Tabloid je pozvan

Roditeljsko pravo, ili: šta građani Srbije (ne)znaju kad su u pitanju putne isprave za maloletnike

Pravo, pravda i zakonska rešenja

Stručnjak za međunarodno porodično pravo, dipl. pravnik, Gordana Bančević, povodom gorućeg problema vezanog za putne isprave maloletnika i shodno tome, problema vršenja roditeljskog prava, obratila se javnosti ovim putem kako bi razjasnila zakonsku suštinu ovog pitanja. Povod je i činjenica da su mnogi građani pogrešno informisani ili uopšte nemaju informaciju od strane nadležnih institucija, što prouzrokuje brojne konflikte pa i zloupotrebe, posebno kod takozvanih, dvoroditeljskih porodica.

Gordana Bančević, dipl. pravnik

Obraćam vam se povodom problema naše dece u slučajevima vađenja pasoša i putovanja dece u inostranstvo. Godinama unazad, vlada neznanje u ovoj oblasti. Najkraće: Za vađenje pasoša mal. deci i za putovanje u inostranstvo, tipa letovanje, zimovanje, ekskurzije, turističko putovanje... (kraćeg vremenskog trajanja), nije potrebna saglasnost drugog roditelja, ukoliko podnosilac zahteva za pasoš mal. deteta, ima pravosnažnu presudu, ili privremenu meru od strane suda da samostalno vrši roditeljsko pravo!

Tačno je da je za decu iz dvoroditeljskih porodica potrebna saglasnost oba roditelja, bilo, samim, prisustvom roditelja, prilikom vađenja pasoša, ili overena izjava u Opštini ili sudu, ili kod Notara. Ovo se odnosi na deca čiji roditelji žive zajedno u bračnoj, tj. vanbračnoj zajednici i u slučajevima u kojima ukoliko još nema pravosnažne presude, ili privremene mere o vršenju roditeljskog prava, koju sud donosi.

Za iseljenje deteta iz zemlje je potrebna saglasnost drugog roditelja, jer ovo spade u bitne elemente roditeljskog prava, koje ima i roditelj koji ga ne vrši.

Ova saglasnost nije potrebna jedino ako je drugi roditelj lišen bitnih elemenata rod. prava. Tada roditelj koj vrši roditeljsko pravo može bez saglasnosti drugog i da iseli dete iz zemlje. (Ukoliko ne postoji potpuno, ili delimično lišenje, ali bitnih elemenata roditeljskog prava, potrebna je saglasnost oba roditelja za iseljenje).

Zatim, ako ne postoji pravosnažna presuda, ili privremena mera, tj. postupak još nije okončan, u smislu ovu da nije ovlučeno od strane suda, ko je vršilac roditeljskog prava...Ranije je saglasnost za pasoš, tj. za putovanje, u vidu privremene mere, (nema posebnog zahteva za ovo), mogao je da izda sud, a pre 2014. i CSR.

Sada, oprez za "stručnjake"!

"...Prema odredbi člana 78. stav 3. Porodičnog zakona ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005), roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo. Prema stavu 4. iste odredbe o pitanjima koja bitno utiču na život deteta, u smislu ovog zakona, smatraju se naročito: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.

Sud nije ovlašćen da umesto roditelja odlučuje o prebivalištu maloletnog deteta ili da donosi odluke koje zamenjuju zajedničke odluke roditelja o pitanjima koja bitno utiču na život deteta. Prema tome, sud ne može doneti odluku koja zamenjuje saglasnost roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo za odvođenje maloletnog deteta u inostranstvo i promenu detetovog prebivališta.

Međutim, ukoliko bi protivljenje roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo, da se dete odvede u inostranstvo, bilo protivno najboljem interesu deteta, to bi mogao biti razlog da on po tužbi drugog roditelja bude delimično lišen roditeljskog prava, u pogledu odlučivanja o pitanjima koja bitno utiču na život deteta..."

Šta ovo znači?

Ne postoji forma niti postupak po kome bi roditelj tražio od suda da se drugi obaveže da daje saglasnost za dete, (namerno, ne navodim ime koleginice koja ovo napisa!). Znači, sud odlučuje na osnovu zahteva stranke, "prisiljavanje" nekog da daje saglasnost za nešto što ne želi, sud ne može i ne sme da uradi. Može jedino sudskom odlukom da odluči o vršenju roditeljskog prava, onda ne treba saglasnost drugog, ili ukoliko je odlučeno, a jedan roditelj u interesu deteta želi da preseli dete, ili nešto drugo od bitniih elemenata o čemu se drugi protivi..., prvi može da tuži za lišenje bitnih elemenata roditeljskog prava.

Tako mu ni za preseljenje ne treba saglasnost (međutim, ovo ne treba zloupotrebljavati, ukoliko neko to čini, smatram da tog roditelja treba lišiti roditeljskog prava).

Dakle, nadležni su tačno navodili, da prema Zakonu o putnim ispravama, ("Sl. glasnik RS" br. 90/07 i 116/08), "...zahtev za izdavanje pasoša podnosi jedan roditelj, uz saglasnost drugog roditelja" Ranije, na sajtu MUP-a je pisalo: "...U slučaju da je brakorazvodna parnica u toku, a iz bilo kog razloga nije moguće pribaviti saglasnost jednog roditelja, potrebno je pribaviti mišljenje nadležnog suda, ili Centra za socijalan rad..."

Dakle, ovo je predviđeno alternativno, (a ne kumulativno), ili/ili, (ne: I/I), odnosno, ako donese saglasnost, ne treba presuda, ali ako priloži presudu, ne treba saglasnost, (isto i za putovanje).

Znači, svim roditeljima koji su imali pravosnažnu presudu, nije trebala saglasnost drugog roditelja, niti suda, niti centara za socijalan rad.

Ovo je vrlo bitno, jer se saglasnost trebala davati samo u slučaju da ne postoji pravosnažna presuda suda. S obzirom da ovo nije tumačeno kako je trebalo, od 2005.g. Porodični zakon, MUP je ukinuo mogućnost davanja saglasnosti Centrima, a ostavio je samo sudovima, (ukoliko nije u tom trenutku još donešena presuda). U jednom CSR ovog leta: "Do skoro smo imali mogućnost da dajemo saglasnost, ali su nam je oduzeli, ne znam zašto. Savetujem vam da je tražite od bivšeg supruga!"

Nakon ukidanje ove mogućnosti, koju su imali, radnici Centara za socijalni rad, uputili su molbu za tumačenje 2014. god. preko svog časopisa stručnih radnika "Aktuelnost" Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, sledeće sadržine: "...Da li za putovanje deteta na odmor u inostranstvo, sa roditeljom kome je sudskom odlukom povereno samostalno vršenje roditeljskog prava potrebna saglasnost drugog roditelja deteta?"

Na ovo pitanje, odgovor je dao načelnik Odelenja u Ministarstvu, (odgovor je u skladu sa mojim tvrdnjama, potpuno ispravan), koji je objavljen u pomenutom časopisu "Aktuelnosti", broj 1-2/2014. 2014.godine, (nemam datum izdavanja, dostavljam u prilogu teksta), gosp. Načelnik je dao tumačenje člana 78. Porodičnog zakona, koji ovo reguliše, a koje je u skladu sa napred napisanim tekstom, ("Sl, glasnik RS," br. 18/2005.).

Takođe, predsednici UG su sigurno nehotično, s obzirom da su dobijali informacije od nadležnih davali pogrešne informacije, pa tako:

1. 2. Državna RTS 1, program, Emisija „OKO," 19. apr. 2013. 3 deo emisije: "Sami u lavirintu propisa", jedna od troje gostiju emisije je i predsednica Udruženja samohranih majki Zemun, rekla je da majka ne može da vodi dete na letovanje bez saglasnosti oca deteta ()

3. Takođe, 12.06.2013. u Jutarnjem program, RTV Pink, Udruženje "Jelek", na temu najave Okruglog stola o samohranim roditeljima, izjavile su da "majci treba saglasnost oca da se vadi detetu pasoš" i sl. Nakon što sam im poslala napred napisano, 17.06. su pozvali gospođu advokata, koja je rekla u emisiji u jutarnjem programu, "kod Jovane i Srđana", sve ovo napisano u mail-u za objavljivanje, u vezi pasoša i putovanja maloletnika, (što sam im poslala).

Ovog leta, 2017. u Gradskom CSR BG Ruska br. 4. majka (informisana sa moje strane šta joj treba) ode do CSR po neka druga pitanja, usput, pita i letovanje deteta. Kaže joj soc. radnica: "...Treba da pribavite saglasnost oca!" Žena kaže napred navedeno, pozove se na članak iz njihovog časopisa "Aktuelnosti", od njihovog načelnika. Odgovore joj: "...Čuli smo za članak, ali mi ipak savetujemo roditelje da pribave saglasnost!" (???) Kako smeju, mimo zakona, njihov načelnik dao tumačenje, u njihovom časopisu?

2015. g. prilikom sasvim nekog drugog predmeta, opet, tvrdim da može, oni: "ne može!" i to sam pravosnažno dobila prvi put i jedini u Srbiji, a može od 2005. kažem Rukovodiocu službe za decu i omladinu, koja je ponavljala da šefovica (tadašnja), pravne službe kaže da "...ne može..." Ja: "...Istu situaciju ste imali sa pasošima..." Pune kartoteke pasoša dece sa overenim saglasnostima, a bila dovoljna presuda... Pokažem joj članak. Rukovodilac: "Molim vas da nam ostavite, ili date da kopiramo!" Dadoh.

I ovo leto na mnogim grupama na mrežama ovo pitanje, isto neznanje, a svake godine veliki broj dece čiji roditelj može da im priušti letovanje, ne putuje. Neki su "ukrali ovaj članak koji javno objavih, ali opasno je uz neznanje da ga tumače..."

Letovanje 07. g. Grčka, Vodič puta jedne velike i poznate agencije, kaže: "...Spremite pasoše da pokupim, roditelji koji vode dete bez drugog roditelja, neka obavezno spreme overene saglasnosti!"

Pitam, imate li presudu? Da! Da li ste je poneli, fotokopiju? Ne, rekli su da mora saglasnost!

Još jedna bitna stvar!

Roditelji dece sa invaliditetom, npr. autizam i sl. bolesti, se žale da im je u jednom SUP-u traženo da bolesno dete liše poslovne sposobnosti, jer je postalo punoletno, te da oni treba da budu staratelji tog deteta, a ne da imaju produženo roditeljsko pravo - Naizgled, normalno, ali samo naizgled.

Međutim, ono što je bitno je da je CSR par stotina metara dalje lišio bolesnog čoveka poslovne sposonosti, a majka je postala zakonski staratelj. Kažu: "Majka tražila, od nje SUP, a trebao joj pasoš!"

Bitno. Nikada ne lišavajte punoletno bolesno dete poslovne sposobnosti, ako ikako možete da ga kontrolišete i da odgovarate za njega, tj. vodite brigu.

Zašto? Zato što onda morate jedanput godišnje da polažete izveštaj CSR, da tražite od njih saglasnost za svaku bitnu stvar u vezi deteta, (pitanje da li su i koliko videli dete, ili samo dokumentaciju?), u slučaju da se vama nešto desi za vreme detetovog života, a niste uredili drugačije, (sigurno da niste, jer niste ni znali), dete i sva vaša imovina koju bi dete nasledilo ide teritorijalno nadležnom, Centru za socijalan rad. Da se vratim na temu, za pasoš je dovoljno produženo roditeljsko pravo ne smeju da traže lišenje, niti da ga lišavaju poslovne sposobnosti tretira se kao maloletno lice iako je postalo punoletno, a vi imate roditeljsko pravo, (zato se i zove produženo). S obzirom na značaj ovog problema, ostvarivanja prava dece, molim da objavite ovo.

Master Međunarodno porodičnog prava,

Gordana Bančević, dipl. pravnik ‚