Zakonopravila
Nagodba
kad si nesposoban i ne znaš
Tužilaštvo
na sud
O kakvom moralnom, logičkom i
pravnom padu govori slučaj nagodbe tužilaštva i Svetlane Ražnatović, analizira Tabloidov urednik
Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave
za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni
konsultant OEBS-a
Josip
Bogić
Najnovijim inovacijama, kakve nisu zabeležene nigde u svetu, naši
pravni stručnjaci sada pokušavaju
nešto što,
takođe, niko u svetu ne radi, barem ne na ovaj način. Kao što
su mnoge dobre ideje propale zbog toga što
su ih u praksi primenjivali amateri i neznalice, tako će po svemu sudeći
biti i sa slučajevima oduzimanja imovine i nagodbe. Kada se
donese jedan nakaradan zakon, kao što
je Zakon o otimanju imovine, za koju se ne pronalaze validni dokazi da
je stečena krivičnim delom, tada ti isti tvorci pokušavaju
da na pogrešan način u praksi isprave greške nagodbama u krivičnom postupku, tako što vrše
pritisak na okrivljena i optužena
lica da priznaju krivicu. Samim priznanjem krivice oni priznaju i da su imovinu
stekli krivičnim delom.
Pošto
je u rukama represivnih organa i nož
i pogača, oni vrše pritisak na ta lica da prihvate nagodbu, jer će u
suprotnom pritvor trajati "koliko treba" ili će
posegnuti za zaplenom celokupne imovine bez dokaza o krivičnom delu.
Mnogi pristaju na takve pritiske, a nekima se isplati da priznaju
krivicu, bilo da bi se oslobodili pritvora, bilo da sačuvaju barem "nešto od pošteno
stečene imovine". Na ovaj način "reformisano pravosuđe" će
prikazati efikasnost, koje ustvari - nema. Ovde je reč o nesposobnosti
kadrova iz pravosuđa, tužilaštva i policije, da pronađu i obezbede
validne dokaze za svoje tvrdnje, pa se odlučuju za ucene kako bi
okrivljena lica priznala krivicu, a oni dokazali da su u pravu.
A
oko čega je spor?
Slučaj sa Cecom i nagodbom sa tužilaštvom
govori o neprincipijelnosti tužilaštva. Portparol tužilaštva Tomo Zorić a i mnogi drugi tvrdili su da je
proces oko Cece trajao toliko dugo jer su se navodno tražili validni dokazi iz inostranstva.
Ako je to tako i ako su sada dobijeni ti "validni dokazi", čemu onda
nagodba? U takvim slučajevima nema nagodbe ni sa Cecom niti sa bilo kim
drugim. Biće da je upravo obrnuto, pa tužilaštvo sada pokušava
da iz problema izađe na bezbolan način, i to na obostrano zadovoljstvo. Ceci će
ostati deo "mukotrpno" stečene imovine i kućni pritvor,
a tužilaštvu
pare i uspešno rešen
slučaj. Međutim, ako je tačno da je Ceca stekla imovinu krivičnim delom, kao što tvrdi tužilaštvo, onda tu nema nagodbe. U ovom slučaju se
zloupotrebljavaju norme Zakona o oduzimanju imovine. Ako je imovina stečena
krivičnim delima, onda ona ne bi ni u kom slučaju smela da ostane kod lopova.
Jasno je, dakle, da ovakve ucene za tužilaštvo nisu nikakav veliki uspeh nego bruka i sramota.
Sklapanjem sporazuma o priznanju krivice između tužilaštva
i Svetlane-Cece Ražnatović, javnosti je
poslata poruka da pred zakonom neće svi biti jednaki. Sporazum koji Ražnatovićevu ne bi obavezivao da vrati celokupnu sumu
navedenu u optužnici bio bi izvan principa krivičnog prava.
Protivpravna imovinska korist od 2,3 miliona evra mora da se vrati. Ne može se profitirati vršenjem
krivičnih dela, jer bi to bilo neustavno, nezakonito i nemoralno. Otvara se i
pitanje diskriminacije, jer je javnost do sada obaveštena da je sporazum sklapan sa osobama koje su bile
poznate i imale dosta para. Nije jasna ni motivacija tužilaštva da pristane na iznos od milion i po evra, iako
je šteta veća od tog iznosa.
Mnogi su pristali na ovakvu ucenu. Ali, mnogi, poput Džajića ili Bogoljuba
Karića, neće da pristanu. Jer, sporazum podrazumeva priznanje krivice,
a oni sebe ne vide kao krivce. A i zašto
bi pristali? U mnogim slučajevima se radi o politički motivisanim postupcima u
koje je "nezavisno tužilaštvo" ušlo
"grlom u jagode", baš
kao i sudovi, pa sada traže
izlaz iz toga.
Najgore od svega je da se radi o velikom porazu
najprimitivnije ideje države
i direktnoj i nedvosmislenoj podršci
nesmetanom bujanju kriminala. Sada je kriminalnim parajlijama jasno da više nemaju čega da se plaše.
Šta god da urade, koliko god para da ukradu, to će ih u
najgorem slučaju koštati četvrtine plena i
nekoliko meseci kućnog izležavanja.
A sve zbog toga što
u tužilaštvu
radi veliki broj polupismenih koji su posao dobili po
rodbinskim i partijskim vezama pa je sa takvima teško
detektovati Cecinu imovine u zemlji i inostranstvu. Pa samo kuća i plac u
Ljutice Bogdana koštaju devet miliona evra,
a procenjena je na dva. Ako Cecu puste za 1,5 miliona onda će sutra po tom
modelu neko pustiti i Legiju, Simovića, Terzića, a možda i Šariće,
kada ih uhvate. Pogotovo ako se ima u vidu i predlog Ministarstva pravde da se
nagodba proširi na sva krivična dela!?
Tužilaštvu je izgleda bilo bitno samo da "dođe do
finansijskih sredstava", kako bi opravdali optužnicu
protiv Cece, a ne da pravda bude zadovoljena.
Nacrt Zakonika o krivičnom postupku predviđa sporazum
za sva krivična dela. Sa tužilaštvom će moći da se pogađaju i najokoreliji kriminalci,
optuženi za bilo koje krivično delo, izazivanje saobraćajne
nesreće, tuču, ubistvo, bez obzira na visinu kazne koja im preti. To znači da
će Ceci, koja se tereti za zloupotrebu službenog
položaja i nedozvoljeno držanje
oružja, ili Raji
Rodiću koji je osuđen za finansijske malverzacije, moći da se "pridruže" ubice i optuženi
za druga teška krivična dela. Za sada je ova "pogodnost"
rezervisana samo za one koji mogu da budu osuđeni do 12 godina zatvora.
Ovakvo rešenje
je loše zato što je postavljeno suviše
široko
i zato što ne postoji žalba
protiv sporazuma. Za razliku od toga, u važećem zakoniku žalba
postoji. Kada je reč o teškim
krivičnim delima, daleko adekvatnije je voditi postupak, a ne sporazumevati se
sa lopovima. Sporazum treba da postoji
pre za teža krivična dela
za koja su postupci dugotrajniji, skuplji, i u kojima treba da se izvede mnogo veća
količina dokaza, nego za lakša
koja se i inače ne sude tako dugo. Zato je i smisao da se uštede i vreme i novac kod komplikovanih i skupih
postupaka, pod uslovom da postoji spremnost kod okrivljenog i tužioca. Ceo postupak je uvek i svuda pod kontrolom
suda koji nije dužan da prihvati sporazum. Ovo su vrlo kontroverzna rešenja. Suština
ovakve koncepcije da se krivični spor reši
mnogo efikasnije i da se što
pre dođe do presude i izvršenja
sankcije. Okrivljenom se nudi nešto
povoljniji tretman zato što
je priznao da je izvršio krivično delo, a ne amnestija.
Najspornije pitanje od svih je zašto je tužilaštvo pristalo da Ceca vrati samo deo
novca od 4,1 milion maraka i 3,4 miliona američkih dolara, za koliko je
bila optužena? Odgovor će se najverovatnije dobiti na sudu, koji
će odlučivati da li da prihvati dogovor Ceca - tužilaštvo. Ako sud prihvati ovaj dogovor, čime će se
potvrditi da je Ceca priznala da je nezakonito prisvojila navedenu sumu
novca od prodaje deset fudbalera, onda se otvara pitanje da li FK
Obilić ima pravo da od svoje još
uvek aktuelne predsednice traži
određenu sumu novca. FK Obilić na to ima pravo, ali samo u posebnom
sudskom postupku, koji bi inicirala sadašnja
uprava. Skupština FK Obilić je još
2003. donela odluku da nema nikakvih potraživanja
prema Svetlani Ražnatović, jer je godinama "ulagala u klub i u
izgradnju stadiona". A toliko buke oko poreske utaje?
Dimenzije
pravde
Na pitanje novinara u koje svrhe će konkretno otići
novac koji će uplatiti Svetlana Ražnatović,
državni sekretar Slobodan Homen odgovara da će sav
novac otići u humanitarne svrhe, za potrebe socijalno ugroženih kategorija i stanovništva
i drugih kojima je pomoć neophodna. Međutim, narod ne traži
humanitarnu pomoć od imovine koja je oduzeta od lopova. Narod traži od ove države
da radi i da živi od svoga rada a ne od milostinje tajkuna koji su
tu imovinu oduzeli od naroda. Kako je moguće da je imovina deset miliona
građana Srbije za dvadesetak godina, na "fini i zakoniti
način" prešla u vlasništvo
desetine porodica, naravno sve uz poštovanje
demokratskih principa. Koliko smo bili bogata zemlja govore i činjenice da ove
barabe rasprodaju ovu Srbiju 30 godina, od smrti Broza, i još je uvek nisu rasprodali. Sve nas sada
ujedinjuje siromaštvo i beda dok tajkune ujedinjuje kapital koji su
"zakonito stekli". Društvo
u kome se otima od sirotinje i daje bogatašima
liči na društvo kao u "Alanu Fordu".
Ubuduće će se kriminalci, koji su raznim lopovlucima
stekli ogromna bogatstva, nagađati sa predstavnicima države
i izaći će iz zatvora, dok će sirotinja koja nema para za nagodbu ostati u
zatvoru. Ako sve bude tako kako planiraju Homen i družina,
uskoro očekujem da će u novinama objaviti i cenovnik za ubistva, pljačke, pronevere i dr., kako bi kriminalci
unapred isplanirali svoje aktivnosti, da ne rade uzaludan posao! Pravda nije
zadovoljena, već i tužilaštvo treba da odgovara zbog
zloupotrebe položaja. Niko tužilaštvu nije dao ovlašćenje da deli pravdu na nakaradan
način. Ovo je samo dokaz koliko je sve korumpirano i koliko je sve moralno
propalo. Ovakvim ponašanjima tužilaštva
šalje se nedvosmislena poruka da je u pitanju
legalizacija kriminala. Vlast i sudstvo su dali jasan signal: Ako si moćan,
bogat i imaš zemljačke i partijske veze, onda možeš
da se nagađaš. Ako si niko i ništa,
onda nema ni nagodbe već zatvor i oduzimanje svega.
Od svega toga samo jedno je sigurno: pravda bi trebalo
da bude jednaka za sve!
Jadni Tomo
Tragikomičan
utisak je u vezi s tim ostavio Tomo Zorić u jednoj TV emisiji, kada je prvo
pričao o dogovoru sa osumnjičenim, pa je priznao da je u pitanju poreska utaja,
pa zloupotreba službenog položaja. A kako je moguće zloupotrebiti
položaj u - udruženju građana? Čovek koji nije tužilac objašnjava kvalifikacije dela!? Uz to,
ako je u pitanju poresko krivično
delo tada je ono apsolutno zastarelo itd.