Nefer
Zašto
Uprava za izvršenje sankcija istura penzionere
Bez starca nema po zatvoreniku udarca
Srpska država je većini
stanovnika maćeha, ali je nekima više nego blagonaklona majka. Dok funkcioneri
razmaženo biraju da li će da idu u penziju ili da nastave da rade, obični
zaposleni ne mogu da ostvare ni elementarna prava iz Zakona o radu
Igor Milanović
Krajem 2009. Slobodan Arsenijević, upravnik
Kazneno-popravnog zavoda za maloletnike u Valjevu, odlazi u penziju. Na njegovo
mesto iz Ženskog zatvora u Požarevcu dolazi Željko Gradiška.
Interesantno je da je Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija zabranjeno da sa
osuđenicama rade muškarci, ali se to, izgleda, nije odnosilo na Gradišku. Posle
mesec ili dva, Slobodana Arsenijevića, kao penzionera, ponovo vraćaju na
funkciju u zatvor za maloletnike u Valjevu. Arsenijević prvo postaje zamenik
upravnika, a zatim i upravnik, pošto Gradiška prelazi u KP Zavod u Zabeli za
upravnika.
Protiv Arsenijevića je napisano mnogo krivičnih
prijava, a i nadzor Ministarstva pravde je utvrdio veći broj nepravilnosti u
njegovom radu. Međutim, Arsenijević ima jaka leđa u Demokratskoj stranci u
Valjevu, gde je na funkciji i jedan njegov rođak koji vodi neku nevladinu
organizaciju. Ta NVO skoro jedina dobija plaćene projekte od KP Zavoda za
maloletnike. Baš čudno!
U KP Zavodu u Valjevu radi i bivši zamenik upravnika,
takođe penzioner.
Prethodnik kratkotrajnog upravnika KP Zavoda za
maloletnike, Gradiške, u Zabeli je bio Vidić, raniji upravnik Okružnog
zatvora u Padinskoj Skeli. Krajem prošle godine Vidić odlazi u penziju, ali
ubrzo biva reaktiviran kao specijalni savetnik ministarke pravde Snežane
Malović.
Bilo je mnogo primera u prošlosti da se penzioneri
ponovo vraćaju na posao kao zasluženi kadrovi koji su mnoge zadužili. Tako je
bivši ministar pravde Dušan Petrović penzionisao upravnika Okružnog
zavoda u Šapcu, a na njegovo mesto postavio prijatelja svoga oca, koji je bio
stariji od penzionisanog upravnika!
Zoran Tasić, upravnik KP Zavoda u Nišu, odlazi u penziju pre neku
godinu, ali ga Velja Čavić postavlja za predavača u Nastavnom centru. I
sam direktor Centra, Čavić, jedno vreme oprobao se kao vojni penzioner, ali mu
se mirovanje nije dopalo.
Miško Radoman, bivši upravnik CZ-a, postavljen je posle smene za
specijalnog savetnika ministra Vladana Batića. Nakon odlaska Batića,
Radoman se i dalje vodi da je savetnik, ali uopšte ne dolazi na posao ili
dolazi samo na pola sata, jer je istovremeno bio i predavač na Pravnom
fakultetu u Novom Sadu. U međuvremenu je otvorio svoj fakultet u Crnoj Gori.
Poseban problem u Upravi za izvršenje zatvorskih
sankcija predstavlja veliki broj funkcionera koji ne ispunjavaju zakonske
uslove za vršenje dužnosti. Zato je svojevremeno izmenjen i ZIKS u delu koji se
odnosi na iskustvo stečeno u pravosuđu, pa se sada navodi samo radno iskustvo.
Međutim, i dalje je problem nesposobnost pojedinih funkcionera da polože
stručni ispit, pa tako o poslu znaju manje od svojih potčinjenih.
Milan Obradović, sadašnji direktor Uprave za izvršenje sankcija, uz
pomoć ovakvog ZIKS-a je mogao da dovede čak četiri operativca iz Ministarstva
unutrašnjih poslova, koji su napravili paralelnu policiju u Ministarstvu
pravde.
Da bi funkcioneri pored penzije mogli da dobijaju i
honorare kao "specijalni savetnici", mora negde da se štedi. A štedi
se, po ustaljenom pravilu, na najslabije plaćenima. Tako zatvori u Srbiji
hronično pate od manjka čuvara i drugog, običnog, osoblja. Funkcionera, kao što
vidimo, ima na pretek, jer za njih ima uvek novca koji se zakida od zaposlenih.
Ovo zakidanje se, neretko, ostvaruje tako što se
zaposlenima u državnoj administraciji uskraćuju i elementarna prava
zagarantovana Zakonom o radu. U Agenciji za privredne registre, na primer, već
četiri godine radi nekih pedesetak istih službenika na crno. Od kako je
G17 plus ovu agenciju stavio pod svoju kontrolu oni potpisuju samo ugovore o
privremenim i povremenim poslovima. Zbog toga im je plata umanjena za oko pola,
ne ostvaruju pravo na nadoknade za prevoz i topli obrok, ne obračunava im se
minuli staž, a nemaju ni pravo na plaćeno bolovanje ili slobodne dane. Moderno
roblje.
Po našoj računici, direktor Agencije Zvonko
Obradović godišnje na ovaj način od svojih radnika zakine 12.000.000
dinara. Sa druge strane, radnici Agencije koji imaju zaleđinu u G17 plus
bez problema dobijaju stalni posao i to na mestima za koja nisu kvalifikovani.
Iako zatvori pate od manjka
čuvara i drugog običnog osoblja, zapošljavaju se neproduktivni i dobro plaćeni
penzioneri.