Sindikati
Elektrodistribucija
Beograd: borci za radnièka prava ne mogu radnike oèima da vide
Motke, butke i polutke
Da u javnim preduzeæima Srbije nema ko ne krade, pokazuje sluèaj Elektrodistribucije
Beograd, gde su se u lopovluk ukljuèili èak i sindikati. Samozvani radnièki zastupnici najradije se
bave èisto komercijalnim poslovima, od marketinga do voðenja splavova, a za zavijanje creva gladnih pregalaca nemaju ni sluha ni
vremena
Milan Malenoviæ
Elektrodistribucija Beograd ima 1.700 zaposlenih, èetiri
sindikata i milion problema. Skoro da je nemoguæe saznati ko je od
koga potekao, zašto se odvojio i koga više zastupa. Kao ni šta ko krade.
Prvo se od Nezavisnog sindikata odvojila grupa radnika i formirala GSHNER
Nezavisnost, a onda su se pojedini odvojili i vratili u stari sindikat. Osim
Nezavisnog i Nezavisnosti, danas u EDB-u imamo i Sindikat EDB-a i SRED
(Sindikat radnika elektrodistribucije) Beograd. A što više sindikata, to
radnici imaju manje prava.
Sindikati bi trebalo da se bore za radnièka prava i da radnike
zastupaju u pregovorima sa poslodavcima. Nekada smo bar tako uèili
u školama. Danas su se vremena promenila i sindikati se više bave trgovinom
nego klasnom borbom.
Trgovaèko
društvo
Na zvaniènom sajtu Sindikata EDB vidi se da oni svojim èlanovima,
a i šire, nude kupovinu suhomesnatih proizvoda iz preduzeæa Ekologik
Java, i to na tri meseène rate. Kome je to malo, može
da se upiše i na teèaj stranog jezika u školi Ðuro Salaj, uz porodièni
popust od 25 odsto.
Da ne zaostane za svojim kolegama, Nezavisni sindikat se
odmah odrekao štrajkova i svojim èlanovima zauzvrat ponudio obuku za vozaèa B kategorije po ceni od
25.000 do 30.000 dinara, u zavisnosti od vozila. Za one koji bi da smršaju
posle obilnih obroka suhomesnatih proizvoda, Nezavisni nudi i veliki
izbor sportske odeæe i obuæe na tri do èetiri meseène rate, koju mogu da kupe na platou ispred TC Piramida na Novom
Beogradu. Za kraj, tu je i stomatološka ordinacija dr Aleksandra Kostiæa, koju sindikat reklamira, istina, bez ikakvog popusta za
èlanove.
SRED Beograda je još neiskusan pa nudi samo novèanu
pomoæ svojim èlanovima u vezi sa troškovima leèenja, sahrane èlana
porodice i slièno. Usput radnike vodi i na letovanje u Grèku, razume se po
punoj ceni.
Majstor za zaradu mimo sindikalnih delatnosti je svakako sindikat Nezavisnost,
koji ima i sindikalni apartman, ali i sindikalni splav i sindikalnu firmu.
Splav je na Adi Ciganliji, a radio je privatno pružajuæi
usluge svakome ko je imao da plati. U Nezavisnosti su pojam "ravnopravnost" shvatili doslovno, pa nisu pravili nikakvu razliku izmeðu
gostiju. Tako su èlanice sindikata na Dan žena dovedene na ovaj splav, ali su kao i
svaki drugi gost morale uredno da plate ceh koje su napravile.
Nezavisnost je 19. aprila raspustila Odbor
poverenika sindikata Nezavisnost ED Beograd i za v.d. glavnog poverenika
postavila Miodraga Radivojeviæa.
Veæ 26. aprila novi rukovodioci sindikata podnose kriviène
prijave protiv Tomislava Nešovanoviæa, bivšeg glavnog poverenika, i protiv sekretara
sindikata, Biljane Kovaèeviæ, koja je bila i direktor NESS CO, sindikalne firme. Tada na
površinu isplivavaju mnoge nezakonitosti koje su se odvijale pod firmom
sindikalnog rada.
Prema pomenutoj prijavi, Biljana je bila i direktor preduzeæa
NESS CO, kao i poslovoða i direktor splava Pikaso. Novo rukovodstvo nije sa sigurnošæu
moglo da utvrdi da li je ona usmeravala sindikalne pare tamo gde je bila
direktor ili je to èinio Zoran Timotijeviæ, tadašnji zamenik glavnog
poverenika Tomislava, a koji je bio i predsednik Upravnog odbora istog preduzeæa i
splava. Timotijeviæ je danas predsednik Nezavisnog sindikata, s kojim je sindikalna
asocijacija Nezavisnost u veèitom ratu.
Koliko je u proteklom periodu potrošeno i za šta, to ni sami akteri nisu
umeli da kažu. Splav Pikaso je, inaèe, po dostupnim
informacijama, graðen parama EDB-a, a ne novcem sindikata.
Kada su ovako finansijski zbrinuti lideri Nezavisnosti najureni iz
svog matiènog sindikata, kao funkcioneri su vaskrsli u Nezavisnom. To je bio
razlog za uzajamno mazanje blatom ova dva sindikata, zbog èega
su radnièki interesi gurnuti u stranu.
Rat
za kasu
V.D. glavnog poverenika Nezavisnosti Radivojeviæ u
jednom svom javnom obraæanju èlanstvu pita se zašto bivše rukovodstvo nije predložilo planove za sredstva kojima je raspolagalo i
zašto nisu donete odluke kako æe i na šta da se troše
pare. Odmah zatim on konstatuje da je bivše rukovodstvo po
sopstvenom, slobodnom nahoðenju raspolagalo kasom, splavom,
apartmanom, službenim vozilima marke jugo žute i crvene boje koje su
vozikali i za privatne potrebe, da su bespotrebno plaæali
advokate iako sindikat raspolaže pravnom službom.
Za sindikalne aktivnosti smenjeni rukovodioci nisu imali para, tvrdi
Radivojeviæ.
Prešavši u Nezavisni sindikat, bivši iz Nezavisnosti su se
obrušili na svoj stari sindikat dokazujuæi da su sve radili po
zakonu i odlukama nadležnih organa, a da je njihova smena bila nelegitimna. Rat oko sindikalne kase
pune novca od èlanarina i prihoda ugostiteljskih objekata, nastavlja se i ovih dana.
Ni rukovodioci drugih sindikata nisu izdržali da ne ulete u
rat za radnièke duše. Sindikat EDB, koji glasi za reprezentativni, oglasio se jednom pomalo
zajedljivom informacijom: "Svi oni koji nisu èlanovi
Sindikata EPS, a gadljivi su na novac koji je sindikat ispregovarao, imaju moguænost
da isti ne prime". Inaèe, reè je o nekih 9.000 dinara, koliko po raèunici
voða Sindikata EDB pripada svakom radniku.
Tu slavljenièku raèunicu kvari èinjenica da je rukovodstvo EDB-a svojim radnicima prethodno smanjilo plate
za 10.000 dinara, u proseku, pa ova povišica ne predstavlja èak ni vraæanje na preðašnje stanje.
Plate su smanjene tako što su kolektivni ugovori predviðali
vrlo rastegljivu cenu radnog sata koja je varirala od 119 do 135 dinara.
Rukovodioci EDB-a su, onda, po sopstvenoj volji isplaæivali
neku satnicu koja je bila izmeðu ove dve svote i tako zakidali
radnicima na platama. Kada je situacija postala nepodnošljiva,
jednostavno su seli za pregovaraèki sto sa svojim sindikatom
i ispregovarali navodnu povišicu.
Sindikat Nezavisnost je osporio validnost takvih kolektivnih ugovora i sada
se èeka mišljenje Ministarstva rada i stav Meðunarodne organizacije rada.
Za to vreme,
radnici neka se snalaze i èekaju
neka bolja vremena.
Bilo
nekada
Nekada, dok je bilo
para, svi radnici su solidarno
ulagali u odmarališta po vasceloj
Srbiji. Danas u odmaralištima na Vlasini,
Kostocu, Rajcu, Peruæcu, Ðerdapu i Iriškom vencu odsedaju
skoro iskljuèivo rukovodioci EDB-a. Radnika tamo skoro da
nema, a troškove snosi preduzeæe.
Jedni te isti ljudi stalno
idu na "rehabilitaciju" (èitaj: banèenje i pijanèenje
za radnièke pare), a troškovi se prave
i plaæaju
iz firmine kase bez ikakve
kontrole.
Dok se rukovodioci tako provode, radnici nemaju šta da
rade i postaju
tehnološki višak koji se šalje
na ulicu. Hit je postalo angažovanje privatnih firmi koje su u sprezi
sa direktorima, i to za one poslove
za koje EDB ima sopstvene radnike.
Prihodi ostvareni preko naduvanih faktura zatim se dele sa rukovodiocima EDB-a o èemu svi radnici znaju,
ali strepe za svoj posao,
pa æute.
Ako radnici
ne mogu da rade i da primaju
platu, sindikalni funkcioneri su nezamenjivi. Za Dragana Kostiæa, profesionalnog borca za radnièka prava, njegove kolege tvrde da ni dana nije radio na poslu na koji je rasporeðen, ali
da je zato veæ 25 godina na radu u sindikatu. Više mu se isplati, to
je sigurno.
Jeftina slika u skupom ramu
Bez obzira
na to što stalno kuka
kako nema para zbog èega struja
mora da poskupi, rukovodstvo EPS-a nikako da zavede red u sopstvenoj
kuæi i
da za poèetak bar spreèi dalje odlivanje sredstava.
Na lokaciji
u beogradskoj Ustanièkoj ulici broj 246 stoji baraka na kojoj je nekada bila oznaka EDB-a. U vezu s njom upuæeni dovode Nebojšu Bankoviæa i Dragana
Mostiæa, nekadašnje saradnike muža Slavice
Ðukiæ-Dejanoviæ u èerupanju preduzeæa Zastava elektro.
Iz nekog
neobjašnjivog razloga,
sa pomenutog objekta je nestala tabla EDB-a, a kao vlasnik je uknjiženo privatno lice. Nijedan
od 50 dobro plaæenih i dokonih
pravnika ovog javnog preduzeæa nikada nije ni pokušao da doðe do podataka ko je, kada
i kako otuðio ovu imovinu.
Za sada
EDB i dalje uredno plaæa troškove za ovaj
objekat koji, oèigledno, koristi neko
drugi. Upuæeni su sigurni da æe èim naðu investitora
sadašnji vlasnici
otpoèeti sa gradnjom
na ovoj isplativoj beogradskoj adresi.
Radnici gladni,
graðanima struja
skupa, a direktori EDB-a arèe imovinu
preduzeæa plaæajuæi neke
svoje liène politièke interese. To je današnja slika cele
srpske elektroprivrede.