https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Ekskluzivno

Ekskluzivno

Kako su nas pljaèkali: odlazeæa vlast u svoje džepove stavila milijarde evra

 

Para dosta, preko "Inter Mosta"

  

Mafija bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadiæa opelješila je fondove, banke, zdravstveno i socijalno osiguranje, vojnu imovinu i kreditne linije i reketirala privatne kompanije... Meðunarodna zajednica zahteva od nove vlasti i buduæeg predsednika Tomislava Nikoliæa da, bez odlaganja, privede zakonu oko 2.000 pripadnika Tadiæeve mafije i da im oduzme nezakonito steèenu imovinu, jasno stavljajuæi do znanja da se neæe tolerisati eventualna sprega njegovih ministara sa pomenutom mafijom. Objavljujemo kako je, samo preko jednog preduzeæa, vladajuæa klika pomela više od 200 miliona evra iz namenskog kredita od Evropske banke za obnovi i razvoj. Beogradsko preduzeæe "Inter Most" godinama je preko naduvanih faktura izvlaèilo pare iz državnog budžeta i prebacivalo ih direktno na privatne raèune vodeæih srpskih vlastodržaca. "Inter Most" je u svemu tome bio samo posrednik, dok neko na vlasti nije odluèio da ovo preduzeæe pusti niz vodu, prebacujuæi sredstva direktno krajnjem potrošaèu i pokrivajuæi sebe nepostojeæim i nezakonitim cesijama. Prateæi sudbinu "Inter Mosta" i jednog od njegovih naslednika u pranju para namenjenih vlastodršcima, vidi se, kao na dlanu, kako je najsurovija pljaèka bila i ostala jedini posao kojim se odlazeæa kriminalna vlast bavila.

 

Milan Malenoviæ

 

Steèajni postupak nad preduzeæem "Inter Most" iz Beograda pokazao je kako i gde, u državi organizovanog kriminala i korupcije, nestaju milioni evra iz državnog budžeta. Kako govore prve procene, od oko 350 miliona evra dobijenih od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), taènije od predpristupnih fondova Evropske unije i Evropske investicione banke (EIB), datih namenski za razvoj putne mreže u Srbiji, najmanje 200 miliona evra je razlièitim kanalima stiglo u privatne džepove vlastodržaca i njima bliskih ljudi, dok je u infrastrukturu uloženo manje od 150 miliona evra!

 I sve to kroz poslovanje samo nekoliko preduzeæa u èiju dokumentaciju je redakcija Tabloida imala uvid. Kada bi se detaljno proèešljale sve firme koje su poslednjih godina bile izvoðaèi radova za JP "Putevi Srbije", ispostavilo bi se da je pokradeno bar deset puta više sredstava.

Preduzeæe "Inter Most" iz Beograda je poslovalo u sastavu "Vinci Construction" grupe iz Francuske i njegov primer samo je vrh ledenog brega sveobuhvatne pljaèke para iz državnog budžeta. Iako su dosadašnja istraživanja uspela da otkriju tek jedan manji deo pljaèki koje su se odvijale preko i uz pomoæ "Inter Mosta" i ta suma je više nego zastrašujuæa.

Poslovanje "Inter Mosta" odvijalo se bez problema dok je gradonaèelnik Beograda bio pokojni Nenad Bogdanoviæ, za koga se i vezivalo ovo preduzeæe...

Njegovim odlaskom poèinju problemi "Inter Mosta" sa naplatom potraživanja od JP "Putevi Srbije" i Nacionalnog investicionog programa, buduæi da je neko u vlasti zakljuèio kako bi pljaèka mogla bolje da se izvede preko nekog drugog preduzeæa.

Francuskim vlasnicima ubrzo postaje sumnjivo kako to da "Inter Most" stalno ima posla, ali nikada i para na raèunu, pa je menadžment u Beograd poslao g. Filipa Rosinjola da preuzme upravljanje preduzeæem.

Veoma brzo, g. Rosinjol dolazi do zakljuèka da se radi o klasiènom kriminalu i pranju para za odabrane na vlasti, pa je od nadležnog suda tražio pokretanje steèajnog postupka i gašenje "Inter Mosta"!

Ko je spustio Prvom tužilaštvu?

 

Na prvom poverilaèkom roèištu održanom 8. jula 2009. godine Luka Andriæ, tadašnji savetnik ministra Mlaðana Dinkiæa, izdiktirao je Odbor poverilaca u sastavu: Sosijete ženeral banka, Meridijan banka, "Inter Koop" iz Šapca, "Novkol" i DDOR iz Novog Sada.

Isti èlanovi odbora su izabrani i na drugom poverilaèkom roèištu održanom 30. septembra 2009. godine. Odbor je dobio strogi zadatak: da spreèi svoðenje raèuna, kojim bi bilo otkriveno koliko je taèno para pokradeno!

Steèajni sudija Jovan Kordiæ za steèajnog upravnika odreðuje Ivana Stankoviæa, koji za svoje pomoænike imenuje Nebojšu Ðurièiæa iz Æuprije i Slavka Prošiæa iz Beograda, kojima je od samog poèetka bilo jasno da mnogo štošta nije u redu sa finansijskim poslovanjem "Inter Mosta", zbog èega angažuju deviznog inspektora Radeta Perišiæa da prekontroliše mutne tokove novca ovog preduzeæa.

Gospodin Perišiæ je 23. septembra 2009. godine predao obiman Zapisnik o izvršenoj delimiènoj kontroli deviznog poslovanja preduzeæa, zaveden pod brojem 18-1157/5 u Ministarstvu finansija - deviznom inspektoratu.

U ovom zapisniku Perišiæ je razotkrio samo neke od mahinacija koje je bivše rukovodstvo "Inter Mosta" èinilo sa drugim preduzeæima, a pod zaštitom i na raèun JP "Putevi Srbije". Inspektor je toliko dobro uradio svoj posao da je po kratkom postupku penzionisan, i to samo pet dana po predaji zapisnika, jer su se vlastodršci uplašili da bi nastavkom istraživanja mogao da razotkrije i druge pljaèke koje su se odvijale preko "Inter Mosta".

Uprkos ovom pokušaju zataškavanja, lavina je krenula, buduæi da je svoj rad na kontroli poslovanja "Inter Mosta" Perišiæ zapoèeo još 23. juna 2009. godine, a njegova prva otkriæa bila su dovoljna da steèajni upravnik veæ 13. jula iste godine podnese kriviènu prijavu, koja je zatim više puta dopunjavana kako su pristizali izveštaji iz inspektorata...

 

Radiša sam sebe plaæa kao savetnika

 

Kako penzionisanje revnosnog deviznog inspektora, kao i kasnije otpuštanje isuviše revnosnog pomoænika steèajnog upravnika nisu uspeli da sakriju èinjenice o nezapamæenoj pljaèki, u zataškavanje je moralo da se ukljuèi i samo pravosuðe!

 Krivièna prijava podneta Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal odatle biva prosleðena Višem tužilaštvu u Beogradu, koje je spušta Prvom osnovnom tužilaštvu, kao da se radi o obiènoj kraði neke piljarnice!

Odatle predmet odlazi u policiju koja zapoèinje sa prikupljanjem dokaza i otkriva mnogo više kriminalnih radnji od onih koje su obraðene kriviènom prijavom, da bi odjednom iz samog vrha pravosuða stiglo nareðenje da se istražni postupak obustavi. Od tada do danas, dakle skoro tri godine, spisi æute u neèijoj fioci.

Pre uvoðenja steèaja "Inter Most" su zastupali: Živko Vujaniæ (od 8. decembra 2003. do 30. jula 2004. godine), Milan Matijeviæ (od 30. jula 2004. do 25. novembra 2005. godine) i Radiša Miloševiæ, zvani Rene, (od 25. novembra 2005. do 26. januara 2009. godine), koga do uvoðenja steèaja nasleðuje Filip Rosinjol.

Radiša Miloševiæ je na razlièitim poslovima u "Inter Mostu" bio angažovan od 2004. do 2009. godine i u tom periodu mu je, prema knjigovodstvenoj evidenciji, isplaæeno 17.211.442,75 dinara i 164.517,70 evra. Dinarska sredstva su uplaæivana na njegove raèune kod Sosijete ženeral i Meridijan banke, najvažnijih èlanova kasnijeg odbora poverilaca. Devizne uplate su išle preko Miloševiæevog raèuna kod Societe Generale 19 PL DE L EGLISE 78670 Villennes sur Siene.

Na usmeni zahtev deviznog inspektora Perišiæa da mu se omoguæi uvid u dokumentaciju na osnovu koje je Miloševiæu plaæano u 2004. godini, odgovorni radnik "Inter Mosta" saopštava kako u knjigovodstvu ne postoje nikakva druga dokumenta osim kopija deviznih faktura, izvodi raèuna i nalozi za plaæanje!

A istine radi treba reæi da su naloge potpisivali direktor Živko Vujaniæ, do jula 2004. godine, a kasnije Milan Matijeviæ. Kao supotpisnik uvek se pojavljivao i pomoænik direktora za finansije Miroslav Dunjiæ.

Inspektor Perišiæ je takoðe utvrdio da u dosijeu Radiše Miloševiæa nema ugovora o radu zakljuèenog sa poslodavcem za 2004. godinu. Tek 31. decembra 2004. godine Miloševiæ potpisuje sa "Inter Mostom" ugovor o angažovanju. Meðutim, ni taj ugovor nije zaveden u poslovnim knjigama. Plaæanja po ovom ugovoru su nastavljena i posle kraja 2005. godine, iako je on bio zakljuèen na godinu dana, a Miloševiæ je u meðuvremenu postao i direktor "Inter Mosta", pa je osim direktorske plate primao i honorar što samog sebe savetuje!

Zbog ovoga je Radiša Miloševiæ bio pravi izbor za èoveka preko koga æe iæi fiktivni ugovori kroz koje æe se izvlaèiti pare od namenski datih kredita Srbiji. "Inter Most" pod rukovodstvom Miloševiæa tako postaje najvažniji paravan iza koga æe NIP, JP "Putevi Srbije" i drugi nesmetano moæi da vrše prenos para u džepove vlastodržaca...

 

Prilika da neko otme razliku

 

Jedan od takvih poslova preko koga je trebalo da bude obavljeno pranje novca iz državnih fondova bila je i rekonstrukcija starog mosta preko Save u Beogradu. U maju 2008. godine "Inter Most" zakljuèuje ugovor sa firmom "Safir" iz Gacka, BiH, za obnovu antikorozivne zaštite dela èeliène konstrukcije mosta. U èlanu 2. ugovora 4234/08 utvrðeno je da je cena radova 131.300 evra, s tim da je ugovorena jedinièna cena fiksna i nepromenjiva do kraja završetka radova i obuhvata sve troškove izvoðaèa.

Ta "fiksna i nepromenjiva" cena se menja veæ aneksom ugovora od 17. juna 2008. i podiže na 182.000 evra. Drugim aneksom od 17. jula 2008. dogovaraju se dodatni radovi u vrednosti od 126.500 evra, tako da je ukupna vrednost radova iznosila 308.500 evra. Osnovni ugovor i anekse ispred "Inter Mosta" potpisuje pomoænik generalnog direktora Miodrag Bogdanoviæ. Izvoðaè je fakturisao radove u vrednosti od 95.750 evra, a plaæeni su u iznosu od 30.850 evra.

Dana 9. septembra 2009. godine firma "Safir" iz Gacka potpisuje protokol sa "Safir Inter Gradnjom d.o.o." iz Beograda i "Inter Mostom" (zastupljenim preko pomoænika generalnog direktora Miodraga Bogdanoviæa) kojim pomenute poslove prepušta firmi iz Beograda. "Safir Inter Gradnja" na osnovu tog protokola fakturiše potom radove u vrednosti od 37.267.593,45 dinara, a od "Inter Mosta" dobija 3.700.000 dinara.

"Inter Most" i "Safir" iz Gacka, zavièaja direktora Miloševiæa, potpisuju i ugovor o izvoðenju antikorozivne zaštite na mostu preko Save, kod Sremske Raèe. Vrednost ugovora je bila 221.693.90 evra bez PDV-a. "Safir" je po ugovoru "Inter Mostu" isporuèio fakturu za avans u visini od 44.338,78 evra, ali je "Inter Most" platio samo 17.338,78 evra.

Fakturom o prvoj privremenoj situaciji broj RA-01/08 od 17. decembra 2008. izvoðaè je vrednost izvedenih radova procenio na 95.983,50 evra i od "Inter Mosta" zatražio plaæanje preostalih 76.274,50 evra.

"Inter Most" sa svoje strane Ministarstvu ekonomije prijavljuje prvobitni ugovor u vrednosti od 221.693,90 evra, ali ne i konaènu drastièno umanjenu vrednost izvedenih radova. Razlika je, oèigledno, bila rezervisana za nekog iz vlasti.

Direktor Miloševiæ zatim 19. januara 2009. godine u delovodnik "Inter Mosta" zavodi Ugovor o cesiji, u kome nema datuma potpisivanja, i to u korist "Safir Inter Gradnje" iz Beograda. U momentu zavoðenja obaveza iz ugovora nije pravnovaljano postojala, a neke situacije nisu bile ni potpisane, što kasnije utvrðuje steèajni upravnik.

Ovaj ugovor JP "Putevi Srbije" zavode tek 30. aprila 2009. godine, i to odlukom generalnog direktora Zorana Drobnjaka, njegovog pomoænika Slavoljuba Tubiæa i finansijskog direktora Branka Zeca. Iako g. Rosinjol 28. aprila 2009. godine obaveštava "Puteve Srbije" da je nad "Inter Mostom" pokrenut steèajni postupak, te da nikakve cesije više nisu moguæe, JP "Putevi Srbije" 11. maja 2009. puštaju cesiju na naplatu!

I pored intervencije steèajnog upravnika i njegovog upozorenja "Putevima Srbije" da se sredstva koriste protivno njihovoj nameni, Zec nalaže da se deo cesije u visini od 20 miliona dinara prenese na raèun "Safir Inter Gradnje". Ovim postaje jasno da "Putevi Srbije" èvrsto stoje iza nezakonitih finansijskih transakcija iz kojih su se namirivali vlast i njima bliski ljudi.

Prebacivanje milionskih suma firmama sa zajednièkim imenom "Safir" i za radove koji nisu izvedeni, pa èak ni fakturisani, samo je zagrevanje za još veæe pljaèke državnog budžeta posredstvom "Inter Mosta"...

 

Pare potonule u "Jezeru"

 

Izmeðu "Inter Mosta", JP "Putevi Srbije" i preduzeæa "Jezero d.o.o." iz Beograda sklopljeni su 21. maja 2008, 10. jula 2008, 19. septembra 2008, 21. oktobra 2008. i 12. januara 2009. godine  ugovori o cesiji, koji nisu proknjiženi u knjigovodstvu "Inter Mosta", pa ih je stoga steèajni upravnik smatrao fiktivnim, a protiv odgovornih lica podneo kriviènu prijavu.

Navedenim ugovorima, koje je po nalogu Miloševiæa overavao finansijski direktor Miroslav Dunjiæ, "Jezeru" su ustupljena potraživanja u ukupnom iznosu od 130 miliona dinara, iako radovi po ugovorima nisu izvršeni, dok neki nisu ni zapoèeti.

Tako radnici Miodrag Bajunoviæ i Ivan Pavloviæ, koji je bio šef gradilišta na lokalitetu LOT1.1 (obilaznica kod Novog Sada), tvrde da firma "Jezero" neke od naplaæenih radova nije izvršila, dok je druge samo delimièno obavila. Znajuæi da u finansijskoj službi "Inter Mosta" nisu proknjiženi ugovori o cesijama, "Jezero" 8. jula 2009. godine, i to preko Trgovinskog suda u Beogradu, podnosi prijavu potraživanja i ponovo potražuje ista sredstva.

U svojoj kriviènoj prijavi steèajni upravnik doslovce navodi: "...Tako je 'Inter Most' samo u navedenom delu poslova ošteæen za 130 miliona dinara, postoje indicije da je isti sistem poslovanja primenjivao i na drugim ugovorima sa podizvoðaèem 'Jezero', a i sa pojedinim drugim podizvoðaèima."

Novac koji je ovako protivpravno uzet poticao je takoðe iz republièkog budžeta i bio namenjen za radove na infrastrukturi koji nisu bili izvršeni. Sva potraživanja po ugovorima o cesiji redovno je podmirivalo JP "Putevi Srbije" bez obzira na pregled zakljuèenih radova, pa se tako najmanje 130 miliona dinara preko preuzeæa "Jezero" slilo u neèije privatne džepove.

Još su u seæanju protesti radnika na obilaznici oko Novog Sada (lokaliitet LOT1.1) zbog neprimljenih plata za izvedene radove. Bilo je tada i dramatiènih situacija kada su pojedini nesreænici pretili da æe se spaliti, jer nemaju èime da hrane porodice. Gradilište i pobunjene radnike tada su posetili kako ministri Republièke vlade Mlaðan Dinkiæ i Milutin Mrkonjiæ, tako i predstavnici Izvršnog veæa Vojvodine na èelu sa Bojanom Pajtiæem.

Svi oni su gladnima objašnjavali da je država kao investitor ispunila sve svoje obaveze prema izvoðaèu radova, "Inter Mostu".

Šta se zapravo desilo sa milionima dinara uzetih iz stranih kredita i donacija ne bi li se saznalo da nije pokrenut steèajni postupak u "Inter Mostu"?

 

Drp-inženjering u akciji

 

U dopuni kriviène prijave od 15. novembra 2009. godine steèajni upravnik Ivan Stankoviæ pored Radiše Miloševiæa prijavljuje i Miroslava Dunjiæa, finansijskog direktora "Inter Mosta", Blagoja Miækoviæa, direktora i vlasnika "Alp Inženjeringa" iz Rušnja, Slavoljuba Tubiæa, direktora projekta i pomoænika generalnog direktora JP "Putevi Srbije", kao i Marka Vuèkoviæa iz firme "Scott Wilson", koja je bila nadzorni organ investitora JP "Putevi Srbije". Prijavljenima se na teret stavlja da su "Inter Most" i JP "Putevi Srbije" oštetili za najmanje 21.256.254,86 dinara!

"Alp Inženjering" je 11. decembra 2008. ispostavio avansni raèun broj 10 na 4.145.784,86 dinara, kao i avansni raèun broj 11 na 2.778.255,72 dinara. Navedeni raèuni su ispostavljeni na osnovu ugovora i ponude koji nisu evidentirani u "Inter Mostu", a odnose se na navodne radove jake i slabe struje u Vlajkoviæevoj ulici br. 19a u Beogradu. I pored toga finansijski direktor Dunjiæ odobrava plaæanje, i to sa strogo namenskog raèuna, na kome su se nalazila sredstva za lokalitet LOT1.1, odnosno za obilaznicu oko Novog Sada. Ali niko da objasni kakve veze ima ulica u Beogradu sa auto-putem pored Novog Sada?

Dana 25. februara 2009. "Alp Inženjering" ponovo ispostavlja avansni raèun za radove u Vlajkoviæevoj 19a, ovog puta za graðevinsko-zanatske, elektroinstalaterske i vodovodno-kanalizacione. I ovaj raèun u visini od 2.498.000,36 dinara Dunjiæ daje na realizaciju, opet iz strogo namenskih sredstava za LOT1.1 i bez znanja generalnog direktora Filipa Rosinjola.

Zanimljivo je da je prethodni raèun nosio broj 1, iako je "Alp Inženjering" još 2. februara 2009. "Inter Mostu" ispostavio raèun broj 3 (?!), opet za graðevinsko-zanatske i elektroinstalaterske radove u Vlajkoviæevoj 19a i to na iznos od 4.046.080,31 dinar. Istog dana Blagoje Miækoviæ "Inter Mostu" ispostavlja i raèun broj 4 kao prvu privremenu situaciju, koju overavaju Tubiæ i Vuèkoviæ, na iznos od 2.213.879,18 dinara i to opet za radove u Vlajkoviæevoj 19a. I ove raèune Dunjiæ, ovog puta u dogovoru sa Tubiæem iz JP "Putevi Srbije", plaæa iz strogo namenskih sredstava za LOT1-1 i bez znanja generalnog direktora "Inter Mosta".

Dana 1. aprila 2009. "Alp Inženjering" ispostavlja tri raèuna za razlièite radove u Vlajkoviæevoj 19a, i to jedan na iznos od 2.188.488,74 dinara, drugi na 1.618.635,37 dinara i treæi na iznos od 1.767.130,32 dinara. Ove raèune Dunjiæ daje na realizaciju, ali je u meðuvremenu generalni direktor Rosinjol naredio da se plaæanja izvršavaju jedino sa njegovim odobrenjem, koje je izostalo jer u knjigama "Inter Mosta" nije bilo dokumenata koji bi dali osnovu za plaæanje.

Kada je steèajni upravnik Stankoviæ otkrio da postoje navodna neizmirena potraživanja prema "Alp Inženjeringu" u visini od 5.574.254,43 dinara, on kontaktira poverioca i saznaje da je potraživanje namireno "sa druge strane".

Kako i plaæanja putem cesija spadaju u promene steèajne mase, Stankoviæ od Miækoviæa iz "Alp Inženjeringa" traži originalnu dokumentaciju o navedenim poslovima, kao i izjašnjenje u vezi sa tim. Iz "Alp Inženjeringa" stiže odgovor da pomenuti poslovi nikada nisu izvedeni, veæ da su na taj naèin povuèena sredstva koja su zatim prebaèena preduzeæu "Scott Wilson", navodnom nadzornom organu JP "Putevi Srbije".

Iz ovoga je više nego jasno da umesto da gladnim radnicima isplati plate, "Inter Most" predata sredstva koristi da namiri halapljive politièare.

Firma "Alp Inženjering" ni u kom sluèaju nije jedino preduzeæe preko koga je "Inter Most" na èelu sa Radišom Reneom Miloševiæem prao pare koje je trebalo da se sliju u privatne džepove. "Eurogardi Grupa" iz Budimpešte 10. novembra 2007. dostavlja raèun na iznos od 165.000 evra za konsultantske usluge za vreme izrade studije reènog fundiranja za mostove Sremska Raèa i Plandište. U raèunu koji je potpisao predsednik kompanije Zoran Floriæ navedeno je da je plaæanje odobrio "Rene Milosevic, general menager" 'Inter Most a.d.'"

Navedena suma je isplaæena 4. decembra 2007. preko Meridijan i Sosijete ženeral banke, na raèun "Eurogardija" kod CIB Bank u Budimpešti. Naloge su potpisali Radiša Miloševiæ i Miroslav Dunjiæ. Investitor pomenutih radova je bila Republika Srbija i iz njenog budžeta su sredstva nadoknaðena "Inter Mostu".

U razgovoru sa Dragomirom Lukiæem, direktorom Sektora za projektovanje, tehnologiju i razvoj, devizni inspektor Vladeta Perišiæ je saznao da je fundiranje kompletno "Inter Most" uradio sam i da ne postoji nijedan dokaz da je "Eurogardi" bilo šta radio na tom projektu.

Ista firma iz Budimpešte 10. januara 2007. je "Inter Mostu" ispostavila raèun na iznos od 130.000 evra za "konsultantske usluge za vreme izrade studije reènog fundiranja za most Ada", gde je investitor bio "grad Ada, a plaæanje je vršeno iz budžeta AP Vojvodine", kako u svom izveštaju navodi devizni inspektor.

Pomenuta suma je, takoðe po odobrenju Miloševiæa i Dunjiæa, plaæena sa raèuna u Sosijete ženeral banci i MEBA CA grupi. Na usmeni zahtev inspektora da mu se dostavi dokumentacija o izvršenju plaæenih usluga, odgovorni radnik u "Inter Mostu" je naveo da osim raèuna i plaæanja, preduzeæe ne poseduje nikakvu dalju dokumentaciju. Oèigledno se i ovde radilo o fiktivnim potraživanjima kako bi se namirili politièki zaštitnici Miloševiæa i njegove klike.

 

Plaèi mala, plaèi, pare su na Raèi!

 

Identièno se poslovalo i sa "Rotacor Trading LTD", firmom sa sedištem u Limasolu na Kipru. Ovo preduzeæe je u više raèuna od "Inter Mosta" potraživalo ukupno 44.050 evra za "istraživanje tržišta po raèunu 28/06 za period januar-jun 2006. godine" i za "istraživanja tržišta za period jul-novembra 2006. godine po raèunu 1735/06".

"Rotacoru" je "Inter Most" na raèun kod Inter Europa Bank RT - Sazadabsag ter 15 u Budimpešti ukupno platio 37.025 evra, iako je odgovorni radnik deviznom inspektoru tokom njegove kasnije kontrole potvrdio da ne postoji dokaz da je "Rotacor" bilo šta uradio za "Inter Most".

Preduzeæe "Alexander Hughes' iz Bugarske ispostavilo je 20. februara 2006. fakturu na iznos od 3.300 evra sa navodom da je to "prva rata za DAF".

"Inter Most" je 24. marta 2006. izmirio ovaj raèun. Isto preduzeæe "Inter Mostu" 13. i 16 aprila 2007. ispostavlja raèune na po 326.978 i 330.600,60 dinara navodeæi da se fakturišu "druga i treæa rata za proviziju DAF". Oba raèuna je "Inter Most" platio 24. aprila 2007. godine.

Na zahtev deviznog inspektora tokom njegove kontrole 2009. godine da mu se dostavi ugovor kako bi se utvrdilo koje su usluge ili roba plaæeni, kao i dokaz da je to što je plaæeno zaista isporuèeno, odnosno izvršeno, stigao je odgovor nadležnog saradnika "Inter Mosta" da se "ne zna na šta se odnose plaæene fakture i da ugovor ne postoji". Tako je do danas ostala nepoznanica šta znaèi skraæenica DAF.

Zavièajna veza direktora Miloševiæa sa firmama iz rodnog kraja sigurno je imala uticaja i u poslovanju "Inter Mosta" sa "D-Strujom" iz Bijeljine. Ova dva preduzeæa su 15. maja 2008. potpisala ugovor o "podizvoðenju elektro-radova na izradi putnog i dekorativnog osvetljenja mosta i prilaznih puteva" na drumsko-železnièkom mostu Sremska Raèa, koji se tako ispostavlja kao najvažnija perionica para koje je trebalo pokrasti. Pomenutim ugovorom "Inter Most" se obavezao da "D-Struji" celokupnu ugovorenu vrednost radova plati avansno.  Istog dana kada je potpisan ugovor, direktor "D-Struje" Drago Simiæ "Inter Mostu" dostavlja raèun u visini od 106.284 evra uz navod da je to avans po ugovoru. Veæ 16. maja 2008. Miloševiæ odobrava isplatu, a "D-Struja" po pomenutom ugovoru nikada nije ništa uradila.

Isto preduzeæe "D-Struja" 6. maja 2008. godine "Inter Mostu" dostavlja avansni raèun na 110.000 evra, navodeæi kako je avans po ugovoru. Istog dana kada je stigao raèun, Miloševiæ i Dunjiæ potpisuju nalog za isplatu iako se u "Inter Mostu" ne zna na osnovu kog ugovora se vrši plaæanje niti je "D-Struja" ikada izvršila plaæene radove.

Isto preduzeæe iz Bijeljine se pojavljuje i kao podizvoðaè radova na obilaznici kod Novog Sada, gde se kao investitor navode JP "Putevi Srbije". Prema èlanu 3 ugovora od 14. oktobra 2008. godine "D-Struja" je na sebe preuzela radove ukupne vrednosti 528.201 evro.

Na zahtev inspektora da mu se dostave dokazi da je "D-Struja" izvršila ugovorene radove, dobijen je odgovor "kako ova firma nije izvodila radove po ovom ugovoru, veæ je samo isporuèila materijal u vrednosti 105.191 evro".

Most Sremska Raèa, kao najveæa kapija kroz koju su isisavana sredstva iz budžeta, pojavljuje se i kao predmet ugovora od 5. decembra 2007. izmeðu "Inter Mosta" i preduzeæa "Zidar Živanoviæ" iz Donje Trnove, Republika Srpska. Vrednost ugovora je bila 34.000 evra. Kasnijim aneksom ugovora vrednost radova poveæana je na 85.300 evra, ali aneks nije zaveden u poslovnim knjigama "Inter Mosta". Preko èetiri raèuna ispostavljena u 2007. i poèetkom 2008. "Zidar Živanoviæ" je od "Inter Mosta" potraživao i naplatio ukupno 99.464,71 evro. Kako je nastala pomenuta razlika, nikome nije jasno.

Još manje je poznato zašto je "Inter Most" uopšte vršio plaæanja prema "Zidaru Živanoviæu". U svom zapisniku od 23. septembra 2009. devizni inspektor navodi: "Nijedan raèun nije overen od strane preduzeæa 'Inter Most' ili nadzornog organa, nisu date kolièine i vrednost izvršenih radova. Na usmeni zahtev inspektora da mu se dostavi na uvid dokaz o izvršenim radovima, dato je usmeno objašnjenje od strane odgovornih radnika da ovih radova nema u graðevinskoj knjizi. Iz svega se može zakljuèiti da plaæene radove firma 'Zidar Živanoviæ' nije izvršila."

Redakciji Tabloida je osim pomenutih sluèajeva skrenuta pažnja i na most u Merošini, koji nije bio obuhvaæen istragom deviznog inspektora. Investitori izgradnje ovog mosta bili su Nacionalni investicioni program i opština. Izvoðaè radova je bio "Inter Most", koji je pobio šipove u reku, proglasio završetak radova, od NIP-a uzeo 20 miliona dinara, a i opština je dala svoj deo, tako da Merošinci danas imaju nevidljivi most u STELT tehnologiji.

U meðuvremenu su vlastodršci našli naslednika "Inter Mosta", èiji sluèaj zaslužuje pažnju da bi se videlo kako vlast uništava i one preko kojih krade pare od naroda. Steèajni upravnik "Inter Mosta" Ivan Stankoviæ pozvan je jednog dana u kabinet ministra Mrkonjiæa, gde mu je objašnjeno da radovi koje je zapoèeo "Inter Most" mogu da budu završeni i plaæeni samo ako je nastavljaè radova "Inter Koop" iz Šapca.

Ovom preduzeæu je "Inter Most" u meðuvremenu predao i sopstvenu mehanizaciju na besplatno korišæenje, ali izvedeni radovi nisu plaæeni. Ispostavilo se da je novac namenjen "Inter Koopu" od strane javnih preduzeæa direktno preusmeren za potrebe stranaka na vlasti. Do prosjaèkog štapa dovedenom vlasniku "Inter Koopa", Radetu Bosancu èak je iz kabineta Dragana Ðilasa sugerisano da se odrekne potraživanja od desetak miliona dinara na ime donacije Demokratskoj stranci, koja æe to "umeti da ceni".

Iz svega se vidi da je "Inter Most" od vladajuæih struktura ove zemlje godinama korišæen samo kao skretnica preko koje su se pare iz državnog budžeta odlivale u privatne džepove silnika na vlasti. Kada su francuski vlasnici ovog preduzeæa shvatili o èemu se radi i podneli zahtev za pokretanje steèajnog postupka, za novu 'mašinu za pranje para' je odreðeno drugo preduzeæe. Meðutim, svesni da su im dani na vlasti odbrojani, vlastodršci u panici više ne koriste komplikovan i spor sistem kraðe koji je razradio Radiša Rene Miloševiæ, veæ se upuštaju u otvorenu otimaèinu, ostavljajuæi ostale aktere da sami vide odakle æe da se naplate.

 

 

 

Ej, mostovi na Moraèi...

 

"Inter Most" je 2. jula 2008. godine zakljuèio ugovor sa "Gradnja-Promet d.o.o." iz Crne Gore o izvoðenju radova na montaži èeliène konstrukcije pešaèkog mosta na reci Moraèi u Podgorici. U èlanu 2. pomenutog ugovora navedeno je da je vrednost radova 559.760 evra, a ta svota je prijavljena i evidentirana kod Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Uprkos tome "Gradnja-Promet" fakturiše i naplaæuje radove "Inter Mostu" u ukupnoj vrednosti od 636.170,16 evra, a da bi se izbegla zakonska ogranièenja u deviznom poslovanju deo od 67.702,04 evra knjiži se kao kompenzaciono plaæanje.

 

 

  

 

Svako svoje knjige ima

 

Veèita inspiracija za neobuzdano potkradanje republièkih para, most kod Sremske Raèe, bio je predmet ugovora izmeðu "Inter Mosta" i "Fakom-Inženjering DOOEL" iz Skoplja od 11. aprila 2007. godine. Po tom ugovoru "Fakom" se obavezao da nabavi osnovni spoljni materijal potrebnog za proizvodnju (osim koruba). Vrednost ugovora je bila 2.571.069,60 evra.

Izraðene èeliène konstrukcije uvezene su u vrednosti 2.723.694,39 evra, a plaæene su 2.870.308,43 evra. Po kontrolniku broj 12/2007 više je plaæeno 146.614,04 evra.

Po ugovoru sa "Fakomom" od 24. septembra 2007. "Inter Most" je izvršio plaæanje 498.561,51 evra iako je skopska firma fakturisala potraživanje od 558.161,95 evra.

Ukupna vrednost saradnje izmeðu "Inter Mosta" i "Fakoma" iznosila je 3.384.446,44 evra, a po evidenciji je plaæeno 3.368.869,94 evra.

Koliko se kralo na radovima na mostu kod Sremske Raèa da se potpuno veæ izgubila evidencija ko kome koliko duguje, pokazuju kontrolnici "Inter Mosta" koje je otkrio i uporedio devizni inspektor Vladeta Perišiæ. Po kontrolniku broj 12/07 evidentirana je pretplata "Inter Mosta", dok kontrolnik 16/07 navodi potražnju stranog dobavljaèa. Koji od ova dva kontrolnika je u pravu, teško da æe ikada biti otkriveno.

 

 

 

Odbor ovlašæenih kriminalaca u stalnom zasedanju

 

Saga o "Inter Mostu "se nastavlja, jer bi njegova likvidacija do kraja otkrila koliko je taèno miliona evra pokradeno od stranih kredita i donacija za srpsku putnu mrežu. Meðutim, pored domaæih firmi, za ishod steèajnog i kriviènih postupaka zainteresovana su i francuska preduzeæa "Sogea Satom", "Fressine" i "Terre Armea", koja oèekuju da im se vrate njihova sredstva i da im se priznaju potraživanja. U praæenje steèajnog postupka "Inter Mosta" ukljuèio se i francuski privredni ataše u Beogradu.

Zahtev advokata francuskih poverilaca da se zapoène sa prodajom imovine "Inter Mosta" odbija Odbor poverilaca, a razlog je to što je dobar deo imovine èlanovima odbora protivpravno dat na korišæenje i dosta toga je uništeno.

Odbor poverilaca je odbio i predlog steèajnog upravnika da se tuže JP "Putevi Srbije" zato što su sredstva za izvršene radove namenjena "Inter Mostu" protivpravno prebaèena "Safir Gradnji" i Rajfajzen banci za preduzeæe "Jezero".

Poverilac "Una Foreign Trade" u vlasništvu Vase Ðuriæa iz Subotice obraæa se: Skupštini poverilaca, steèajnom sudiji, Privrednom apelacionom sudu, Agenciji za borbu protiv korupcije, Ministarstvu pravde... Svi æute i niko ne želi da sasluša vlasnika ovog preduzeæa koji poseduje mnogo dokumentacije o izvršenim kriviènim delima na štetu državnog budžeta. Æute verovatno zato što svi sve znaju.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane