Kontranapad
Sportska
oligarhija u poimanju odgovornosti
Da je
ministarka mudonja!
Laž, prevara,
manipulacija, nedoslednost, segmenti su današnjih vrednosnih postulata (ne)odgovornosti
Miroslav Vislavski
Šta to bi i
kome služi pozivanje na odgovornost? Ova karakterna
vrlina iz perioda drugog vrednosnog poretka bila je i ostala
jedna od najupeèatljivijih osobina èoveka. I danas postoji kod obiènog i pristojnog sveta. Najèešæe postoji i nalazi se iza zadate, èasne reèi, obeæanja, dogovora, dobronamerne kritike ili poštovanja zakona, sprovoðenja programa, izvršenja ugovora... Odgovornost krasi èoveka i ljude, ilustruje porodicu, lokalnu zajednicu,
državu... Ona je ogledalo sistema.
Ona je vrednosna kategorija i mera pomoæu koje
razlikujemo ozbiljnost od šarlatanstva. Tu divnu vrednosnu barijeru koja se odvajkada suprotstavljala eroziji i propasti svega na èemu poèiva pojedinac i njegova svakojaka organizacija u našim doskorašnjim otadžbinama, a pogotovo
u najnovijoj u kojoj ne prepoznajemo sistem niti su joj
definisane granice, uništava novokomponovana biznis-politièka elita.
Laž, prevara, manipulacija, nedoslednost, segmenti su današnjih
vrednosnih postulata (ne)odgovornosti. Lansirala ih je i pod plaštom
demokratije poturila narodu i njihovim organizacijama i
zajednicama politièka oligarhija, bila ona vlast ili opozicija. Svejedno. Manje-više sve razne "demokratske" opcije na politièkoj pozornici višestranaèke Srbije bile su na vlasti i
pokazale svoje lice u minule dve decenije. Po njihovom modelu vrednosnog sistema, uspostavljen je
poredak u kome odgovornost ne postoji.
Odgovornost je floskula iz arsenala "mraènih vremena" u kojima su nosioci funkcija snosili posledice prilikom kršenja zakona, odstupanja od strategije, programa ili opštih ciljeva... Danas
za njom posežu i njome verbalno mašu u cilju manipulisanja i lažnog predstavljanja svi oni koji su na vlasti, sa koje nemaju nameru da se pomere i sa koje se
"nepristojno bogate" ili pripremaju teren da se
"nepristojno obogate" na raèun
"kukavnog srpstva" i ojaðenog naroda. Zar primeri današnjih politièara, nekadašnjih "šetaèa sa šerpama" i
"bageristima" koji su u revolucionarnom zanosu na putu ka sretnijim vremenima palili najviši državni dom po uzoru na nemaèki Rajhstag, dokazujuæi da su za demokratiju, ljudska prava i slobode, nisu
najbolja ilustracija i potvrda njihovog poimanja odgovornosti? Danas se najveæi broj njih guši u milionima "evriæa", sa
kompanijama ili debelim žiro-raèunima na kojekakvim ostrvima, a u najmanju ruku u
nekoliko stanova ili kuæa sa voznim parkom na kome bi pozavideo i sam Eklston, sa svojim
junacima Šumaherom i ostalim velikanima Formule. Po njima: narod
treba i mora da je odgovoran i da se uvek povinuje njihovoj (ne)odgovornoj
vladavini.
Bez èistih raèuna
(Ne)odgovorna vlast je podloga njihovim službenicima koji su rasporeðeni da kontrolišu i vladaju u njihovo ime i na polju
njihovih stranaka. Prilike u sportu su jedna od
ilustracija ovakve tvrdnje. Ako Snežana Samardžiæ-Markoviæ zaista misli da radi za dobro
sporta, onda ima sama sa sobom ozbiljan problem. Iz prostog
razloga što svi èelnici srpskog sporta koji je okružuju i koji joj se dodvoravaju, lažu da su joj blagonakloni i
lojalni.
Svi
oni u njoj vide vreæu novca iz koje žele da
zahvate što veæu kolièinu za svoj savez ili organizaciju, za odreðeni interes koji ih èini znaèajnima u svojoj organizaciji i
javnosti. To je tako kada ne postoji valjan sistem i kada se
novac ubiran iz poreza naroda deli po volji ministra. A kada ministarka
odluèi, onda kaže "Država je prepoznala svoj interes...".
To zvuèi
autoritativno i ozbiljno. Ima za cilj da
"impresionira" javnost reèju
"prepoznala?!" Istovremeno, stavlja se znak
jednakosti izmeðu ministarke
i države Srbije. A ona
je samo èinovnica u vlasti koja treba da pokaže odgovornost u kreiranju sistema i ambijenta
za funkcionisanje sporta.
Na
žalost srpskog sporta, za sve ove godine u vlasti
ministarka se nije izborila, niti ponudila prihvatljiv Zakon o sportu od koga
poèinje uspostavljanje primerenog sistema u jednoj
oblasti. U više navrata je obeæavala i najavljivala rokove kada bi trebao da bude
usvojen zakon o sportu. Svi rokovi su prošli, a danas
se i ne usuðuje da ih nagovesti. Potvrdu je dala na TV Avala 13.
jula kada je gostovala u emisiji Èist raèun. Na
pitanje voditelja: "Kada æe biti donet novi
zakon o sportu", gospoða ministarka je
odgovorila: "Što se mene tièe - što pre, to bolje!" Na
insistiranje voditelja, ponovila je isti nesuvisli odgovor! Ista ta gospoða ministarka je u mojoj emisiji Kontranapad na
TV Jesenjin pre dve i po godine najavila da æe za godinu dana biti donet zakon! Sliène izjave je davala i u drugim nastupima.
Poslednja
izjava pokazuje njenu nemoæ ili nesposobnost da reši krucijalno
pitanje bez kojeg nema perspektive srpskom sportu. Ali pokazuje i njenu (ne)odgovornost
prema jednoj od najuspešnijih oblasti sa kojom se Srbija
legitimiše i promoviše u svetu. Ili je
reè o "odgovornosti" koju je
legalizovala politièka oligarhija. Na ostavku kao
moralni gest i èin zbog odlaganja donošenja zakona u nedogled, gospoða ministarka i ne pomišlja. A i zašto bi, kada je njen partijski patron mnogo više i mnogo gore izvarao biraèe i narod, dajuæi liènim primerom na znanje svojim aparatèicima kako se treba ponašati u novom
vrednosnom poretku!
Sebe ne kažnjava
Po
modelu politièke oligarhije u poimanju odgovornosti,
bez Zakona, spontano i vaninstitucionalno ponašaju se i lideri srpskog sporta, ali i svi drugi sportski liderèiæi i moænici. Èesto se èuje iz njihovih oglašavanja upozorenje, opomena ili poziv na odgovornost! Doduše, niko od njih nije definisao njen znaèaj i sadržaj.
Nedavno
je predsednik Fudbalskog saveza Srbije prilikom pokretanja kampanje protiv
selektora nacionalnog tima Radomira Antiæa, zbog
"neuspeha na Svetskom prvenstvu u Južnoj
Africi" (Tomislav Karadžiæ) poruèio da "nema
kolektivne odgovornosti, veæ samo pojedinaène" i dalje: "Ne bežim ni od sopstvene odgovornosti!". On nije rekao na koji naèin æe se snositi
odgovornost i u èemu æe se manifestovati.
Ako
je u sluèaju Antiæa mislio na
reviziju Ugovora i iznosa primanja koja selektor po tom osnovu ima, a koji je
sa njim zakljuèio Tole Karadžiæ, onda je nakon sednice Odbora za hitna pitanja FSS
takva moguænost posledica Radomirove (ne)odgovornosti - otpala!
Mnogo bi skupa bila takva mera po Kuæu fudbala. Na drugu
meru nije bio spreman, jer bi posledice po Savez bile još veæe, da je kojim sluèajem izdejstvovao smenu Antiæa. Istovremeno,
Tole ne govori o sadržini svoje odgovornosti, mada je odluèan da od nje ne beži! Nije ponudio sankcije za sopstvenu (ne)odgovornost zbog zakljuèivanja, ispostavilo se štetnog Ugovora po Savez! Nije rekao kako æe "da se kazni" zbog "neuspeha na Svetskom
prvenstvu", nije rekao da æe se skloniti sa
predsednièke funkcije ukoliko se "neuspeh u Južnoj Africi" nepovoljno odrazi na poslovnost
Fudbalskog saveza Srbije i investicionih poduhvata u srpskom fudbalu... O
drugim pitanjima odnosa i prilika u fudbalskom sportu koje se odnose na
nepostojanje planova i programa, dugoroènije
vizije, kriminala u fudbalu, neregularnosti takmièenja u pojedinim ligama da se i ne govori.
Tek
se tu ogleda (ne)odgovornost celine organizacije, njenih organa i
nosilaca funkcija, posebno najviših. Ostavka - to
je nepoznanica Toletu Karadžiæu! A i zašto bi on kao
vrhovna vlast u srpskom fudbalu bio drugaèiji od ministarke
sporta, raznih drugih funkcionera i drugih mudonja u Srbiji? Da li bi se stvari
promenile ukoliko bi Tole podneo ostavku na funkciji predsednika FSS? Ne bi, ni
pošto! Sve dok se èitav sistem
oko njega, njegovih podanika i klimoglavaca ne promeni! Dok svi ne podnesu
ostavke i ne odu na "zasluženi" odmor
ili u penziju. Ali, retki su primeri nekorumpiranih poput prof. dr Zorana
Bingulca koji je podržao Karadžiæa na izborima u konkurenciji sa Acom Buliæem, ali koji je veæ nakon nekoliko meseci podneo neopozivu ostavku, uvidevši bogatstvo
licemerstva koje poseduje veèiti predsednik Tole. I što-šta drugo zbog èega ga u
fudbalskoj javnosti smatraju vrhom kumovske piramide.
Ili,
primer Radeta Ðuroviæa,
predsednika FS Beograda, koji
je još uvek "unutra" u Savezu, ali koji je zbog
sopstvenih opreènih mišljenja i stavova, najèešæe na periferiji predsednikovih projekcija: To se najbolje pokazalo u sluèaju odreðivanja lokaliteta Nacionalne kuæe fudbala.
Pitanje sveca
Karadžiæevo æutanje nakon salve kritika na Radomirov raèun, utisak je, nastalo je u
lošoj proceni u vezi sa detaširanjem selektora. Odmah nakon saopštene kazne koju je FIFA izrekla našem selektoru kojom je novèano kažnjen, ali i zabranom voðenja reprezentacije na èetiri zvaniène utakmice, imao sam nekoliko
poziva fudbalskih ljudi sa pitanjem koje se i meni nametnulo: Nije li reè o manevru preko druge strane da se Radomir Antiæ skine sa mesta selektora? Pitanje jeste jeretièko ali ne i bez osnova, ako se ima u vidu da je Tole
"veliki igraè". Takav, da je rektor Alfa
univerziteta iz Beograda, prof. dr Ðorðe Maèvanin, u
emisiji Sport iz drugog ugla TV Kanal 9 iz Novog Sada
izjavio: "Ako vidite Tomislava Karadžiæa da skaèe sa osmog sprata, slobodno skoèite za njim! Ništa vam se neæe desiti, a
nauèiæete šta treba u životu raditi i kako se ponašati!"
Neki
doduše isto veliki igraèi nisu spoznali ili ne prihvataju veliku moæ "najodgovornijeg" u našem fudbalu. Ratko
Bata Buturoviæ, predsednik FK Vojvodina,
oglasio se posredstvom dnevnog lista Alo (14. jula) i stao na stranu
Radomira Antiæa, uprkos zamerki zbog lošeg tretmana Vojvodininih igraèa u misiji Južna Afrika. Iako nije poveo golmana Brkiæa na put i nije omoguæio nastup na
Mondijalu Draganu Mrði, najboljem strelcu srpskog
prvenstva, Bata Buturoviæ ne vidi krivicu
za rezultat u selektoru. Za razliku od drugih sliènih fudbalskih autoriteta iz prvog ešalona, poruèio je: "Tole, odlazi!"
Okrivio je predsednika FSS za neuspeh naših na
Svetskom prvenstvu, a "...igraèima i selektoru
uputio èestitke za napor koji su uložili na prvenstvu, dodavši da oni nisu
krivi, pošto nisu imali adekvatnu podršku ljudi sa Terazija". Dodao je: "Gde su bili èelnici FSS? Ja ih nisam video u prvom redu kada je
trebalo da podrže selektora Antiæa i igraèe!"
Ostaje
nepoznanica zašto se Bata Kan Kan oglasio? Da li je
svestan da ugrožava svoj jedini argument u predstojeæoj sezoni za ostanak na èelu Vojvodine, a to je rezultat - naslov prvaka ili pobednika Kupa? Ako
misli da æe ga ostvariti rezultatom, prevario se. Naprosto zbog
toga što Tole drži pod kljuèem sve relevantne èinioce i pojedince u fudbalskoj Srbiji. Oni su moæniji od snage kvaliteta Vojvodininog sastava. Tole je pet puta duže u fudbalu od Bate! Za razliku od Bate, umeo je da
komanduje na širokom frontu i da ostane
"svetac". Bata se trudi da ga prepoznaju kao "sveca". Ako
je Bata prošao bez posebnih trzavica i posledica sa petim mestom u
Srpskoj ligi, ne misli li da æe ga Voja Gajiæ ili Mirko Dubroja sutra prozvati na naèin na koji je on prozvao Toleta Karadžiæa? Sa istim kredibilitetom
koji Bata ima da zahteva Toletov odlazak!
I
opet dolazimo do pitanja odgovornosti! Ako je Bata Buturoviæ vaskrsao Vojvodinu i dao joj evropski imidž sa zidovima i farbama, delom i takmièarski, ozbiljnost koju ispoljava insistirajuæi na sopstvenoj odgovornosti, dobija farsiènu sliku. Iz prostog razloga što mu se ne ostvaruju znaèajni ciljevi - da
Vojvodina bude vodeæi srpski klub, šampion ili pobednik kupa (ove godine bez Evropskih kvalifikacija).
Vojvodina je malo uticajan faktor na fudbalsku organizaciju jer je nema u
forumima. U Gradu nema posebnu komunikaciju niti poseban ugled van onih par
stotina organizovanih navijaèa. Veterani koji
su stvarali mit o Vojvodini su daleko od kluba. Znaèajnije javne liènosti u Gradu - takoðe. Bata je okružen saradnicima
niskokredibilnim, bez izgleda da nešto promeni od
Upravnog odbora do menadžmenta. Umeo je da
obeæava i najavljuje, ali sve je ostajalo na tome. Jedna
od poslednjih najava bila je rekonstrukcija direktorskog sastava. Ništa se nije desilo, ni promenilo. Fudbalska javnost ga
sve više relativizuje, sumnjajuæi u njegovu ozbiljnost - i doslednost! Da li Vojvodina može više? Ili je samo
jedan od izdanaka i slika srpskog sporta bez odgovornosti?
Danas se najveæi broj juèerašnjih šetaèa i bagerista guši u milionima "evriæa", sa kompanijama ili debelim žiro-raèunima na
kojekakvim ostrvima... Po njima: narod treba i mora da je odgovoran i da se uvek povinuje
njihovoj (ne)odgovornoj vladavini.