Pogledi

VUČIĆEVA STRAHOVLADA

Tamničenje gospodina Brkića od strane diktatorskog režima je protivustavno, protivzakonito, jednom rečju nedopustivo i imaće značajne reperkusije po mnoge državne činovnike i nalogodavca, koji su učestvovali u tom besramnom činu.

Stevan Zivlak

Da se ukratko podsetimo na sam događaj, navodni uzrok i povod je bio trenutak da je gospodin Brkić, šetajući kroz nepreglednu reku demonstranata koji su mirnom šetnjom iskazivali svoju žalost i neslaganje sa ubijanjem u satanističkim ritualima, koje su izvršila deca članova vladajuće partije, pobijeno je desetine mladih nedužnih osoba, se sreo sa poznanikom sa kojim je razmenio par prigodnih rečenica.

U tom neobaveznom, privatnom razgovoru, gospodin Brkić je pokazao svoju solidarnost sa porodicama pobijene dece, izrekao jednu psovku koja je bila prigodna u kontekstu rečenice i izrekao par konstatacija.

Taj nevažan, neobavezan razgovor je snimljen i postavljen na internet portal, kao ilustracija događanja na veličanstvenom, tužnom okupljanju preko sto hiljada građana koji su na taj način iskazali svoje neslaganje sa namerom vladajućih struktura da se kroz satanistička ubistva nastavi strahom vladati ovom namučenom zemljom.

Hapšenjem gospodina Brkića, policija naše zemlje je grubo, nesmotreno, ne bi valjalo ako se ispostavi da je namerno, svrstala našu zemlju u otvorenu diktaturu, pošto je prekršila mnogobrojne konvencije i međunarodne propise o zaštiti slobode misli, slobode savesti, slobode govora i izgovorene reči, slobode čoveka da ima sopstveno uverenje, o zloupotrebi privatnog snimka od strane režimskih propagandista da i ne govorimo.

Prema članu 19. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, kao i prema međunarodnom zakonu o ljudskim pravima u Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima, Sloboda govora je definisana kao sloboda pojedinca ili zajednice da iskaže svoje mišljenje ili ideje bez straha od odmazde, cenzure ili sankcije. U međunarodnim propisima se ta sloboda označava i kao sloboda izražavanja. Jamči se sloboda izražavanja svih vrsta, usmeno, pismeno, ili štampano, u obliku umetnosti ili kroz bilo koji drugi medij po izboru lica koji se tim univerzalnim ljudskim pravom koristi.

Sloboda govora je ustanovljena još u Rimskom pravu, Engleska je donoseći Povelju o pravima iz 1689. godine zakonski ustanovila ustavno pravo govora itd. Naša zemlja je prihvatila kao svoje, tekovine Francuske revolucije iz 1789. godine, samim tim i Deklaraciju o pravima čoveka i građana, posebno slobodu govora kao neotuđivo pravo.

Slobodna komunikacija o idejama i mišljenjima je jedno od najdragocenijih prava čoveka.

Ta se sloboda jemči i našim Ustavom, koji nalogodavac tamničenja našeg najvećeg savremenog novinara, svakodnevno krši.

Bezakonje i kršenje najdragocenijih ljudskih prava koji se trenutno vrše nad velikanom novinarske misli, gosp. Brkićem, ukoliko se hitno ne prekine i gospodin Brkić ne oslobodi, može dovesti do velikih posledica po lica koja trenutno vrše te nezakonitosti, pošto oni krše međunarodne propise i mogu shodno tome, osim narodnog gneva, pretrpeti i značajne međunarodne sankcije. Sluge režima treba da se podsete kako su prošli kvislinzi i kabadahije Miloševića i da iz naše tužne prošlosti izvuku bar neke pouke.

U momentima kada najugledniji američki list piše o vezama Vučića sa Belivukom i o ostalim nepočinstvima, hapsiti velikog novinara gosp. Brkića meni lično ne izgleda kao pametan potez već kao potez očajnika, svesnog svoga kraja.

Slažemo se da je naša svakodnevica pretrpana događanjima, da se politički sistem urušava na naše oči, ali bi mnogobrojne nevladine organizacije na koje zapadne demokratije troše veliki novac, morale već reagovati i zatražiti zaštitu, ako treba i međunarodnu, jednog od najznačajnijih novinara na prostorima Balkana, koji decenijama svojim tekstovima i Magazinom Tabloid koji izdaje pokušava da doprinese demokratiji u našoj otadžbini.

Ovo hapšenje otvara i niz pitanja koja se moraju otvoriti u našem društvu. Naime, mi živimo u civilizacijskom okruženju kada vas mogu desetine uređaja koji koristite, čak i kada su isključeni, snimati tonski, fotografisati, snimati vas i vaše sagovornike filmski na zahtev neimenovanih lica, koji su sposobni da ostvare komunikaciju sa vašim uređajem. To ne mora biti mobilni telefon, to može biti TV, usisivač, veš mašina, automobil i tome slično, čak i ako su isključeni.

Da li policija ima pravo koristiti te elektronske dokaze protiv vas, posebno kada smatraju da ste po njima zloupotrebili vaše ljudsko pravo, slobodu govora, mišljenja i tome slično.

Objašnjenje koje je narednih dana dao Vučić je još stravičnije; on je hapšenje objasnio time da je novinar Brkić, ustvari ideolog opozicije pa ga je stoga uhapsio. Da li je taj čovek normalan, ja ne bih mogao ustvrditi pouzdano, ali znam da biti ideolog neke političke partije nije samo za sebe kažnjivo, a to što je za njega opasno to je pitanje političke borbe u demokratskom okruženju a ne tamničenje nedužnih ljudi. Priznanje Vučića da nije imao niti jedan odgovor na optužbe izrečene u Brkićevom Tabloidu, već da je bio primoran da ga uhapsi, je neverovatno hrabro, moje lično mišljenje je da je on precenio toleranciju kod Srbskog stanovništva.

Pomolimo se za zdravlje gospodina Milovana Brkića, a poželimo našim državnim organima da počnu da privode poznaniju pravde likove koji već duže od decenije mamuzaju, pljačkaju, neosnovano tamniče i uništavaju sopstveni narod, a da momentalno puste na slobodu nevinog novinara koji je utamničen samo zato što voli svoj narod i svoju zemlju.