Tragom vesti

Kako je Vučićeva kamarila došla u posed diplomatskih vila i stanova

Ptice grabljivice na Dedinju

Budući da su vlastodršci prisvojili i opljačkali skoro sve velike objekte kojih je bilo u Srbiji, na red su došli i oni manji, odnosno vile, stanovi i poslovni prostor u vlasništvu države, odnosno DIPOS-a. Ovi luksuzni objekti, (koji se mahom nalaze u eltinom kraju Beograda - Dedinju, Topčideru, Senjaku...) su prvo proglašeni za socijalne, pa su onda u skoro tajnoj akciji ponuđeni na prodaju daleko ispod svoje realne cene. Da slučajno niko sa strane ne bi mogao da ih otkupi, po uslovima konkursa trenutni stanari moraju u njima da ostanu do isteka ugovora o zakupu i to po istim uslovima.

Igor Milanović

Predosećajući skori kraj svog autokratskog režima Aleksandar Vučić je odlučio da Srbiju opljačka do kraja i da je kao opustelu državu prazne kase ostavi naslednicima. Srednjevekovni francuski kralj Luj XV je, navodno, imao uzrečicu „Posle mene potop", objašnjavajući na taj način da njegovom smrću nastaje kraj sveta, zbog čega može ne samo da potroši sve pare iz budžeta, već i da se bezobzirno zadužuje. Na identičan način razmišlja i deluje i Vučić.

On je svojim saradnicima, najvernijim slugama, isto kao i članovima svoje porodice i sebi razdelio državnu imovinu. Milijarde evra vredi sve ono što je ova dobro organizovana kriminalna grupa do sada prigrabila i u gotovini iz budžeta (kroz razne navodne subvencije), ili u nekretninama i firmama koje su privatizovane.

Na red su sada stigli stanovi i vile iz kataloga „Diplomatskog stambenog preduzeća", DIPOS-a, jer je krupnog plena sve manje. Sve je već opljačkano.

DIPOS upravlja stambenim i poslovnim prostorom u vlasništvu Republike Srbije. Pet dana pred Novu godinu, 26. decembra 2016. Republička direkcija za imovinu je na svom sajtu i u jednim malotiražnim dnevnim novinama objavila oglas o prodaji 109 „stanova" koje koristi DIPOS. Zainteresovani su bili dužni da do 6. januara 2017. dostave ponude, uplate 3.000 dinara takse i depozit u visini od 10 odsto početne cene objekta koji žele da kupe. Konkurs je trajao samo sedam dana, koji se formalno smatraju radnim.

Period kada je objavljen oglas i u kome teče termin za prijave je vreme kada većina ljudi koristi zimski odmor spajajući slobodne dane dobijene za Novu godinu i pravoslavni Božić. Tih dana malo ko razmišlja o kupovini stambenih objekata i upravo je to razlog zbog koga je odlučeno da se baš tada sprovede navodni javni konkurs.

Da bi ovi „stanovi", od kojih su neki kuće sa garažom i dvorištem, mogli da se privatizuju, prvo su proglašeni „socijalnim stanovima" kojima nije mesto u okviru DIPOS-a?!? Među ovim objektima „socijalne namene" nalazi se i pet kuća sa pripadajućom baštom i garažom na elitnoj lokaciji Beogradskog bataljona, kojima je početna cena preko 310.000 evra po „stanu".

Cena kvadratnog metra pomenutih objekata je 1.588,27 za stambeni prostor, plus 788 evra za kvadrat garaže. Okućnice, čija kvadratura nije navedena u oglasu, su besplatne.

Interesantno je da ni jedan od pet ponuđenih objekata na toj adresi nije u javno dostupnoj bazi podataka na internetu Republičkog geodetskog zavoda. Sa druge strane, kuće koje se sastoje od prizemlja i sprata (ukupno pet soba) u Beogradskog bataljona su uredno uknjižene?!?

Među ovim objektima je i kuća (za potrebe prodaje po niskoj ceni u oglasu navedena kao stan) u Beogradskog bataljona 63 koju je koristio Nikola Petrović, doskorašnji direktor Elektro-mreže Srbij i kum Aleksandra Vučića. U oglasu se za ovaj objekat navodi: Stan u objektu u Beogradu, u ul. Beogradskog bataljona br. 63, postojećem na kat.parc.br. 13399/16 KO Čukarica, upisan u LN 13141 KO Čukarica, kao poseban deo zgrade br. 1 na ulazu broj 63 kao stan bb dupleks u nivou prizemlja i sprata, petosoban sa četiri terase korisne površine 182 m2; garaža br. 13, površine 29 m2, u objektu postojećem na kat.parc.br. 13399/1, KO Čukarica, upisanom u LN 2517 KO Čukarica. Vrednost „stana" je u oglasu procenjena na početnih 289.065,61 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja, a garaže je 22.852,06 evra, takođe u dinarskoj protivvrednosti. Za ukupno 311.917,57 evra kupac uz kuću i garažu dobija i vrt nepoznate veličine.

Nikola Petrović je demantovao da on sam namerava da za manje od polovine tržišne vrednosti otkupi ovaj objekat „socijalne namene". U suštini, pitanje je ko bi drugi bio zainteresovan za kupovinu, jer Petrović ima ugovor o zakupu koji ističe tek 31. decembra 2022. godine, a koji po uslovima konkursa ne može ranije da bude raskinut, niti kirija sme da se povećava.

Osim Petrovića, zaštićeni podstanari i „socijalni slučajevi" u istoj ulici su i: Aleksandar Obradović, bivši direktor EPS-a, Evropska ekspertska grupa (čiji su pojedini članovi pod krivičnom istragom zbog malverzacija sa projektima kod Evropske komisije), Goran Đoković, stric Novaka Đokovića i Nikola Malbaša, bivši fudbaler. Dva od ovih četiri ugovora o zakupu ističu 31. decembra 2021, a dva 31. decembra 2022. godine.

Na spisku nekretnina koje se prodaju nalazilo se, između ostalog, i 13 stanova u Kraljevačkoj ulici na Voždovcu, 67 stanova u Ulici Pere Todorovića na Banovom brdu, četiri stana u zemunskoj Ulici kapetana Radiča Petrovića, jedan u Ulici Klare Cetkin i još sedam na celom Novom Beogradu, stan od 58 kvadrata u Gospodar Jovanovoj ulici, deset poslovnih prostora u Beogradu i jedan objekat u Novom Sadu.

Vlast je već jednom pokušala da omogući funkcionerima koji koriste DIPOS-ove stanove i kuće da iste otkupe za bagatelu. Poslednji pokušaj bio je krajem prošle godine kada je menjan Zakon o stanovanju i kada je predložena mogućnost da stanari pomenute objekte otkupe tokom narednih 20 godina plaćajući uvećanu kiriju. Pošto je pritisak javnosti bio veliki, jer se opravdano ukazivalo na to da bi na ovaj način privilegovani kupovali stanove od „kredita" koji im daje običan narod, sporna odredba je povučena, ali su objekti zatim proglašeni „socijalnim", pri čemu su luksuzne vile i poslovni prostor postali takođe stanovi, pa su kao takvi ponuđeni na prodaju po još nižoj ceno od one koja je bila predviđena povučenim zakonom.

Slična akrobacija među zakonskim propisima viđena je i u slučaju Savamale, kada je „Beograd na vodi" proglašen projektom od nacionalnog interesa, iako je samo regionalne važnosti, pa su na osnovu toga mogle da se primene zakonske odredbe o eksproprijaciji zemljišta i njegova predaja privatnom pravnom licu. Otimanje stanova, kuća i poslovnog prostora u državnom vlasništvu se uklapa u već razrađenu šemu koju je osmislila Vučićeva kriminalna grupa.

A 1. Sve prodati, pa se u beg dati

Pojedini objekti su dati u zakup koji traje i narednih deset godina, a neki su dati u zakup na neodređeno vreme. Po odredbama kako Zakona o stanovanju, tako i samog konkursa, kupac je dužan da trpi zatečene stanare i može, eventualno, zakup da im poveća samo u okviru Zakona.

U zakupu na neodređeno vreme nalaze se i tri poslovna prostora u Beogradskoj ulici broj 54 - 56. Početna cena za jedan kvadrat na ovoj izuzetnoj lokaciji u najstrožem centru Beograda, iznosi 3.129,36 evra u dinarskoj protivuvrednosti.

Cena kvadratnog metra stanova u Beograda varira od opštine do opštine. Na Voždovcu je 1.095,12 evra, na Čukarici kvadratni metar vredi 1.113,50 evra, dok je na Novom Beogradu u Milutina Milankovića 32 kvadrat vredan 1.104,62 evra. Stan u Novom Sadu u ulici Pariske komune 33 od 40 kvadrata ponuđen je za početnu cenu od 30.888,58 evra u dinarskoj protivuvrednosti.

Za samo deset od ukupno 109 objekta nije navedeno da su u zakupu. Svi objekti su predati na korišćenje različitim ministarstvima, s tim da za vile u ulici Beogradskog bataljona ne može da se utvrdi koji republički organ ih koristi. Nekoliko stanova, između ostalih i oni za koje se ne navodi da li su dati pod zakup, dato je na korišćenje Ministarstvu odbrane u kome veliki broj zaposlenih nema rešeno stambeno pitanje.

Deo opozicije koji se obrušio na Vladu zbog planirane rasprodaje nekretnina, tvrdi da se mnogi stanovi i kuće koriste od osoba koje nemaju nikakve veze sa politikom. Među njima su i fudbaleri, kao i estradne zvezde,

DIPOS raspolaže sa 408 objekata od kojih je oko 85 odsto dato u zakup, pojedini od njih na neodređeno vreme. Među njima su 161 vila, 200 stanova, 30 poslovnih prostora i 57 garaža. Uprkos obećanju direktora Đorđa Krivokapić DIPOS nikada nije javno objavio spisak korisnika svih objekata datih u zakup. Jedino je Agencija za borbu protiv korupcije objavila na svom sajtu nekompletnu listu objekata i zakupaca.

Ukupna procenjena vrednost svih objekata DIPOS-a iznosi oko 70 miliona evra. Iznajmljivanje se očigledno, uprkos lažima vlasti, itekako isplati, jer DIPOS godišnje od kirija zaradi pet miliona evra (izveštaj za 2015. godinu) od čega se 20 odsto uplaćuje u republički budžet.