Novi Sad
Otvoreno
pismo docenta dr Aleksandra Milovančeva
Skraćivanje jezika u medijskom mraku
Nezavisnom udruženju novinara Srbije,
direkciji kompanije VAS u Srbiji i medijima obratio se smenjeni direktor
Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici docent dr Aleksandar Milovančev, navodeći da su sudovi utvrdili da je
nezakonito smenjen odlukom Izvršnog veća Vojvodine, čije ga je dvorsko glasilo ''Dnevnik" pre toga oklevetalo na sva usta, odbivši da objavi njegovo
reagovanje. Ni sudske odluke da se njegov demanti objavi nisu pomogle.
Sudskim presudama dokazano je da sam javno linčovan da bi me građanski i profesionalno degradirali političari. Tokom avgusta i septembra
prošle godine bio sam izložen protivzakonitoj besprimernoj klevetničkoj kampanji
u pojedinim javnim glasilima, zbog čega sam smenjen sa mesta
direktora Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, takođe
na nezakonit način. Tačnost moje tvrdnje već sada potvrđuju:
presuda Vrhovnog suda Srbije Gž 3/09 kojom je, 16. januara 2009., potvrđena presuda Okružnog suda u
Novom Sadu P 23/08, od 17. decembra 2008., kao rešenje Okružnog suda u Novom Sadu posl. Br. KV-1080/08, od 22. decembra 2008. Sve te sudske
dokumente dostavljam Vam u prilogu da potvrde istinitost mojih
tvrdnji.
Iako su Okružni sud, odnosno Vrhovni sud
Srbije, svojim presudama - naredili
glavnom i odgovornom uredniku "Dnevnik", da objavi moj odgovor na klevetnički tekst u njegovim novinama (štampan 29.
avgusta prošle godine), mnogim čitaocima "Dnevnika" je
ponovo uskraćena mogućnost da moj odgovor pročitaju. Petar
Petrović je moj odgovor štampao 30. januara ove godine, u dnu 14. (četrnaeste)
strane, sitnim slogom, bez ikakvog naslova - da ga niko ne vidi, čime je
nastavio da se sprda sa Zakonom o javnom informisanju čiji
ga član 56 obavezuje da odgovor objavi u istom delu glasila, u istom
izdanju, u istoj rubrici, na istoj stranici, sa istom opremom i to pod istim
naslovom, a uz oznaku "odgovor".
Kako je, 29. avgusta 2008., Petrović
objavio klevete protiv mene na celoj 6. (šestoj) strani svog
"Dnevnika" morao je i moj odgovor da štampa na istoj, dakle 6. (šestoj)
strani i da mu da naslov u vrhu cele strane. To nije učinio zato što
Petrović izgleda može da se izmotava i sa presudom
Vrhovnog suda Srbije. Verujem da bi Nezavisno udruženje novinara Srbije,
za čijeg se člana predstavlja, moglo najzad da natera Petra Petrovića
da poštuje Zakon i kodeks. Molim upravu NUNS-a da obrati pažnju na još jednog svog člana. Zbog istih
kleveta koje su takođe objavljene u TV "Fox", pred beogradskim sudom vodim postupak za objavljivanje mog odgovora
na klevete TV "Fox", uz sudski zaplet koji nije moguć
u stranoj zemlji iz koje su vlasnici TV "Fox". Postupak pred beogradskim sudom je zapeo jer se mesecima ne može
utvrditi ko je glavni i odgovorni urednik TV "Fox", da bi se taj pojavio pred sudom kao druga strana. Tužio sam
Tatjanu Vidojević, ali ona na sudu tvrdi da nije glavni i odgovorni
urednik TV "Fox". Kako je to ista osoba koja se na
mnogim saopštenjima NUNS potpisivala baš
kao glavni i odgovorni urednik TV "Fox", molim NUNS da se izjasni o takvom slučaju. Voleo bih da mi NUNS odgovori na pitanje da li i ja imam slobodu govora da kažem istinu,
ili slobodu govora imaju samo urednici i novinari da kažu laži o
meni.
O klevetama i njihovoj
(zlo)upotrebi najbitnije tek ima da se kaže.
Vrhovni sud Srbije naredio je da novosadski
"Dnevnik" objavi moj odgovor na njihov tekst u kome su između
ostalog izneli neistinu da na Institutu za plućne bolesti Vojvodine (čiji
sam u to vreme bio direktor) "postoji organizovana kriminalna grupa na čelu
sa dr Milovančevim" i da ta "kriminalna grupa",
na čelu sa mnom "prima u bolnicu bogate gospođe, koje
ubijamo". I "Dnevnik" i TV "Fox" preneli su sumnjičenje iz krivične prijave jednog čoveka
da smo moja supruga i ja oteli, zarobili i usmrtili gospođu Jelicu Marić. U toj krivičnoj prijavi nije bilo i nema nijednog dokaza
za tako drastične klevetničke tvrdnje, a takvih dokaza uopšte i nema,
što je utvrdio Okružni sud u Novom Sadu u svom Rešenju posl. Br. KV-1080/08, od 22. decembra 2008, koje dostavljam.
Gospođa Jelica Marić je u našoj
kući boravila svojevoljno i rado, a sa mojom suprugom je svesno zasnovala pravni odnos u kome nije bilo, niti ima bilo
čega nezakonitog i kriminalnog, a u takav pravni odnos u Srbiji inače
stupaju hiljade ljudi, što je njihova privatna stvar. Da bi dokazao svoje
pravo u parnici koja je pokrenuta nakon što je preminula gđa Jelica,
njen bivši pastorak iz Beograda je podneo krivičnu prijavu
Okružnom tužilaštvu u Novom Sadu. U toj prijavi nas je oklevetao
kao otmičare, prevarante i ubice, bez dokaza, očekujući da će
njegove zlonamerne i proizvoljne tvrdnje "dokazati" tužilaštvo.
Tužilaštvo je o toj prijavi rešavalo duže od
godinu dana, iako je odmah bilo jasno da je treba odbaciti. Čak je naređena i ekshumacija starice od 90 godina. Tužilaštvo
je stalno naređivalo policiji da dodatno proverava tvrdnje građanina
iz Beograda. Zašto je to činjeno pokazalo se kada
su klevete objavljene u štampi. Da bih baš zbog tih kleveta
nezakonito bio smenjen sa mesta direktora Instituta za plućne bolesti
Vojvodine.
Nakon što je Okružni sud u Novom
Sadu doneo svoje Rešenje Br. KV-1080/08, od 22. decembra
2008, uz opširno obrazloženje, ustanovljeno je da građanin iz
Beograda nije ni imao pravo da zahteva istragu zbog navodne prevare, a
ustanovljeno je i da "nema mesta sprovođenju istrage" protiv
moje supruge i mene zbog navodne otmice, prevare i navodne zloupotrebe službenog
položaja. To je bilo jasno od samog početka, ali nije moglo biti utvrđeno
zato što su klevete iz krivične prijave morale poslužiti svojoj
svrsi, to jest mojoj kompromitaciji, što
se desilo u pravom trenutku za one koji su stajali iza skandalozne kampanje
koja je organizovana i sprovedena protiv mene.
Upravni odbor Instituta za plućne
bolesti Vojvodine raspisao je konkurs za izbor direktora dana 29. februara
2008. godine. Na taj konkurs jedino sam se prijavio ja. Pretpostavljam da se
drugi kandidati nisu javili jer su respektovali moj doprinos sređivanju
i modernizaciji Instituta, njegovoj afirmaciji u zemlji i inostranstvu, jer se
za njihovo ime nije vezivalo pokretanje projekta "Kamenica II", što je od početka do danas smatrano mojom zaslugom. Upravni
odbor me je jednoglasno izabrao za direktora dana 20. mart 2008.
Na osnovu Zakona, Izvršno veće
Vojvodine, kao osnivač Instituta, moralo je da se o odluci Upravnog odbora
o mom izboru za direktora, izjasni u roku od 15 dana - da je potvrdi, ili
ospori. Izvršno veće se nije izjasnilo ne za 15, nego za ukupno 186
dana. Da ne bi morali da se izjasne o mom izboru, debelo su probili rokove za
izjašnjavanje i o desetak drugih u međuvremenu izabranih direktora
zdravstvenih ustanova.
O tome se ćutalo do trenutka kada su u
tri javna glasila objavljene najcrnje klevete iz krivične prijave građanina
iz Beograda, koja je sve do tada crvljala u tužilaštvu.
Kada se to desilo, septembra 2008. godine odjednom se oglasilo Izvršno veće
Vojvodine koje je postavilo v.d. direktore u svih desetak zdravstvenih ustanova
čiji su upravni odbori u međuvremenu izabrali direktore. Izvršno
veće se ni tada, na osnovu Zakona, nije izjasnilo o izabranim kandidatima.
Umesto toga, u svim ustanovama, izuzev u Institutu za plućne bolesti
Vojvodine, postavili su ranije izabrane direktore za vršioce dužnosti. Jedino u Institutu za plućne
bolesti Vojvodine za vršioca dužnosti direktora postavili su drugu
osobu umesto mene, čime su me u stvari smenili sa dužnosti koja mi i
dalje pripada na osnovu Zakona.
Rešenje o postavljenju druge osobe na
mesto vršioca dužnosti direktora Instituta za plućne bolesti
Vojvodine, to jest rešenje o mom smenjivanju - nema obrazloženje. To
obrazloženje je u stvari napisano u listu "Dnevnik" i još u
dva glasila, u klevetničkim tekstovima kakve zakon izričito
zabranjuje, kako su to ustanovili sudovi.
Protiv rešenja Izvršnog veća
Vojvodine o mom smenjivanju odnosno postavljenju
druge osobe za vršioca dužnosti direktora Instituta za plućne
bolesti Vojvodine, pokrenuo sam upravni spor pred Sudom. Kako Izvršno veće
Vojvodine svoj postupak nije nikako moglo da obrazloži i objasni, kako ne
može da se poziva na klevetničko pisanje
pojedinih medija kao razlog za svoje postupke, pogotovo što su te laži
odbačene na sudu, a sud je takođe izjavio da nema mesta istrazi
protiv mene, Izvršno veće Vojvodine ne može i neće dobiti
upravni spor koji sam pokrenuo protiv njihovog rešenja o mom smenjivanju,
jer za takav postupak ne može da navede nijedan važan razlog. Samo je
pitanje trenutka kada će se Sud ponovo oglasiti sa presudom da sam i dalje
zakoniti direktor Instituta za plućne bolesti Vojvodine, što sam bio
sve vreme od trenutka kada je uzurpirana uprava
Institutom za plućne bolesti Vojvodine, do danas.
Doc. dr
Aleksandar Milovančev