Pogled iz Moskve

U zapadnim medijima govore o tome da Amerika gubi interesovanje za Ukrajinu zbog problema sa Kinom

Jake i slabe strane Vladimira Zelenskog

Ako je donedavno šef kijevskog režima Vladimir Zelenski bio za Zapad neprikosnoveni autoritet, svojevrsna „ikona" hrabre borbe protiv „agresivne Rusije", kojeg je u zapadnim medijima bilo zabranjeno kritikovati, onda sada u SAD polako počinju da ga „puštaju niz vodu". O tome posebno rečito svedoči članak u uglednim američkim novinama Politiko, objavljen pod naslovom „Jake i slabe strane Vladimira Zelenskog".

Piše: Vladimir Mališev

Dajući mu prvo pohvale, pridržavajući se rusofobnih klišea, autor članka Džejmi Detmer, urednik odeljenja za javno mnjenje u evropskom izdanju (Politiko Evropa), počinje zatim da kritikuje Zelenskog. Za početak, ukazuje na njegovu nesposobnost da upravlja zemljom, što se videlo i pre početka specijalne vojne operacije. „U to vreme, komičar koji je postao predsednik", piše Detmer, „batrgao se kao predsednik do napada Rusije. Malo ko mu je davao velike šanse za reizbor 2024. godine, jer mu je podrška padala - krajem 2021. godine njegov rejting je pao na 31%. Mnogo je obećao, možda čak i previše, ali je postigao malo."

Ovi propusti, nastavlja da kritikuje Zelenskog autor članka, čine osnovu njihove brige za posleratnu Ukrajinu. Oni vide obrazac koji će postati još više uznemirujući kada zaćute puške, tvrdeći da jake strane predsednika kao neustrašivog lidera u ratu nisu prikladne za vreme mira. Rat nije učinio ništa da obuzda nestrpljenje Zelenskog prema složenosti upravljanja ili prema institucijama, koje se ne kreću tako brzo kako bi on hteo ili se ne prilagođavaju dovoljno brzo. On vidi širu sliku, zanemarujući detalje i voli da se oslanja na blizak krug prijatelja od poverenja.

Iz takve nepristrasne analize jasno sledi da SAD, izjavljujući da Zelenski „loše odgovara za vreme mira", ima nameru da ga zameni pogodnijim liderom. Takav zaključak autor članka potkrepljuje time da i u Ukrajini „raste politička kritika" Zelenskog.

Iako su „međunarodni mediji još uvek oduševljeni harizmatičnom privlačnošću Zelenskog i fascinirani jednostavnom pričom o Davidu protiv Golijata, u Vrhovnoj radi - ukrajinskom parlamentu - raste razočaranje: poslanici se žale da ih ignoriše vlada koja i do rata nije trpela nadzor, a sada ga gotovo u potpunosti izbegava. Zelenski se sreo sa najvišim liderima opozicije samo jedanput nakon ruske invazije - i to je bilo pre oko godinu dana.

Bajdenova administracija sve više pažnje obraća na potencijalni konflikt sa Kinom, zaboravljajući na Ukrajinu, izjavio je američki novinar, voditelj programa Redacted News Klejton Moris, komentarišući pomenuti članak u Politiku. „Mi (Amerikanci) ovde smo završili. Otvaramo novu stranicu i fokusiramo se na Kinu - to je poruka."

Moris misli da na promenu interesa Vašingtona, koji se usmeravaju prema konfrontaciji sa Kinom, pre svega ukazuju vojne vežbe američke vojske na Filipinima - bili su to najveći manevri kreirani da oponašaju sukob sa Pekingom.

S tim u vezi, kao što se može videti, SAD teži da prebaci odgovornost za dalji razvoj događaja u Ukrajini na svoje evropske saveznike. „Evropljani", piše o tome Foreign Affairs, „treba da inspirišu Kinu da njihovo neprihvatanje bilo kakvih kineskih isporuka smrtonosnog oružja Rusiji predstavlja principijelnu poziciju, a ne samo retoriku vlade koja imitira SAD. Treba stalno govoriti da vojni konflikt u Ukrajini ima za EU egzistencijalni značaj, a da opstrukcija kineskog mešanja predstavlja fundamentalno mišljenje Evrope."

Ovu promenu u odnosima SAD i Zapada prema ukrajinskom lideru primetili su i u drugim zemljama. „Zelenski", piše italijanski Antidiplomatico, „zvanično je pao u rejtingu na Zapadu, a s njim i cela Ukrajina. Ona ne ulazi u krug „voljenih žena" SAD, zajedno sa poljskim predsednikom Dudom, već je samo „dvorska dama" jedne od miljenica... Ako je pre godinu dana Zelenski bio na naslovnicama svih novina, danas u medijima njegovo ime asocira samo na korupciju". Takve promene, piše u italijanskim novinama, dešavaju se samo uz saglasnost Stejt departmenta.

Istovremeno, turski izvori pišu da je Zelenskom, koji je tražio „viši format" podrške NATO, Stoltenberg potvrdio pad rejtinga kijevskog klovna na zapadu. Ukratko, „Zapad sve manje skriva da se oslanja na Poljsku: tamo ne kradu zapadni novac, bar ne na ukrajinskom nivou... Za Zapad, Ukrajina je već otpadni materijal; ko može, već beži. Za one koji ostanu, ostaju dve mogućnosti: ili će Zelenski i njegova klika proglasiti sebe negde „vladom u izgnanstvu", ili će postati drugorazredni „poljski" političari u poljsko-ukrajinskom kvazidržavnom savezu, koji predviđa prisajedinjenje Poljskoj zapadnih oblasti Ukrajine."

Zelenskom su direktno nagovestili da „nije jedini kamenčić na plaži". Na njegovo mesto mogu da postave i drugu marionetu, na primer premijera Šmigalja: na dugoočekivani prijem kod pape pozvan je upravo Šmigalj, a ne Zelenski. Ima i drugih kandidata.

Vreme ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog bliži se kraju, ukazuje kinesko izdanje Baijiahao, primećujući da SAD želi da ga „pusti niz vodu" i dogovori se s Rusijom.

Ove novine pritom izveštavaju da je najpoznatija i najuticajnija američka konsalting kompanija, analitički centar RAND, objavio ranije „nezamisliv izveštaj" u kojem piše da ukrajinska kriza nanosi samo štetu interesima SAD.

„SAD moraju da se pripremaju za konflikt sa Kinom, ali ih od toga odvlači ukrajinsko pitanje. Pritom, Ukrajina je već nesposobna da donese korist Amerikancima: zemlja je izgubila svoju industrijsku bazu, više od polovine radne sange, vojni potencijal i sposobnost za dalji razvoj", primećuju autori.

Kineski eksperti napominju da sada sve više američkih političara dolazi do zaključka da je vreme da se donese strateški važna odluka da skinu Ukrajinu s vrata. U sadašnjim geopolitičkim uslovima SAD ne mogu sebi da priušte da u potpunosti zadovolje rastuće potrebe kijevskog režima, niti dalju eskalaciju. „Amerika mora da izbegne direktni konflikt s Rusijom i da što je moguće pre reši ukrajinsku krizu", smatraju analitičari kineskog izdanja Baijiahao.

Na tom fonu američki mediji počinju da kritikuju i Bajdenovu administraciju zbog njene bezuslovne podrške Ukrajini. Kako piše izdanje Responsible Statecraft, „mediji slikaju mnogo mračniju sliku perspektive Kijeva, nego što priznaju u Beloj kući. Sudeći po tome kako oni opisuju nivo pripremljenosti Ukrajine za dugoočekivanu kontraofanzivu, nije izvesno da će to dovesti do odlučnog prodora protiv pojačane ruske odbrane. Upozoravajuće zvuči: Ukrajina je opasno blizu nedostatku raketa PVO, toliko važnih za zaštitu gradova i infrastrukture od raketnih i vazdušnih napada i, što je još važnije, za sprečavanje direktne podrške ruskih vazdušnih snaga svojim kopnenim snagama."

I iako Zapad na svaki način pomaže u pripremi Ukrajinaca za kontraofanzivu, on nema dovoljno rezervi artiljerijskih projektila, protivtenkovskog oružja i raketa PVO, koji bi podržavali njihove vojne napore beskonačno, isto kao ni mogućnosti da brzo povećaju svoju proizvodnju. Ispunjavanje Bajdenovog obećanja da će podržati Ukrajinu „onoliko koliko je potrebno", to je pitanje mogućnosti, a ne samo političke volje", ističe ovo američko izdanje.

Međutim, u svetu raste nezadovoljstvo razmerama pomoći Zapada Ukrajini. Globalni jug, piše japansko izdanje Daily Shincho, izrazio je veliko nezadovoljstvo kada je MMF odobrio četvorogodišnji program finansijske pomoći Ukrajini vrednosti 15,6 milijardi dolara.

Ranije je MMF, državama koje se nalaze u stanju konflikta, davao samo hitnu humanitarnu pomoć. S jedne strane, Etiopija, koja je preživela građanski rat pre dve godine, nije mogla da dobije zadovoljavajuću podršku od MMF-a, a Ukrajini su pružili veoma veliku pomoć. MMF je promenio svoja unutrašnja pravila tako da bi mogao da pomaže Kijevu.

S tim u vezi, japanske novine podsećaju da Ukrajina, kojoj Zapad poklanja naročitu pažnju, nije ono što bi se smatralo modelom države. Nju odavno nazivaju jednom od najkorumpiranijih zemalja na svetu i taj status se, izgleda, nije mnogo promenio posle početka ruske specijalne operacije. Poznati američki novinar Sejmur Herš je 14. aprila, prilikom dobijanja Pulicerove nagrade, objavio na internet portalu članak o tome da su prošle godine predsednik Zelenski i njegovo orkuženje prisvojili najmanje 400 miliona dolara iz američkih fondova, namenjenih za kupovinu dizel goriva.

Zelenski ima još šest meseci da ostvari za SAD i Evropu prihvatljiv rezultat u konfliktu sa Rusijom, jasno nagoveštava britansko izdanje Scotsman. „Ako Ukrajina ne savlada Rusiju u sledećih šest meseci, Zapad će, najverovatnije, primorati predsednika Vladimira Zelenskog na pregovore sa Putinom. Ipak, postizanje prihvatljivog mirovnog dogovora biće praktično nemoguće. Uzimajući u obzir nedavne diplomatske uspehe Putina, Zapad teško može sebi da dozvoli još jedan spoljnopolitički neuspeh", primećuje Scotsman.

A pošto je sasvim jasno da Ukrajina ni na koji način ne može „savladati" Rusiju, onda jasno sledi da su političke perspektive sadašnjeg šefa ukrajinskog režima da se održi na površini, prilično mračne.

Pentagon protiv ruskih trupa koristi najnovije sisteme veštačke inteligencije

Ukrajina kao poligon SAD

„Konflikt u Ukrajini predstavlja poligon za testiranje tehnologije zasnovane na veštačkoj inteligenciji (AI)", pišu američke novine „Nacionalna odbrana" (National Defence). Prema navodima iz ovih novina, najšira primena AI u ratu u Ukrajini povezano je sa geoprostornim obaveštajnim radom. AI se koristi za analizu satelitskih slika, kao i za geolokaciju i analizu podataka iz otvorenihh izvora kao što su fotografije na društvenim mrežama, na geopolitički osetljivim mestima

Piše: Nikolaj Petrov

Kada je u februaru prošle godine počela specijalna vojna operacija u Ukrajini, odjednom se ispostavilo da ukrajinska vojska, koja je u početku uglavnom bila naoružana zastarelom tehnikom još iz sovjetskog vremena, može da koordinira svoje akcije i nanosi prilično precizne udrace. Ispostavilo se da je SAD obezbedio Kijevu pomoć u vidu najnovijih obaveštajnih sistema, posebno onih koje proizvodi kompanija Palantir Technologies.

Palantir je naziv tzv. kamena koji vidi, iz Tolkinovog univerzuma. Glavni zadatak projekta je analiza podataka dobijenih iz desetina različitih baza podataka. Ovaj softverski proizvod automatski menja veliki broj analitičara. Ne čudi zato što je prvi i glavni investitor ovog startapa, od njegovog osnivanja 2002. godine, postao In-Q-Tel, odeljenje CIA za poslovne poduhvate. Tek od 2010. godine jedan od njegovih proizvoda pod imenom Palantir Gotham dobilo je dozvolu za korišćenje od strane FBI, ministarstava odbrane i policije, carine i imigracione službe SAD.

Pomoću softvera Gotham, FBI-ju je za sakupljanje svih podataka o jednoj osobi - prebivalište, kretanje, lične veze itd. - dovoljno da zna npr. registracioni broj njegovog automobila. Ili, na osnovu imena i prezimena moguće je odmah saznati imejl adresu, broj telefona, račune u bankama, adresu na kojoj ta osoba živi, imena prijatelja, kretanje, s kim se sreće, kolika mu je visina, težina, boja očiju itd. Aplikacija kompanije Palantir Technologies pod imenom Dossier (Dosije), koristi se za pravljenje sociograma, Gaia se koristi za kretanje objekata na mapi, Apollo za podršku vojnim operacijama u Avganistanu, Siriji, Iraku, sada u Ukrajini.

tome kako je softver Palantira bio uključen u specijalnu operaciji u Ukrajini, pričao je za Vašington post Dejvid Ignjatije. Američki novinar boravio je u Kijevu gde su mu pripadnici ukrajinske vojske pokazali kako koriste ovu obaveštajnu neuronsku mrežu sa veštačkom inteligencijom, protiv ruske armije.

„Na ekranu su", piše ovaj novinar, „bile detaljne digitalne karte polja u okolini Bahmuta na istoku Ukrajine, na kojima su bili postavljeni drugi obaveštajni podaci, od kojih je veliki deo dobijen sa komercijalnih satelita. Kada se bolje pogleda, vide se rovovi na bahmutskom frontu, gde ruske i ukrajinske snage deli nekoliko stotina metara u jednoj od najkrvavijih bitaka u ratu.

Klikom „miša" prikazuju se termovizijske slike vatre ruske i ukrajinske artiljerije; drugim klikom prelazi se na sliku ruskog tenka sa slovom Z, koji se vidi kroz zaklon od kolja koji je snimio ukrajinski špijun na toj lokaciji. Kada bi to bio ratni centar, a ne demonstracija za stranog novinara, ukrajinski oficiri bi mogli da iskoriste program navođenja kako bi izabrali raketu, artiljerisko oruđe ili drona za napad na ruske pozicije, koje se prikazuju na ekranu. Zatim bi dronovi mogli da potvrde napad, a procena štete vraćena nazad u sistem.

Ovaj sistem radi na sledeći način: AI skuplja podatke sa hiljada satelita, izviđačkih aviona i dronova, video-snimaka i fotografija, čak i običan izveštaj s mesta događaja operativno analizira i daje tražene informacije o lokaciji i kretanju ruske vojske, sve do mesta razmene vatre i do pojedinačnog oružja. Svi ti podaci se predaju ukrajinskoj vojsci.

Testirajući ovaj sistem na bojnom polju u Ukrajini, SAD sada ide dalje. Kako prenosi portal za vojne informacije Defence News, Pentagon se bavi stvaranjem mreže „bez šavova" - na kopnu, u vazduhu, na vodi, u kosmosu i sajberprotstoru, posredstvom projekta vrednog više milijardi dolara poznatog kao Zajednička komanda i kontrola svih domena ili JADC2 (Joint All-Domain Command and Control) na bazi veštačke inteligencije.

Armija SAD, ističu na ovom portalu, smatra modernizaciju mreže jednim od svojih glavnih prioriteta, zajedno sa kapitalnim remontom svog avio-parka i poboljšanjem protivvazdušne i protivraketne odbrane. „Dok se SAD priprema za potencijalni konflikt sa Kinom u Tihom okeanu ili sa Rusijom u Evropi", piše Defence News, „oni se suočavaju sa zagonetkom: kako povezati udaljene snage koje deluju u tajnosti ili pod vatrom. Smatra se da su i Kina i Rusija sposobne da ometaju vojne komunikacije SAD i da se odupru njihovim napadima."

Drugim rečima, uzimajući kurs prema korišćenju veštačke inteligencije u armiji, Pentagon je zaokupljen problemom koordinacije akcija vojnika u borbi i oficira sa primenom visokopreciznog oružja, dok pretpostavljeni protivnik pokušava da ga omete u tome.

Odavno se u Pentagonu bave ovim problemom koji njegovi eksperti smatraju sada najvažnijim. Tako je Dejvid A. Deptula, general-pukovnik ratnog vazduhoplovstva SAD u penziji, dekan Instituta za aerokosmička istraživanja u članku „Objedinjavanje svih domena i kontrola realnosti" u izdanju War on the Rocks, još prošle godine pisao: „Dostignuća u oblasti telekomunikacija, senzora, računarske snage i oružja, zajedno sa rastućim korišćenjem svemira kao operativne oblasti, iz korena su promenili karakter efikasnog komandovanja i upravljanja. Imajući to u vidu, Ministarstvo odbrane SAD težilo je da ostvari prednost u donošenju odluka uz pomoć koncepcije poznate kao Zajednička komanda i kontrola svih domena ili JADC2.

Prema podacima Pentagona, ova koncepcija „dizajnirana je za stvaranje borbenih mogućnosti za razumevanje, osmišljavanje i delovanje na svim nivoima i etapama rata, u svim oblastima i sa partnetrima za obezbeđivanje informacione prednosti velikom brzinom".

Ali, za sada Amerikanci sa ovim sistemom imaju probleme. U vreme govora u Američkom institutu za preduzetništvo, glavni tehnički direktor Northrop Grumman-a Skot Step, primetio je da trenutno vojne službe i obaveštajne strukture imaju probleme sa koordinacijom dejstava vojnika koji se nalaze neposredno u borbi i oficira. A general-major marinaca Džejms Adams, koji služi u Objedinjenom komitetu načelnika štabova, istakao je da danas SAD ne raspolaže doktrinom koja je sposobna da izgradi „globalnu zaštitu" od protivnika. S tim u vezi, povećava se značaj sistema prenosa potrebnih podataka iz kontrolnog centra konkretnom strelcu, vojniku koji neposredno odlučuje o tome pucati ili ne iz konkretnog oružja.

General Adams smatra da je danas američka armija još beskrajno daleko od toga da isključi ljude iz procesa donošenja odluka. On je istakao da ne može da predvidi vreme kada će AI uspeti da zameni komandante na bojnom polju.

Zato će realizacija progrma JADC2 omogućiti, kako kaže, komandantima na terenu da brže donose odluke i komanduju, od nivoa komandanta do nivoa kaplara u pešadijskom odredu.

Armija, mornarica i vazduhoplovne snage SAD imaju svoje pristupe u realizaciji JADC2. Armija ima projekat „Konvergencija", mornarica ima projekat Overmatch, a ratno vazduhoplovstvo - Advanced Battle Management System (Napredni sistem upravljanja bitkom). Radi se o udruživanju ovih napora na kopnu, u vazduhu i na vodi, u svemiru i sajberprostoru, što predstavlja prioritet novog odeljenja Pentagona, zaduženog za sprovođenje JADC2.

Glavna uprava za digitalnu i veštačku inteligenciju, koje je u potpunosti počelo sa radom u junu 2022. godine, takođe radi na integraciji podataka JADC2. Ova uprava je neposredno potčinjena zameniku ministra odbrane Ketlin Hiks. Kako su izjavili predstavnici ministarstva odbrane SAD, još 2022. godine rusko-ukrajinski vojni konflikt dokazao je potrebu za izolovanijim mrežama, kao i opasnosti povezane sa neselektivnom upotrebom mobilnih telefona za prenos informacija sa bojnog polja. Zato je modernizacija mreža jedan od glavnih prioriteta vojske i tesno je povezana sa težnjom Pentagona da formira u potpunosti povezanu vojsku u okviru JADC2.

Javnosti dostupna verzija strategije Ministarstva odbrane SAD - JADC2, objavljena je na njegovom sajtu (US Department of Defence, DefenceNews, C41SRNET) 17. marta 2022.

U dokumentu je istaknuto da: „Zajednička komanda i kontrola u svim domenima treba da omogući američkim vojnicima prednost, posebno protiv Rusije i Kine. Zahvaljujući povezivanju različitih sistema, neprekidnom prenosu podataka i poboljšanju sistema veze, nadamo se da ćemo delovati brže i adekvatnije."

Vodeću ulogu u tome imaju američke kompanije. Palantir Technologies, na primer, obezbedio je, kako se rat razvijao, svoj softver za veštačku inteligenciju, da analizira i da razume kretanje vojske i izvrši procenu štete na bojnom polju. Druge kompanije, kao što su Planet Labs, BlackSky Technology i Maxar Technologies, takođe stalno prave satelitske snimke konflikta.

Na molbu Ukrajine, neki od tih podataka skoro trenutno se prenose ukrajinskoj vladi i oružanim snagama. „Rusko-ukrajinski rat takođe možemo smatrati i prvim konfliktom u kojem se u značajnoj meri koristi softver za prepoznavanje lica sa AI", primećuje National Defence.

U martu 2022. godine Ministarstvo odbrane Ukrajine počelo je da koristi softver za prepoznavanje lica koji je razradila američka kompanija Clearview AI. On omogućava Ukrajini da identifikuje poginule vojnike i da otkrije ruske napadače, kao i da se bori protiv dezinformacija.

Veštačka inteligencija igra važnu ulogu i u elektronskom ratu i šifriranju. Na primer, američka kompanija Primer rasporedila je svoje instrumente sa AI za analizu nešifrovane ruske radio-komunikacije.

Ko će postati gospodar sveta

Zato su za Rusiju tako opasne „usluge" SAD Kijevu - ozbiljan problem. Kako je izjavio šef komiteta Državne dume za odbranu, Andrej Kartapolov u razgovoru za Telegram kanal Shot, oružane snage Ukrajine koriste američke obaveštajne podatke za ciljanje na teritoriju Rusije.

„Onaj ko postane lider u sferi veštačke inteligencije, biće gospodar sveta", govorio je još pre nekoliko godina Vladimir Putin. Od tada je AI prešla dug put, pa i u vojnoj oblasti.

Rusija, takođe, naravno, ne stoji na jednom mestu kada je AI u pitanju. Do sada smo uspešno stvorili novu generaciju AI. Prvi obrasci tehnike, opremljene takvim sredstvima, već se koriste. Takođe, radi se na ispitivanju drugih sredstava koja će uskoro naći primenu u vojsci.

Takav rad pokriva više oblasti i sprovodi se u interesu kopnene vojske, mornarice i ratnog vazduhoplovstva.

Dalji razvoj AI, kako smatraju eksperti, može da dovede i već vodi revoluciji u vojnoj oblasti, koja može da se uporedi sa pronalaskom baruta i nuklearnog oružja.