https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Podsetnik

Podsetnik

Arèibald Rajs: "Èujte Srbi", jedan prijateljski pogled na narod koji ne ceni prijatelje (3)

 

Krf im nije bio dobar hteli skupštinu u Kan

 

U svom predsmrtnom delu "Èujte Srbi" iz 1928. godine veliki prijatelj Srba pita se "kako je nacija kao što je srpska, dopustila da je podjarmi šaka sebiènih i podmitljivih politièara, gnusnih šiæardžija, zabušanata, profitera i zelenaša?" Rajs opominje Srbe: "U vašim rukama je vaša sudbina: blistava buduænost ili ropstvo!" Tadašnji Srbi nisu èuli vapaj svog prijatelja, gotovo ga se odrekavši. Šta bi se, meðutim, dogodilo danas!

 

Arèibald Rajs

 

Takozvana inteligencija Srbije skoro ništa nije uèinila za svoju zemlju i jedina joj je briga bila da svoje dragocene èlanove skloni na sigurno. Odgovarate mi da su vaši "intelektualci" brinuli o mladima u izbeglištvu, da su se bavili propagandom itd. Ma nemojte! Vaše univerzitetske profesore je država dobro plaæala za taj posao i tokom izbeglištva. A samo se nekoliko srednjoškolskih profesora posvetilo vaspitanju vaše izbegle dece. "Glavešine" univerziteta su šetale s jedne školske proslave na drugu da bi tamo na reèima velièali junaèko žrtvovanje vaših vojnika, žrtvovanje koje nisu hteli da dele, a koje im je služilo kao vlastiti pijedestal. A njihov propagandni rad? Neke dosadne knjige, i to brojne lišene iskrenosti, pošto njihovi tvorci nisu uèestvovali u onom natèoveèanskom podvigu koji su hteli da velièaju pred saveznicima i neutralnim zemljama, knjige koje su, uostalom, malo ili nimalo èitali oni kojima su bile namenjene. Ko bi se u to junaèko vreme muèio da èita, na primer, Beliæevu "Makedoniju", knjigu koja sadrži maltene samo filološke i lingvistièke rasprave? Delovanje Lazara Markoviæa u Ženevi bilo je, istina, uspešnije. Njegov list "Srbija" bio je dobro ureðen i izvršio je dobru propagandu u nekim saveznièkim i neutralnim sredinama. Meðutim, tokom njegovog boravka kod nas u Švajcarskoj, posle povlaèenja preko Albanije, èitaoci tog lista, prijatelji Srbije, èesto su mi postavljali pitanje: zašto Markoviæ, koji tako patriotski piše u svom listu, a koji je mlad i zdrav, nije sa svojim vršnjacima u rovovima da brani otadžbinu?

 

Raspojasani plesaèi

 

Mada je sadržaj knjiga intelektualaca iz te inteligencije slabo èitan, oni su iz toga izvukli najveæu liènu korist. Ta pisanija su im poslužila da sebi pridaju znaèaj pred kolegama iz zemalja u koje su izbegli. Izdavali su se za predstavnike prosveæene Srbije. Kao takve su ih svuda primali, tetošili, odlikovali itd. Zar nije smešno i èak skandalozno videti krst Legije èasti na grudima profesora zabušanata "za njihove ratne zasluge", dok ga nema na grudima najsrèanijih i najjunaènijih vojnika? Lazar Markoviæ danas u inostranstvu važi za jednog od najistaknutijih liènosti Kraljevine SHS zato što je sasvim spokojno i u potpunoj zavetrini radio u rovovima Ženeve dok je srpski narod preživljavao najteže dane.

Ne samo da vam je "inteligencija" dobro iskoristila žrtvovanje i odricanje naroda veæ je zahvaljujuæi pažnji i poèastima kojima su je obasipali a koje su bile namenjene hrabrim braniocima Srbije nego je postala još mnogo gordija, naduvenija i zavidljivija nego pre rata.

Vrativši se u otadžbinu posle pobede, u kojoj nisu uèestvovali, viši intelektualci su težili da upravljaju svim poslovima. Seljaci (les selijaks), njima nisu ništa znaèili iako su èinili ogromnu veæinu u Srbiji, a vojnici, tvorci pobede, za njih su bili "prostaci", dobri da mlate neprijatelja i ginu, i ni za šta drugo.

Oni koji su ratovali i krvlju platili vašu slobodu tada su bili umorni. Uz to, u svom idealizmu, koji ih je održavao u najcrnjim danima iskušenja, verovali su u ljudsku dobrotu i zahvalnost. Odmorni, zahvaljujuæi zabušavanju tokom rata, "inteligencija" je iskoristila taj umor onih koji su gradili velièinu svoje zemlje. Delila je i spletkarila uz podršku velikog kontigenta sebi sliènih poreklom iz osloboðenih krajeva s one strane Save i Dunava. Tada je nastupilo besramno grabljenje važnih i unosnih položaja i raspojasani ples miliona predvoðen "inteligencijom".

Inteligencija je uspela u tom poduhvatu pogubnom po zemlju. Istinske vrednosti srbskih zemalja, posebno one kojima vaša zemlja sve duguje, istinite su. Inteligencija ljubomorno pazi da nove i poštene snage ne prokrèe sebi put. Èim neku otkrije, udara je po glavi dok ne utone u blato. Inteligencija vam se bacila slepo u stranaèku politiku, za koju je znala da æe biti diktator zemlje.

Naravno, pošto je vode niska oseæanja, "inteligencija" kleèi pred novce. Što više novca ima neko, ma koliko ga neèasno stekao, to ga ona više uvažava i istovremeno mu zavidi. Kralj novac gospodari vašom inteligencijom. Po njoj, èovek sve sebi može dozvoliti pod uslovom da ima mnogo novèanica u džepu. Èast je nepoznata vrednost na berzi "inteligencije". Èastan èovek se smatra glupakom, a ceni se samo onaj koji lukavstvom ume da okrene dogaðaje u svoju korist. Prirodno je da rodoljublje ne ide uz takva oseæanja. Stoga ta lepa vrlina sasvim nedostaje vašoj "inteligenciji". Ono što ona u zgodnoj prilici hoæe da podmetne kao rodoljublje samo je obièna zavist prema drugima. Mnogi pripadnici "inteligencije" bi hladno žrtvovali slobodu, i opstanak svoje zemlje, ako bi to njima lièno bilo od koristi.

Kao i sva nemoralna biæa i inteligencija se divi sili, èak i kada se najviše zloupotrebljava. To ju je navelo da se, posle rata, skoro odmah pomiri sa najgorim neprijateljima svoje zemlje, sa Nemcima. Samo deset godina posle poslednjeg topovskog pucnja, njih primaju kao povlašæene.

Buðava inteligencija

 

No, da se vratimo "inteligenciji" sejaèici razdora kada treba sjedinjavati. Ta inteligencija bi, da je to prava inteligencija, morala da bude na èelu onih èiji je zadatak da obnove zemlju posle godina iskušenja, trebalo bi da ona skladno ureðuje saradnju sa vašom braæom nakon što su osloboðena zahvaljujuæi vašim ratnim žrtvama i da usmeri zemlju na put napretka, što bi bilo lako sa tako bistrim narodom i bogatom zemljom kakva je vaša. Njeno je bilo i da bdi kako se vaši obièaji i dobre osobine, što je èinilo vašu snagu, ne bi izgubili. Šta je ona, meðutim, stvarno uèinila? Uništila je i srozala sve ono dobro što ste imali. Baš zahvaljujuæi njoj sve reðe se nailazi na onaj jednostavni, a ipak veoma uzvišen duh koji je omoguæio vašem narodu da ostane netaknut uprkos vekovnom ugnjetavanju. Inteligencija vam je delovala poput buði. Zarazila je sve što je s njom došlo u dodir. Ta trulež veæ zahvata i selo. Vaše kršne seljanke veæ znaju za šminkanje i svilene èarape. Pripazite dok ne bude prekasno!

Umesto da deluje pozitivno, vaša inteligencija je delovala negativno. Umesto da gradi, ona je razgraðivala. Ona je žarište truleži i iskvarenosti, od èega toliko trpite. Ako joj dopustite da nastavi, zemlja vam je izgubljena. Poèistite kuæu, pometite sve ohole i štetne marionete. Nemojte da vas zasene ljudi koji u suštini nemaju nikakvu vrednost, ali èiji je loš primer neizmerno opasan po duhovno zdravlje vašeg naroda. Ne klanjajte se više novcu do zemlje. Novac ne donosi ni sreæu ni ugled. Može se on pošteno zaraditi i, ako ga vlasnik koristi da bi èinio dobra dela oko sebe, poštujte takvog èoveka zbog njegovog rada i zbog naèina na koji on koristi steèeno bogatstvo. To je dobar primer mladima. Novac, meðutim, može da bude i neèasno steèen i, nažalost, to je danas veoma èest sluèaj. Budite gordi pred tim neèasno steèenim bogatstvom. Nemojte praviti nagodbe s njim tako što æete laskati njegovom vlasniku. Ne pružajte ruku milioneru koji je stekao milione mešanjem peska sa brašnom namenjenim vašim vojnicima koji su se borili za otadžbinu. I nemojte misliti da tako vaše odbijanje neæe biti delotvorno. Uješæe to èoveka više nego što mislite, a to æe biti dobar primer mladima i oni æe uvideti da se beleg koji ostavlja neèasno steèeni novac ne može izbrisati sa ruke nepoštena èoveka.

 

Zajedno samo kad moraju

 

A sada da poprièamo o vašim politièarima, od kojih su mnogi iz redova inteligencije i na koje se, prema tome, odnosi sve što sam upravo rekao. Vaša srednjovekovna istorija i junaštvo stvarali su od vas ratnièki narod sve dok ste bili slobodni. Hajduci su u doba robovanja nastavili tu tradiciju. Zatim dolazi oslobaðanje pod Karaðorðem, i borba do konaènog osloboðenja. Kada je to postigao, vaš narod je, toliko naviknut na borbu, ako ne bi imao sporova sa spoljnim svetom, pokušavao da unutar zemlje zadovolji tu borbenost. Za to je našao naèina u politici i odao joj se dušom i telom. Meðutim, po starom obièaju ratnika da se bore za vrhovnog voðu, unutrašnja politika je za vas bila stranèevanje, to jest vezivanje za sudbinu neke liènosti, voðe ili grupe. Sve dok su vas spoljni neprijatelji ostavljali na miru, svoje borbene potrebe ste zadovoljavali svaðama politièkih stranaka. Èim bi se neprijatelj pojavio na granici, zaboravili bi ste meðubratske sporove i svi biste se suprotstavili spoljnoj opasnosti. Bili ste i ostali borci i eto zašto ste još i danas ogorèene politièke pristalice koje se ne bore za ideje veæ za liènosti, pristalice koje postaju rodoljubi tek u trenutku spoljne opasnosti. Setite se ratova od 1912. do 1913. i rata 1914. Kada je odjeknulo zvono za uzbunu, da li ste i dalje bili radikali, samostalci, liberali ili neki drugi partijaši? Ne, bili ste samo Srbi, i kao takvi ste velièanstveno izvršili svoju dužnost.

Vaš narod je, dakle, veliki ljubitelj politièkih ili, bolje reèeno, stranaèkih svaða. Dok su stranaèke voðe i njihovi štabovi još bili rodoljubi - a, sudeæi po svemu onome što sam proèitao i èuo, u to vreme su zaista bili - zlo još nije bilo naroèito veliko. Istina, to nije pogodovalo brzom i mirnom razvoju. Uostalom, posle dugotrajnog robovanja kakvo je bilo vaše, nije se moglo tražiti od naroda koji je tek povratio slobodu da bude mudar kao ljudi koji su dugo živeli u njoj. Uz to, vaša tek vaskrsla država je uzimala za primer politièke sisteme veæ prilièno deformisane èak i u zemljama veoma stare i kontinuirane kulture. Najzad, rodoljublje je kod stranaèkih voða bilo još dovoljno delotvorno i spreèavalo ih je da svesno rade protiv interesa zemlje.

To se, meðutim, malo-pomalo menja. Sa sve nadmoænijim stupanjem na vlast inteligencije, pojavljuju se ljudi koji shvataju kakva se lièna korist može izvuæi iz vaše sklonosti za stranaèku politiku. Oni stvaraju zanimanje od iskorišæavanja vaše stranaèke politike, pa sad imate profesionalne politièare koji na tome zaraðuju za život. Ma šta govorim - oni zgræu bogatstvo. Ako ste pre rata i imali politièara koji su, u svom veæ stranèarenjem iskrivljenom duhovnom sklopu, imali u vidu samo ono što su smatrali dobrim za zemlju, parlament vam je veæ bio preplavljen ljudima koji su tražili liènu korist u tim politièkim strastima. Trka za ministarskim položajima je poèela! Vaša skupština veæ nije bila izraz narodne volje. Tako su, tokom požara 1914, koji æe kasnije postati svetski, umesto da daju primer narodu kako se žrtvuje za otadžbinu, što im je bila dužnost, vaši mladi poslanici. kroz usta tipiènog poslanika-profitera Velizara Jankoviæa, rezervnog oficira, isposlovala da se hitno izglasa zakon kojim se poslanici oslobaðaju od vršenja svoje dužnosti. Skupština vaše zemlje, jedne od najjunaèkijih u tom velikom ratnom obraèunu, stvarala je parlament jedinstven u svojoj vrsti meðu svim zemljama uèesnicama u ratu - parlament zabušanata. Neki poslanici, njih vrlo malo, pobunili su se protiv onoga što su, s pravom, smatrali sramotom za Srbiju. Oni æe se pridružiti onima koji su se borili. Ti rodoljubi su bili Aleksa Žujoviæ i Dragoviæ, a nijedan nije pripadao inteligenciji.

 

Poslanici zabušanti

 

A kakvu su ulogu odigrali vaši zabušanti iz Skupštine za vreme rata? Da li su bar pokušali da ublaže nedostatak hrabrosti i rodoljublja obavljanjem nekog korisnog posla iskljuèivo za dobre zemlje i zaborave privatne i prezira dostojne stranaèke interese? Nisu! Što je rat duže trajao, to su oni ponovo zapadali u stranaèke svaðe. Najpre u Nišu, zatim na Krfu, priredili su svetu kukavnu predstavu otimanja politièara o ministarske fotelje dok im je otadžbina krvarila iz svih vena i dok im vojnici herojski umiru na bojnom polju. Bio sam na Krfu marta 1918. i tri sedmice sam gledao kako vam se politièari žestoko bore za vlast izazivajuæi ministarske krize jednu za drugom. Zgadio sam se i stideo se za, na bojnom polju, neukaljano srbsko ime.

I ti èudnovati poslanici-zabušanti jedne ratnièke i junaèke nacije smatrali su da ostrvo Krf nije dovoljno udobno a možda i nedovoljno sigurno za tako znaèajne ljude poput njih. Kopali su i rukama i nogama da se Skupština sa Krfa premesti u Kan, gde bi, onako dobro plaæeni kao što su bili, mogli da vode još mnogo lepši život. Da, Skupština je bila potpuno beskorisna, bar posle povlaèenja preko Albanije, kada je neprijatelj zauzeo celu Srbiju. Ako su, radi ugleda, želeli da je održe po svaku cenu, mesto joj nije bilo na Krfu, veæ u bombardovanom Bitolju. Nisam se ustruèavao da to kažem vašim politièarima na Krfu u martu 1918. "Pa, Bitolj je pod neprijateljskom vatrom i Skupština bi bila bombardovana", govorili su mi ti politièari. "Pa, šta?", odgovorio sam im, "vojnici su vam tamo iako se grad bombarduje. Naravno, verovatno æe biti gusto. Neki od vas æe tamo možda poginuti kao što ginu i vojnici. Nije to, meðutim, veæa nesreæa od pogibije boraca. Naprotiv, život nekog nekorisnog poslanika danas je manje vredan od života i najobiènijeg vojnika". Razumljivo, te im se reèi, a bile su istinite, nisu mnogo svidele, baš kao što je ministar Velizar Jankoviæ bio neprijatno iznenaðen kada sam mu rekao da je njemu, srpskom mladiæu deset godina mlaðem od mene, stranca, mesto u rovu, a ne u salonima hotela "Velika Britanija'' na Krfu.

Vaši politièari - stranèari izbegli u Ženevu, Pariz, Nicu, London!? Rat i nevolje vlastite zemlje nièemu ih nisu nauèili. Nastavili su stranaèke svaðe u zemljama u kojima su našli utoèište. Svojim domaæinima su tako kukavno prikazivali kako se braæa meðusobno razdiru. Istina je da politièari nisu pridobili simpatije za srbski narod veæ vojnici i seljaci koji su radije ginuli nego povijali glavu pred napadaèem. Kada sam se, posle povlaèenja preko Albanije i pre pridruživanja vojsci na Solunskom frontu, takoreæi danonoæno borio za vas, i sam sam morao da trpim zbog njihovih spletki i kukavièluka. U stvari, mene, koji ništa nisam znao o vašim stranaèkim borbama, pozvala je vlada sa poèetka rata da pomognem vašem narodu, vlada kojom je predsedavao Pašiæ. To je bilo dovoljno politièarima zabušantima iz stranaka suprotstavljenih Pašiæu da me proglase "radikalom", èovekom koga treba tuæi i najpodmuklijim oružjem. Oni su to èinili, pa su smislili i takvu grozotu da me potkažu saveznicima kao špijuna koji radi za centralne sile, i to mene koji sam sve žrtvovao za vaš narod! Sreæom, saveznici su bili sigurni u mene. Dali su mi taj sramni dokument da ga èuvam u arhivi kao dokaz ljudske zlobe i nezahvalnosti. Bilo mi je teško, veoma teško, kada sam uvideo da su ljudi iz naroda kojem sam sve žrtvovao sposobni za takav zloèin, ali mi nije ni padalo na pamet da zbog toga okrivim ceo narod. Progutao sam tu gorku pilulu, preæutao sam i ipak nastavio da se žrtvujem za vas jer ste vi braæa mojih velièanstvenih drugova sa fronta. Sada znate šta me je u toku celog života najviše zabolelo, a isto tako znate da su mi tu bol naneli vaši stranaèki politièari.

 

Žrtvujte se, braæo

 

Upravo su vaši stranaèki politièari, ne bih rekao smislili, veæ prekomerno iskoristili i èuven sluèaj oko "Crne ruke" na Solunskom frontu. Ta afera nije bila tako ozbiljna jer ja danas više ne verujem u onaj navodni atentat na princa regenta Aleksandra. Danas sam ubeðen da su svaki deliæ tog atentata izmislili vaši politièari. Sluèaj se morao razrešiti izmeðu navodnih zaverenika i vojnih rukovodioca. U to vreme sam predložio vašem voði, tada princu regentu, da pozove okrivljene i da im održi sledeæi govor: "Pripadali ste tajnom udruženju koje se bavilo politikom i koje je htelo da nametne svoje stavove narodu. Vi znate da je to protivno zakonu i da se vi, vojnici, ne smete baviti politikom. Morali biste da budete kažnjeni, ali smo u strašnim borbama. Pored toga, znam da vi volite otadžbinu. U ovom tragiènom trenutku po našu zemlju, ja neæu da sami osuðujemo pripadnike vojske na kojoj poèiva sva naša nada. Želimo da zaboravimo vašu grešku, ali vi idete na prvu liniju, hrabro se borite za ovu zemlju koja vam oprašta, a ako treba, žrtvujte se za nju." Princ Aleksandar je bio voljan da tako postupi, ali su ga politièari ubedili da su ugrožene sve slobode srpskog naroda i da treba prepustiti "pravdi", njihovoj "pravdi", da slobodno deluje. Plan im je bio tako dobro izveden da sam i ja u jednom trenutku poverovao da zemlji preti velika opasnost od "zaverenika''. Kasnije sam, meðutim, uvideo da je "Crna ruka'' bila samo rodoljubiva reakcija protiv diktature politièkih stranaka i da su se one branile vrlo sumnjivim sredstvima. U Ženevi su èoveka koji je bio, možda, najnesebièniji i najiskreniji prijatelj saveznicima potkazali kao špijuna, u Solunu su naložili da se osude hrabri oficiri ratnici zbog zavere protiv bezbednosti države i protiv vladarevog života. To su postupci vaših stranaèkih politièara!

Treba li vas podseæati da se ti politièari-stranèari nisu zadovoljavali time što æe skloniti sebe, veæ su iskoristili svoj uticaj da sklone svu svoju porodicu i prijatelje?

Èim se rat završio, vaši politièari su pojurili da ponovo prigrabe vlast i upravljanje poslovima. Ni na pamet im nije palo da bi prve redove trebalo prepustiti onima koji su se žrtvovali za otadžbinu. Naprotiv, svim moguæim sredstvima su nastojali da sa znaèajnih položaja uklone sve veterane. Ovi su, pak, još bili previše umorni od nadèoveèanskih napora koje su uložili, pa su im to dopustili. Elem, politièari više nisu znali ni za kakve granice svojih sebiènih ambicija. Bio je to ples ministarskih portfelja, koji su donosili bogatstvo onima koji bi ih se doèepali. Najbolji naèin da brzo postaneš bogat jeste da postaneš ministar!

 

Nema opravdanja

 

Ne koriste, meðutim, samo politièari-ministri politiku da bi se obogatili, veæ i obièni politièari-poslanici slede njihov primer. Meðu njima besni najsramnija korupcija, a odatle je zahvatila funkcionere koji zavise od politièara. Mogao bih navesti desetine meni poznatih sluèajeva podkupljivanja poslanika, ministara i visokih funkcionera mitom èiji iznos prevazilazi milion. Èesto bi mi se to zgadilo i žalio sam vaš narod što mu je sudbina u takvim rukama.

Ponekad bi se javno mnenje ipak uznemirilo videvši neke sluèajeve najoèiglednije korupcije. Tada bi vaši politièari stranèari osnovali skupštinske anketne komisije, koje nikada nisu dale veliki rezultat zato što vukovi ne jedu jedni druge. Razne politièke stranke su se silno meðusobno vreðale radi vlastite reklame, ali su se dobro èuvale da ne zabrazde duboko pošto su dobro znale da korupcija nije apanaža jedne stranke nego svih. Vaši politièari stranèari su, dakle, mirno mogli i dalje da se bogate na raèun pojedinaca i države. I grabili su obema rukama. Zar je èudno što je taj loš primer i nekažnjavanje podmiæivaèa i podmiæenih snažno delovao na službenike svih nivoa? Ja tako ne mislim i sada mi je sasvim prirodno što industrijalac ili trgovac, koji želi da vagon sa njegovom robom krene, mora da da pozamašno mito šefu stanice, što parnièar koji želi da ubrza postupak mora da podmaže pisara i što onaj koji misli da dobije pasoš za putovanje u inostranstvo, ili stranac koji bi da dobije boravišnu dozvolu, mora da uvuèe nekoliko novèanica meðu dokumenta koja predaje policiji. Jasno je da nimalo ne služi na èast vašoj zemlji, ali ti potèinjeni službenici samo slede primer koji dobijaju odozgo. I tim ljudima bi se moglo još mnogo lakše oprostiti nego vašim politièarima i drugima. Opravdanje im je mala plata, jer vi vrlo slabo plaæate potèinjene službenike, èak i one više. Nasuprot tome, poslanici vam imaju veoma dobre plate, a èesto primaju i penzije kao "bivši ministri''. Oni nemaju opravdanja.

 

 

 

 

 

Sluèaj srpskih ministara

 

Od rata do danas (1928.), video sam najmanje pedesetak ministara i, s retkim izuzecima, svi ti ministri su se obogatili. Kao što sam veæ rekao, svojevremeno se prièalo kako je bugarski kralj Ferdinand, da bi ga pridobio, jednog znaèajnog politièara postavio za ministra na šest meseci, što je pomenutom politièaru bilo dovoljno da kupi lepu vilu u jednoj od najlepših sofijskih ulica. Kod vas je, meðutim, dragi moji srpski prijatelji, sada još gore. Pogledajte kakvo je pravo kraljevsko imanje vaš ministar Ninèiæ stekao. Pogledajte mu kuæe u gradu! Zar zaista verujete da je sve to plaæeno štednjom od imetka koji je Ninèiæ imao pre rata i od ministarske plate? A basnoslovno bogatstvo Stojadinoviæa, bivšeg ministra finansija, sina èestitog èoveka bez ikakvog bogatstva? A Boža Maksimoviæ, pre rata samo sitni siromašni nameštenik koji je bez završenih studija? Da li je onu lepu kuæu vrednu nekoliko miliona i onaj nakit i druge beskorisne stvarèice koje je njegova žena nakupovala u Parizu platio svojim novcem kad tog novca nije ni bilo? Pašiæ, kome je bavljenje politikom veæ bilo mnogo donelo, posle rata je postao jedan od najbogatijih ljudi u Kraljevini.

Ne, ti politièari su iskoristili svoj položaj da bi se lièno obogatili, ponekad i nimalo poštenim sredstvima. Time su pokazali da je njima politika samo sredstvo za brzo sticanje velikog novca.

 

 

 

 

 

Iz biografije Arèibalda Rajsa

 

Dr Rudolf Arèibald Rajs je bio švajcarski forenzièar, publicista, hemièar i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraživanju zloèina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.

Na poziv srpske vlade Rajs je 1914. godine došao u Srbiju da istražuje zloèine austrougarske, nemaèke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom. Bio je èlan delegacije jugoslovenske vlade na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Zavoleo je srpskog vojnika i srpski narod i do kraja života ostao u Srbiji.

Meðutim, Arèibald Rajs, razoèaran nekim negativnim pojavama u društvenom i politièkom životu povukao se pred kraj života iz svih javnih funkcija. Živeo je skromno u svojoj vili u Beogradu.

Umro je 8. avgusta 1929. godine u Beogradu. Sahranjen je na Topèiderskom groblju, dok je po njegovoj želji njegovo srce sahranjeno na Kajmakèalanu.

Pred kraj života objavio je svoj ratni dnevnik u knjizi pod naslovom Šta sam video i proživeo u velikim danima. Kao svoje posmrtno zaveštanje srpskom narodu ostavio je neobjavljen rukopis knjige "Èujte Srbi!", na francuskom jeziku!

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane