https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Razaranje

Razaranje

Kome je i zbog èeka u interesu doživotno razvlaèenje i nesolidno izvoðenje radova zaštite kulturnih dobara

 

Štetoèine nemaju prijatelje - oni imaju svoje ljude

 

Ko su èlanovi republièke Velike štetoèinske lože za urnisanje spomenika kulture? Kako su se na realizaciji udruženog zloèinaèkog poduhvata udružile snage kumova, æerki, snaja, muževa, sinova, rotarijanaca, ocvalih baba, arhitekata, etnologa, arheologa, unuka, konceptualista i ostalih interesno povezanih štihova? Ko se sve prethumno bavi urnisanjem spomenièke baštine? Kako je prelaskom iz prethumnog u posthumno stanje u nekim sluèajevima spreèeno dalje urnisanje spomenika kulture? Kako se na primeru službe zaštite kulturnih dobara potvrðuje poslovica da riba smrdi od glave?

Stanislav Živkov

 

Kada se pogleda obim diletantizma, neprofesionalizma, nepotizma, stranaèkih kljuèeva i svega ostalog što praktièno svakodnevno izbija na površinu, postavlja se pitanje da li su u Srbiji ama baš svi po ponašanju najslièniji onoj trojici majmuna - od kojih jedan pokriva oèi, drugi uši, a treæi usta - praveæi se da ništa ne znaju. U svakom sluèaju, na najgori naèin potvrðuje se stara narodna poslovica koja kaže da riba smrdi od glave. To najasnije potvrðuje situacija u krovnim ustanovama zaštite kulturne baštine u kojima su na mestima direktorki Narodnog muzeja i Republièkog zavoda za urnisanje spomenika kulture dve najveæe direktorske-štetoèine u èitavoj istoriji zaštite kulturne baštine, odnosno kako se to sada èini, doživotna vršiteljka ovih funkcija dr Tatjana Cvjetièanin i Vera Pavloviæ-Lonèarski, koje æe po svemu sudeæi postati pravi pravcijati eksponati u ostacima ustanova koje su tako uspešno urnisale.

Rušilaèki klan

Ni u drugim ustanovama ovog znaèaja nije mnogo bolje. Sistematsko urnisanje ustanova kulture sistematski je sprovoðeno i u Novom Sadu, gde sadašnja direktorka Tijana Palkovljeviæ sada naveliko kopira sve štetoèinstvo koje je napravila prethodna direktorka Branka Kuliæ, koja je pak protežirala svog muža Ratomira i sina Luku, zaposlenog u Muzeju savremene likovne umetnosti Vojvodine. Tu je tek zaposlen èitav niz drugih štetoèina: izvesna Svetlana Mladenov, koja je zajedno sa kæerkom Sanjom Kojiæ-Mladenov uspešno urnisala panèevaèki Centar za kulturu, a ako se zna da je tamo doskora direktor bio izvesni Živko Grozdaniæ Gera, koji se svojevremeno "proslavio" simulirajuæi kopulaciju sa Meštroviæevom statuom u Narodnom muzeju, to zaista sve govori i o Geri i o savremenoj umetnosti uopšte! Èitav novosadski tim ovog udruženog zloèinaèkog poduhvata ima i svoje zaštitnike i pokrovitelje.

Tu zasigurno spada siva eminencija srpske istorije umetnosti, izvesni prof. dr Miroslav Timotijeviæ, èija se uloga uglavnom svodi na to da lupa peèate saglasnosti na sve što zamisle Palkovljeviæka ili neko od klana Kuliæ. U istu tu štetoèinsku ekipu spada i izvesni Milorad Ðuriæ, pokrajinski sekretar za kulturu i panèevaèki zet, koji je veoma uspešno kreativno doprineo urušavanju kako stalne postavke Muzeja Vojvodine, tako i ugleda ove ustanove kojoj je oduzeto pola zgrade kako bi se smestio skaredni Muzej savremene likovne umetnosti, a sve ovo uz blagoslov veæ pomenute Branke Kuliæ, predsednice Upravnog odbora Muzeja Vojvodine. Ðuriæevo štetoèinstvo imalo je teške posledice i na obnovu tvrðave u njegovom rodnom Vršcu, za koju je nenamenski u više navrata delio pozamašna sredstva i to upravo Gradskom muzeju u Vršcu koji po zakonu uopšte nije nadležan za zaštitu nepokretnih spomenika kulture. U isto to vreme novac je dodeljen i za ureðenje nekakvog bizarnog Regionalnog centra za konzervaciju, a posebna je prièa o Ðuriæevim mahinacijama i nemanenskoj dodeli sredstava rodnom gradu njegove druge žene  Panèevu, gde je novac, umesto za arheološka istraživanja lokaliteta izuzetnog znaèaja kraj sela Starèevo, dodeljen izradi projektne dokumentacije za svojevrsni bambilend, a sve naravno po liniji Žutog preduzeæa!

U režiji iste firme uspešno je straæen novac i u Kikindi na bizaran projekat pod imenom "Mamut fest" gde je u režiji tamošnje direktorke Lidije Milašinoviæ straæeno najmanje 250.000 evra ninašta, osim na kojekakve radionice i sliène budalaštine, dok su muzejski eksponati bacani na deponiju! U Beogradu pak  neometano deluje èitav niz drugih štetoèina. Tako je i dalje vrlo prisutan bivši pomoænik bivšeg ministra kulture Miladin Lukiæ koji se na poslu bavi projektovanjem nakaznih konaka i postmodernih klozeta, dok u isto to vreme kao tezgu naokolo gradi i nakazne crkvetine po narudžbini Crkve.

Naravno, tu je i kumovski par dr Marko Popoviæ, poznatiji kao Marko Pacov, koji sada odlazak u penziju i manje prihode uveliko nadoknaðuje predsedavanjem svim moguæim i nemoguæim komisijama pri Ministarstvu kulture, i Gordana Simiæ, takoðe èlan  komisija, inaèe njegova venèana kuma i doživotni struènjak za razvaèenje konzervacije utvrðenja i gradova. Naravno, tu su i raznorazne prethumne penzionerske štetoèine, olièene u likovima i nedelima arhitektica Olivere Markoviæ-Kandiæ i Milke Èanak-Mediæ, koje su - osim nenadoknadive štete koju su poèinile tokom radnog veka! - sada kao penzionerke prethumno zapele da spreèavaju popravku iste te štete, a Èanak-Mediæ je još za sve to nagraðena i nacionalnom penzijom! U tu gerijatrijsku prethumnu ekipu "struènjaka" spada i izvesni Mirko Kovaèeviæ, zahvaljujuæi èijem štetoèinstvu je izgorelo pola Hilandara, koji je za to nagraðen mestom rukovodioca obnove istog tog manastira, a sve to uz svesrdni blagoslov Ministarstva kulture Srbije koje je formiralo sve moguæe i nemoguæe komisije kako bi se ono malo raspoloživog novca dodelilo bivšim i sadašnjim eminencijama urnisanja spomenika kulture!

Zahvaljujuæi svemu ovome, doslovce se raspadaju zidovi i freske u Mileševi, Sopoæanima, Gradcu, gde se iz neomalterisanih zidova crkava voda cedi kao iz sunðera i na kojima ne treba ništa raditi jer su se freske prekrivene naslagama izluèenih soli navikle na vlagu, baš isto kao i arheološka nalazišta poput Gamzigrada, Medijane, Pontesa. Ali je zato štetoèinama predvoðenim veæ spominjanim Miladinom Lukiæem i Markom Popoviæem mnogo zasmetalo što se neko drznuo i za kratko vreme kvalitetno obnovio crkve u Peækoj patrijaršiji i kompleks Lepenskog vira koji su do obnove bili idealni primeri doživotnog razvlaèenja radova i štetoèinstva, što je izgleda nešto najnormalnije, jer kako to gordo zvuèi biti doživotni "konzervator" ili "rukovodilac" nekog nauènoistraživaèkog projekta! Ipak, našao se neko da jednom takvom doživotnom rukovodiocu, u ovom sluèaju dr Marku Popoviæu, stane na put jer je on za 40 godina uspeo da èeprkajuæi istraži svega 12 odsto površine Beogradske tvrðave, pa je stoga na zahtev gradonaèelnika Beograda Dragana Ðilasa pothitno oteran u penziju kako bi radove preuzeo neko mlaði, agilniji i struèniji!

Velika muzejska loža

Meðu arhitektama se po svom štetoèinstvu istièe i najidealniji primerak nepotizma, izvesni Slobodan Barišiæ, koji veæ više od 20 godina uništava manastir Studenica, usput letujuæi sa èitavom porodicom o trošku Zavoda u samom manastiru, pa je ostalo zapamæeno da mu je prvih godina boravka daleko važnije bilo da vodi raèuna da mu tada mali sinèiæ ne upadne u kreèanu, nego da vodi raèuna o tome šta se i kako radi na spomenicima. U meðuvremenu se stanje utoliko promenilo što je sinèiæ odrastao i sada kao saradnik uèestvuje u doživotnim radovima svog oca! Još jedna štetoèina doskora je bila vrlo aktivna u sistematskoj devastaciji spomenika, ali je njegovom smræu urnisanje makar nakratko umanjeno! Reè je o izvesnom Ljubinku Dragièeviæu iz Instituta za ispitivanje materijala, koji se "proslavio" eksperimentima po tajnim recepturama za maltere sa raznim polivinilskim vezivima, kojima je malterisao mermerne i kamene fasade na brojnim spomenicima.

Još jedna doživotna štetoèina relativno nedavno je otišla na onaj svet. Reè je o izvesnom Vojislavu Koraæu, koji je kao predsednik Upravnog odbora i raznoraznih komisija pri Republièkom zavodu vrlo uspešno zaustavljao kvalitetne radove kako bi omoguæio neometano štetoèinstvo svojih studenata-postdiplomaca Milke Èanak i Olivere Kandiæ. Verovatno potresena Koraæevom smræu, u penziju je naprasno otišla i njegova najintimnija saradnica dr Marica Šuput, koja je dugo godina kao predsednik Upravnog odbora aminovala sve nebuloze direktorke Muzeja Tatjane-Cvjetièanin i njenog dvorskog arhitekte Milana Rakoèeviæa, koji je "uspešno isprojektovao" novi muzej sa èetiri kafane i staklenom kupolom odozgo! Ipak,  zahvaljujuæi neèijoj zdravoj pameti, èitav komplet je razotrkiven, ali do sada niko nije odgovarao za nameštanje "posliæa" sa zakupom magacina kumu direktorkinog muža!

Inaèe, i dalje je vrlo aktivna tzv. velika muzejska loža sa isturenim sedištem u restoranu Little Bay u Dositejevoj ulici, a direktorka Tatjana Cvjetièanin svoje poslušnike nagraðuje plaæanjem raznoraznih opskurnih doktorata muzejskim sredstvima i tolerisanjem nerada i sukoba interesa, o èemu najbolje svedoèi primer operativne direktorke Bibike Ðorðeviæ, koja umesto da se bavi operativnim direktorovanjem, rukovodi pomodnim projektom prouèavanja etno-keramike u Zlakusama, što se svodi na prodaju crepulja i saèeva. Ako je Muzej zaista u tako lošem stanju i ako je potrebna rekonstrukcija i obnova, nikome nije odgovaralo da se to uradi na najracionalniji naèin, nego su umesto toga pravljene direktne višemilionske nagodbe po sistemu "ja tebi grofe - ti meni vojvodo".

Sa dvorskim arhitektama, kuænim prijateljima i kumovima namerno su birana najskuplja i najneracionalnija rešenja koja bi omoguæila višedecenijsko izvlaèenje novca poreskih obveznika, jer su besposlenu operativu i biroe po potkrovljima mnogo više zanimali kolaè od 50 miliona evra i razvlaèenje radova, nego kvalitetno rešavanje postavljenih zadataka. Naravno, tu je i bulumenta predvoðena Tatjanom Cvjetièanin, koja je htela da se smesti po novim kancelarijama u sobi sa pogledom, a tu je i prièa o bezbednosti za zamazivanje oèiju: da bezbednost daje kum Tanjinog muža, i to za 40.000 evra meseèno, a koga briga za posetioce kojima su slike namenjene!

Kako bi se obezbedilo "nauèno pokriæe" za sve ovo štetoèinstvo, po rotarijanskoj liniji osnovan je opskurni Centralni institut za konzervaciju, tj. privatna præija izvesne Mile Popoviæ-Živanèeviæ.Njen muž, inaèe èlan istog Rotari kluba, sa akademikom Nikolom Tasiæem, èiji je sin Nenad, inaèe doživotni rukovodilac èeprkanja na lokalitetu Vinèa kao mentor, zajedno sa Tatjanom Cvjetièanin i Milenom Dragièeviæ-Šešiæ, uspeo da omoguæi Mili Popoviæ-Živanèeviæ da i pored poodmaklih godina, za samo godinu i po dana doktorira na bizarnim temama! U istu ovu štetoèinsku kategoriju spadaju i arheolog Miloje Vasiæ, doskorašnji višedecenijski direktor Arheološkog instituta, u struènoj javnosti daleko poznatiji kao unuk i imenjak svog dede, najveæeg srpskog arheologa dr Miloja Vasiæa, nego po svom arheološkom radu, koji je za Institut uzurpirao više arheoloških nalazišta, a totalno je nekompetentan za poslove restauracije i sanacije arhitektonskih spomenika; prof. dr Naða Kurtoviæ-Foliæ, poznatija kao æerka proslavljenog arhitekte Ive Kurtoviæa i snaha eksdirektora prištinskog Zavoda nego po svom projektantskom radu, te istorièarka-profesorka Smilja Marjanoviæ-Dušaniæ, snaha eksprofesora istorije na Filozofskom fakultetu Slobodana Dušaniæa, koje nemaju blage veze sa aktivnom zaštitom spomenika kulture i graditeljskog nasleða. Tamo je èlan bio i akademik Gojko Subotiæ, bivši nastavnik Filozofskog fakulteta, inaèe muž sive eminencije srpske muzeologije Irine Subotiæ, koji nije ni išao na lokalitete, ali je zato po direktivi uredno potpisivao izveštaje o onome što nije ni video. Svojim štetoèinstvom u proteklom periodu istakli su se i Estela Radonjiæ-Živkov, etnolog Republièkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd, te Radiša Žikiæ Trša, slikar konzervator u istom preduzeæu, inaèe najodaniji saradnik Milke Èanak-Mediæ, koji je u najlon kese skupljao komade fresaka u crkvi Svetog spasa u Žièi, otpale sa zidova nakon radova pod njenim rukovodstvom, i tako redom - bez odgovornosti za nerad i javašluk. Svoj kreativni doprinos udruženom zloèinaèkom poduhvatu uspešno je pružio i politièar, izvesni ortoped Oliver Duliæ, ali u svojstvu ministra zaštite životne sredine, koji se, iako nema nikakve veze sa zaštitom spomenika, "proslavio" svojom izjavom kako æe "Ako bude potrebno, pomoæi da se zgrade Generalštaba prodaju. Kao neko ko živi u Beogradu, smatram da su ti objekti ruglo glavnog grada, da ih što pre treba prodati, a novac upotrebiti za izgradnju novih objekata".

I crkva u kolu

U skladu sa opštim štetoèinskim tendencijama u udruženi zloèinaèki poduhvat ukljuèila se i Crkva, te je u proleæe 2007. godine Predrag Subotièki, odnosno eparhijska radionica Rade Neimar pod blagoslovom Simeona Vilovskog, buldožerima srušio ogradni zid Manastira Banjska iz turskog perioda, koji je bio predviðen za pažljivu demontažu kako bi se iz njega izvukli svi ugraðeni fragmenti crkve, a osim turskog zida srušeni su i delovi originalnog srednjovekovnog zida iz doba kralja Milutina. Najveæi deo materijala od zida odvožen je i iskipovan po jarugama i potocima u okolini Banjske, tokom kipovanja i prenosa brojni arhitektonski delovi crkve kotrljali su se niz padinu, a obraðeni komadi koji potièu sa crkve ispadali su sa kamiona i ostavljani da leže pored puta.

Naravno, do sada za ovo niko nije odgovarao, ali se zato i dalje neometano grade konaci od 12.000 kvadrata za 30 monahinja u Žièi, te prodavnica od 1.000 kvadrata, a kako sada stvari stoje uskoro æe biti potrebno da se izgradi i ginekološka ambulanta sa abortirnicom, jer je javna tajna da je èesti posetilac monahinja izvesni mladi šumar!

Znaèajan udeo u udruženom zloèinaèkom poduhvatu neometano veæ godinama realizuje i izvesna Marina Neškoviæ, koja je inaèe godinama radila u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, a zatim u paketu sa Verom Pavloviæ-Lonèarski stigla u Republièki zavod za urnisanje spomenika kulture gde se sada bavi proizvoljnom-dogradnjom Ðurðevih stupova. Kako bi joj to bilo lakše, a i da bi spreèila struènije konzervatore da rade na spomeniku, Neškoviæka je samu sebe sudski proglasila za naslednika autorskih prava na pravo na rekonstrukciju manastira!

Do pre nekoliko godina Panèevo je bilo ozloglašeno po štetoèinstvu tadašnjeg direktora Zavoda za urnisanje spomenika kulture Nikole Vlajiæa, koji se proslavio praksom da funkcija èuva baštinu, ali sve je  oèitije da se ova praksa sada i izvozi u druge gradove èemu je kreativni doprinos dao izvesni Ljubiša Šulaja, direktor Mitrovaèkog zavoda, nekadašnji kadar Jula a danas DSS-a, a da je to i zvanièni stav Zavoda najbolje govori èinjenica da su Mitrovèani svojevremeno imali jedinstvenu priliku da vide slike sa Fejsbuka na kojima opštinski èelnici u društvu Ljubiše Šulaje, direktora Zavoda za urnisanje spomenika kulture,  proslavljaju Novu godinu na terevenci u Carskoj palati.

Šulaja se èak pohvalio da je vlasnik kafiæa po ugovoru obavezan da za održavanje Palate plaæa više od 100.000 dinara meseèno. O tome da postoji èitav niz arhitekata koji su, iako van struke zaštite spomenika, svesrdno pomogli realizaciju udruženog zloèinaèkog poduhvata urnisanja spomenika kulture najbolje govori èinjenica da barem dvojica, osim diplomom, nemaju ni moralnog ni materijalnog prava da se bave arhitekturom, jer, na primer, Dragoljub Acoviæ ima briljantnu salonsku karijeru u salonu graðanina Aleksandra Karaðorðeviæa, a izvesni Ðorðe Bobiæ ima dovoljno putera na glavi, koji je zaradio kao glavni arhitekta grada Beograda, jer su posledice njegovog rada samo za njega korisne, a Beograd još uvek rešava probleme koje mu je napravio svojim štetnim delovanjem.

Dnevnice i æevapi

Na polju savremene umetnosti treba istaæi još neke bizarne likove koji su takoðe eminentni èlanovi udruženog zloèinaèkog poduhvata. Tako je recimo izvesna dr Simona Èupiæ, daleko poznatija kao æerka èuvene Cice Kneževiæ, inaèe bebisiterke porodice Marka Miloševiæa, svesrdno pomogla apelu za rehabilitaciju Milana Rakoèeviæa, inaèe eminentnog èlana Žutog preduzeæa, a u skladu sa tendencijama u društvu, u ovaj zloèinaèki poduhvat arèenja para svesrdno se ukljuèio i izvesni Miodrag Šuvakoviæ, u javnosti daleko poznatijeg pod nadimkom Miško (verovatno jer je i to vrlo in)! Elem, prema podacima sa Vikipedije, reèeni Miško je ex-konceptualni umetnik, a za sve drugo trebalo bi angažovati prevodioce da pojasne šta na primer uopšte znaèi opis Šuvakoviæevog delovanja, koji se, iako sa strukom istorije umetnosti nema ama baš nikakve veze, stalno uvaljuje u raznorazne savete galerija, likovnih kolonija, a još se uz to bavi skribomanijom pišuæi dibidus neèitke knjižurine!

Po svemu sudeæi tokom poslednjih nekoliko godina naveliko je trajao udruženi zloèinaèki poduhvat ovog šarolikog udruženja skalupljenog pod visokom zaštitom Ministarstva kulture, kada su svi napori ministra Bradiæa bili minirani štetoèinstvom njegovih saradnika, meðu kojima treba istaæi doživotnu struènjakinju za pletene èarape, izvesnu Dušicu Živkoviæ, inaèe blisku roðaku haškog osuðenika Nikole Šajnoviæa, koja je najpre iz Muzeja u Knjaževcu prešla u Etnografski muzej, da bi nakon svega tri meseca uhlebljenje našla na mestu pomoænice ministra kulture kome je doslovce minirala sve dobre projekte!

Iz svega ovoga je veoma vidljivo da i dalje, kao i pod svim ranijim režimima, deluje svojevrsna Velika loža, sa nižestepenim muzejskim i zavodskim ložicama, kako bi se udruženi zloèinaèki poduhvat neometano realizovao. O tome da pripadnici svih ovih loža i ložica i te kako imaju putera na glavi najbolje svedoèi èinjenica da im je veoma zasmetalo to što je neko uopšte pisao o svim njihovim nepoèinstvima, te su svojedobno "nedostojnim šegaèenjima u žutoj štampi" proglašeni argumentovani tekstovi objavljivani u više novina, kao i prilozi na RTS-u.

Prema tome, ako su za èlanove Velike lože nezavisni mediji - žuti, onda je oèigledno da su sami èlanovi Velike lože pobornici još žuæe službe urnisanja kulturnih dobara! Sasvim je i jasno zašto pripadnicima ovog udruženog zloèinaèkog poduhvata smeta efikasno i kvalitetno izvoðenje radova zaštite. Naime, u bilo kojoj normalnoj državi, a ova je dokazano nenormalna, postoji i primenjuje se zakonsko sankcionisanje, odnosno krivièna i materijalna odgovornost za diletantizam, urnisanje spomenika i muzejskih zbirki i doživotno razvlaèenje radova koje je kod nas sasvim poželjno, jer formiranje svakog novog tima i komisije za praæenje radova kao posledicu podrazumeva sastanèenje, izlazak na teren, putne troškove, odnosno dnevnice, pivo, æevape, pljeskavice, vešalice, analizu stanja, kisele krastavce, lozu, projekte, baklave... I to pothitno i doživotno!

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane