https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Razaranje

Razaranje

Èekajuæi smenu buduæa (bivša) direktorka Narodnog Muzeja održala lekciju buduæem ministru kulture

 

Prokletstvo depoa

Zbog èega je Cvjetièanin dr Tatjana krenula u  protivofanzivu preko Politike. Za kakav se to "kontinuitet" u rekonstrukciji Narodnog Muzeja založila v.d. direktorka. Šta je zapravo uraðeno od zatvaranja muzeja 2003. godine. Ko je sklopio štetan ugovor sa kumom svog muža. Kome je bilo u interesu da se naruèi megalomanski projekat rekonstrukcije. Ko je od funkcionera žutog preduzeæa koristeæi smrt Zorana Ðinðiæa želeo da sebi sagradi spomenik za života. Zašto rekonstrukciju Narodnog muzeja treba zaštititi kao nematerijalnu baštinu. Zbog kojih propisa æe rekonstrukcija trajati najmanje do 2032. godine. Koje je najnovije kadrovsko pojaèanje Narodnog muzeja

 

Stanislav Živkov

 

Jedna od najživopisnijih kulturoloških trakavica koje poslednjih godina zabavljaju širu javnost sigurno je sluèaj doživotne obnove palate Uprave fondova u kojoj se na žalost nalazi Narodni Muzej èija je v.d. direktorka na još veæu žalost izvesna Cvjetièanin dr Tatjana koja je izgleda postala neka vrsta zaštitnog znaka za štetoèinstvo, umišljenost i nedodirljivost. O tome da dr Cvjetièanin oèito uživa neèiju vrlo visoku zaštitu, najbolje govori èinjenica da je ova bizarna persona, koja pod hitno treba da bude smenjena i krivièno gonjena za sklapanje štetnog ugovora i kršenje drugih zakona, sada je krenula u protivofanzivu i to držanjem lekcija i instruktaže još neimenovanom ministru kulture preko dnevnog lista Politika.

Prema dobro upuæenim izvorima ova kampanja je ispala sasvim sluèajno kao odgovor redakcije kulture Politike na pisanje konkurentskih Veèernjih novosti o moguæoj saradnji ostataka Narodnog muzeja sa pariškim Luvrom te je u Politici objavljen hibridni èlanak kojim je  zbog velike èitanosti tamošnje kulturne rubrike trebalo po svaku cenu ukazati javnosti na nezamenljivost i kapitalne zasluge Cvjetièanin dr Tatjane, za šta je, pak, prema drugi izvorima urgirala lièno penzionerka i siva eminencija srpske muzeologije Irina Subotiæ koja je lièno svojedobno dobrano zakuvala srpsku muzeološku kašu od koje je danas ostao samo pravi talog olièen upravo u imenu i delu Cvjetièanin dr Tatjane.

Napad najbolja odbrana

Ipak struèna javnost je odmah proèitala èitavu zamisao te je od svega na kraju ostao samo još jedan  neuspešni pokušaj neometanog plasiranja nebuloza Cvjetièaninove i još neuspešniji pokušaj doslovnog pretvaranja lošeg, umišljenog i nesposobnog rukovodioca i štetoèine u naivnu francusku sobaricu koja je neuspešno  primenjujuæi strategiju "napad je najbolja odbrana" naprasno rešila da drži lekcije još neimenovanom ministru kulture! I pored dobro poznatih afera i sluèajeva, i pored straækanih para za izradu odbaèenog projekta, i pored sklapanja štetnog ugovora, i pored totalnog kolapsa Narodnog Muzeja i muzeologije uopšte, dr Cvjetièanin se drznula da preko dnevnog lista Politika javno plasira svoje cenjeno mišljenje na temu šta v.d. direktorka Narodnog muzeja Cvjetièanin dr Tatjana oèekuje da prvo uradi novi ministar ili ministarka kulture povodom Narodnog muzeja!

I naravno, sam odgovor je, poput svog autora totalno nesuvisao i kontradiktoran. Tako recimo dr Cvjetièanin oèekuje od novog ministra kulture kontinuitet u radu na rekonstrukciji Narodnog muzeja, utvrðivanje prioriteta i pronalaženje prostora za preseljenje zbirki kako bi se radovi na rekonstrukciji nesmetano nastavili.

Ovde se odmah postavlja pitanje za kakav se to kontinuitet u radu na rekonstrukciji Narodnog Muzeja zapravo zalaže dr Cvjetièanin ako se zna da se na samoj zgradi do danas nije pomerila nijedna jedina cigla a da su jedino menjani držaæi za sapun u klozetima. Doduše, èinjenica je da postoji izvestan kontinuitet ali kontinuitet štetoèinstva, nerada i ometanja normalnog rada na rekonstrukciji koji se zapravo najbolje ogleda u èinjenici da dr Cvjetièanin još uvek vrši funkciju direktora a do danas niti jednom nije odgovarala za sva svoja nepoèinstva! U nastavku se iznosi tvrdnja kako je veoma bitno da novi ministar kulture ima podršku vlade u ovom velikom i znaèajnom poslu što zahteva poseban komentar jer su svi napori poslednja dva ministra kulture sistematski bili sabotirani od strane pomoænice ministra kulture Dušice Živkoviæ, inaèe struènjakinje za pletene èarape koja je tokom svog štetoèinskog delovanja kada god je mogla prema direktivi Cvjetièanin dr Tatjane ometala sve šta su ministri Bradiæ i Markoviæ dali nalog da se zapravo uradi!

Brzopotezni projekta

Bez ikakvog srama, praveæi se kao da je èitava afera sa sklapanjem štetnog ugovora rezultat neèijeg tuðeg delovanja, Cvjetièanin dr Tatjana je mrtva hladna izjavila kako novi prostor gde bismo preselili zbirke mora da zadovolji uslove potrebne za èuvanje umetnièkih dela, ne možemo ih preseliti u gore uslove od ovih koje imamo. Nama bi kao depo bio potreban moderno opremljen prostor od 1.200 kvadrata. Treba biti neverovatno bezobrazan, umišljen i bahat i zaboraviti da je upravo Cvjetièanin dr Tatjana lièno, bez tendera sklopila štetni ugovor sa beogradskom firmom Kunstrans za petogodišnji zakup magacina u panèevaèkom ritu za svotu od 37.700 eura meseèno plus pdv i to sa firmom èiji je vlasnik izvesni Ðorðe Brankoviæ, inaèe kum Cvjetièankinog muža Aleksandra Kostiæa raèunajuæi da æe se to plaæati nenamenskim trošenjem novca namenjengo rekonstrukciji.

Naravno i ovde je u pitanju velika obmana šire javnosti jer je malo poznato da sadašnji depoi Narodnog muzeja imaju idealnu mikroklimu i da je u ovom trenutku jedino potrebno revidirati elektroinstalaciju i nabaviti novu opremu! Postavlja se pitanje, ako je veæ prostor stalne postavke muzeja van funkcije poslednjih 10 godina zašto se svo to vreme nije iskoristilo za etapno sreðivanje postojeæeg prostora depoa uz privremeno izmeštanje predmeta u privremene depoe na spratovima. Odgovor na ovo pitanje je vrlo prost i jasan: direktorka i njena velika muzejska loža naruèili su i dobili megalomanski i neupotrebljiv preskup projekat kod dvorskog projektanta Demokratske stranke Milana Rakoèeviæa po kome se najveæi deo palate uprave fondova ruši pa je samo zbog toga bilo potrebno potpuno isprazniti zgradu, a da bi se sve dobro uklopilo u brzopotezni giga-mega projekat ureðenja hi-tech trga Republike sa nakaznom galerijom Zorana Ðinðiæa, podzemnim trgom i još koje èime sklepanim po direktnoj narudžbi tadašnje beogradske kulturtregerke nekadašnje drugarice Gorice Mojoviæ i njenog potrèka gradskog arhitekte Ðorða Bobiæa.

Iz izjava Cvjetièanin dr Tatjane, proizilazi kao da se sve to nikada nije dešavalo, te je ona, nevina poput francuske sobarice, mrtva hladna u nastavku izjavila kako je Problem smeštaja zbirki je najpre bio planiran za posebno izgraðeni depo u Krnjaèi, od kojeg se odustalo zbog skupe zakupnine (35.000 evra meseèno) i sporne lokacije kako je to ocenilo Ministarstvo kulture na èelu sa Nebojšom Bradiæem èime su se opet zamazale oèi javnosti za koju se oèito mnogi nadaju da ima kratko pamæenje!

Podseæanja radi, ko je sklopio nezakonit i štetan ugovor o zakupu nepostojeæeg magacina bez tendera a na 5 godina? Ko se poodavno trebao useliti u isti taj magacin? Kome se veæ dve godine raèuna kirija na koju se obavezao ugovorom? Ko je koga tužio zbog neizvršavanja preuzetih obaveza? Pošto je Cvjetièanin dr Tatjana oèito postala ili namerno zaboravna ili stvarno dementna, podseæamo da su glavni protagonisti svih ovih dešavanja upravo Narodni Muzej, odnosno sadašnja v.d. direktorka Cvjetièanin dr Tatjana i firma Kunstrans iz Beograda! Malo li je gospoðo?

Stranaèki lešinari

Podseæanja radi pokojni premijer Ðinðiæ je veæ za života oko sebe u samom žutom preduzeæu okupio pravu ekipu stranaèkih lešinara koji su nakon njegove prerane i tragiène smrti pokušali da kapitalizuju samu njegovu smrt i da pod izgovorom èuvanja uspomene na njegov život i delo, zapravo sebi i stranaèkim pajtosima dobro napune džepove nameštajuæi konkurse, projekte i posliæe stranaèko burazerski  podobnim likovima! Tako je poèetna ideja o rekonstrukciji Narodnog Muzeja zapoèeta na inicijativu Zorana Ðinðiæa naprasno prerasla u megalomanski projekat rekonstrukcije Trga republike, a po urbanistièkim zahtevima gradskog arhitekte Ðorða Bobiæa naruèen je projekat devastacije i rušenja palate Uprave fondova!

Kao glavni rezultat èitave ove ujdurme u Muzeju se do danas ama baš ništa nije radilo, grad Beograd se veæ godinama bakæe sa posledicama Bobiæevih nebuloznih ideja a sam Bobiæ je nastavio sa svojim arhitektonsko urbanistièkim štetoèinstvom, odbaèen je skandalozan, neupotrebljiv i preskup projekat Milana Rakoèeviæa na èiju razradu je straækano najmanje milion eura, na konkursu je izabran novi, jeftiniji projekat za koji se tek danas ispostavilo da uopšte nije gotov niti se zna kada  æe biti, za koji se inaèe po beogradskim arhitektonskim krugovima može èuti da je takoðe dobio prvu nagradu po direktivi, a jedini vidni rezlutati, nakon skoro 10 godina muljaže su kako se èini doživotno v.d direktorovanje Cvjetièanin dr Tatjane i pozamašno skidanje kilograma Gorice Mojoviæ! 

Pošto je sada jako moderno èuvanje nematerijalne baštine, oèito je da obnovu Narodnog muzeja treba zaštititi kao nematerijalnu baštinu Srbije jer je tako nešto neponovljivo i jedinstveno na svetu! I zaista kada se retrospektivno pogleda èitava hronologija ovog sluèaja, èini se da se poslednjih godina više ne zna ni ko pije ni ko plaæa, odnosno zna se ko plaæa a to su poreski obveznici Srbije koji godinama plaæaju manekensko direktorovanje Cvjetièanin dr Tatjane i vrlo uspešno urušavanje kako Narodnog muzeja, tako još više i same srpske muzeologije! Naime poèetkom 2012 godine saznalo se da je tek tada, dakle dve godine nakon završetka konkursa uraðeno idejno rešenje projekta rekonstrukcije, da bi kao prvi vidljiv znak da se nešto pomaklo sa mrtve taèke u januaru nikle skele na glavnoj fasadi palate Uprave fondova sa kojih su narednih pola godine uzimani otisci plastike sa fasada što je inaèe moglo da se uradi sa korpe za dve nedelje jer su svi plastièni ukrasi samo ponavljani duž svih fasada.

Oèito je da je, èija god bila, opstrukcija poèetka rada na projektu veoma uspela, tako da pravi glavni projekat bez koga ne sme ni da se pomisli na poèetak radova u muzeju kasni oko godinu dana. Najgore od svega je to što po svoj prilici oni koji su odgovorni za to i dalje planduju, putuju i u prilici su da to i dalje èine. Fasade su najmanje važne za muzej koji ne radi, tragedija je što muzej ne radi a takoðe i muzejski struènjaci. Nisu važne liène promocije direktora muzeja pomoæu kopija fresaka koje poklanjamo. Muzej æe biti pokriven skelama spolja, fasade æe brzo biti obnovljene ali da se ne dogodi kao u Peækoj patrijaršiji da unutar crkve i priprate, odnosno muzeja skele stoje 20 godina i da se za to vreme ništa ne radi jer su problemi tobož bili nerešivi!

Bez rešenja

 

Naredni biser usledio je poslednjih dana kada je saopšteno da je završava projekat ali da se to ne može uraditi jer nije snimljena statika palate Uprave fondova a to se ne može pak uraditi dok se ne isprazni zgrada koja se ne može isprazniti dok se ne obezbedi depo za muzejske zbirke. Pitanje je samo da li se možda radi o nekakvom fatalnom prokletstvu depoa Narodnog muzeja jer kako koji ministar pokuša da raspetlja taj galimatijas, naprasno bude rekonstruisana vlada, ili padne vlada pa budu vanredni izbori pa doðe novi ministar da se bakæe sa Muzejem i Cvjetièanin dr Tatjanom ispoèetka, pa onda doðu redovni izbori pa sve Jovo nanovo.

Upravo kao bolesnik koji se razbole pa pije jedne lekove od kojih se ponovno razboli pa pije druge lekove od kojih se opet razboli pa pije treæe lekove i tako u krug. Sve u svemu , uskoro æe biti moguæe snimiti birokratotriler u 3.672 epizode sa Cvjetièanin dr Tatjanom kao glavnom glumicom, a svim ministrima kao epizodistima što je na najgori moguæi naèin potvrdila sama Cvjetièanin dr Tatjana koja je ostala kao trajna konstanta dok su svi moguæi ministri kulture, Branislav Leèiæ, Dragan Kojadinoviæ, Voja Brajoviæ, Nebojša Bradiæ i Predrag Markoviæ samo pomoæno osoblje i potrošni materijal u ovoj trakavici! Tako je ispalo da direktorka muzeja unapred daje upustva i svira muziku na koju bi novi, još neimenovani ministar kulture trebao da igra, odnosno da realizuje programske zadatke koje mu postavlja direktno podreðena direktorka narodnog muzeja.

Uglavnom, psi laju, ministri prolaze a direktorka Cvjetièanin dr Tatjana i skele ostaju da u beskraj rekonstruišu Narodni Muzej! Samo kod nas je moguæe da direktorka koja je zatvorila Muzej i sve uèinila da on ne radi 10 godina, i koja je odavno trebala da podnese ostavku ili bude smenjena, mrtva hladna unapred daje uputstva i popuje novom neimenovanom ministru kulture reèima da od novog ministra oèekuje kontinuitet u radu na rekonstrukciji Narodnog Muzeja! Strava i užas!!! Podseæanja radi, Narodni muzej zatvoren je od 2003. godine. Svojevremeno su kao prostor za deponovanje predmeta spominjani i nekadašnji prostor Ce marketa u Èika Ljubinoj ulici, kao i kasarna u Zemunu. Od svega toga nije bilo ništa. Kao poslednji rok za iseljenje zbirki spominjao se april 2011. godine! Jedan od predloga bio je da se Muzej privremeno preseli u zgradu u Resavskoj ulici koju je dobio Muzej grada Beograda. U tom sluèaju eksponate bi èuvala vojska, a jedan deo zgrade bi mogao da se koristi kao izložbeni, što bi obradovalo brojne ljubitelje umetnosti, buduæi da je Muzej veæ deceniju zatvoren.

Meðutim, èlanovi Upravnog odbora predložili su ministru da se pre nego što donese odluku konsultuje sa struènjacima iz Saobraæajnog instituta CIP, koji su uradili snimak postojeæeg stanja zgrade u Resavskoj, kako bi unapred odredili da li ima novca za adaptaciju. U meðuvremenu su se obrušio deo krova i fasade te zgrade i od svega naravno nije bilo ništa! Jedna od ideja bila je da se napravi privremeni objekat, ali se od nje brzo odustalo.Èlan UO Vuk Ognjanoviæ svojedobno je predložio da se Muzej privremeno useli u zgradu SIV-a na Novom Beogradu. Jedno krilo zgrade je prazno i van funkcije, zgrada je stabilna, oèuvana, sa dobrim obezbeðenjem i pogodna za èuvanje materijala i to bi bilo najlakše, najbrže i najjeftinije rešenje. Potrebno je mesec dana da se jedno krilo u zgradi SIV-a osposobi, da se okreèi i ugrade mehanizmi za ventilaciju. Ovo bi bilo izvanredno rešenje, zgrada ima dobro obezbeðenje, u jednom delu smešteni su policija i drugi republièki organi i sigurno je da niko od njih ne bi imao ništa protiv da se Muzej privremeno smesti unutra.

Kofa je bušna

Iz sasvim nebuloznih razloga ni ovo nije uraðeno, a moglo se poodavno, i predmeti su i dalje u palati Uprave fondova i èekaju da padne plafon, ako ne i krov pošto se , èekajuæi Godoa, na njemu ništa godinama nije radilo, osim što su postavljane desetine  kofa kako bi se prikupljala voda napadala kroz desetine rupa na bušnom krovu!  O tome da je nekome u interesu da se radovi doživotno razvlaèe najbolje govori najnoviji biser koji je podmetnut javnosti kako bi se stvari dodatno mistifikovale. Tako je napisano kako O selidbi eksponata brine Ministarstvo kulture. Uglavnom, eksponati æe morati da budu sklonjeni iz zgrade. Ne vredi ih prebacivati iz jedne prostorije u drugu. Manji deo predmeta je iseljen, a biæe potrebno najmanje dva meseca da se svi iznesu. Postoji ogranièenje da u toku dana ne može da se iznese više od 30 dela iz Muzeja, tako da æe selidba predstavljati jedan duži proces.

Ovo je zaista pravi biser baèen pred svinje pre svega jer ne postoji apsolutno nikakvo zakonsko ili bilo kakvo drugo ogranièenje da u toku dana ne može da se izmesti više od 30 predmeta. Ako se zna da se u Narodnom Muzeju èuva oko 400.000 predmeta pa ako bi se svakog dana iznosilo po 30 koliko je navodno dozvoljeno za iznošenje svih predmeta trebalo bi 1.333 dana ako bi se iznosilo svakodnevno, odnosno 1.866 dana ako se vikendom ne bi radilo, što je zapravo 5 godina i 2 meseca, pa do tada ko živ ko mrtav!

 Bilo bi dakle jako zanimljivo videti da se svakog dana, po 30 novèiæa iz numizmatièke zbirke pakuje poput organa za presaðivanje, zatim prenosi posebnim kamionom Transkunsta do magacina Transkunsta na tajnoj lokaciji gde æe èekati narednih dvadesetak godina do završetka radova, jer ako je za potpuno pražnjenje zgrade potrebno više od 5 godina, isto toliko trebaæe da se predmeti vrate u nju a u meðuvremenu æe se radovi razvlaèiti narednih 10 godina tako da je najbliža prognoza da æe muzej najranije biti otvoren 2032. godine.

Kako bi se održao kontinuitet ovakvog (ne)rada Narodnog Muzeja, Cvjetièanin dr Tatjana nedavno je pribegla kadrovskom pojaèanju Narodnog muzeja u koji je primljen izvesni Ivan Staniæ. Taj istorièar umetnosti najpoznatiji po tome što je fakultet koji traje 4 godine sa dvadesetak ispita studirao najmanje 22 godine, da svojim eminentnim muzeološkim iskustvima steèenim u organzivanju pomodne cirkuske manifestacije Noæ Muzeja edukuje prave muzealce Narodnog Muzeja!

 

 

 

Prevareni donatori

Nedavno je, sumirajuæi dosadašnji rad, ministar kulture Predrag Markoviæ izjavio da æe se problem finansiranja Narodnog muzeja rešiti "tradicionalnim sredstvima", a Muzeja savremene umetnosti "modernim sredstvima". Doniranje ili "moderna sredstva", zna se, u svetu su uobièajena i poželjna praksa. Reè donacija u sluèaju Narodnog muzeja spomenuta je poslednji put pre deset godina, kada je Zoran Ðinðiæ organizovao donatorsku veèeru. Bilo je to davno, u atmosferi sveopšteg entuzijazma od kojeg nije ostalo ništa. Tatjana Cvjetiæanin se takoðe proslavila svojim objašnjenjem kako  donatori oèekuju da država pokrene stvari, pa da onda oni eventualno doprinesu. Izgleda da su ama baš svi pozaboravljali da je svojedobno, nakon donatorske veèere u vreme vlade pokojnog premijera Ðinðiæa odnekuda u radni odnos u Narodni muzej dovuèen izvesni totalni anonimus Dejvid Laufer i to sa zadatkom da pokuša da animira donatore kako bi se namakle pare za rekonstrukciju Narodnog muzeja. Naravno u atmosferi sveopšte drpaže, koja je inaèe zaštitni znak svih ovakvih poduhvata, novac u zemlji praktièno nije ni skupljen jer niko normalan nije želeo da baca novac u crnu rupu gde se ne bi znalo na šta je uopšte potrošen, pa je onda Lauferu na pamet pala ingeniozna zamisao da se novac prikuplja u dijaspori, gde se opet ništa nije uradilo iz prostog razloga jer su donatori iz dijaspore spremni da daju donacije ali pod vrlo jasnim i transparentnim uslovima uz oslobaðanje od poreskih obaveza na donirana sredstva  i to sa potpunim pravom da znaju šta je zapravo sa njihovim novcem uraðeno a svoju "zahvalnost" moguæim donatorima na sebi svojstven naèin izrazila je v.d. direktorka Cvjetièanin dr Tatjana i to biranim reèima: Nacionalni muzej mora da se radi državnim sredstvima, a ne parama koje daju donatori

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane