https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Na licu mesta

Poseta ministra policije Policijskoj upravi na Moravi

U Čačku čačka mečku

potpukovnik Goran Mitrović

'Početak novembra, uobičajeni radni dan u životu ministra policije Nebojše Dr Stefanovića. Počeo je radnim sastankom u PU Čačak, gde je čuo sve ono što ga ne interesuje.

Načelnik PU Čačak, Draško Darijević, nadahnuto je ispričao sve što mu je rečeno da sme da zna. Pored (za ministra) nebitnih stvari, kao što su sveopšta kriminalizacija policije i organa državne uprave, rastuća stopa kriminaliteta, divljanje narko dilera itd, razgovaralo se i o mnogo važnijim pitanjima za ministra, kao što su politička situacija u regionu, aktivnosti opozicionih političara i „neposlušne raje".

Nije bitno ni što u zgradi policije nestaje službeno oružje policijskih službenika, niti što je lopov, policajac Kuzeljević Radoje, pao na poligrafu (oružje nije pronađeno a prema nekim saznanjima dostavljeno je kriminalnoj grupi koju kontroliše inspektor Aca Jaćimović zvani Aca faca, a namenjeno je za likvidaciju lokalnog kriminalca koji je skoro izašao iz zatvora).

Doduše, stidljivo je pomenut jedan slučaj porodičnog nasilja na koje policijska uprava nije reagovala (po nalogu pomenutog policijskog inspektora Jaćimovića jer je štitio „svog čoveka"), ali to je bilo na urgenciju jednog ličnog prijatelja ministra Dr. Stefanovića.

Sa posebnom pažnjom korigovan je spisak potencijalnih „insajdera" koji su od strane policije i lokalnog SNS-a angažovani za prikupljanje podataka o političkim oponentima SNS-a.

Pričalo se i o potencijalnim izvorima koji dostavljaju podatke medijima o kriminalcima u uniformama, kriminalu funkcionera SNS-a; ološu sa partijskim knjižicama koji sebe smatraju za van knjižne vlasnike Čačka.

Posebno ih brine pisanje medija o vezama SNS-a i „lojalnih državnih službenika" sa narko dilerima i ubicama. Doduše, ministar je pohvalio rad saobraćajne policije.

Ono što ministar Dr Stefanović zna a Darijević ne sme da kaže ni kad pod tušem šapuće sa svojim kumovima, je da je sve što su mediji pisali na tu temu - tačno. A svestan je i da narod zna da je sve to tačno.

Tačno je da u Čačku (niti u Srbiji) niko ne hapsi krupne narko dilere (jer tragovi krvavih narko para vode do „Vođe"), tačno je da se za gnusna ubistva presuđuje kao za saobraćajni prekršaj, tačno je da su izvršna vlast, sudije, tužioci i advokati korumpirani i ucenjeni.

Tačni su i podaci da je ogroman broj poštenih policajaca odlučio da se ne meša u više nego izvestan i pravičan obračun naroda sa ološem, njihovim kolegama, koji nose službene legitimacije.

Samoinicijativno vrše tihu opstrukciju politiiki motivisanih istraga, dostavljaju podatke medijima, Neki su obećali da će na osnovu obilja podataka koji su objavljeni i onih koje ćemo tek objaviti, prvi napisati krivične prijave protiv svih imenovanih „kolega", kada za to dođe vreme. Neće da učestvuju u progonima neistomišljenika SNS-a osmišljenim po ugledu na klasične nacitičke metode.

Časni policajci odabrali su da budu uz svoj narod, a ne svoje korumpirane šefove. Odlično znaju da SNS narko karteli nude drogu i njihovoj deci.

Ministra muče i konkretna saznanja da se, posle tekstova o kriminalizaciji policije i organa vlasti u Čačku, kao požar po Srbiji raširila ideja da sada svaki građanin može da „vidi" ološ u svom komšiluku i da može to da učini vidljivim preko medija i društvenih mreža i celoj državi, da može da se bori za sebe i svoju porodicu i u svom dvorištu.

Građani su odabrali anonimne dopise medijima, internet i društvene mreže jer su svi videli kako prolaze uzbunjivači, ljudi koji ukažu na kriminal i užas.

Protiv uzbunjivača glas lično diže veliki Vođa. Rezultat takvih Vođinih poteza (po Vođu izuzetno glupih) je reakcija međunarodne javnosti (kao u slučaju pisanja svetskih medija o Vođinoj „odbrani" plagiranog doktorata ministra Siniše Dr. Malog). Naime, u svetu je nepojmljivo da državni funkcioner ostane na bilo kakvoj javnoj funkciji nakon saznanja da je falsifikovao visokoškolsku diplomu i da je lažov.

Javno istupanje Vođe i u slučaju „Krušik" jasno crta trasu dokle seže duga ruka Vođinih poslova. Nije on štitio ministra Dr. Stefanovića i oca mu Branka, već sebe.

U PU Čačak, u okviru policijskih struktura postoji grupa inspektora koji imaju zaduženje da prate događanja od interesa sa SNS. Vodi ih lično Darijević.

Imaju najšira moguća ovlašćenja ali izostaju „opipljivi" rezultati. U stvari, oni su došli do saznanja da je broj građana, potencijalnih izvora podataka, koji otvoreno i sa gađenjem komentarišu rad organa državne uprave, toliko veliki da je primena bilo kakvih policijskih ovlašćenja besmislena ali i opasna. Isprovocirali bi ozbiljne nemire. Zato su pojačali svoje aktivnosti prema političkim oponentima i potencijalnim „izdajicama" u svojim redovima. Spisak potencijalnih „drukara" i budućih insajdera je velik. Njima se sada bavi policija Dr. Stefanovića i Vođina partijska policija.

Od političkih oponenata posebno je „interesantan" Boško Obradović, o čijim kretanjima svakodnevno izveštavaju Beograd. Boška su opkolili sa špijunima, od mesta stanovanja pa do vlasnika kafića u koje često dolazi. U Beogradu je oformljeno posebno odeljenje MUP-a koje se isključivo bavi opozicionim liderima. Obradović je jedan od prvih na listi.

Jedno drugo odeljenje bavi se nepodobnim novinarima.

Međutim, zbog nedostatka ozbiljnijih rezultata, posebna zaduženja sa istim zadatkom dobio je još jedan srednjovečni policijski inspektor iz Čačka, koji za svoj rad odgovara direktno Beogradu.

Trudi se da bude konspirativan, koristi isključivo svoj računar, na sastanke sa svojim uhodama ide noću. Specijalan zadatak mu je da utvrdi izvore koje koristi magazin „Tabloid". Sa istim žarom, izvore „traže" i neformalni centri moći koje kontrolišu kriminalci-policajci Jablan Petrović, Peđa Pavlović i drugi o čijim smo „aktivnostima" već naveliko pisali. Za informacije o tome ko ga potkazuje, novac je ponudio i Propadalo Dejan, zvani Badža.

Propadalo je osuđivani kriminalac. Godinama je organizovao šverc i distribuciju narkotika. Povremeno je imao i „pehove" kao kada mu je „palo" više od 10 kilograma marihuane koju je sa svojim saradnikom Simović Slavkom zvanim Slavuj pokušao da prošvercuje u inostranstvo preko privatnog prevoznika Nedeljković Dušana, zvanog Dule tablica.

Voli da ga smatraju za kriminalca „starog kova" i često potencira da mu je prijatelj bio Bojan Petrović. Zarad pranja narko para, ušetao je i u Fudbalski Savez Srbije, gde mu je potrčko bio Goran Milovanović zvani Ćelavi (iako je Milovanović uspešno izvršavao brojne zadatke, tipa širenja priča o vanbračnom detetu Tomislava Nikolića, na kraju je i on uspešno izreketiran, plaćajući Propadalu „zaštitu" od lokalnih kriminalaca).

Propadalo je kupio i veći broj lokala u Čačku, poput kafane „Zelengora" i „Baš bašte".

Propadalo je i profesionalni „insajder". Ceo svoj „radni vek" proveo je kao organizator kriminalnih aktivnosti za potrebe korumpiranog dela policije. Nekada Slobine a sada Vučićeve.

Za nagradu, imao je na raspolaganju policijske resurse, političke kontakte, novac od prodaje narkotika i mogućnost da vara ljude. Voli da ga zovu „kralj Čačka".

njemu postoje detaljni izveštaji kako u našim tako i stranim službama bezbednosti koji se bave ovom problematikom. Kao mlad, učlanio se u SPS, ali je sada odlučio da se „preregistruje" u SNS. Na to ga je nagovorio njegov mentor iz senke, Ivica Tončev. Tončev mu je poverio i da su dobili specijalni zadatak da pocepaju SPS i da unište partijsku bazu SPS-a na Jugu Srbije.

Za izdaju SPS-a nagrađeni su amnestijom od zaslužene robije i pravom da kanališu trgovinu narkoticima na jugu Srbije pa sve do Kraljeva i Čačka.

Na putu im stoje neki kriminalci starije generacije za koje su dobili „odobrenje" da ih likvidiraju ali i neka lica koja nemaju veze sa kriminalom. Zbog uličnog rata koji planiraju da započnu Propadalo je svoju porodicu već prabacio na sigurno, u Niš, pod kišobran Ivice Tončeva (ranije je, kada bi napravio neku zavadu na ulici umeo da pobegne u Beograd).

Dobro obavešteni izvori pominju i mesečne „kvote" narkotika koje Tončev i Propadalo mogu da prodaju našoj deci, kao i ekskluzivno pravo da organizuju distribuciju veštačkog kokaina koji se pojavio u Srbiji (koji se po svemu sudeći nabavlja preko Bugarskih veza ivice Tončeva)..

Propadalo je sve svoje resurse stavio u službu Tončeva i Vođe. Napravio je i spisak „politički podobnih kriminalaca" na koje može da se računa u predstojećem ratu a sa mnogima je već obavio razgovor na tu temu. Nudi poslove, teritoriju, amnestiju, uglavnom sve ono što u stvari nema.

Nagrađen je eskluzivnim pravom da se lično uvuče u rektum Vođi i da se sa njim fotografiše na proslavi otvaranja renoviranog Niškog hotela „Nais". Hotel je kupio Tončev od „teško stečenih para" (ili i on ima tetku milionerku u Kanadi kao ministar vojni Vulin) kao poklon za rođendan svojoj ćerki. Ostaje još samo da poverujemo da Ivica Tončev kupuje hotele a da njegovi šefovi žive od državne plate.

Nakon pomenutog razgovora u PU Čačak, ministar Dr. Stefanović, posetio je zgradu opštine odakle je, u večernjim satima, sa Milunom Todorovićem, predsednikom opštine Čačak, otišao na večeru u lokalni restoran „Tema".

Ministar je par dana pre posete Čačku odgledao animirani snimak koji su napravili maštoviti ali vrlo dobro obavešteni građani, u kome je Milun u strasnom emotivnom odnosu sa NN muškarcem (upućenima je poznato da je Milun homoseksualac od rođenja i da mu je sadašnji „dečko" iz jednog sela pored Čačka), te je pazio da slučajno ne ostane sam sa Milunom u nekom trenutku, da ne „krene priča". Prisutni su svedočili da se ministar od srca smejao maštovitosti anonimnih animatora.

Druženje u „Temi" uz živu muziku trajalo je do kasno u noć. Ministar i 11 odabranih, od čega nekoliko žena, koje, ma koliko se nesrećnice trudile, većini prisutnih ne znače ništa, popili su nekoliko litara rakije kajsijevače.

događaju i temama tipa „jebaćemo im mater" svedočili su svi prisutni. O druženju, po starom običaju, od 12 prisutnih imamo 24 izveštaja. Međutim, najrevnosniji je bio prisutni građanin, poznat kao finansijer svih partija, Vlade Jovanović zvani Čarli. Jovanović je dugogodišnji blizak prijatelj i saradnik komandanta SAJ-a, Spasoja Vulevića.

Po nalogu Vulevića, Jovanović godinama „pozajmljuje" bez nadoknade skele i bine za događaje, slave i komemoracije, već šta kome političaru treba. Zauzvrat, ulazi im u „ganglije", prikuplja podatke i dostavlja ih Vuleviću.

U skladu sa uhodanom praksom Jovanović je izvestio sledeće: Ministar je bio dobro raspložen kao i jedna njegova dugonoga saradnica koja se, pogođena pesmom, izula i zaigrala nu stolu. I ministra je muzika pogodila pa ih je častio sa 500 (petstotina) eura (verovatno „zarađenih" prodajom srpskih granata za ubijanje Rusa u Donbasu ili Siriji).

Glavna lik te večeri bio je ipak gradonačelnik Milun Todorović. Kajsija ga je udarila u glavu, pa se malo i zaboravio. Diskretno je „pljunuo" i svog mentora Milenka Kostića zvanog Kole a okliznuo se i kod komentarisanja poslanika SNS-a iz Čačka, Ostoje Mijailovića zvanog Limar. Ministar mu rečeno nije uzeo za zlo, čak je ponudio da (sa još jednom „lilom" od 500 eura) plati pola računa na šta je Todorović, u duhu kajsije, burno reagovao - odjebi bre.

I tu je ministar tvrda srca bio i Todoroviću nije zamerio, čak ni kada ga je Todorović po drugi put ''odjebao''. U svom duhu, pijani Todorović je iskreno rekao - piši na grad Čačak, šta me boli k... koliki je račun kada će sve da plati grad.

Jedan od prisutnih policajaca iz obezbeđenja tiho je prokomentraisao - neće Milune grad da plati, sve ćeš ti da platiš, kad tad.

Stanje u policiji je katastrofalno. Ilustrovaćemo ga jednim događajem koji se skoro zbio daleko van očiju javnosti. Na poslednjoj smotri policijske opreme predsednik Vučić došao je do mesta gde je bio izložen snajper u vlasništvu SAJ.

Ponosni predsednik, naučen na strogo kontrolisana pitanja i odgovore koje ne retko sam sastavlja, pitao je pripadnika SAJ, snajperistu, jel imaju sve što im treba.

Zatečeni pripadnik SAJ-a, nesvestan oštrih pogleda svojih starešina iza predsednikovih leđa, iskreno je odgovorio - ne treba nam ništa, samo bolje puške i municija.

Ne treba nam ništa, samo bolje puške i municija!. -

slika 1 - Aleksandar Vučić i Propadalo Dejan na „otvaranju Hotela Nais, 15.09.2019. g.

slika 2 - inspektor Aca Jaćimović sa kolegama.

slika 3 - inspektor Aca Jaćimović sa kolegom, inspektorom Peđom Pavlovićem i njegovom ćerkom (sada supruga lokalnog advokata Čvrkić Ivana).

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane