Nismo mi od juče

Prilozi za srpski nacionalni program

Zoran Milojević

09.mart 1991.g. 19:00

Prethodna dva sata proveo sam u roditeljskom stanu, obilazeći toalet svakih deset minuta. Evo, već pola sata sedim u fotelji iscrpljen i bled Kao da mi se malo vratila snaga, pa izrekoh:

-Uh, bilo je ludo i nezaboravno!

Otac, koji je dotle ćutao i samo zabrinuto gledao u mene kad sam se vraćao iz kupatila, poče, kao i uvek, polako i smireno da govori:

-Tako to biva, sinko moj, kada deca, razočarana u ideale svojih očeva, objave rat tim idealima! Očevi i nisu bolje zaslužili, jer su i oni vodili rat i pucali u ideale svojih očeva! Ali, deca, ona nisu nizašta kriva, ali na glave nevinih uvek se pušta najbeskrupuloznija zemaljska pravda!

Nešto kasnije u stan je ušao i komšija, sudija okružnog suda . Otac i on se kucnuše i ispiše gutljaj rakije. Ja na to skočih i jedva stigoh na vreme u toalet.

Malo kasnije, ispijajući čaj koji mi je majka spremila, slušao sam komšiju:

-Vođe i jedne i druge strane su iz istog legla. Demokrate i njima slične su stvorile zapadnjačke nevladine organizacije koje su šarenom laži privukle raznorazne visokoškolce koji nisu umeli da razumeju svet oko sebe. Zelene i ostale građanske partije je stvorila vojska, a četnike, radikale i njima slične, službe bezbednosti!

Otac opet pita:

-Jeste li dizali tri prsta?

-Jesmo, - još sam zaražen - to su sveti Sava, Karađorđe i Njegoš!

-E, moj glupane,-uzdiše otac-šta tri prsta, u verziji onih za kojima idete. Znače tri srpske navike: svaki Srbin voli da se krsti, voli da laže i voli da se kurva!

Onda komšija nastavi:

-Niko od njih ne ume srpski da razmišlja! Svi se potpisuju latinicom, sve više engleskih tuđica koriste u govoru, a da nijedan ne zna „Oče naš", to i nije za priču. Da im daš kartu Srbije i makete Mileševe, Studenice i Gračanice, nijednu ne bi postavili na svoje mesto!

Komšija kašljucnu, pa nastavi:

-Oni koji vas vode tvrde da su ove i prethodne demonstracije intelektualni otpor Slobinoj vlasti. Ta priča je samo još jedan narkotik za Srbe!

-Šta je u toj priči slučaj, a šta sudbina?-upitah

-Slučaj nema smisla-odmahnu glavom komšija.-Sudbina ima! Sudba nam je namenila kaznu za naša prošla sagrešenja!

Otac je dovršio.

-Ovakvu Srbiju napravili su belosvetski lopovi koji su odgajili naslednike koji sve rešavaju lopovlukom, jer drugačije ne znaju! Uništili su intelektualce i danas u Srbiji, ne postoji intelektualni otpor lopovluku!

Intelektualni otpor! Intelektualni otpor! Ovih dana mi to odzvanja u glavi! Provincijalna samoživost srpskih vlasti i opozicije su najgore neravnine na srpskim putevima! A one nisu od juče!

J.B.Tito! Slobodan Milošević! Bolani Vučić! Tri epohe srpske nedođije! „Život u skladu sa politikom saveza komunista oličenoj u ličnosti druga Tita!" „Život u smernicama usaglašenim sa politikom mira Slobodana Miloševića!" „Život koji Srbiju vodi ka evropskoj uniji, koji projektuje Aleksandar Vučić uz punu podršku vlade i građana Srbije"!

J.B.Tito! Slobodan Milošević! Bolani Vučić! Tri kulta ličnosti, nepogrešivih, prepoštenih i samopregornih vladara, za čije vladavine Srbi oboljevaju od „bele kuge", odliva obrazovane mladosti, zaborava ćirilice...

Da zastanem: sva četiri romana ušla u konkurenciju za NIN-ov roman godine, štampana na latinici! Nagrađeni roman u naslovu NEMA srpsku reč!

Šta nam valja činiti? Hitno je potrebna LINGVISTIČKA POBUNA! Narode srpski, u srpski jezik nabacuju se kao malter hiljade stranih reči i izraza. Iz „turskog" vremena ostale su nam tuđice, ali srpska literatura se od toga odbranila i sačuvala izvorne srpske termine za te tuđice. Današnja srpska literatura je prepuna anglosaksonskih, anglofilskih i germanskih termina. Njihova upotreba tumači se kao „modernizacija" srpskog jezika!

Dokle nas to dovodi?

Prvo je stvaranje jezičkih nelogičnosti! „Užasno lep"! Tako izgleda samo Satana! Njegova užasna lepota uvodi nas u lepotu užasa! Zato danas, u epohi svakovrsne"prosvećenosti", ljudi se ubijaju najgrozomornije no ikad!

Drugo je stvaranje nerazjašnjenih i olako shvaćenih jezičkih konstrukcija. „Međunarodna zajednica"! Takva „tvorevina" je priznala nezavisnost šiptarskih ( ne menjaj u „albanski"!) Kosova i Metohije. Međunarodna? To tvrdi zapadni, rimokatolički svet! Međunarodna je i ona sastavljena i od dve države! Na ovo se ne obaziru na vlast, ni opozicija, ni nevladine organizacije, a bogami, ni običan svet

U toj „međunarodnoj zajednici" nema Rusije, Kine, Indije, Brazila, Indonezije, Meksika! Ako ovo ostavimo nerazjašnjenim. Generacije će imati tumačenje zapadnih okupatora Kosova i Metohije!

I tako bih mogao da nabrajam do besvesti. Ali, ne bih da budem dosadan. Srbija vapi za intelektualnom, lingvističkom pobunom!

U staroj Grčkoj ljudi koji se nisu bavili politikom zvani su IDIOTI. Oni su smatrani antipodima intelektualaca. Nas u budućnost vode deca koji nisu idioti, ali su antipodi intelektualaca!

Lingvistička pobuna! To je prvi korak za spas Srbije!