Na ivici
Inflacija: da li smo na pragu svetskih rekorda
iz devedesetih godina prošlog veka
Kupiš Mercedes pa sipaš
u Bosni
Koliko god da je prethodna 2010. bila teška,
ova godina biće još teža. Već na početku donela je poskupljenje velikog broja
proizvoda, pad vrednosti dinara i najavu ozbiljne inflacije. Kao i obično,
jedini izlaz iz ove situacije je na Horgošu, osim ako se nešto hitno ne
preduzme da se promeni ova raskalašna vlast
Milan Malenović
Nekada se govorilo:
"ko preživi
- pričaće". Sada se kaže: "ako neko preživi - neka priča". Ova,
2011, prelomna je i za veliki broj stanovnika Srbije - poslednja godina.
Rezerve su se istopile, a svetlo na kraju tunela izgleda dalje nego na početku
krize.
Već na samom početku videlo se da će ova godina biti jedna
od onih koje narod zove gladnim godinama. Na osnovu cenovnika koji su
trgovcima upućeni tokom decembra, cene pojedinih proizvoda u maloprodaji
korigovane su već prvog dana januara. Donkafe je poskupela za šest
odsto, slatkiši
kompanije Nestle za pet, kompanija Marbo svoje proizvode
poskupela je za 14 odsto, a Podravka za šest odsto. Nove cene
dobili su i sokovi nektar i multivita, i Krašovi proizvodi.
Najveće iznenađenje
svakako je novo poskupljenje mleka i mlečnih proizvoda čije su cene uvećane za dva
do tri odsto. Prošli šok snašao nas je krajem novembra, a novi Imlekovi
i cenovnici Subotičke mlekare počeli su da se primenjuju 10. januara,
dok su proizvodi Šabačke mlekare zvanično poskupeli pet dana kasnije.
Uz sve to povećane su i
akcize na gorivo, pa je tako i ono poskupelo. I to kako! Opet imamo jedno od
najskupljih goriva u regionu.
Uračunati izbori
Iz krugova vlasti malo
se komentara moglo čuti na ovu temu, osim da se na taj način dodatno puni budžet. Dušan
Bajatović, funkcioner SPS-a, kaže da akcize moraju da se povećaju na -
nešto. "Čim se radi o akcizama, radi se o prihodu budžeta. Da to nije bilo
dogovoreno u okviru vladajuće koalicije, ne bi bilo ni izglasano. To jeste veći
izdatak za privredu zbog skupljeg goriva, ali smo mi u državi svesni
toga", objašnjava Bajatović.
Punilo ovo ili ne naš
budžet, cene goriva su čak i do 25 odsto više od onih u regionu, upozoravaju
stručnjaci, tako da je moguće da opet zaživi crno tržište i da padom prodaje
goriva na legalan način dođe do pada budžetskih prihoda.
Da su cene u Bosni i
Makedoniji znatno povoljnije nego u Srbiji potvrđuje i Borisav Tatić iz
Udruženja privatnih benzinskih stanica. "Tu je najveći protok ljudi koji
nabavljaju gorivo za svoje potrebe. Ne verujem da baš toče u kanistere, jer bi
se onda radilo o švercu", objašnjava Tatić.
Kako se nezvanično može
čuti, pravi šverc se uveliko odvija na administrativnoj liniji uz Kosovo i
Metohiju.
Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog
instituta, upozorava da bi, i pored podizanja akciza, priliv novca u budžet na
ovoj osnovi mogao da bude smanjen zbog manje tražnje. "Manja tražnja je
posledica skupog goriva, a kako sada stvari stoje, verovatno bismo opet mogli
da očekujemo porast cena vrlo brzo", ističe Nikolić.
U Ministarstvu energetike, međutim, tvrde da je cena goriva u Srbiji na
nivou cena u regionu. "Evrobenzin je jeftiniji jedino u Bosni, Bugarskoj i
Rumuniji. Slična je situacija i sa evrodizelom. Cena je trenutno prilično
visoka u celom regionu zbog rasta cena nafte", ističu u Ministarstvu.
Da je život nešto drugačiji nego što tvrde u Ministarstvu, pokazuje i ovlašni pregled cena goriva kod nas i kod nekih suseda.
Evropremijum u Srbiji košta
1,21 evro, a evrodizel je 1,16. Evropremijum u Bugarskoj staje 1,12, u Rumuniji
1,17, a u BiH samo 1,10 evra. Evrodizel u komšiluku košta od 1,10 u Bugarskoj
do 1,27 u Mađarskoj, dok je u BiH i on najjeftiniji - samo 1,12 evra.
Kako to da je cena nafte za Srbiju viša nego za ostale zemlje u regionu? Nije uopšte tako, objasniće vam svaki stručnjak koji se bavi ovom materijom. Trgovci
su, jednostavno, već uz povećanje cena benzina zbog povećanja akciza uračunali
i poskupljenje evra.
U vremenu u kome je nastajao ovaj tekst, srednji kurs evra je oscilirao oko
105 dinara. "Prema našim projekcijama, evro će krajem 2011. vredeti 115
dinara, a godinu dana kasnije 119,5 dinara. U svakom slučaju, 2011. će biti
teža godina od 2010. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog činjenice da iza sebe
imamo još jednu jako tešku godinu", kaže Ivica Smolić, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke.
Trgovci su već sada, dakle, počeli da obračunavaju kurs evra od preko 110
dinara. Razlog za ovako nešto je veoma prozaičan. Svi se spremaju za vanredne
izbore kada zbog lažnog očuvanja socijalnog mira neće biti uputno podizati
cene. Da ne bi poslovali sa gubicima trgovci su unapred obračunavali po višem
kursu.
Ništa od kupovne moći
Skok cene goriva i
sunovrat dinara sigurno će pospešiti inflaciju, veruju
stručnjaci. Nasuprot njih, guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić
blaženo
je spokojan. Po njegovom mišljenju, inflacija će u 2011. biti niža od 10,8
odsto, kolika je, navodno, bila u 2010. Upozoren da je već januarski skok cena
dovoljan da obezbedi dvocifrenu inflaciju, on je odgovorio da će u prvoj
polovini godine cene rasti, ali da će zatim nastupiti stagnacija i njihov pad.
Ovo veoma liči na
optimizam Božidara Đelića koji je tvrdio da svetska ekonomska kriza ide
Srbiji u korist. Koliko smo od toga imali koristi svakog od nas podseća
zavijanje praznih stomaka.
Na ove izjave Šoškića
reagovali su saradnici Ekonomskog instituta, provladine agencije za bacanje
prašine u oči, rečima koje imaju posebnu težinu, jer su izgovorene od onih koji
su do skoro zajedno sa ovom vlašću pljačkali Srbiju. "Opravdana je bojazan
da će u predizbornoj godini vlast više biti sklona potrošnji nego
investicijama, što će dodatno doprinositi rastu inflacije", rekao je Stojan
Stamenković na predstavljanju novog broja biltena Ekonomskog instituta
Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Porast cena u Srbiji,
veći nego u zemljama u okruženju, posledica je, kako je rekao Vladimir
Vučković iz EI, strukturnih problema, pogotovo u poljoprivrednoj
proizvodnji, zbog čega su ograničeni efekti mera Narodne banke Srbije na
suzbijanju prevelikog rasta inflacije.
"Nije dobro provocirati
NBS da koristi tešku artiljeriju, odnosno da podiže
referentnu kamatnu stopu i obavezne rezerve, da bi inflaciju držala pod
kontrolom", istakao je Vučković. On je dodao da je prethodni guverner bio
"lak na okidaču", ali da i pored toga inflacija nije bila u
predviđenim granicama.
Kada tako govore oni
koji su do juče savetovali ovu vlast, znači da nam se zaista spremaju crni
dani. Samo da se podsetimo da je planirana inflacija u 2010. trebalo da iznosi šest
odsto sa odstupanjem do dva odsto, a na kraju je dosegla 10,8 odsto.
Rast cena je odavno već
pretekao porast zarada. Kupovna moć stanovnika Srbije u 2010. godini dostigla
je 3.033 evra, što je tek nešto više od 25 odsto evropskog proseka od 11.945
evra po stanovniku, pokazalo je istraživanje agencije za istraživanje tržišta
GfK. Prosečno raspoloživi prihodi u Srbiji predstavljaju samo dve trećine
prosečnih prihoda hrvatskih građana. Sa 10.045 evra Slovenija ima najveću
kupovnu moć po glavi stanovnika među zemljama Jugoistočne Evrope.
Prema istraživanju
agencije GfK, Srbija je sa 3.033 evra po stanovniku na 34. mestu liste od 42
zemlje Evrope, a od nama susednih zemalja najbolje je rangirana Mađarska (27.
mesto), sa 5.048 evra po stanovniku. U Lihtenštajnu je kupovna moć po
stanovniku čak 49.014 evra, a u Moldaviji svega 832 evra. U GfK navode da je
kupovna moć po glavi stanovnika u Srbiji na središnjem nivou u poređenju sa
ostalim zemljama bivše Jugoslavije. Posle Mađarske najbolje je plasirana
Hrvatska (29. mesto) sa kupovnom moći od 4.808 evra, pa Crna Gora (32. mesto)
sa 3.206 evra, Rumunija (33. mesto) sa 3.070 evra. Od Srbije je lošija
Bugarska (35. mesto) sa 2.618 evra.
Najslabiju kupovnu moć
od Srbiji susednih zemalja imaju stanovnici Makedonije (36. mesto) - 2.492 evra
i Bosne i Hercegovine (37. mesto) sa 2.435 evra po stanovniku. Kupovna moć je
mera raspoloživog dohotka po glavi stanovnika, uključujući i primljene naknade,
posle odbijanja poreza.
Sve završava
hlebom
Ono što ovo istraživanje
ne prikazuje jeste činjenica da je Srbija jedna od retkih zemalja u kojima će
zarade da nastave da padaju, jer većina ostalih zemalja ima pristup nekom od
fondova EU, da li onim pretpristupnim ili onim stabilizacionim, rezervisanim za
članice Unije. Srbija jedino ima obećanja da neće biti zaboravljena. Setiće je
se, valjda, kada bude devastirana od gladi i siromaštva.
Stamenković iz
Ekonomskog instituta tvrdi da je vrlo verovatno da će javni dug Srbije u 2011.
godini premašiti propisanih 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), jer je u
novembru prošle godine javni dug dostigao 38,5 odsto BDP-a, što je za 5,6 odsto
više nego u decembru 2009. "Strategija finansiranja deficita budžeta u
2011. godini će se bitno promeniti jer će se smanjiti prodaja trezorskih
zapisa, a povećati direktna zaduživanja", rekao je Stamenković.
Problem ove države
je, kao što
se vidi, to što je i previše skupa. Najveći deo para odlazi, zvanično, na
održavanje državnog aparata koji je opstao na uštrb smanjenja penzija i
socijalnih davanja za najugroženije društvene slojeve. Iako još nijedna država
nije uspela da preživi uz savete MMF-a, ova svetska finansijska
institucija u srpskoj krizi igra sporednu ulogu - zahtevi MMF-a bili su da naša država
smanji javnu potrošnju, ali je sadašnja Vlada izabrala da to
ne bude na štetu
državnih
funkcionera i izabranih lica.
Posledica rasta kredita
države, prema Stamenkovićevoj oceni, biće rast budžetskog deficita zbog otplate
kamata, kao i valutna neravnoteža jer država ne uzima pozajmice u domaćoj
valuti. "Direktnim zaduživanjem u evrima ili indeksiranim dugovima vlada
se praktično suprotstavlja centralnoj banci u strategiji dinarizacije
finansijskih transakcija", rekao je Stamenković.
U državnom
budžetu
za 2011. godinu, kako je ukazao, nedostaje oko 13 milijardi dinara za
investicije neophodne za ostvarivanje postkriznog modela razvoja Srbije, prema
kojem bi investicije u ovoj godini trebalo da iznose 4,3 odsto BDP-a. Porast
akciza na gorivo i duvan, tako je samo jedna od mera koje bi trebalo da
koliko-toliko dopune budžet. Dopunjavanje na ovaj način, kao što smo već videli
na primeru goriva, dovodi do smanjenja potrošnje i manjih prihoda za budžet,
čime se krug zatvara.
Edvard Jakopin, direktor Republičkog
zavoda za razvoj, rezignirano priznaje da se inflacija ne može držati pod
kontrolom direktnim već indirektnim merama, kao što su sređivanje tržišta,
smanjenjenje stepena monopolisanosti i slično. Ništa od toga nije ni u najavi u
Srbiji.
Problem sa kojim ova
vlast nikako ne želi da se ozbiljno pozabavi jeste i korupcija. Čak petina
bruto društvenog proizvoda Srbije odlazi na mito, čašćavanje, provizije,
nepotrebne takse i slična davanja. Svaki
na ovaj način potrošeni dinar nadoknadi se iz povećanja cena koje građani
plaćaju za sve robe ili usluge. To znači da ionako mizerna platica od prosečno
tek nekih 250 evra mesečno biva dodatno umanjena za visinu mita koji drugi
plaćaju, a mi nadoknađujemo.
Borbom protiv korupcije
Srbija bi lako godišnje mogla da uštedi i do dve milijarde evra, što iznosi
preko 300 evra po glavi stanovnika, a to je više od prosečne mesečne plate!
Uz sve ove negativne
trendove, Vlada očekuje inflaciju do maksimalno sedam odsto na godišnjem nivou,
što je više nego nerealna perspektiva. Zbog velikog rasta cena pšenice, samo
tokom ovog meseca može se očekivati poskupljenje brašna i to za 10 do 12 odsto,
što znači da za toliko treba očekivati i rast cena testenina. Nove cene brašna
mogle bi da povuku nova poskupljenja konditora, ali i hleba, koji bi kako kažu
upućeni realno trebalo da poskupi na 55 dinara po vekni.
Već se sada najavljuje
poskupljenje električne energije od oko 10 odsto, dok Cvetkovićeva vlada
smatra da bi cena ovog energenta brzo trebalo da dosegne nivo koji važi u
okruženju. To bi značilo poskupljenje od nekih 60 odsto, smatra ministar
energetike Petar Škundrić, upozoravajući da sadašnja cena ne obezbeđuje
ni osnovno održavanje kapaciteta. O obnovi i proširenju nema ni govora, smatra
on, zanemarujući da je i prosečna plata u regionu daleko viša od ove naše
mizerije, tako da bi još veće poskupljenje struje dovelo do povećanja
siromaštva.
Da struja nikako nije
jeftina u odnosu na nivo prihoda, govori i podatak da su najveći potrošači u
isto vreme i najveći dužnici. Dalji rast cena struje primorao bi proizvodna
preduzeća da povećaju cenu svojih roba što bi neminovno dovelo do povećanje
inflacije koja bi bila generator daljih poskupljenja... I tako u beskraj.
Kako, onda, Vlada
planira da inflaciju zadrži na jednocifrenom nivou kada će osnovne namirnice,
gorivo i struja poskupeti za više od 10 odsto, nikome nije jasno. U stvari, moramo
da priznamo da su neki proizvodi i pojeftinili. Tako mercedesi, veš mašine i
slično iz uvoza koštaju manje zbog snižavanja carinske stope.
Ako je to za utehu.
Beograd glavni
Ispitivanje agencije GfK
objašnjava i raspodelu bogatstva
u prošloj godini i govori da je,
kada je reč o kupovnoj moći Srbije, podela na sever i jug očita. Vojvodina ima
najveću kupovnu moć stanovništva, a osim toga obuhvata tri od četiri područja u
zemlji sa natprosečnom kupovnom moći.
Područje grada Beograda
nesumnjivi je lider kada je reč i o najviše stanovnika, kao i o najvećoj
kupovnoj moći: devet od deset najbogatijih opština nalaze se na području
Beograda, rekao je direktor u agenciji GfK Beograd, Goran Tintor.
Sve zavisi od Telekoma
Prodaja Telekoma Srbija
dovešće samo do kratkoročne finansijske stabilnosti i privremenog jačanje
dinara u Srbiji, ocenjuje saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT)
Saša Đogović. "Moguće je da se prodajom Telekoma devizni kurs smiri
na šest do devet meseci, ali pošto se dobijeni novac potroši doći će do
ponovnog rasta evra i inflacije", smatra Đogović.
On je ocenio da će za
razvoj inflacije u Srbiji od ključnog značaja biti i način upotrebe novca od
prodaje Telekoma. "Sve do momenta naplate sredstava od prodaje Telekoma
očekuje se opadanje kursa dinara", rekao je Đogović i dodao da se u tom
periodu očekuje da Narodna banka Srbije interveniše na deviznom tržištu.
"Inflaciona očekivanja
posebno su izražena kod robe široke potrošnje i proizvodnje sirovina",
rekao je Đogović.
Rizik od bankrota
U predizbornom ili čak
izbornom periodu ne bi trebalo očekivati realne investicije u dugoročni razvoj
i stabilnost, već kratkoročno šminkanje. Analitičari upozoravaju da bi prava
vrednost dinara krajem ove godine trebalo da iznosi oko 130 dinara za jedan
evro.
Vlada i NBS su nasuprot
tome mišljenja da će evro krajem
godine vredeti između 115 i 120 dinara. Evro može da se spusti i na kurs ispod
100 dinara, pitanje je samo koliko je Srbija u mogućnosti da finansira ovaj
poduhvat.
Krajem svake godine dolazi
do velikih kupovina deviza jer firme moraju da otplate svoje dugove prema
stranim poveriocima. Krajem 2010. NBS je potrošila oko milijardu evra da bi
održala kurs dinara u planiranim okvirima, a to je otprilike suma koju su naši
gastarbajteri uneli u državu tokom božićnih praznika.
Predizborno održavanje veštačke vrednosti
dinara može Srbiju lako da odvede u bankrot i da pokrene hiperinflaciju sličnu
onoj s početka devedesetih.
Ne može samo od sebe
Potpredsednica PKS-a Vidosava
Džagić nedavno je ukazala na to da je ta institucija sprovela istraživanje koje je obuhvatilo
period od 2006. do 2009. godine, i da su analize pokazale da je ključni problem
privrede Srbije što gubi na vrednosti.
"To je ono što ne daje osnovu za dalji
razvoj. Tu je i problem finansiranja likvidnosti iz pozajmljenih izvora. Cene
tog kapitala su jako visoke i daleko više od prinosa na kapital. U toj
varijanti nemamo investiranje, već generisan dalji pad privredne
aktivnosti", ukazala je ona i naglasila da je probleme u privredi Srbije,
koji su ranije postojali, kriza samo produbila.
Vidosava Džagić je
podsetila i na to da je svojevremeno kao rešenje za problem dugovanja predložena multilateralna kompenzacija, ali da se od nje odustalo bez ikakvog
obrazloženja i bez ozbiljnog
razmatranja od strane vlasti. "Multilateralna kompenzacija je mogla,
ukoliko se uključe kompletna javna preduzeća i budžetski korisnici, da smanji
deo unutrašnjeg duga", ocenila je.
Prema njenim rečima,
predlagano je da država donese uredbu ili zakon - po ugledu na EU u kojoj već
postoji direktiva o zakasnelim plaćanjima - kojim bi se budžetski korisnici
obavezali da svoje obaveze prema dobavljačima finansiraju u roku od 60 dana.
Kako se to nije dogodilo, umesto toga sada imamo slučaj da izvođači finansiraju
investitore, a dobavljači kupce, i u tome ceh plaćaju mali i proizvodnja,
ocenila je ona.
Potpredsednica PKS ocenila
je da je neophodno rešiti sve ove probleme u funkcionisanju privrede kako bi se
stvorili uslovi da funkcioniše tržište, kao i da se uspostave jasna pravila i
mehanizmi koji omogućavaju da se sve što se proda i naplati u roku dospeća.
Ona je zaključila da
privreda ne može da se razvija sama od sebe, jer je njen neto obrtni fond veoma
nizak, što su pokazale i sve analize. "Privreda sa svojim fondom ne može
da iznedri značajniji razvoj. Zato su neophodni drugi izvori finansiranja, koji
će omogućiti finansiranje na srednji i duži rok, i podići konkurentnost naše
privrede kroz inoviranje tehnologije i uvođenje nekih novih standarda u radu",
naglasila je.
Nema poboljšanja
Uz prenetu inflaciju iz prošle godine, kao i veliku
nelikvidnost, stanje u srpskoj privredi tokom 2011. neće se bitno poboljšati,
kaže predsednik kompanije Metalac Dragoljub Vukadinović.
On u ovoj godini očekuje
još veću nelikvidnost privrede, zbog odluke države da smanji subvencije pomoću
kojih je taj problem ublažavan. "Država budžetom za 2011. godinu već
najavljuje ograničavanje dela podsticajnih sredstava za likvidnost na nivou iz
prethodne godine, a to ako se prevede u evre, znači da će ta sredstva biti za
10 odsto manja nego u 2010", rekao je Vukadinović.
Akcizni raskorak
Vlada smatra da je akciza
na gorivo zaista povećana za rast inflacije u prošloj godini. Saša Mileusnić,
direktor u privatnoj naftnoj kompaniji Petrobart-AVIA, kaže da su one
dvostruko više nego da su pratile rast inflacije u protekloj godini.
"Zbog toga i strahujemo da nam tek predstoji
usklađivanje akciza sa rastom cena na malo. Da se pratila inflacija, akcize bi
bile više za oko tri dinara, a one su, međutim, znatno više. Osim toga, NIS je
pre nekoliko dana za D2 koji je jedino kod njih moguće kupiti povećao
veleprodajnu cenu za 7,17 dinara. Ali sada zbog privilegije da jedini prerađuje
naftu i proizvodi D2, ovaj derivat prodaje skoro po maloprodajnim cenama. Na
pumpi je on 110 dinara, a u veleprodaji 109,87. Niko od privatnika, međutim, po
toj ceni ne može da prodaje, tako da je NIS konkurentan, a ovaj derivat je i
dalje vrlo tražen", pojašnjava Mileusnić.