Kontranapad
Iz senke fudbalskog finala Kupa Srbije
Zvezda
pocrvenela?
Crvena zvezda je, nakon dve godine
rezultatskog posta, ponela naslov pobednika Kupa Srbije. Pregazila je Vojvodinu
sa 3:0. Radost pobednika i njegovih pristalica u areni dobro popunjenog
stadiona Partizana bila je na granici delirijuma.
Miroslav Vislavski
Nekadašnji
evropski šampion i nezvanični klupski prvak sveta je osvojeni trofej proslavio
kao da se popeo na krov Lige evropskih šampiona. Razumljivo, ako se osvrnemo
samo nekoliko meseci unazad kada je jedan od najrenomiranijih klubova na Starom
kontinentu bio na kolenima i u beznađu tranzicionih gubitnika.
Brojne nerešene obaveze, podriven okoštali sistem
državne tvorevine koja je iznedrila "najveći srpski brend", udari
zakona i pravosuđa na instituciju i njene najistaknutije predstavnike i
činioce, brojni nerešeni predmeti dužničko-poverilačkih odnosa, relatizovanje
njenog autoriteta, pretili su i prete skretanju Zvezde iz svemirske putanje
kojom je samouvereno koračala od osnivanja pa sve donedavno. Kada su se
organizovali oni koji su ostatak nepotrošenog autoriteta sportskih karijera
koje su stvarale kult Crvene zvezde, učinjen je korak koji nagoveštava povratak
na svemirske koordinate.
Crvena zvezda je sa osvojenim Kupom Srbije opravdala
sezonu u takmičarskom pogledu. Ovim rezultatom su dobile pravi smisao i mere
preduzimane na konsolidaciji Kluba nakon perioda u kome su defilovali ljudi
koji nisu dorasli njenom sistemu i značaju. Ljudi koji su pragmate i ne nose
Zvezdu kao emociju, bez koje ona nema energetski pogon za velika dela koja je
čine velikom i moćnom.
U borbi za Klub, njen predsednik Vladan Lukić
sa saradnicima ima pravo da pribegava
svemu što je legitimno i dozvoljeno. Pitanje je i
da li da se oglašava saopštenjima
poput onog koje su mediji preneli na dan odigravanja finala Kupa Srbije. Ili, kakav je smisao takvog saopštenja? Da li je to mobilizacija zvezdaša ili presija
na fudbalske institucije? Možda poruka vojvodinašima
da nemaju pravo na ambiciju i nadigravanje, na eventualni trijumf?
Šta znače i kakve poruke upućuje sadržina saopštenja
Vladana Lukića. Bio je dobar fudbaler, četiri puta u sastavu reprezentacije
Jugoslavije, internacionalac, patriota za primer i vojnik Crvene zvezde. Da li
je ozbiljan kada izjednačava Crvenu zvezdu sa državom Srbijom tvrdeći:
"Crvena zvezda je Srbija"?! Šta je onda sa ostalim klubovima i treba
li da postoje, imaju li pravo da se takmiče u Srbiji, imaju li pravo na
ambicije za vrhunski rezultat ukoliko treba da se potčine Srbiji (Crvenoj
zvezdi)? Šta mu znače nebuloze poput konstatacija "Biti zvezdaš - znači
biti Srbin". Šta će da radi sa armijom pristalica u Srbiji, zemljama
regiona i bivših prostora nekadašnje zajedničke domovine koji su okoreli
zvezdaši, a nisu "Srbin". Hoće li ih se odreći zato što nisu
"Srbin"? Nije li se zaleteo u svojoj misiji pa je poistovetio sa
istorijskom? Konačno da li je on taj koji deli pravo građanima na simpatije i
pripadnost klubu koji može biti "srpski brend". Odakle takav animozitet
prema onima koji su navodno "jugoslovenski klubovi", koje neko
"nameće da prevare ljude", od Vladana koji je bio reprezentativac
Jugoslavije, koji je prilikom bombardovanja SRJ 1999. napustio Francusku
odrekavši se ugovora, u ime patriotskog zova domovine? Ne treba da zaboravi da
je "srpski brend" Crvene zvezde stvaran u velikoj meri sa igračima iz
nekadašnjih jugoslovenskih republika. Hoće li se odreći onih koji su poneli
evropsku i svetsku titulu koju je Zvezda donela jugoslovenskom fudbalu i
Jugoslaviji, zato što nisu "Srbin". Jugoslaviji kakva je postojala i
koja nije odolela bitangama i klipanima koji su je rasturili. Treba li ga
podsetiti na Darka Pančeva, Roberta Prosinečkog, Dejana Savićevića, Refika Šabanadžovića,
Duška Radinovića, Slobodana Marovića... Ilija Najdoski je bio kapiten ekipe koja je osvojila
najznačajnije trofeje u istoriji našeg najuspešnijeg fudbalskog kluba. A koliko
ih je samo u istoriji našeg
fudbala koji su iz Zvezde regrutovani u jugoslovensku reprezentaciju, a da nisu
"Srbin". Podsetimo se: Branko Zebec, Ivan Toplak, Miljan Zeković,
Palfi Bela, Kiril Dojčinovski, Vojin Lazarević, Elsner Marko, Milko i Boško
Đurovski, Repčić Srebrenko, Sead Sušić, Tomislav Ivković, Keri Mihalj, Leković
Dragan, Goran Jurić, Kanatlarovski Dragan... A tek koliko ih je bilo koji
nisu obukli "plavi dres"?
Lukić u svom saopštenju dalje kaže da će protivnici
"voditi prljavu i nesportsku kampanju protiv našeg kluba... Radeći to
sada, kao i tokom čitave sezone, naši protivnici će zloupotrebljavati svoje
kompanije i funkcije koje obavljaju". Ko su "naši protivnici" i
ko su oni koji imaju "svoje kompanije i funkcije koje obavljaju"? Zar
takvim uopštavanjem Lukić ne vrši pritisak i optužbe na račun onih koji su
odgovorni za takmičenje. Ako ima dokaze da se "radi protiv Zvezde",
zašto ih javno, činjenično i argumentovano ne iznese? Zašto to ne učini u
forumima fudbalske organizacije? Zar to nije nastavak onih poruka i nedavnih
prepucavanja između njega i Dragana Đurića, predsednika Partizana, u
kojima su otvoreno insinuirali i međusobno se optuživali za nameštanje
rezultata i direktan uticaj na regularnost prvenstva?
Huškački tekstovi
Ali, kada se o tome radi, FSS ostaje nem. Ne zahteva
od svojih institucija da ispitaju navode i sprovedu proveru javnih napada
između dvojice čelnika najmoćnijih klubova. Očigledno je da se Tomislav
Karadžić sa svojim istomišljenicima u rukovodstvu FSS ne usuđuje na takvu avanturu. Bolje mu je da ćuti i zamazuje
javnosti oči uspesima srpskog nacionalnog
tima koji je formirao i briljantno ga vodi čudesni Radomir Antić, a prećutkuje ono što je na dnu dna fudbalskog sporta. Svoj autoritet će pokriti time što će
kazniti kontroverznog Nikolu Džombu, finansijera Hajduka iz Kule,
zabranom vršenja funkcija u fudbalu u narednih šest meseci, zbog verbalnog delikta!
Džombu kažnjava zato što je na Skupštini FSS (dakle ne samo u medijima
ili nekim drugim mestima, već tamo gde je mesto da se o takvim stvarima govori) optužio da srpskim fudbalom
vlada fudbalska mafija!? Javnosti
je jasno da je Nikola Džomba kompetentan za takve delikatne ocene.
Poznavaoci kažu da je u fudbalsku strukturu stupio sa
onima koji su "transformisali"
naš fudbal u "biznis", kada su sa naših stadiona nestali gledaoci kojima novi vladari fudbalskih klubova nisu
ulivali poverenje, niti su
ih ljubitelji fudbala videli kao ljude fudbala. Više njih je nestalo sa scene na sopstvenom putu traganja u čituljama kada su
im se sukobili interesi na očigled
fudbalske organizacije i čelnika, među kojima je svakako počasno mesto pripadalo Tomislavu Karadžiću.
Dakle, ne samo da se ne upušta u ispitivanje navoda
čelnika Zvezde i Partizana, Tole preti
da će zbog nesposobnosti ukinuti Zajednicu superligaša
i oduzeti im vođenje takmičenja. On se ne osvrće na optužbe iz istočne Srbije
da je njegov saradnik, Dragan Đorđević, jedan od potpredsednika FSS, pokušavao i nudio nameštanje rezultata! Zadovoljan
time što je Đorđević odgovorio da su lažne
optužbe finansijera FK Srem da mu je nudio dogovor o nameštanju utakmice Srem - Radnički Niš, Karadžić ne
pokreće nadležne da ispitaju javno iznete navode Vićentija Petrovića.
Ali, stvar se ne završava na tome. Oglasio se i
Goran Vesić, nekadašnji predsednik Radničkog iz Niša, koji je za Dragana Đorđevića izjavio da je
velemajstor za nameštanje utakmica!
A Tole, verovatno ophrvan učenjem engleskog koji mu je neophodan za nove mandate u fudbalskoj organizaciji u
njegovom ranom životnom dobu 74-godišnjaka, ne obraća pažnju šta govore o
njegovim saradnicima! Stvar će se
disciplinovati na Džombi!
Dakle, način na koji je intonirano saopštenje Vladana
Lukića, neodoljivo podseća na huškačke
tekstove ili nastupe raznoraznih lidera i "lidera" koji nisu vodili računa o posledicama javno
iskazanih reči i poruka. Te posledice su katastrofalne i pogubne. Ni danas ne mogu da se saniraju. Na njima
se učimo. Zato, Vladane, ručnu gore,
a nastavi onako kako si u prvim nastupima kada si postao predsednik činio i govorio, pokazujući ljubav,
požrtvovanost i poštovanje prema
Zvezdi koju uvažavaju i priznaju kao lidera srpskog fudbala ne samo njene pristalice već i njeni
suparnici i tada kada nije sa naslovom pobednika jednog takmičenja.
Ko sme da mu kaže
I dok Zvezda slavi trijumf, Vojvodini ostaje da dobro
izanalizira ovu sezonu. Evropski kankan
se neće igrati u Novom Sadu. Osvoje li "Grobari" naslov, u Evropu će
Toletov Špartak!
A možda je to i Toletova poruka Bati Buturoviću.
Da se zna ko je fudbalski tata u AP
Vojvodini - i tačka! A "tačku na pljačku" fudbalskih naslova u Srbiji
koju iz godine u godinu "čine" beogradski klubovi hteo je da stavi
niko drugi do Nenad Čanak! Onaj koji je lansirao autonomaški slogan za kojim su se poveli (prevareni) birači. On koji nema puno
veze sa fudbalom je bio u VIP
loži, poverovavši savetodavcima da će likovati po završetku utakmice i imati priliku da maše "razdraganim" zvezdašima koji su zaposeli tribine stadiona JNA! Uz njega je bio i "domaćin"
srpske Atine, Igor Pavličić. Gradonačelnik koji prima bez kriterijuma! Nedavno, kada se Vojvodina nakon pobede nad Partizanom u polufinalu Kupa Srbije plasirala u finale,
gradonačelnik je primio fudbalere Vojvodine.
Samo pre nepuna dva meseca kada su odbojkaši osvojili Kup Srbije, gradonačelnik nije našao za shodno da ih ugosti i ispoštuje! Makar protokolarno! Prošlo je vreme pobednika. Sada je vreme gubitnika pa se i
prvi Novosađanin prema tome ravna! Primajući fudbalere, finaliste Kupa Srbije,
obećao je Novosađanima novi stadion!? Kako bi Vojvodina mogla da igra evropske
utakmice. Doduše, sutradan je pojasnio
da se rekonstrukcija stadiona Vojvodine neće realizovati iz budžeta. Budžet
nema novca! Radovi će se finansirati od zakupaca poslovnog prostora! Hajde da
vidimo i to čudo kako izgleda gradnja bez sredstava. Ako je recept
"urbanizacija" Novog Sada i silna gradnja stanova bez uknjižbe koju
su realizovali razni "preduzimači" onda će stadion
"Karađorđe" renovirati - građevinska mafija. A kada se radi o
"najlepšem stadionu", kako ga Pavličić najavljuje, onda je to veoma relativno što se tiče
njegovih estetskih kriterijuma. Najveći
broj građana, ponosnih Novosađana,
kažu da nam Grad nikad nije bio
ružniji nego za vreme bana Pavličića!
E, sad, što se tiče same Vojvodine i njenih ambicija
da se domogne nekog od naslova. Ako Buturović, koji je garant njene
stabilnosti, ne shvati da treba da ostane garant, a poslovima vođenja
Kluba da se bave predispozicionirani i ljudi od iskustva i poštenja, mala je verovatnoća da će se domoći
konačnog
cilja. Pokazao je da nije
dobar kao selektor. Poverenje je poklonio ljudima koji u prethodnom radu nisu pokazali zapaženije
rezultate niti su ljudi od naročitog
autoriteta i kredibiliteta kakav Vojvodina potrebuje. "Menadžment" Kluba je tanak u svakom pogledu i ne može
da ostvari uspeh pokrivajući se samo
Batovim autoritetom, a da pri tome ne pruži ono što svaki menadžment mora da obezbedi - organizaciju, ambijent,
odnose, komunikaciju... Ujedno, nije
izgradio infrastrukturu u fudbalskoj organizaciji koja bi poduprla Vojvodinu, nije se izborio za poziciju u
fudbalskoj hijerarhiji... Istovremeno, predlagao mu je i nudio stručna rešenja koja nisu položila ispit ili ispunila očekivanja glavnog bosa. Teza koju je lansirao Buturović o Vojvodini kao "gospodskom klubu" lepo zvuči, ali je daleko od manira njegovih operativaca. A
to niko ne sme da mu kaže - ili ne ume!
GLOSA
Način na koji je intonirano saopštenje Vladana Lukića
neodoljivo podseća na huškačke
nastupe raznoraznih lidera i "lidera" koji nisu vodili računa o posledicama javno iskazanih reči
i poruka.