https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Na ivici

Na ivici

Inflacija: da li smo na pragu svetskih rekorda iz devedesetih godina prošlog veka

 

Kupiš Mercedes pa sipaš u Bosni

 

  Koliko god da je prethodna 2010. bila teška, ova godina biće još teža. Već na početku donela je poskupljenje velikog broja proizvoda, pad vrednosti dinara i najavu ozbiljne inflacije. Kao i obično, jedini izlaz iz ove situacije je na Horgošu, osim ako se nešto hitno ne preduzme da se promeni ova raskalašna vlast

 

Milan Malenović

 

Nekada se govorilo: "ko preživi - pričaće". Sada se kaže: "ako neko preživi - neka priča". Ova, 2011, prelomna je i za veliki broj stanovnika Srbije - poslednja godina. Rezerve su se istopile, a svetlo na kraju tunela izgleda dalje nego na početku krize.

Već na samom  početku videlo se da će ova godina biti jedna od onih koje narod zove gladnim godinama. Na osnovu cenovnika koji su trgovcima upućeni tokom decembra, cene pojedinih proizvoda u maloprodaji korigovane su već prvog dana januara. Donkafe je poskupela za šest odsto, slatkiši kompanije Nestle za pet, kompanija Marbo svoje proizvode poskupela je za 14 odsto, a Podravka za šest odsto. Nove cene dobili su i sokovi nektar i multivita, i Krašovi  proizvodi.

Najveće iznenađenje svakako je novo poskupljenje mleka i mlečnih proizvoda čije su cene uvećane za dva do tri odsto. Prošli šok snašao nas je krajem novembra, a novi Imlekovi i cenovnici Subotičke mlekare počeli su da se primenjuju 10. januara, dok su proizvodi Šabačke mlekare zvanično poskupeli pet dana kasnije.

Uz sve to povećane su i akcize na gorivo, pa je tako i ono poskupelo. I to kako! Opet imamo jedno od najskupljih goriva u regionu.

 

Uračunati izbori

 

Iz krugova vlasti malo se komentara moglo čuti na ovu temu, osim da se na taj način dodatno puni budžet. Dušan Bajatović, funkcioner SPS-a, kaže da akcize moraju da se povećaju na - nešto. "Čim se radi o akcizama, radi se o prihodu budžeta. Da to nije bilo dogovoreno u okviru vladajuće koalicije, ne bi bilo ni izglasano. To jeste veći izdatak za privredu zbog skupljeg goriva, ali smo mi u državi svesni toga", objašnjava Bajatović.

Punilo ovo ili ne naš budžet, cene goriva su čak i do 25 odsto više od onih u regionu, upozoravaju stručnjaci, tako da je moguće da opet zaživi crno tržište i da padom prodaje goriva na legalan način dođe do pada budžetskih prihoda.

Da su cene u Bosni i Makedoniji znatno povoljnije nego u Srbiji potvrđuje i Borisav Tatić iz Udruženja privatnih benzinskih stanica. "Tu je najveći protok ljudi koji nabavljaju gorivo za svoje potrebe. Ne verujem da baš toče u kanistere, jer bi se onda radilo o švercu", objašnjava Tatić.

Kako se nezvanično može čuti, pravi šverc se uveliko odvija na administrativnoj liniji uz Kosovo i Metohiju.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, upozorava da bi, i pored podizanja akciza, priliv novca u budžet na ovoj osnovi mogao da bude smanjen zbog manje tražnje. "Manja tražnja je posledica skupog goriva, a kako sada stvari stoje, verovatno bismo opet mogli da očekujemo porast cena vrlo brzo", ističe Nikolić.

U Ministarstvu energetike, međutim, tvrde da je cena goriva u Srbiji na nivou cena u regionu. "Evrobenzin je jeftiniji jedino u Bosni, Bugarskoj i Rumuniji. Slična je situacija i sa evrodizelom. Cena je trenutno prilično visoka u celom regionu zbog rasta cena nafte", ističu u Ministarstvu.

Da je život nešto drugačiji nego što tvrde u Ministarstvu, pokazuje i ovlašni pregled cena goriva kod nas i kod nekih suseda. Evropremijum u Srbiji košta 1,21 evro, a evrodizel je 1,16. Evropremijum u Bugarskoj staje 1,12, u Rumuniji 1,17, a u BiH samo 1,10 evra. Evrodizel u komšiluku košta od 1,10 u Bugarskoj do 1,27 u Mađarskoj, dok je u BiH i on najjeftiniji - samo 1,12 evra.

Kako to da je cena nafte za Srbiju viša nego za ostale zemlje u regionu? Nije uopšte tako, objasniće vam svaki stručnjak koji se bavi ovom materijom. Trgovci su, jednostavno, već uz povećanje cena benzina zbog povećanja akciza uračunali i poskupljenje evra.

U vremenu u kome je nastajao ovaj tekst, srednji kurs evra je oscilirao oko 105 dinara. "Prema našim projekcijama, evro će krajem 2011. vredeti 115 dinara, a godinu dana kasnije 119,5 dinara. U svakom slučaju, 2011. će biti teža godina od 2010. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog činjenice da iza sebe imamo još jednu jako tešku godinu", kaže Ivica Smolić, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke.

Trgovci su već sada, dakle, počeli da obračunavaju kurs evra od preko 110 dinara. Razlog za ovako nešto je veoma prozaičan. Svi se spremaju za vanredne izbore kada zbog lažnog očuvanja socijalnog mira neće biti uputno podizati cene. Da ne bi poslovali sa gubicima trgovci su unapred obračunavali po višem kursu.

 

Ništa od kupovne moći

 

Skok cene goriva i sunovrat dinara sigurno će pospešiti inflaciju, veruju stručnjaci. Nasuprot njih, guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić blaženo je spokojan. Po njegovom mišljenju, inflacija će u 2011. biti niža od 10,8 odsto, kolika je, navodno, bila u 2010. Upozoren da je već januarski skok cena dovoljan da obezbedi dvocifrenu inflaciju, on je odgovorio da će u prvoj polovini godine cene rasti, ali da će zatim nastupiti stagnacija i njihov pad.

Ovo veoma liči na optimizam Božidara Đelića koji je tvrdio da svetska ekonomska kriza ide Srbiji u korist. Koliko smo od toga imali koristi svakog od nas podseća zavijanje praznih stomaka.

Na ove izjave Šoškića reagovali su saradnici Ekonomskog instituta, provladine agencije za bacanje prašine u oči, rečima koje imaju posebnu težinu, jer su izgovorene od onih koji su do skoro zajedno sa ovom vlašću pljačkali Srbiju. "Opravdana je bojazan da će u predizbornoj godini vlast više biti sklona potrošnji nego investicijama, što će dodatno doprinositi rastu inflacije", rekao je Stojan Stamenković na predstavljanju novog broja biltena Ekonomskog instituta Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Porast cena u Srbiji, veći nego u zemljama u okruženju, posledica je, kako je rekao Vladimir Vučković iz EI, strukturnih problema, pogotovo u poljoprivrednoj proizvodnji, zbog čega su ograničeni efekti mera Narodne banke Srbije na suzbijanju prevelikog rasta inflacije.

"Nije dobro provocirati NBS da koristi tešku artiljeriju, odnosno da podiže referentnu kamatnu stopu i obavezne rezerve, da bi inflaciju držala pod kontrolom", istakao je Vučković. On je dodao da je prethodni guverner bio "lak na okidaču", ali da i pored toga inflacija nije bila u predviđenim granicama.

Kada tako govore oni koji su do juče savetovali ovu vlast, znači da nam se zaista spremaju crni dani. Samo da se podsetimo da je planirana inflacija u 2010. trebalo da iznosi šest odsto sa odstupanjem do dva odsto, a na kraju je dosegla 10,8 odsto.

Rast cena je odavno već pretekao porast zarada. Kupovna moć stanovnika Srbije u 2010. godini dostigla je 3.033 evra, što je tek nešto više od 25 odsto evropskog proseka od 11.945 evra po stanovniku, pokazalo je istraživanje agencije za istraživanje tržišta GfK. Prosečno raspoloživi prihodi u Srbiji predstavljaju samo dve trećine prosečnih prihoda hrvatskih građana. Sa 10.045 evra Slovenija ima najveću kupovnu moć po glavi stanovnika među zemljama Jugoistočne Evrope.

Prema istraživanju agencije GfK, Srbija je sa 3.033 evra po stanovniku na 34. mestu liste od 42 zemlje Evrope, a od nama susednih zemalja najbolje je rangirana Mađarska (27. mesto), sa 5.048 evra po stanovniku. U Lihtenštajnu je kupovna moć po stanovniku čak 49.014 evra, a u Moldaviji svega 832 evra. U GfK navode da je kupovna moć po glavi stanovnika u Srbiji na središnjem nivou u poređenju sa ostalim zemljama bivše Jugoslavije. Posle Mađarske najbolje je plasirana Hrvatska (29. mesto) sa kupovnom moći od 4.808 evra, pa Crna Gora (32. mesto) sa 3.206 evra, Rumunija (33. mesto) sa 3.070 evra. Od Srbije je lošija Bugarska (35. mesto) sa 2.618 evra.

Najslabiju kupovnu moć od Srbiji susednih zemalja imaju stanovnici Makedonije (36. mesto) - 2.492 evra i Bosne i Hercegovine (37. mesto) sa 2.435 evra po stanovniku. Kupovna moć je mera raspoloživog dohotka po glavi stanovnika, uključujući i primljene naknade, posle odbijanja poreza.

 

Sve završava hlebom

 

Ono što ovo istraživanje ne prikazuje jeste činjenica da je Srbija jedna od retkih zemalja u kojima će zarade da nastave da padaju, jer većina ostalih zemalja ima pristup nekom od fondova EU, da li onim pretpristupnim ili onim stabilizacionim, rezervisanim za članice Unije. Srbija jedino ima obećanja da neće biti zaboravljena. Setiće je se, valjda, kada bude devastirana od gladi i siromaštva.

Stamenković iz Ekonomskog instituta tvrdi da je vrlo verovatno da će javni dug Srbije u 2011. godini premašiti propisanih 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), jer je u novembru prošle godine javni dug dostigao 38,5 odsto BDP-a, što je za 5,6 odsto više nego u decembru 2009. "Strategija finansiranja deficita budžeta u 2011. godini će se bitno promeniti jer će se smanjiti prodaja trezorskih zapisa, a povećati direktna zaduživanja", rekao je Stamenković.

Problem ove države je, kao što se vidi, to što je i previše skupa. Najveći deo para odlazi, zvanično, na održavanje državnog aparata koji je opstao na uštrb smanjenja penzija i socijalnih davanja za najugroženije društvene slojeve. Iako još nijedna država nije uspela da preživi uz savete MMF-a, ova svetska finansijska institucija u srpskoj krizi igra sporednu ulogu - zahtevi MMF-a bili su da naša država smanji javnu potrošnju, ali je sadašnja Vlada izabrala da to ne bude na štetu državnih funkcionera i izabranih lica.

Posledica rasta kredita države, prema Stamenkovićevoj oceni, biće rast budžetskog deficita zbog otplate kamata, kao i valutna neravnoteža jer država ne uzima pozajmice u domaćoj valuti. "Direktnim zaduživanjem u evrima ili indeksiranim dugovima vlada se praktično suprotstavlja centralnoj banci u strategiji dinarizacije finansijskih transakcija", rekao je Stamenković.

U državnom budžetu za 2011. godinu, kako je ukazao, nedostaje oko 13 milijardi dinara za investicije neophodne za ostvarivanje postkriznog modela razvoja Srbije, prema kojem bi investicije u ovoj godini trebalo da iznose 4,3 odsto BDP-a. Porast akciza na gorivo i duvan, tako je samo jedna od mera koje bi trebalo da koliko-toliko dopune budžet. Dopunjavanje na ovaj način, kao što smo već videli na primeru goriva, dovodi do smanjenja potrošnje i manjih prihoda za budžet, čime se krug zatvara.

Edvard Jakopin, direktor Republičkog zavoda za razvoj, rezignirano priznaje da se inflacija ne može držati pod kontrolom direktnim već indirektnim merama, kao što su sređivanje tržišta, smanjenjenje stepena monopolisanosti i slično. Ništa od toga nije ni u najavi u Srbiji.

Problem sa kojim ova vlast nikako ne želi da se ozbiljno pozabavi jeste i korupcija. Čak petina bruto društvenog proizvoda Srbije odlazi na mito, čašćavanje, provizije, nepotrebne takse  i slična davanja. Svaki na ovaj način potrošeni dinar nadoknadi se iz povećanja cena koje građani plaćaju za sve robe ili usluge. To znači da ionako mizerna platica od prosečno tek nekih 250 evra mesečno biva dodatno umanjena za visinu mita koji drugi plaćaju, a mi nadoknađujemo.

Borbom protiv korupcije Srbija bi lako godišnje mogla da uštedi i do dve milijarde evra, što iznosi preko 300 evra po glavi stanovnika, a to je više od prosečne mesečne plate!

Uz sve ove negativne trendove, Vlada očekuje inflaciju do maksimalno sedam odsto na godišnjem nivou, što je više nego nerealna perspektiva. Zbog velikog rasta cena pšenice, samo tokom ovog meseca može se očekivati poskupljenje brašna i to za 10 do 12 odsto, što znači da za toliko treba očekivati i rast cena testenina. Nove cene brašna mogle bi da povuku nova poskupljenja konditora, ali i hleba, koji bi kako kažu upućeni realno trebalo da poskupi na 55 dinara po vekni.

Već se sada najavljuje poskupljenje električne energije od oko 10 odsto, dok Cvetkovićeva vlada smatra da bi cena ovog energenta brzo trebalo da dosegne nivo koji važi u okruženju. To bi značilo poskupljenje od nekih 60 odsto, smatra ministar energetike Petar Škundrić, upozoravajući da sadašnja cena ne obezbeđuje ni osnovno održavanje kapaciteta. O obnovi i proširenju nema ni govora, smatra on, zanemarujući da je i prosečna plata u regionu daleko viša od ove naše mizerije, tako da bi još veće poskupljenje struje dovelo do povećanja siromaštva.

Da struja nikako nije jeftina u odnosu na nivo prihoda, govori i podatak da su najveći potrošači u isto vreme i najveći dužnici. Dalji rast cena struje primorao bi proizvodna preduzeća da povećaju cenu svojih roba što bi neminovno dovelo do povećanje inflacije koja bi bila generator daljih poskupljenja... I tako u beskraj.

Kako, onda, Vlada planira da inflaciju zadrži na jednocifrenom nivou kada će osnovne namirnice, gorivo i struja poskupeti za više od 10 odsto, nikome nije jasno. U stvari, moramo da priznamo da su neki proizvodi i pojeftinili. Tako mercedesi, veš mašine i slično iz uvoza koštaju manje zbog snižavanja carinske stope.

Ako je to za utehu.

 

 

 

 

 

Beograd glavni

 

Ispitivanje agencije GfK objašnjava i raspodelu bogatstva u prošloj godini i govori da je, kada je reč o kupovnoj moći Srbije, podela na sever i jug očita. Vojvodina ima najveću kupovnu moć stanovništva, a osim toga obuhvata tri od četiri područja u zemlji sa natprosečnom kupovnom moći.

Područje grada Beograda nesumnjivi je lider kada je reč i o najviše stanovnika, kao i o najvećoj kupovnoj moći: devet od deset najbogatijih opština nalaze se na području Beograda, rekao je direktor u agenciji GfK Beograd, Goran Tintor.

 

 

 

Sve zavisi od Telekoma

 

Prodaja Telekoma Srbija dovešće samo do kratkoročne finansijske stabilnosti i privremenog jačanje dinara u Srbiji, ocenjuje saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović. "Moguće je da se prodajom Telekoma devizni kurs smiri na šest do devet meseci, ali pošto se dobijeni novac potroši doći će do ponovnog rasta evra i inflacije", smatra Đogović.

On je ocenio da će za razvoj inflacije u Srbiji od ključnog značaja biti i način upotrebe novca od prodaje Telekoma. "Sve do momenta naplate sredstava od prodaje Telekoma očekuje se opadanje kursa dinara", rekao je Đogović i dodao da se u tom periodu očekuje da Narodna banka Srbije interveniše na deviznom tržištu.

"Inflaciona očekivanja posebno su izražena kod robe široke potrošnje i proizvodnje sirovina", rekao je Đogović.

 

 

 

 

 

Rizik od bankrota

 

U predizbornom ili čak izbornom periodu ne bi trebalo očekivati realne investicije u dugoročni razvoj i stabilnost, već kratkoročno šminkanje. Analitičari upozoravaju da bi prava vrednost dinara krajem ove godine trebalo da iznosi oko 130 dinara za jedan evro.

Vlada i NBS su nasuprot tome mišljenja da će evro krajem godine vredeti između 115 i 120 dinara. Evro može da se spusti i na kurs ispod 100 dinara, pitanje je samo koliko je Srbija u mogućnosti da finansira ovaj poduhvat.

Krajem svake godine dolazi do velikih kupovina deviza jer firme moraju da otplate svoje dugove prema stranim poveriocima. Krajem 2010. NBS je potrošila oko milijardu evra da bi održala kurs dinara u planiranim okvirima, a to je otprilike suma koju su naši gastarbajteri uneli u državu tokom božićnih praznika.

Predizborno održavanje veštačke vrednosti dinara može Srbiju lako da odvede u bankrot i da pokrene hiperinflaciju sličnu onoj s početka devedesetih.

 

 

 

 

 

Ne može samo od sebe

 

Potpredsednica PKS-a Vidosava Džagić nedavno je ukazala na to da je ta institucija sprovela istraživanje koje je obuhvatilo period od 2006. do 2009. godine, i da su analize pokazale da je ključni problem privrede Srbije što gubi na vrednosti.

"To je ono što ne daje osnovu za dalji razvoj. Tu je i problem finansiranja likvidnosti iz pozajmljenih izvora. Cene tog kapitala su jako visoke i daleko više od prinosa na kapital. U toj varijanti nemamo investiranje, već generisan dalji pad privredne aktivnosti", ukazala je ona i naglasila da je probleme u privredi Srbije, koji su ranije postojali, kriza samo produbila.

Vidosava Džagić je podsetila i na to da je svojevremeno kao rešenje za problem dugovanja predložena multilateralna kompenzacija, ali da se od nje odustalo bez ikakvog obrazloženja i bez ozbiljnog razmatranja od strane vlasti. "Multilateralna kompenzacija je mogla, ukoliko se uključe kompletna javna preduzeća i budžetski korisnici, da smanji deo unutrašnjeg duga", ocenila je.

Prema njenim rečima, predlagano je da država donese uredbu ili zakon - po ugledu na EU u kojoj već postoji direktiva o zakasnelim plaćanjima - kojim bi se budžetski korisnici obavezali da svoje obaveze prema dobavljačima finansiraju u roku od 60 dana. Kako se to nije dogodilo, umesto toga sada imamo slučaj da izvođači finansiraju investitore, a dobavljači kupce, i u tome ceh plaćaju mali i proizvodnja, ocenila je ona.

Potpredsednica PKS ocenila je da je neophodno rešiti sve ove probleme u funkcionisanju privrede kako bi se stvorili uslovi da funkcioniše tržište, kao i da se uspostave jasna pravila i mehanizmi koji omogućavaju da se sve što se proda i naplati u roku dospeća.

Ona je zaključila da privreda ne može da se razvija sama od sebe, jer je njen neto obrtni fond veoma nizak, što su pokazale i sve analize. "Privreda sa svojim fondom ne može da iznedri značajniji razvoj. Zato su neophodni drugi izvori finansiranja, koji će omogućiti finansiranje na srednji i duži rok, i podići konkurentnost naše privrede kroz inoviranje tehnologije i uvođenje nekih novih standarda u radu", naglasila je.

 

 

 

 

Nema poboljšanja

 

Uz prenetu inflaciju iz prošle godine, kao i veliku nelikvidnost, stanje u srpskoj privredi tokom 2011. neće se bitno poboljšati, kaže predsednik kompanije Metalac Dragoljub Vukadinović.

On u ovoj godini očekuje još veću nelikvidnost privrede, zbog odluke države da smanji subvencije pomoću kojih je taj problem ublažavan. "Država budžetom za 2011. godinu već najavljuje ograničavanje dela podsticajnih sredstava za likvidnost na nivou iz prethodne godine, a to ako se prevede u evre, znači da će ta sredstva biti za 10 odsto manja nego u 2010", rekao je Vukadinović.

 

 

 

 

Akcizni raskorak

 

Vlada smatra da je akciza na gorivo zaista povećana za rast inflacije u prošloj godini. Saša Mileusnić, direktor u privatnoj naftnoj kompaniji Petrobart-AVIA, kaže da su one dvostruko više nego da su pratile rast inflacije u protekloj godini.

"Zbog toga i strahujemo da nam tek predstoji usklađivanje akciza sa rastom cena na malo. Da se pratila inflacija, akcize bi bile više za oko tri dinara, a one su, međutim, znatno više. Osim toga, NIS je pre nekoliko dana za D2 koji je jedino kod njih moguće kupiti povećao veleprodajnu cenu za 7,17 dinara. Ali sada zbog privilegije da jedini prerađuje naftu i proizvodi D2, ovaj derivat prodaje skoro po maloprodajnim cenama. Na pumpi je on 110 dinara, a u veleprodaji 109,87. Niko od privatnika, međutim, po toj ceni ne može da prodaje, tako da je NIS konkurentan, a ovaj derivat je i dalje vrlo tražen", pojašnjava Mileusnić.

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane