrinjava naspram
teoretskih predloga zabrinutih stručnjaka i intelektualaca jeste da se niko
više ne čudi što vodna kompanija Lyonnaise des eaux finansira delimično
Svetski savet vode. Takozvano patentiranje živog, koje je odobrio
Evropski parlament, doprineće ubrzanju ovog fenomena kapitalizacije vode. Reč
je o tome da odsad jedan molekul vode, koji je sačinjen veštački, može da bude
patentiran i komercijalizovan. Ove nove civilizacijske date navode na
verovatnoću radikalnog raskida sa praksom kakvu je čovečanstvo poznavalo i za
koju se zalažu leva mišljenja u svetu. Šta će onda da bude sa principom da
voda, kao opšte dobro čovečanstva, ne treba više da se kapitalizuje, da je
treba obezbediti od berzanskih promena pa da definitivno mora da bude
finansijskih pogađanja?
Druga ofanziva
Mark Leme, novinar-sociolog, u
tekstu Beleške o vodi, u referentnom antiglobalističkom mesečniku Le
monde Diplomatque, piše: - Posle relativnog neuspeha prve faze nasilne
liberalizacije tržišta vode, koje su inicirale u osamdesetim godinama
međunarodne finansijske institucije i transnacionalna preduzeća iz tog sektora,
a simbolizovane potpisivanjem desetina ugovora o Partnerstvu-Javno-Privatno,
druga ofanziva je u toku.
Cena
Pažnju privlači Princip 4
Svetskog saveta za vodu, koji kaže: - Voda korišćena u mnogostruke svrhe, ima
ekonomsku vrednost i morala bi da bude priznata kao ekonomsko dobro. Na temelju
ovog principa, od prvorazredne važnosti je da se prizna fundamentalno pravo
čoveka na zdravu vodu i na odgovarajuću higijenu uz pristupačnu cenu. Ekonomska
vrednost vode dugo je bila nepoznata, što je dovelo do rasipanja resursa i do
njenog eksploatisanja, bez obzira na okolinu. Uzimanjem vode kao ekonomskog
dobra i takvim njenim upravljanjem, znači otvaranje puta efikasnom i
ujednačenom koršćenju ovog resursa, njenom očuvanju i zaštiti.
Tektonska
karta voda Srbije govori nam da, s obzirom na svoju veličinu, Srbija raspolaže
jedinstvenom i gotovo neverovatnom koncentracijom od oko 300 banja, koje po
svojim svojstvima spadaju u najlekovitije na svetu.
U
istočnoj Srbiji su banjske vode borske bakronosne zone, stare oko 60 miliona
godina. To su: Brestovačka, Nikolićevska, Šarbanovačka, Gamzigradska,
Rgoška i Zvonačka banja. Sadržaj
korisnih elemenata im je niži, ali su korisne za kupanje i rekreaciju.
Procene
stručnjaka su da su rezerve geotermalne energije u geotermalnim vodama Srbije,
i to samo njihov neobnovljivi deo, jednake rezervama svih vrsta uglja, svih
ležišta, odnosno u ekvivalentu 500
miliona tona nafte.
Veliki je i geotermalni potencijal Srbije za
proizvodnju električne energije i on se procenjuje na oko 16.000 megavata
električne snage.