(P)likovi
Milan Obradović, čovek (p)ostavljen
da podseća na snagu zemunskog klana, da dežura i zatire njihove zločine
Poslednji zemunac
Hapšenjem Miloša Simovića u Srbiji i Sretka Kalinića u
Zagrebu, svi pripadnici takozvanog zemunskog klana, koji su za vreme
zloglasne akcije "Sablja" optuženi za učešće u atentatu na tadašnjeg
premijera Zorana Đinđića, za desetine ubistava, reketiranje, kidnapovanje i
šverc narkotika, zatvara se slučaj ove kriminalne organizacije, koju je pre
dvadeset godina osnovao penzionisani autolimar Ljubiša Buha Čume. Na slobodi su
njihovi zaštitnici u vrhovima izvršne vlasti i
policije. Najeksponiraniji zaštitnik zemunaca
bio je tadašnji načelnik SUP-a Beograda pukovnik Milan Obradović, koji je
danas, kakve li ironije, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija
Ministarstva pravde Srbije
Milovan Brkić
U zloglasnoj akciji
"Sablja" jedan od njenih "junaka" bio je i pukovnik Milan
Obradović, načelnik Sekretarijata unutrašnjih
poslova Beograda. Zbog zasluga u hapšenju nekoliko hiljada građana, koji su za
vreme vanrednog stanja čamili po podrumima beogradskih policijskih stanica i u
Okružnom zatvoru u Beogradu, čekajući zlu sudbinu, tadašnji ministar
unutrašnjih poslova Srbije Dušan Mihajlović unapredio je Milana Obradovića u čin
general-majora policije.
Uspon i pad Milana Obradovića potpisnik ovih redova opisao je u desetinama
tekstova.
Gospodin Obradović je više
godina radio kao portir u NIP Politika, a potom prelazi na rad u
OUP Stari grad, kao inspektor za maloletnike, u grupi koju je vodila Mirjana
Orašanin, koja će u vreme kada je ministar policije bio Dragan Jočić,
postati - državni sekretar. Odmah po prijemu u policiju, Obradović je pretukao
maloletnika i njegove roditelje u OUP-u Stari grad! Premešten
je u Odeljenje za krvne delikte SUP-a Beograda, gde je nastavio sa nasiljem
prema građanima.
Kolege su imale razumevanja za
Milana Obradovića, jer mu se ćerkica, učenica
petog razreda osnovne škole, razbolela i umrla od leukemije. Njena
smrt je Milana potpuno promenila. Postao je nervozan, depresivan, sklon
alkoholu i promeni raspoloženja...
Surčin prešao u Zemun
Kada je krajem
decembra 2001. godine, nakon što je tadašnji načelnik SUP-a Beograda
general-major Boško Buha razrešen dužnosti i "unapređen" u
pomoćnika načelnika Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije, Obradović traži od
Vladimira Bebe Popovića da njega postavi na to mesto. Popović biva zatečen i pokušava da Milana odvrati od te ideje, ali na kraju
popušta.
Odmah po postavljenju za
načelnika beogradske policije, Obradović počinje da je teroriše
- smenjuje načelnike, policajce, suspenduje ih, proganja... Česti gosti u
njegovom kabinetu su Dušan Spasojević, Mile Luković i članovi surčinskog
klana. Inspektora Slobodana Pažina načelnik Obradović postavlja za
zamenika načelnika Odeljenja za krvne delikte, koji je bio zadužen za
koordinaciju odnosa između njega i surčinskog klana, koji
će se kasnije odvojiti i postati samostalan, a poznat kao - zemunski
klan.
Nasilje u
beogradskoj policiji postaje nesnosno. U zgradi SUP-a ubijeno je nekoliko građana, koji su bili privedeni na
informativni razgovor.
Zemunski klan planira da ubije
generala Boška Buhu, koji se bio zamerio Miloradu
Ulemeku Legiji, kada ga je uhapsio u klubu Stupica, nakon što je
inspektorima OUP-a Savski venac izbio zube na proslavi rođendana pevaljke
Svetlane Ražnatović.
U noćnim
satima 10. juna 2002. godine,
ispred hotela Jugoslavija u Zemunu, nepoznati napadač ispaljuje hice u
generala Buhu, koji umire u Urgentnom centru od zadobijenih povreda.
Državni vrh se kune da će pronaći ubice.
Ali...
Sprdanje s policijom
Dvojici policajaca Stanice
rečne policije, nekoliko dana nakon Buhinog ubistva, javlja se penzionisani
pukovnik Vojske Jugoslavije, koji im potvrđuje da je video kako Buhin ubica
čamcem odlazi uzvodno Dunavom, opisujući detalje
potrebne za istragu. Oni od njega uzimaju službenu izjavu i prosleđuju je
načelniku Milanu Obradoviću, koji prijavu daje na uvid
Miloradu Ulemeku i Dušanu Spasojeviću! Penzionisani pukovnik nađen je nekoliko dana kasnije zabetoniranih nogu u Dunavu, nedaleko od
mesta na kojem je video ubicu kako ulazi u čamac i beži uzvodno!
Dvojici policajaca koji su
uzeli izjavu od penzionisanog pukovnika, po nalogu Milana Obradovića pretreseni su stanovi, i privedeni su na razgovor, pod
optužbom da su - ubili Buhu! Jedan od njih dobio je i otkaz, mada je istog dana
proglašen za najboljeg policajca i nagrađen, a pola
sata kasnije uručeno mu je rešenje o otkazu. Drugi je uhapšen
na radnom mestu i maltretiran.
Na suđenju za naknadu štete
zbog nezakonitog hapšenja, jedan od policajaca koji je
svedočio po pozivu suda potvrdio je da je kolegu uhapsio po nalogu Milana
Obradovića, mada uhapšenog dobro poznaje, i znao je da je reč o poštenom
kolegi.
Zemunci se sprdaju s
policijom, pa prave planove kako da za ubistvo optuže Željka Maksimovića, kome daju nadimak Maka. Ovaj zadatak dobija Slobodan
Pažin, a odobrava ga opet Milan Obradović!
U noći
30. oktobra 2002. godine
policija privodi poznatog slikara Dragana Maleševića Tapija na
informativni razgovor. Slikar je imao visok krvni pritisak i inspektori obaveštavaju pretpostavljene da ne mogu da obave privođenje.
Ipak, načelnik Obradović insistira i Tapi završava u
prostorijama SUP-a Beograd, u odeljenju za krvne delikte, čiji zamenik
načelnika je Slobodan Pažin. Pola sata po privođenju Tapi je umro! Jedan od
inspektora ugušio je Tapija, stavljajući mu kesu na
glavu!
Dan ranije policija
je uhapsila i članove tzv. Makine grupe - Nikolu Maljkovića, Dragana Ilića
Limara i Vladimira Jakšića. Prvo je uhapšen Nikola Maljković, tako što su ga na
autoputu kidnapovali članovi bande Dušana Spasojevića. Maljković je prvo tučen
nekoliko sati, zakopavan
u zemlju, jer su od njega Spasojevićevi batinaši zahtevali da prizna Buhino
ubistvo. Dragan Ilić Limar prvo je uhapšen zbog
posedovanja oružja i priveden dežurnom sudiji Okružnog suda u Beogradu Zoranu
Zvonaru, koji mu je ukinuo pritvor. Ispred Okružnog zatvora u Beogradu
kidnapuju ga batinaši Dušana Spasojevića i tuku
satima, do smrti. Teraju ga da prizna da je ubio generala
Buhu. Onda ga ostavljaju na Novom Beogradu, gde ga u besvesnom stanju
hapsi policija, po nalogu Milana Obradovića! Obojica
su bili životno ugroženi, i godinu dana su lečeni u
zatvorskoj bolnici.
Zemaljski oprost
U akciji "Sablja"
svedok-saradnik Miladin Suvajdžić zvani Đura Mutavi otkrio je
inspektorima da je ujutro,
nakon ubistva generala Boška Buhe, za Novi Sad iz Zemuna vozio Sretka
Kalinića, koji je bio vidno uznemiren i neispavan. Mutavi ga je pitao da li je dobro obavio posao, a Kalinić je klimnuo glavom.
I uhapšeni
Dušan Krsmanović je, do detalja, potvrdio da je učestvovao u ubistvu
generala Boška Buhe - bio je uz Sretka Kalinića, koji je u njega ispalio hice.
Na insistiranje tadašnjeg zamenika ministra unutrašnjih poslova Nenada
Milića, izjava Dušana Krsmanovića izdvojena je iz spisa, te je suđenje
navodnim ubicama Boška Buhe nastavljeno!
Sudsko veće kojim je predsedavao Zoran Tatalović oslobodilo je
18. novembra 2004. optužene Željka Maksimovića Maku,
Nikolu Maljkovića, Vladimira Jakšića i Dragana Ilića odgovornosti i optužnice
za ubistvo generala Boška Buhe. Optuženi su oslobođeni i optužbe da su se udružili u terorističku grupu radi likvidacije tada najviđenijih
političkih ličnosti u Srbiji.
Presuda je doneta
nakon što su pred sudskim većem svedočili Milorad
Ulemek Legija i inspektor Slobodan Pažin, koji su dovedeni iz pritvora. Ulemek
se izvinio Draganu Iliću Limaru što ga je u Institutu
za bezbednost, koji je u sastavu BIA, udario ašovom, jer mu je "rečeno da
je ubio Buhu". Inspektor Pažin je potvrdio da je Limar tučen od Spasojevićeve grupe, isto kao i Nikola Maljković, i da je on potpisao
protiv njih krivičnu prijavu, po nalogu, mada nije bio uveren da će proći na
sudu. Nakon njegovog svedočenja Limar se zaplakao, rekavši
da mu sve oprašta.
Totalna
kompromitacija
Pet dana nakon izricanja oslobađajuće presude, specijalni tužilac za organizovani kriminal Jovan
Prijić traži od načelnika Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije generala Miroslava Miloševića da se sprovede istraga.
"Tokom glavnog
pretresa, zastupajući navedenu optužnicu, došli smo do određenih konkretnih
saznanja, koja su potkrepljena od strane više saslušanih svedoka, da je svedok
Resimić pre davanja svoje izjave u pretkrivičnom postupku u prostorijama
Sekretarijata u Beogradu boravio u Šilerovoj ulici, da ga je tamo krio vođa
kriminalne organizacije zemunski klan Dušan Spasojević, da je i nakon davanja
odgovarajućih izjava u pretkrivičnom postupku skrivan u Šilerovoj u Zemunu.
Da je ova činjenica
bila poznata tadašnjem referentnom, redovnom javnom
tužiocu, siguran sam da optužnica ne bi ni bila podignuta, obzirom da sam
upoznat, kako je iskaz ovog svedoka bio odlučujući kod odluke o podizanju
optužnice, jer je smatrano da je taj svedok ličnost od punog integriteta.
U nastupeloj
situaciji, iznosim da, s obzirom na prikrivanje tih odlučnih činjenica o Resimiću, reč je o, u suštini, izvršenoj prevari, određenih
krugova MUP-a Srbije, iz razloga prikrivanja integriteta svedoka Resimića.
S obzirom na
činjenicu da je Specijalno tužilaštvo došlo do ovih saznanja, na polovini
glavnog pretresa, i ovde ocenjujemo da manipulacije sa "svedokom"
Resimićem su potpuno kompromitovale predmet i dovele do oslobađajuće presude.
Tvrdimo, da do opisanih činjenica sa Resimićem nije
bilo, osuđujuća presuda ne bi izostala.
Na osnovu toga,
vodeći strogo računa o integritetu odgovarajućih
ličnosti MUP-a, potrebno je proveriti, koje su sve rukovodeće ličnosti
tadašnjeg MUP-a upoznate sa činjenicama vezanim oko Resimić Slobodana, zbog
čega postupajući tužioci u pretkrivičnom postupku nisu upoznati i ko je odlučio
da ih ne upozna o svim okolnostima uloge Šilerove u ovom predmetu.
Lično mi je poznato
da na primer, tadašnji načelnik Resora javne
bezbednosti general Lukić uopšte nije bio upoznat sa konkretnim okolnostima
rada na ovom predmetu, pa se postavlja pitanje ko je bio dužan, u okviru
pravila rada MUP-a, da obavesti načelnika Resora o konkretnim merama koje se
preduzimaju u tako važnom, u to vreme, najvažnijem predmetu MUP-a Srbije.
Lica - svedoci
tokom glavnog pretresa koji su ukazali na ove činjenice, su pre svega: Milorad
Ulemek Legija, Pažin Slobodan, Raško Vujović,
Branislav Tepavčević.
Svedok-saradnik
Vukojević Zoran objasnio je da je Slobodan Pažin doveo Resimića u Šilerovu radi
čuvanja, a svedok Pažin je izjavio da je saznanje o svedoku Resimiću dobio uz
saglasnost Dušana Spasojevića od Dejana Milenkovića Bagzija, da ga je prvi put
u kontakt sa svedokom Resimićem doveo Dušan Spasojević, da je kasnije kada je
trebalo dovesti svedoka Resimića na razgovore u nadležni SUP, te potom i kod
istražnog sudije, po svedoka Resimića odlazio u Šilerovu ulicu, jer je u to
vreme svedoka Resimića po njegovoj izjavi čuvao Dušan Spasojević.
Pošto sam i sam lično učestvovao u svojstvu zamenika
Republičkog javnog tužioca u manjem delu pretkrivičnog postupka, ostvario sam
razgovor sa Resimić Slobodanom, znam zasigurno da nikakvih reči u to vreme nije
bilo o Šilerovoj i vezi ovog svedoka sa Dušanom Spasojevićem.
Poenta svega je
zbog čega je tužilaštvo faktički prevareno u odnosu na
saznanja koja su imali ovlašćeni rukovodioci MUP-a Srbije. I u tom pravcu će ovo tužilaštvo utvrđivati činjenice..."
O, zar se i to može
U ovom dopisu specijalni tužilac Jovan
Prijić traži od MUP-a Srbije da prikupi potrebna obaveštenja,
radi pokretanja krivičnog postupka protiv onih lica iz MUP-a koja su navela
tužilaštvo da uđe u lažni proces.
Generalni inspektorat
MUP-a Srbije, nakon višemesečnog rada, u kojem su
učestvovali inspektori Milorad Veljović, Vesna Jovanović i Dragomir Obradović,
a postupajući po nalogu v.d. okružnog javnog
tužioca u Beogradu Marije Šušnjević, podneli su
krivičnu prijavu protiv Milana Obradovića, Milorada Ulemeka Legije, Slobodana
Pažina i Milorada Bracanovića, zbog zloupotrebe službenog položaja.
Istražni
sudija Okružnog suda u Beogradu odredio je 22. marta 2005. godine pritvor
za Milana Obradovića i Milorada Bracanovića. Druga
dvojica optuženih već su bili u pritvoru.
U
pritvoru je Obradović proveo dva meseca. Nakon promene krivičnog zakonika, optužnicu preuzima Prvo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu, koje je godinu dana
kasnije, iznenada, bez zakazanog suđenja, odustalo od krivičnog gonjenja Milana
Obradovića.
U
oktobru 2008. godine, na
intervenciju ministra odbrane Dragana Šutanovca, ministar policije Ivica
Dačić, suprotno svakoj logici, moralu i Zakonu o policiji, donosi rešenje kojim Milana Obradovića postavlja za pomoćnika
direktora policije Milorada Veljovića! Direktor Veljović je potpisao
krivičnu prijavu protiv Obradovića na 170 stranica, nakon višemesečne istrage.
Dva dana kasnije,
Vlada Srbije, na predlog ministra odbrane Dragana
Šutanovca, imenuje Milana Obradovića za direktora
Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde! Iako nije
ispunjavao nikakve uslove za ovaj posao, Obradović je imenovan na insistiranje ministra Dragana Šutanovca.
Naš list je opisivao koban učinak gospodina Obradovića na
mestu "upravnika svih zatvora".
Uhapšeni Sretko Kalinić opisao je u neformalnom razgovoru
na koji način je ubio generala Boška Buhu. Niko, opet, ne pominje ovo njegovo
svedočenje, jer je očigledno da je Milan Obradović poslednji član zemunskog
klana, koji treba da podseća na njegovu snagu,
ili da dežura i zatire njihove zločine.
Oslobođen i autor
ovog teksta
SUP
Beograda, čiji načelnik je bio u to vreme Milan
Obradović, podneo je krajem 2003. godine krivičnu prijavu Prvom opštinskom
javnom tužilaštvu protiv potpisnika ovog teksta, zbog "osnovane
sumnje" da je izvršio krivična dela uvrede optužujući generala Obradovića
da je odgovoran za smrt slikara Dragana Maleševića Tapija, za saradnju sa zemunskim
klanom, da su njegov službeni džip vozili Dušan Spasojević i Mile Luković,
da je
organizovao lažna hapšenja i premlaćivanja navodnih ubica Boška Buhe...
Tužilaštvo je stavilo zahtev za sprovođenjem istrage Prvom
opštinskom sudu u Beogradu, koji je saslušao desetine svedoka. Iako je
Obradović bio u pritvoru, tužilac, koji će kasnije odustati od gonjenja
Obradovića, kada mu je ustupljen predmet, tražio je nastavak suđenja za ovog
novinara. Sud je, naknadno, obustavio postupak.
Milan Obradović je bio postavljen za
pomoćnika direktora policije Milorada Veljovića, koji
je potpisao krivičnu prijavu protiv Obradovića na 170 stranica, nakon višemesečne istrage!
Obradović
insistira da slikar Dragan Malešević Tapi završi u
prostorijama SUP-a Beograd, gde je u odeljenju za krvne delikte pola sata po
privođenju - umro! Jedan od inspektora ugušio je
Tapija, stavljajući mu kesu na glavu!