Epizoda 29
Nismo mi od
juče
Zoran
Milojević
Idem sa groblja snužden i sretne me Mića Negotinac. "Gde si
to bio?", pita me. "Na parastosu", odgovaram. On me pogleda
zavidno: "Parastos? Grčka? Opa, bato, ima se,
može se, a?"
Pričaju mi kolege da je Maja Nikolić
obećala da će se skinuti gola, ako fudbaleri postanu prvaci svega... Ne verujem
da je Maja to rekla. No, niti su naši orlovi golaći kad je u pitanju
novac, niti bi naša "naga Maja" bila model za Goju kad pričamo o
slikarstvu.
Na međunarodni dan podrške borbi protiv torture,
odoh na skup koji je organizovala nevladina organizacija. Bejahu tamo gosti
govornici od imena i prezimena. Slušao sam i slušao. Voditelj programa mi je dao reč. Izgovorio sam ovo:
"Sve što sam čuo je bilo crtanje po prašini. Mislio sam, mislio sam da sam
samo ja poludeo. Ovako, milo mi je što sam među sebi ravnima."
Žali se Drakče bakalin: "Preko
puta otvorena bakalnica i gazda namerno stavio cene za deset odsto niže od mojih, kako bi mi uzeo kupce. Ne znam da li se pakostan
čovek rađa ili se to postaje u životu?" Tića kafedžija ga pita: "Šta si mu
rekao na tu nelojalnu konkurenciju?" Rekao sam mu: "Dabogda u radnji
prodavao prašnjave knjige iz zatvorene knjižare Gece Kona, vlažne eksponate iz
beogradskih muzeja, uramljene misli građanskih levičara iz emisija Olje
Bećković, notne sveske Dinkićevih kompozicija koje su sastavljene od vagona
koje je sastavljao Velja Ilić, a vuku ih parne lokomotive na putu ka EU!
Dabogda prodavao albume sa uspomenama na kohabitaciju Tadić - Koštunica i
zajedničke fotografije Vojislava Šešelja..."
Zovem kuma Gavru, pitam što me izbegava. "Ne izbegavam te", odgovara
kum, "nego te stalno viđam sa poznatim književnicima!" "Pa šta?" "Kume, upao si u
loše društvo".
Srušen spomenik Bori Stankoviću! Kao viđeni mafiozo srpske "čitalačke
mafije", predlažem da se na svim spomenicima srpskim književnicima postavi
tabla "Čitanje nije štetno po zdravlje".
Na konferenciji za štampu, nasmejani
Radomir Antić priča kako je zadovoljan postignutim i kako je stekao ogromno
iskustvo. Sluša ga Tića kafedžija, pa rezignirano viknu u TV: "Šta se
hvališ, i ja sam glup, ali o tome nikom ne pričam!"
Nadležni
se žale da ne mogu na komarce bez
odgovarajuće temperature i brzine vetra.
Mirko Žvala mirno konstatuje: "Baš će da potresu komarce u eri medijskih
sloboda! Oni čitaju novine, gledaju TV. I tako
obavešteni ujedaju iz prikrajka".
Na Kosovu ništa novo! Još jedan Vidovdan nas je opomenuo da očni vid
ne vredi mnogo, ako duša ne progleda. Vidovdan ne traži da mu srpstvo veruje. Vidovdan veruje da srpstvo traži istinu.
Sačuvajte osmeh na ovom
licu, jer jedino tako ćete sačuvati oprano čist obraz u vreme kada, kako govori
vlast, bude prodat Vodovod.