Zadnja strana
Neće Cvija da se savija
Piše: mr Vladimir Cvijan
Dobar dan, dobro veče,
a biće kako vidim i laku noć. Sve
ste već čuli. Kaže Nata
Mesarović, rukolopoženi sudija nad sudijama,
da me ne poznaje. Evo, odgovorno tvrdim, ne poznajem ni ja nju!
Nikad čuo! Možda se ona tako
negde sa nekim i dogovorila
("...Ako dođe do nečega, nikoga ne poznaješ"). Ali,
ne lezi vraže, ipak smo nešto pričali, pa je neko i snimao šta
smo pričali! E, sad su novi momenti.
Sad Nata kaže da me ne poznaje u smislu funkcije. Pa dobro. Ni ja njenu
funkciju ne mogu da prepoznam. Nikako.
Apsolutno ne znam čime se bavi i
kakvog to smisla ima.
Ali, da
razjasnimo i Nati Mesarović i drugim mesarima
i kasapima ove jadne Srbije
koju tranžira kako ko stigne...
Ja sam Vladimir Cvijan, bivši savetnik
i generalni sekretar predsednika Republike Borisa Tadića. I on je bivši, ali još
nije obavešten o tome... Veličina je to, čeka da mu se Moskva, Vašington i
Brisel pismom obrate: "...Gospodine Tadiću, molimo Vas usrdno i najljubaznije
da hitno napustite zgradu Predsedništva i
da se preselite u prvi kafić, u neku
baštu, ide
proleće, biće lepih devojaka i mladića,
imate vi još bivših đaka, nisu
svi rođeni za savetnike, družite
se sa narodom i ne vraćajte
se u politiku, niste Vi za to. Rok Vam
je istekao. Odstupite za dobro svog
naroda i interese međunarodne zajednice, jer, nismo mi Vas zamišljali kao Džordža
Klunija, a i Holivud je od Vas dosta daleko."
Žao
mi je što neće da razume o čemu se ovde radi, ali sve
sam mu napisao. Evo, i vama
ću da odvojim jedan autentičan pasus: "...Iako sam Vam u više navrata prezentovao dokaze o korupciji i nedozvoljenim radnjama koje su
nadležni organi preduzimali u postupku reizbora sudija i tužilaca, očigledno
je da niste našli za
shodno da bilo šta preduzmete.
Na ovaj način želim da iskažem
najdublje protivljenje načinu na koji
je reformisano sudstvo".
A on ćuti. A došli mu ovi iz Brisela,
pa mu uručili pismo u kome su mu sve
pomenuli osim familije, te šta
je uradio, te kako je napravljen haos u pravosuđu a ne reforme... Neka, tako mu i treba
kad hoće da bude i predsednik
Vlade i predsednik
države i tužilac nad tužiocima.
A fino je mogao da se ne petlja gde mu nije mesto
pa da ih uputi kod stvarnog
predsednika Vlade. Baš me zanima šta bi im taj
rekao! Pa njemu je duša u nosu, jedva reči
izgovara a smešno mu je sve što je ozbiljnom čoveku zabrinjavajuće.
Nego, da ja ispovedim
šta imam, jer ovo neću ponavljati, a neka citira ko
hoće i gde hoće...
Dakle, ušao sam u to Predsedništvo u nadi da
je predsednik ozbiljan čovek sa ozbiljnim
namerama i da razume koja
su mu prava i obaveze, a posebno
da zna šta
je predsedničko ponašanje. Ništa od
svega toga nisam video. Naprotiv, gledao sam kako kod
njega ulaze i izlaze pajtosi
i prijatelji, bilmezi i lopurde,
foliranti i prodavci magle, gledao sam kako
mu govore koja mu kravata dobro stoji,
kako je bio glavni na utakmici, kako
se istakao na tribinama, kako je bio glavna figura među
nekim državnicima, kako je baš on lider u regionu... Čudo da mu nisu
recitovali kako jaše na čelu
kolone, uz usku stazu planinsku!
E, kad
više nisam mogao da gledam te
udvorice i kad nisam mogao
da razumem kakav je to vladar koji voli takve
ljude, otišao sam. Uostalom,
odgovorno tvrdim, on uopšte ne zna
svoj posao, a najviše voli da
se bavi onim što najmanje razume! Auuuu, što ga toooo
privlačiiiii... Pa kad se probudi njegov avanturistički duh, kao u stripovima i crtanim
filmovima! Kad bi nekako mogao da
sedne u avion i da ga
vozi! Posle svega što znam, verujem da on ima
i takvih ideja! Što se ne prevari pa proba malo sa
padobranom, baš bih voleo da
vidim...
Ali, padamo
mi i bez padobrana. Nisam mogao da verujem
kako on zamišlja reforme, a posebno reformu pravosuđa. Rešio čovek da to završi za dva
dana i sa
nekoliko ljudi! Izabrao onu gospođu
ministarku što čita Gloriju i vodi računa kako
joj stoje šiške i da li joj
se slažu sa naočarima! Pa je onda izabrao Natu Mesarović
kojoj donose presude a ona ih
čita. I mislio je da je sve rešio.
Konačno, i to da kažem,
drago mi je što sam otišao iz
njegovog kabineta, a trebalo je i ranije.
Ja sam pravnik,
kancelarijski čovek, ne mogu ja da
budem strpan u isti koš sa
prodavcima magle kao što su Krstić
i Šaper, ili sa nadobudnim
i iskompleksiranim balavcima bez vaspitanja
koji sede na čelu raznih
upravnih odbora samo zato što ih
predsednik voli (vole i oni njega!).
Eto, tamo u Telekomu neki uvozni
Kninjanin Branko Radujko i njemu
slični...
I šta
sad? Nisam prešao iz stranke u stranku
kao mnogi ovoj zemlji, ali
je i to predsednikova svita drukčije objavila u svojim novinama. Evo, ova novopečena gospođa Trivan tvrdi da
moj odlazak iz predsednikovog kabineta nije ništa posebno, i
da sam ja
u stvari samo "promenio radno mesto"!
Originalno, moram da priznam.
Oni tvrde da sam ja na
novom radnom mestu kako moj
odlazak u politiku ne bi imao težinu u javnosti.
Ali, to što predsednik i njegova svita ne vide, vidi narod. I to da razjasnimo: nisam ja promenio
stranu, nego sam je upravo izabrao!
A šta će posle biti, videćemo. Nisam još sve
ispričao.
Razmišljam da napišem Tadiću još
jedno pismo. Recimo ovako: "...Uvaženi, voljeni, jedini i od
naroda plebiscitom izabrani vođo, ustupam ti moje
mesto ispod one Tarabićeve šljive pod koju ćemo mi preostali
Srbi ubrzo stati vođeni tvojom
vizionarskom politikom. Neka me potop odnese,
samo ti preživi,
valjaćeš nekome ako nama nisi. Tvoj bivši
saradnik, pravni savetnik i kabinetski
velikomučenik..."
Ali, neka,
uzdržaću se od pisama. Sad ćemo sve javno i
verbalno. Neka narod čuje, nema
tu šta da
se krije. Bolje da mu ja kažem
nego neki srpski neprijatelj. Ne valjaš, odlazi dok je na vreme,
živi svoj momački i devojački
život, zabavljaj se, izlazi, bolje nego
da truneš na mestu za
tebe neprimerenom, na predsedničkom tronu. Šta će tebi
da paradiraš sa svetskim državnicima
koje ti ne razumeš i kojima
si ti smešan?
Batali, burazeru, i preobrati se u ono što jesi. Lepo
je biti gradski đilkoš, šta fali?
Ni brige ni pameti. Da mogu
i da nisam
druge škole završio, i
ja bih. A tebi, vidiš, ta
uloga odlično stoji. Napred, imaš moju podršku.