https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Tabloid je pozvan

Tabloid je pozvan

 

Poštanska mafija: Ni Dunav ne može da ponese sve pare koje se odlivaju iz JP PTT saobraćaja "Srbija"   

 

Ne gasi svetlo, ali puštaj vodu

 

U Pismu podrške (svojim kolegama) zaposlenima u JP PTT saobraćaja "Srbija" g. Vladimir Perić govori o neverovatnom kriminalu u ovoj firmi, koji, videćete, prevazilazi uobičajenu bahatost, javašluk i "sitne krađe", s kojima su tamo "na dobar dan". Jedino je nazovigeneralni direktor Goran Ćirić, za verovati je - "na laku noć"   

 

 

Vladimir Perić

 

Ovo je jedno u nizu pisama kojim vam se obraćam, a čiji je cilj upoznavanje zaposlenih u našem preduzeću, a i šire javnosti, o nesposobnosti, nemoralnosti i beskrupuloznosti poslovodstva JP PTT saobraćaja "Srbija".           

Generalni direktor Goran Ćirić, u skladu sa dosadašnjom praksom, nastavlja da obmanjuje javnost i zaposlene u JP PTT saobraćaja "Srbija". Saopštenje za javnost u kome se navodi da je JP PTT saobraćaja "Srbija" u prvih osam meseci ove godine ostvarilo dobit od 740 miliona dinara ne samo da je najgora moguća laž, već i smejanje u lice svim zaposlenima u našem preduzeću.

 

Ko će "bogu iza nogu"

 

Generalni direktor Telekoma Srbija AD Branko Radujko potpisao je na svoju odgovornost isplatu "trinaeste plate" svojim radnicima, a nazovigeneralni direktor, "kukavica" Goran Ćirić, to nije smeo da uradi, niti je uspeo da nekog od svojih saradnika natera da to učini, pa ćemo novac, ako ga uopšte dobijemo, dobiti štrajkačkim aktivnostima. Oni su dobili 60.000 dinara (i to nije sve), a mi ćemo možda dobiti 36.000 dinara. Pitam se, pitam, kako je to moguće?

Ali to je "problem sa državom", kako bi rekao Aleksandar Pavlović, predsednik Sindikata PTT Srbija, a svi znamo da imamo problem sa nesposobnim i lažljivim poslovodstvom i sindikalnim vođama koje su izgubile vezu sa realnošću (pomoću: službenih automobila, plata u rangu pomoćnika direktora, putovanja u inostranstvo, korišćenjem službenih stanova u Beogradu, korišćenjem lepih i dobro opremljenih kancelarija, stimulacija od generalnog direktora, članstva u upravnom odboru i nekim drugim odborima, besplatnim korišćenjem kafanskih i nekih drugih usluga i dr.) koji zatvaraju oči pred provalijom u koju nas vodi poslovodstvo JP PTT saobraćaja "Srbija".

Svi ćute o padu pismonosnih usluga u odnosu na prošlu godinu, ćute o potpisanom ugovoru sa Poštanskom štedionicom, za koju opet radimo džabe, jer je nazovizamenik generalnog direktora Miloš Miščević ujedno i predsednik upravnog odbora Poštanske štedionice i ima ambicije da u dogledno vreme postane njen direktor. Ali pre nego što ode u Poštansku štedionicu potrebno je da dobije stan od našeg preduzeća, jer je lažiranim podacima o "stambenoj situaciji", a uz pomoć Slavka Topalova, člana stambene komisije, dospeo na četvrto mesto stambene rang-liste. Naravno, njegov drug Dragoslav Šumarac, neće mu kupiti stan negde "bogu iza nogu", već u Univerzitetskom naselju ili u naselju Braća Jerković, pa makar to koštalo i 2.000-3.000 evra po kvadratu.                                             

 

Smena zbog đakuzija

 

Ali, najveći problem su, naravno, znate već, Kasandre i Ljovisne, koje treba udomiti. U našem preduzeću svako udomljava svoje konkubine u odnosu na rang koji sam poseduje. Već su vam poznati primeri Vesne Rudić, konkubine Vladete Petrovića, koja je postavljena na mesto šefa službe u Direkciji za poštansku mrežu. Dobila je stan i, naravno, i dalje protivzakonito koristi službeni automobil u privatne svrhe, za vreme i posle radnog vremena, dobija stimulaciju i ko zna šta još.

Maja Marković, konkubina Dragoslava Rašinca, nije tako dobro prošla, jer Rašinac nije tako "široke ruke". Ksenija Božović je stan dobila od Alekse Jokića, pa Milošu Miščeviću nije bilo lako da ispuni njene zahteve. Situaciju je dodatno iskomplikovao peh u našem apartmanu u pošti Zlatibor, kada nespretni direktor Radne jedinice Užice Ikan Žunjić nije u pomenutom apartmanu pustio vodu, pa Miloš Miščević i Ksenija Božović nisu mogli da koriste đakuzi kadu. Naravno, Ikana Žunjića ovaj propust skupo će stajati, a i njegovu suprugu (funkcioner Demokratske stranke u Užicu), jer ako on nije mislio morala je ona. Nažalost ovakav propust traži i adekvatnu satisfakciju, pa je u skladu sa tim Ksenija Božović postavljena na mesto direktora Direkcije za ekonomske poslove, tako da možemo reći da je eksdirektor Direkcije za ekonomske poslove Jovanka Knežević smenjena - zbog đakuzija.                            

Naravno znamo svi da, kada se smenjuju direktori Direkcije za ekonomske poslove, Direkcije za pravne poslove i Direkcije za logistiku (čak je i "njihova" Jasmina Cvetković shvatila sa kim ima posla i brže-bolje je pobegla u Srpsku banku), to znači da uskoro slede republički izbori pa je potrebno finansijski poboljšati Demokratsku stranku. Iz tog razloga, a i mnogih drugih koje sam nabrojao, naše preduzeće promenilo je ime u JP PTT saobraćaja "Srbija"- Boris Tadić.

 

Sajber direktor

  

U skladu sa opredeljenjem Vlade Republike Srbije za smanjenjem broja zaposlenih u državnoj upravi, počelo je kriminalno prebacivanje zaposlenih iz Agencije za privatizaciju u JP PTT saobraćaja "Srbija"- Boris Tadić i Telekom Srbija AD - Boris Tadić. Naravno, pošto smo mi niža rasa, svi ti veliki stručnjaci za privatizaciju (njihovu stručnost vidimo svaki dan kroz štrajkove zaposlenih koji su ostali na ulici bez plata, bez radnog staža, bez socijalnog osiguranja, bez prstiju i jednostavno rečeno bez svog života) uz odgovarajuće otpremnine iz Agencije, sa 23-24 godine postavljaju se na vrlo značajna rukovodeća mesta u Telekom Srbija AD- Boris Tadić, a u JP PTT saobraćaja "Srbija"- Boris Tadić dolaze kao specijalni savetnici i savetnici koji su "deficitarni kadar" u našem preduzeću. Za njih je svetinja Gebelsova sintagma "Ko nije sa nama protiv nas je", a ja im poručujem u svoje, a nadam se i u vaše ime, stihovima Bore Čorbe "Neću da budem član mafije"!!!

Fašistički pogled na svet, nazovizamenik generalnog direktora Miloš Miščević pokazao je prilikom obraćanja zaposlenima ispred GPC Beograd, kada je konstatovao da ne vidi razlog za štrajk zaposlenih. On prima platu od 160.000 dinara, plus upravni odbor Poštanske štedionice, plus dnevnice oko 100.000 dinara, plus ko zna šta još, a nije u stanju da plati ''dnevni boravak'' sebi i Kseniji Božović u nekom hotelu i čudi se šta će vama više od 30.000 dinara.

Nazovigeneralni direktor Goran Ćirić prima platu 180.000 dinara, plus upravni odbor Ateljea 212, plus korišćenje službenog stana u Beogradu, plus tri službena automobila, plus ko zna šta još, a i njemu nije jasno šta mi to hoćemo i šta će nama pare. Da tragedija bude još veća, on grebe i rukama i nogama ne bi li se dočepao ambasadorskog mesta. Zamislite Gorana Ćirića, koji jedva uspeva da sastavi pet rečenica, a da ne promaši neki padež, kako priređuje koktel u nekoj ambasadi Srbije u svetu. Da nije smešno, bilo bi tragično.

Oktobar je mesec kada sa radom počinju fakulteti i više škole. To podrazumeva da "veliki doktor poštanskih nauka" zbog svojih obaveza u Višoj PTT školi ne može da ispuni svoje zakonom propisano radno vreme. Ali on misli da to i ne mora jer je toliki intelektualni kapacitet da na svoje radno mesto u JP PTT saobraćaja "Srbija"- Boris Tadić i ne mora da dolazi, jer tehnološki deo našeg preduzeća (29 radnih jedinica) on vodi virtuelno, tačnije - on je "sajber izvršni direktor" za poštanski saobraćaj. Valjda se zbog toga više niko u preduzeću ne seća kako on izgleda. Naravno, znate i sami, sve to pravda nazovigeneralni direktor Goran Ćirić kršeći Zakon o radu, falsifikujući službenu ispravu (evidencija o prisutnosti na radu) i sve to zloupotrebljavajući svoj položaj nazovigeneralnog direktora.

 

Pre stigne nego što se pošalje

 

U PTT Glasniku za septembar 2009. godine mogli ste da se uverite u kontinuitet laži nazovigeneralnog direktora, kada je u pitanju izgradnja i rekonstrukcija GPC-a. Jedina razlika u odnosu na protekle dve godine je činjenica da smo dobili PR za laži, kolegu Dejana Borčula.

Kolega Đakovački, da li Vam je poznato da su na zajedničkom sastanku članova Upravnog odbora i direktora radnih jedinica u Ribarcu kod Novog Sada, pojedini članovi upravnog odbora iskazali veliko nezadovoljstvo izlaganjem, u stilu Brionskog plenuma, direktora Samostalnog sektora za bezbednost Vladimira Radovića? Da li Vam je poznato da je nazovigeneralni direktor morao da stane u odbranu svog "bezbednjaka"? Da li Vam je poznato da su pojedini direktori radnih jedinica ućutkivani od nazovigeneralnog direktora, jer su imali primedbe na rad nazoviposlovodstva?

U pomenutom glasniku, takođe možete pročitati neistiniti i lažni Izveštaj o kvalitetu usluga, po onoj narodnoj "svaki ciga svog konja hvali". Navodno, prosečno vreme prenosa pisama je 1,52 dana, odnosno D+1= 66%, a D+2=91%. U dnevnoj štampi nazovigeneralni direktor Goran Ćirić ovaj rezultat predstavlja kao "Evropsku poštu Srbije", a na poslednjih pet kolegijuma dobija informacije o enormnom broju neprerađenih pošiljki u GPC Beograd. Naravno za taj "ostatak" nisu odgovorni Vladeta Petrović, Željko Gagović, Dragoslav Rašinac, Nebojša Denda i Dejan Đurović, nego, zamislite, Đuđa Nikolić. Ona je takođe odgovorna i za enormno veliki broj orobljenja u izmeničnoj pošti, jer je organizaciju rada u izmeničnoj pošti pravila ona, a ne Vladeta Petrović, Željko Gagović, Dragoslav Rašinac, Nebojša Denda i Dejan Đurović i ostali vrlo kompetentni i iskusni stručnjaci. Ali sva njihova stručnost nije im dovoljna da razlikuju kvalitet prenosa poštanskih pošiljki od kvaliteta pražnjenja zbirnih poštanskih kovčežića.

 

Nema obnove dok traje obmana

 

Ovih dana ste u dnevnoj štampi mogli da pročitate izjavu nazovigeneralnog direktora o restrukturiranju JP PTT saobraćaja "Srbija"- Boris Tadić. Iz te izjave i laiku je jasno zašto je potrebno formiranje Radne jedinice Hibridna pošta (onoliki plac, onolike hale i poslovni prostor, nova mašina za pravljenje koverti od 1,5 miliona evra, koju nema nijedna poštanska uprava na svetu, sjajan kadar u liku Dragiše Vujovića, e, pa, malo li je!) i Radne jedinice Transportna logistika (onoliki objekat u Kumodraškoj 248, onolika vozila, poslovni prostor itd.) Takođe je jasno zašto je bilo potrebno formirati Samostalni sektor za postekspres i novčano poslovanje. I to je svima jasno, osim Aleksandru Pavloviću, Slavku Topalovu, Snežani Marković, Tahiru Ademoviću, Bogoljubu Popoviću i drugim sindikalnim prvacima.

U toku sledeće godine čeka nas dalje smanjenje zarada i zamrzavanje investicionih aktivnosti u našem preduzeću. Pismima kojima sam se obraćao vama, poštovane koleginice i kolege, pokušao sam da vas u najkraćem informišem o događanjima u preduzeću, bez ambicija da obmanjujem sebe ili vas. Ali, po onoj narodnoj "spasa nam nema, propasti ne možemo", verujem u snagu naše odanosti preduzeću u kome radimo i želju da ono preživi ova teška vremena. U stosedamdesetogodišnjoj istoriji pošte Srbije nikada kao danas nije nam bilo potrebno jedinstvo u naporima da pobedimo neznanje, bahatost, sebičnost, neodgovornost, pohlepu, osionost itd. Ali u toj pobedi moramo učestvovati svi, a ne samo retki pojedinci.

  

 

 

 

 

 

Ajde kaži, Ćiriću

 

Ovako izgleda situacija kada neko laže druge, a onda i sam počne da veruje u svoje laži. Tu se jedino postavlja pitanje koliko dugo to samoobmanjivanje može da traje? Najbolji primer za ovu tvrdnju je situacija oko isplate "trinaeste plate", u kome se vidi kontinuitet laži Gorana Ćirića koji traje od maja do danas. Obećava isplatu "trinaeste plate", a ne kaže kome je dao novac Pošte Srbije i kolike su plate zaposlenih u preduzeću kome smo dali novac. Kada je došao na mesto generalnog direktora Goran Ćirić je zatekao 235 miliona evra, što je dovoljno za naše plate do 2020. godine. Da li sme danas, posle dve godine, da kaže koliko para imamo?

 

 

 

Aktivnost jednako nula

 

Koliko dobro poslujemo svi znamo po visini plata koje dobijamo, a od kojih više ne možemo da preživimo, i po investicionoj aktivnosti preduzeća koja je ravna nuli. To praktično znači da Goran Ćirić može da bude uspešan menadžer samo ako mi ne primamo plate, a investicije, investiciono održavanje i nabavke svedemo na nulu. To naravno može i moj deda, a vrlo verovatno i moja baba. Jedino u čemu je nazovigeneralni direktor Goran Ćirić zaista uspešan je realizacija sponzorstava i donacija, putem kojih se za račun finansijera Demokratske stranke, sportske mafije i drugih "secikesa" iz preduzeća odlivaju milioni evra. Sve ovo završava se brzo i efikasno, a isplata iz dobiti preduzeća (trinaesta plata), kao što i sami znate, traje od aprila.

 

podeli ovaj članak:

Natrag