Povodom

Državno ruglo na izdisaju: Javno preduzeće "Železnice Srbije" u rukama diletanata i kriminalaca

U novom veku, na slepom koloseku

Srbija po kvalitetu železničke infrastrukture zauzima tužno, 110. mesto na listi od 132 zemlje sveta, a samo na 2,5 odsto srpskih pruga vozovi dostižu brzinu 100 kilometara na sat. Jednostavnije rečeno, pruge u Srbiji su u katastrofalnom stanju. Stručne procene govore da je za rehabilitaciju 4.000 kilometara pruga potrebno oko 10 milijardi evra. Da bi bilo jasnije o razmerama raspada nekada velikog sistema, dovoljno je reći da je mreža pruga u Srbiji stara više od sto godina i da tokom jednog veka ona nije promenjena, niti novim trasama niti ozbiljnim rekonstrukcijama. Može li sa ovakvim železnicama Srbija da uđe u red civilizovanih, savremenih država, ko i zašto ometa realizaciju ruskog kredita od 800 miliona dolara i šta je Aleksandar Vučić ponudio srpskim tajkunima na prošlogodišnjem sastanku u beogradskom Klubu privrednika?

Nikola Vlahović

Na 62 odsto svih koloseka kojima putuju vozovi u Srbiji, brzina je manja od 60 kilometara na čas, a na više važnih deonica uvedene su takozvane lagane vožnje sa brzinama do 30 kilometara na čas. Ova poražavajuća činjenica, najbolje govori o nesporazumu srpskih vlastodržaca sa novim vekom u kome žive.

Uprkos ovoj ružnoj slici, u "Železnicama Srbije" je zaposlena armija od 18.000 radnika, među kojima i 36 direktora koji imaju prosečnu platu oko 130.000 dinara. Prema januarskim podacima od prošle godine, plata generalnog direktora bila je 159.406 dinara, a prosek zarada izvršnih direktora je bio 144.755 dinara, direktora direkcija 136.626 dinara, pomoćnika generalnog direktora 127.874 dinara i direktora sektora 110.487 dinara.

Železnice raspolažu imovinom vrednom preko jedne milijarde evra, ali, zvanična procena stvarne vrednosti, nikada nije napravljena, a sve govori da je znatno veća.

U svom menadžmentu, "Železnice Srbije" uvek imaju po dva izvršna direktora, sedam pomoćnika direktora (finansijski poslovi, pravni poslovi i ljudski resursi, upravljanje nekretninama, nabavke, strategija i planiranje, modernizacija, zavisna preduzeća), zatim dva direktora direkcija za infrastukturu i za prevoz, i 24 direktora sektora.

Sektori obuhvataju poslove eksploatacije, kao što su saobraćajni poslovi, održavanje pruga, održavanje voznih sredstava, elektrotehnički poslovi, vuča vozova, tehničko kolski poslovi, zatim investicije, prevoz putnika, prevoza robe, zajedničke i korporativne službe.

Pored toga, u direkcijama i sektorima, železnice u skladu sa važećom sistematizacijom imaju i po dva do tri zamenika ili pomoćnika direktora, ali su njihove obaveze, odgovornosti i ovlašćenja različiti u zavisnosti od vrste poslova koje obavljaju i delatnosti u kojima rade, a mesečne zarade znatno su manje u odnosu na direktorske pozicije.

Prošle godine je planirano restruktuiranje, odnosno, podelu železnica na tri dela: Kontrolno društvo, Prevoz i Infrastrukturu. Ali, umesto toga, na sceni je potpuni haos, pljačka i rasulo.

Ko opstruiše ruski kredit za obnovu železnice?

Novca za obnovu "Železnica Srbije" nema. Ali, povoljnim kreditima bi moglo da se krene u generalnu rekonstrukciju. Kao dar sa nebesa došla je ponuda Ruske federacije za veoma povoljan kredit od 800 miliona evra za modernizaciju srpskih železnica, jer je stanje više nego alarmantno.

Da bi se samo na Koridoru 10 (i pruzi Beograd-Bar kroz Srbiju) ukinule sve lagane deonice, trebalo bi oko 350 miliona evra i pet godina za radove. U proteklih trideset godina, u železnicu se ulagalo malo ili nimalo, pa je tako godišnje remontovano samo 36 kilometara pruga, umesto 190, koliko je bilo potrebno.

U poslednjih dvanaest godina, od 2002. godine do danas, prosečno je godišnje u železničku infrastrukturu ulagano samo 16,5 miliona evra, uglavnom iz kredita.

To je kap vode u moru, jer je samo za rekonstrukciju i modernizaciju 770 kilometara pruga na Koridoru 10 kroz Srbiju, neophodno je blizu pet milijardi evra. To podrazumeva savremenu dvokolosečnu prugu za putnički i teretni saobraćaj, kao i za kombinovani transport, uz projektovane brzine od 160 do 200 kilometara na čas. Planirano je da se taj posao završi u osam godina kroz dve etape. Međutim, to se nije desilo i neće tako skoro, jer se tek pregovara s Evropskom bankom za obnovu i razvoj o kreditu vrednom 95 miliona evra za remont pruga duž koridora.

Ali, ono što je moglo da se iskoristi, a to je povoljni ruski kredit od 800 miliona dolara, ne dešava se iz razloga opstrukcije. Proces povlačenje sredstava je namerno usporen. Vučićeva Vlada izmišlja razloge zašto je to tako, a međusobno se i optužuju (ministarka Mihajlović i menadžment "Železnica Srbije").

Sa Ruskom federacijom, potpisani su brojni dokumenti za realizaciju povoljnih kredita namenjenih obnovi srpskih železnica. Hronika je duga: 16. oktobra 2010. godine, potpisan je Memorandum o razumevanju, zatim je 30. aprila 2011. potpisan Protokol o etapnoj realizaciji ruskog kredita. Onda je 27. marta 2012. godine, potpisan i Generalni sporazum o modernizaciji železnica iz ruskog kredita, a 11. januara 2013. Ugovor o ruskom državnom kreditu. Spisak srpskih funkcionera koji su učestvovali u tome nije ništa kraći: Boris Tadić, Ivica Dačić, Mlađan Dinkić, Milutin Mrkonjić, Mirko Cvetković, i mnogi drugi. Svi oni, direktno ili preko posrednika, tražili su neki profit za svoje partijske klanove, iz ponuđenog kredita. Ali, Rusi su se strogo držali ideje o namenskim sredstvima. Čak je i direktor ruskih železnica, Vladimir Jakunjin, prilikom svoje posete Srbiji, skrenuo pažnju ovdašnjim vlastodršcima da se drže "poštenog dogovora", jer onda mogu da računaju i na izgradnju znatno šire infrastrukture oko železničkih čvorova.

Ipak, uprkos dobronamernim opomenama, do današnjeg dana, zbog opstrukcija, na listi za realizaciju iz ruskog kredita ostalo je pet projekata: izgradnja drugog koloseka između Beograda i Pančeva (vrednost 50 miliona evra), rekonstrukcija šest deonica na koridoru 10 u dužini od 112 km (vrednost 29 miliona evra), modernizacija i dogradnja pruge Stara Pazova - Novi Sad (vrednost 300 miliona evra), rekonstrukcija pruge Beograd-Vrbnica (Bar) u dužini od 200 km (vrednost 250 miliona evra) i nabavka 27 dizel motornih vozova (oko 100 miliona dolara).

Stručnjaci iz ove oblasti kažu da bi ovde jedino moglo da se raspravlja o visina sredstava za modernizaciju pruge Stara Pazova - Novi Sad. S obzirom na predviđenih 300 miliona evra, tu se izgleda planira izgradnja pruge (ili bar donjeg stroja) za velike brzine, što je skoro besmisleno, jer se na prostoru jugoistočne Evrope, a posebno u Srbiji, neće skoro pojaviti realne mogućnosti za saobraćaj takvih vozova (osim, ako bude realizovan kineski projekat brze pruge Beograd-Budimpešta).

Zanimljivo je i to da se iz ruskog kredita, po ugovorima koji su potpisani, može nabaviti i 27 dizel motornih vozova ruskog proizvođača Metrovagonmaš po ceni od 100 miliona dolara, dakle oko 3,7 miliona po jednom vozu. Po svim parametrima, to je znatno poboljšanje u odnosu na neke ranije ruske ponude čija je cena bila skoro pet miliona dolara za jedan voz.

Umesto da krene realizacija svih projekata po osnovu ruskog kredita, i potpiše aneks ugovora o realizaciji ruskog kredita za rehabilitaciju pruga, Odbor direktora "Železnica Srbije" je rasformirao projektni tim i radnu grupu za pregovore. Preciznije rečeno, u oktobru prošle godine, opstrukcija ruskog kredita od 800 miliona dolara, dostigla je vrhunac. Na dan kada treba da se potpiše Aneks 2.1 ugovora u vrednosti od 48 miliona dolara, rasformiraju radne grupe za pregovore!

Važno je znati i to da je i Aneksom 2, ugovorena rekonstrukcija i modernizacija šest deonica u dužini oko 112 kilometara: na severu Ruma-Golubinci (17,9 kilometara), Sopot Kosmajski-Kovačevac (18,4 kilometara), Mala Krsna- Velika Plana (29,5 kilometara) i na jugu Vinarci-Đorđevo (15 kilometara), Vranjska Banja-Ristovac (18 kilometara) i Bujanovac- Bukarevac (14 kilometara).

Pred sam kraj prošle godine, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović, svečano je najavila da će pruga Beograd-Pančevo biti završena u julu ili avgustu 2016. godine. Na toj deonici Rusi su ponudili svu svoju tehniku kako bi ubrzali izgradnji, ali davljenje ovog projekta i dalje traje, raznim metodama koje sprovodi državna birokratija Srbije.

Niko se u srpskoj javnosti nije upitao: da li je normalno da se neka pruga u dužini od 14,96 t.j. 17.07 kilometara, gradi dve godine, i čijom krivicom u Vladi Srbije, ruska kompanija već odavno nije završila ovu deonicu?

Umesto objašnjenja, Rusi su dobili izložbu! Krajem novembra prošle godine, u zgradi železničke stanice u Vršcu, otvorena je izložba i umetnička postavka pod nazivom Volga - Volga (a, reč je, ustvari, o 22 umetnička postera većih dimenzija, sa motivima ruskih državnih železnica), koja je "posvećena saradnji Ruskih železnica i JP „Železnice Srbije" na projektima modernizacije infrastrukture i voznih sredstava srpskih železnica iz ruskog državnog kredita, čija je vrednost 800 miliona dolara". Tako su se Vučićevi "maketari" još jednom ružno našalili sa Rusima.

Vučićeva ponuda koja se (ne)odbija

Dana 4. jula 2014. godine, na jednom zajedničkom druženju u Klubu privrednika u Beogradu, Aleksandar Vučić je ponudio ozloglašenim srpskim tajkunima da preuzmu "Železnice Srbije". Prisutni svedok, koji je službeno pratio tok ove "ležerne" diskusije, zabeležio je i ovo Vučićevo obraćanje:

"...Evo, gospodo, dajte, hoćeš ti, Miodraže (Kostić, prim. red.), hoćeš ti, Mišo (Beko), ko će da uzme železnicu? Evo, vi kažete da ste mnogo sposobniji, ja želim da vam verujem, preuzmite, molim vas, železnicu! Još nisam dobio odgovor...Nismo u stanju da iskoristimo ruski kredit, nemamo na šta da potrošimo pare, samo plaćamo penale, jer nemamo projekte ni za šta...Smenićemo mene, ovoga, onoga, hajde, preuzmite odgovornost. Nemojte da mi solite pamet svi, ne pričam samo njima, nego o svakome, o mojima u partiji i svima koji uvek znaju sva rešenja, preuzmite odgovornost pa uradite to...".

Važno je ovde reći i to da je tog dana, na "divanu" sa Vučićem, osim Milana Beka i Miodraga Kostića (koji je i predsednik Kluba privrednika), bio i predsednik kompanije "Delta", Miroslav Mišković (uprkos naivnim verovanjima da je Vođa stvarno u ratu sa "državnim neprijateljem broj jedan")...

Bio je tu i neizbežni mešetar i preprodavac električne energije, Vojin Lazarević, vlasnik televizije Pink Željko Mitrović i još nekoliko drugih članova Kluba privrednika.

Kostić se ponudio da kao savetnik učestvuje u upravljanju Železnicama Srbije pa je rekao i ovo: "...Siguran sam u uspeh. Dajte mi 'Železnice Srbije' i za tri godine neće im trebati ni dinar subvencija. Da li su Železnice socijalna ustanova ili služe za prevoz robe? Ja ću vam napraviti profit od treće do pete godine".

Neposredno nakon ovog sastanka u Klubu privrednika, u Vučićevim novinama pojavio se "senzacionalna" vest da će Milan Beko biti direktor "Železnica Srbije". Beko to nikada nije ni potvrdio ni demantovao, ali je ćutanjem dovoljno rekao.

Bivše rukovodstvo i pljačke

Smenjeni direktor "Železnica Srbije", Dragoljub Simonović, uveravao je javnost da je po struci mašinski inženjer. Čim je postao član Srpske napredne stranke, predstavio se kao diplomirani ekonomista, tvrdeći da je završio treći stepen na Fakultetu za poslovne studije u Banjaluci, a i četvrti, na Fakultetu za preduzetnički biznis privatnog Univerziteta „Union".

Uprkos ovim njegovim prevarama, Vučić ga je postavio za generalnog direktora "Železnica Srbije". Ali, Vučić ga je postavio, Vučić ga je i smenio. Uz jedno licemerno obrazloženje, da je za manje od šest meseci na službena putovanja potrošio oko 160.000 evra, dok su računi za poslovne ručkove bili i po 1.500 evra.

Umesto da, kao predsednik Vlade Srbije položi javnosti račune za milionske štete koje je ovaj njegov "kadar" napravio u "Železnicama Srbije", i preda stvar tužilaštvu, Vučić ga smenjuje zbog nemorala i kafanskog života!

Unutrašnja kontrola Železnica Srbije je priča za sebe. Zvanično, ona je uložila trud da pronađe i prijavi one koji su opljačkali ovo državno preduzeće za više od 20 miliona evra, a onda se ispostavilo da su u pljačku umešani i neki koji su se kandidovali za funkciju generalnog direktora!

Unutrašnja kontrola jeste podnela 21 krivičnu prijavu za malverzacije načinjene u periodu od 2009. do kraja 2013. godine, a jedna od takvih je krađa više od sedam miliona litara nafte vredne oko 10 miliona evra samo na železničkoj pumpi u Novom Sadu (tačnije, „stovarište 465"). Međutim, "krupne ribe" i dale su nekažnjene i mreste se, čekajući novo rukovodstvo i novu priliku za pljačku.

Dosadašnji direktor Sektora unutrašnje kontrole "Železnica Srbije", Vladimir Teofilović, inače po struci gipsar (!) i sam je uhvaćen u krađi goriva kada je, zbog neznanja, u rezervoar od 60 litara pokušao da sipa celih100 litara ukradenog goriva!

O bezbednosti unutar JP "Železnice Srbije", najbolje govori podatak da je otpušteno 400 čuvara od ukupno njih 900. Prema takozvanom Preglednom Planu, JP "Železnice Srbije", ukinule su pola čuvarskih mesta od ukupnog broja. Svim čuvarima je oduzeto oružje, tako da je pruga Beograd-Bar kroz Srbiju, potpuno nezaštićena od eventualnih diverzija i terorizma, i to odlukom bivšeg rukovodstva.

Naime, ovo "Društvo za zaštitu od požara i obezbeđivanje objekata i imovine", kao posebno privredno društvo, izdvojeno je iz sastava "Železnica Srbije" 28. aprila 2005. godine, a u septembru iste godine osnivačka prava železnica je prenela na Vladu Republike Srbije, koja je ubrzo obavila privatizaciju ovog preduzeća, prema kojem "Železnice Srbije" nemaju nikakva osnivačka prava i obaveze.

Od tada, do danas, "Železnice Srbije" nema ko da čuva od vanrednih situacija.

Stari kadrovi na umoru, a novi ne dolaze

Najveći broj zaposlenih u JP "Železnice Srbije" ima između 51. i 55 godina žvota i između 31. i 35 godina radnog staža, a više od polovine njih ima srednju ili neke trogodišnje škole. Tek oko 12 odsto zaposlenih ima visoko obrazovanje.

To je razlog zašto su hitno železnicama potrebni visokoobrazovani mladi stručnjaci. Jer, moderna vozna sredstva i savremena infrastruktura za vozove velikih brzina u narednim godinama zahtevaju potpunu promenu organizacije, svesti i znanja kadrova. Sa postojećim to neće moći. Čak i ako bi se realizovala ideja modernizacije srpskih železnica, Srbija nema dovoljno stručnjaka saobraćajne, elektrotehničke, građevinske i mašinske struke, bez kojih je moguće izvesti ceo poduhvat.

Železnici nedostaju i radnici "izvršnih struka" koje učestvuju u neposrednom organizovanju železničkog saobraćaja. Zanimljivo je da Nemačka traži sve vrste radnika na železnicama, te su mnogi mladi ljudi, umesto u "Železnicama Srbije", završili kao "gastarbajteri", tragajući za boljim životom. Dok se železnice u Srbiji modernizuju, tamo će već i penziju dočekati.

A 1. Kuvajtski fond i političke odluke

Dana, 12. februara prošle, 2014. godine, održan je sastanak građanskog nadzornika (koga imenuje Uprava za javne nabavke) i članova Komisije za javnu nabavku (njih trinaestoro) povodom tendera raspisanog za potrebe završetka železničke stanice "Prokop" u Beogradu. Na pitanja o do tada utvrđenim neregularnostima u postupku javne nabavke, članovi Komisije su dali odgovore koji su bili protivrečni i neubedljivi.

Na primer, na pitanje zašto građanski nadzornik nije obavešten o pokretanju postupka javne nabavke, odgovor članova Komisije bio je da nisu znali da je to njihova obaveza i da je ovo prva nabavka koju nadgleda građanski nadzornik.

Na pitanje kako je došlo do promene procenjene vrednosti javne nabavke bez promene plana nabavki i finansijskog plana, usledilo je nekoliko protivrečnih odgovora, na osnovu kojih se nije moglo nedvosmisleno zaključiti zbog čega je promenjena procenjena vrednost javne nabavke. Objašnjenja su se kretala od toga da je Kuvajtski fond za arapski ekonomski razvoj zahtevao da se prilikom uzimanja kredita (za "Prokop") na osnovni iznos doda još 10 odsto, zbog mogućih pomeranja cena na tržištu (podsetimo da je procenjena vrednost uvećana za čak 29,25%), te da je iznos od 26 miliona evra ekvivalentan iznosu od 10 miliona kuvajtskih dinara (ovo implicira da se krediti mogu podizati samo u okruglim iznosima, što je vrlo zanimljivo, "kreativno" i naravno, netačno obrazloženje), do objašnjenja da je u pitanju politička odluka i da odgovor treba tražiti ne od njih, članova Komisije, „već od direktora preduzeća, a najbolje od političara"!?

A 2. Zarđale šine i na granicama

Posle samo dva meseca od ukidanja linije šinobusa između Kikinde i Subotice, ukinut je i putnički šinobus koji saobraća na 20 kilometara dugoj relaciji od Kikinde do rumunske varoši Žombolj. Prošle godine, 1. septembra, ugašena je ova linija. Ista sudbina zadesila je i neke druge pogranične vozove-šinobuse (prema BiH i Bugarskoj).

A 3. A, sad malo peške!

Kako se građani stvarno "voze" sa srpskim železnicama, slikovito govori i jedan slučaj, koji nije tako redak na svim trasama unutrašnjeg saobraćaja.

Naime, nedavno je putnički voz Železnica Srbije, broj 3410, koji redovno saobraća na relaciji Beograd - Novi Sad, krenuo u 20:13 časova iz Beograda i negde posle 22 sata se zaustavio u Karlovačkim vinogradima, zbog kvara na pruzi..

Kondukter im je hladnokrvno saopštio da voz neće nastaviti put i da se „kako znaju i umeju snađu do Novog Sada".

"Neko je ukrao blokove koji drže bandere za struju potrebnu da bi pruga funkcionisala. Blokada je na relaciji između Petrovaradina i Novog Sada. Bićemo ovde do daljnjeg, dok se kvar ne sanira", rekao je kondukter voza prisutnim putnicima.

Posle pola sata, voz kreće i stiže do Karlovaca, gde opet staje. U 23 sata, dolazi kondukter i i saopštava premorenim putnicima da voz neće moći da nastavi put i da će se na polazak voza čekati preko dva sata: "Šta da vam kažem, snađite se kako znate i umete do Novog Sada".

Preko 50 putnika, koji su se u tom trenutku našli u vozu u sred noći, moralo je da izađe i da se „snađe" za put do Novog Sada.

GLOSA

Zbog loše pruge Kikinda-Zrenjanin-Pančevo-Beograd mnoge firme robu prevoze alternativnim i dužim putem preko Sente i Subotice. Neverovatno zvuči, u ovom veku, da, na primer, od Subotice do Segedina (daljina 40 kilometara) srpski vozovi putuju puna dva sata.

GLOSA

Pljačke na železnici su takvih razmera pa se dešavalo da za jednu noć nestane 2,5 kilometara pruge ili 20 vagona!