Drugi pišu

"Svedok", broj 1007. 17. novembar 2015

Batko, đenge nema više - dođeš mi!

Paraćin: Da je jedina srpska fabrika za proizvodnju stakla postala talac bugarskog tajkuna sa Interpolove poternice i zakulisnih igara ovdašnjih vlastodržaca (2)

Piše: Snežana Serafimović

Zaposleni u Srpskoj fabrici stakla u Paraćinu, ophrvani neizvesnošću opstanka ove firme, nerado o tome govore. Rade i ćute. Za sada. Istina, u kući obešenog se ne govori o konopcu. Kažu.

U prošlom broju „Svedok" je opisao višedecenijsko putešestvije jedine srpske fabrike stakla, ali i najnovije kvazidemokratsko posrtanje i Staklare i njenih 850 radnika, koliko ih je na poslu o(p)stalo i jezikom kriminalnog miljea-preteklo, posle privatizacije, kad je Srbijagas fabriku prodao bugarskoj kompaniji Glas Industri, u vlasništvu bugarskog tajkuna Cvetana Vasileva.

Sve do 23. oktobra ove godine novi vlasnik nije bio upisan u Agenciji za privredne registre kao stoprocentni vlasnik?!

Da li je neko igrao na kartu da je za bugarskim biznismenom raspisana poternica Interpola (u Bugarskoj ga sumnjiče da je odgovoran za proneveru tešku oko dve milijarde evra), ili se nešto za toga valjalo, teško je, zasad, razlučiti. I

stina je, međutim, da je gospodin Vasilev uložio u Fabriku stakla oko 118 miliona evra, da je pokrenuo proizvodnju, osavremenio nove proizvodne linije, ostavio na poslu 850 radnika, doveo nov menadžment koji se trudio da paraćinska fabrika postane najbolja u regionu.

Dakle, nije je kupio da bi je rasprodao. I zatvorio, kao što se događalo s mnogim firmama u ovoj našoj neveseloj burazerskoj privatizaciji!

Igra, nemar ili...Budući da nije bio upisan kao vlasnik kod APR-a, Vasilev i fabrika nisu mogli da uzimaju kredite (ili je to bio izgovor?!) i izmiruju obaveze prema Srbijagasu, EPS-u i drugim dobavljačima.

Banke nisu mogle, formalno-pravno da „neupisanom" odobravaju kredite, jer je fabrika bila „čardak ni na nebu, ni na zemlji", a usput tu je bila i poternica, onda često neprovereno pisanje...i „svojatanje bugarskog tajkuna" i neprovereno „pakovanje" nekim domaćim visokopozicioniranim funkcionerima, mahom zarad i u korist drugih...

Dug fabrike prešao je 35 miiiona evra. Osim 25 miliona evra duga Srbijagasu, za isporučeni gas, EPS-u četri miliona za struju, još 7 miliona evra duga treba namiriti i isplatiti.

Poveriocu su blokirali račun Staklare u visini od 520 miliona dinara.

Očigledno je da je i Cvetan Vasilev, kao begunac, doveden u nepriliku. Plus, morao je ,,da plaća za opstanak" u Srbiji.

O tome svedoče i „čudni putevi Gospodnji", kao i - da je Viši sud u Beogradu prvo dozvolio njegovu ekstradiciju Bugarima (!), ali i da je tu odluku, po žalbi, ukinuo Apelacioni sud u Beogradu?!Potom je Viši sud u Beogradu, čini se prestao, ili „zaboravio" da se „bavi Cvetanovim slučajem"! Namerno ili slučajno? Vrag će ga znati...

A to, sigurno, izaziva veliku i dodatnu dozu sumnje. Kao i ćutnja MUP-a Srbije po zahtevu gospodina Vasileva da mu se u Srbiji odobri azil?!

Nije, dakle, samo Staklara u neprilici, 850 njenih radnika, njihove porodice, grad Paraćin, pa i srpska privreda, već očito i njen vlasnik i gazda, Bugarin Vasilev. Pre tri meseca pokrenuta je akcija da se od Staklare prinudno naplati dugovanje.

Tajkun Vasilev nije imao te pare, ili nije hteo da plati?! Istina, nije da nije obećavao...Premijer Aleksandar Vučić pripretio je javno, ukoliko se dugovi ne plate - zatvaranjem Staklare!

Onda je i država pokazala da ima „dušu", pa se uzeo, praktično, finasijski tajm-aut.

I Bugarin Vasilev je pokazao da ima duha, ponudio da „pokloni" 55,9 odsto akcija, koje su bile predmet kupoprodajnog ugovora, ali je, po svemu sudeći, ta danajska ponuda odbijena?

Ipak, Cvetan nalazi novog „jakog igrača".

U igru uskače Milorad Mićo Pušica, bivši karatista i biznismen. On i Cvetan, pre mesec dana, odlaze na sastanak u velelepno zdanje na Studentskom trgu 13-15, gde je, slučajno ili namerno, sedište Socijalističke partije Srbije?! I, navodno, Cvetan dobija obećanje da neće biti izručen Bugarskoj! Da će se to srediti.

Pretpostavljamo da sastanak o Staklari i Vasilevu nije održan u Etnografskom muzeju?!

Ko je i šta kome obećao, ili obećavao ne zna se, čak to ne obelodanjuju ni ,,ekskluzivno preobavešteni" Informer, Kurir, pa ni Pink 1, 2, 3, 4... ali to, očito, znaju samo učesnici ovog sastanka.

Zasad!

Ono što se međutim zna je: odmah potom Nadzorni odbor Staklare, u petak, 17. oktobra, iznenada i bez bilo kakve najave smenio je Borislava Vukovića, dotadašnjeg generalnog direktora „Srpske fabrike stakla" iz Paraćina.

Tri člana Nadzornog odbora iz Bugarske izglasao je smenu generalnog direktora po kratkom postupku i verovatnog po direktnom nalogu Cvetana Vasileva (ili njegovih savetnika-nalogodavaca?), mada za to, čini se, nije bilo nikakvih smislenih razloga.

Osim, možda, što se Boriša Vuković u prethodnom periodu, zajedno sa svim zaposlenima, menadžmentom i sindikatima, bespoštedno borio za opstanak i budućnost Srpske fabrike stakla, što je on detaljno obrazložio na konferenciji za štampu održanoj 10. novembra ove godine. Za direktora Staklare postavljena je Verica Matković! Supruga nekadašnjeg visokog funkcionera Socijalističke partije Srbije Dušana Matkovića.

Milorad Mićo Pušica je imenovan za predsednika Nadzornog odbora Staklare, i praktično preuzima fabriku. Dobija fabrički "Audi" na raspolaganje, formira ekipu od 25 ljudi za „specijalne zadatke" da radnicima, ali i poslovnim partnerima, objasne pravo stanje stvari u, i oko, SFS!?

Istovremeno i Vasilev „pravi spisak" onih s kojima bi trebalo oštrije da se razgovara...Ali, i po Vasileva i zaposlene loše vesti sustižu jedna drugu. Ministarstvo privrede je 23. oktobra potvrdilo da je Cvetan Vasilev, odnosno njegova kompanija Glas Industri iz Bugarske stoprocentni vlasnik Stakalre.

I, sve obaveze su sada na njemu!? (Bratko, davaj denge!)

Već 27. oktobra Privrednom sudu u Kragujevcu beogradska kompanija Neo- plast industry podnosi zahtev za pokretanjem stečajnog postupka protiv Srpske fabrike stakla, sa ciljem da iz stečajne mase naplati 112 miliona dinara duga, koji nije naplatila i pored blokade računa koji traje više od 330 dana.

Predsednik suda Branislav Jovović, postupajući kao stečajni sudija, već 28. oktobra prihvata zahtev kao osnovan i zakazuje ročište na kojem će se doneti takva odluka,za 18. novembar. Račun fabrike je biokiran za iznos od 520 miliona dinara, od više poverilaca.

Direktor fabrike Verica Matković angažuje poznatog advokata Tomu Filu, bliskog SPS-u, koji se, inače, po sopstvenim rečima, ponovljenim nedavno i prilikom promocije njegove knjige „Toma Fila - završna reč" odavno ne pojavljuje u sudu i sudnicama!

Legendarni Fila je inače - krivičar, specijalista je za krivične postupke!

Dakle, on ili njegova kancelarija trebalo bi sad da, zastupaju Straklaru, i da pokušaju da odlože stečaj, što je, čini se, praktično, striktnim poštovanjem zakona, nemoguće...

Osim, ako Fila svojim advokatskim veštinama ne ubedi sud, ili neko od vodećih ljudi u Srbiji ne izvrši pritisak na sud - da se agonija SFS nastavi?! Saznajemo i da je predsednik suda Jovović bio hitno pozvan na sastanak oko Staklare - sa grupom iz Čačka u ponedeljak, 9. novembra.

Šta je tema tog neuobičajenog susreta, naravno nije obelodanjeno, ali...Evidentno je da se nebo nad Paraćinom smrklo, da se oblaci i problemi nad Staklarom gomilaju.

Naizgled, rešenja nema, ali...Sa nerešenim statusom, jednogodišnjom blokadom računa, Staklara, objektivno, više ne može da posluje. Dobavljači više ne žele da na lepu reč i „srpsku varijantu, očito i ne samo srpsku" „dođem ti" isporučuju sirovine...Strateški partneri ne žele da ulažu u nepoznato...Radnici Staklare za sada još ćute.Prestankom rada Staklare više od 3.500 hiljade Paraćinaca ostaje bez hleba.

Opština ostaje bez poreza, fondovi bez doprinosa. Ko se to poigrava sa ugledom ove jedine srpske fabrike stakla? I ljudima...

Zašto Srbijagas i EPS (još) ne traže naplatu potraživanja tešku 32 miliona evra, za isporučeni gas i struju? Zašto Srbijagas, kao prethoni vlasnik Staklare, od kupca Glas lndustry iz Bugarske nije naplatio još ugovorenih 9 miliona evra za prodaju staklare?

Ovo su samo neka od pitanja koja traže hitan odgovor.

Sad „Lalin" - ovlašćen

Javni beležnik iz Beograda Savo Mićković overio je 16. oktobra Ugovor o poslovnoj saradnji koji su zaključili CPR IMPEH doo iz Beograda, preko zamenika direktora Dragana Zarića, i Glas lndustry iz Sofije, koju je zastupao Nebojša Simeunović.

Po ovom ,'ugovoru" beogradsko preduzeće, sa osnivačkim kapitalom od 47.000 dinara, u vlasništvu trgovca oružjem Petra Crnogorca, obavezuje se da otplati dugove koje ima Glas industry u Staklari, i tako postane njen vlasnik, preuzimanjem akcija.

Ugovor je, čini se, pravno nevažeći, jer se akcije Staklare mogu kupiti na berzi, po uobičajenoj proceduri, uz plaćanje PDV-a i poreza na kapitalnu dobit. Potpisnik ovog ugovora Nebojša Simeunović nije ni ovlašćen da zastupa Glas industry, koja je u stečaju.

Jer, stečajni upravnici Korporativne trgovinske banke iz Sofije, koja je vlasnik Glas industry, izdali su 9. oktobra specijalno punomoćje Ortačkom društvu Lalin iz Novog Sada za zastupanje ove banke u stečaju u svim postupcima i pravim poslovima u Srbiji, čime se isključuje mogućnost da je neko ovlašćen izdao punomoćje za zastupanje gospodinu Simeunoviću.

Spas konvertovanje duga?!

U razgovorima sa stručnjacima i ekspertima za ovakve, naizgied, komplikovane i „nerešive slučajeve", kad se mahom ne zna ,,ni čija je livada, ali ni ko je kosi" jedina nada, da li i konačno rešenje, je - da država konvertuje 32 miliona evra duga Staklare javnim preduzećima u većinski paket akcija, i da na međunarodnim tenderu, po pozivu ili pozivom strateškom partneru koji je kredibilan.

Stečaj na stečaj!

Pored toga, situaciju dodatno komplikuje stečaj koji je 30. oktobra 2015. pred Trgovinskim odelenjem suda u Sofiji pokrenula Korporativna banka u stečaju Sofija nad Glas Industri.

To znači da Glas Industri nema pravo raspolaganja imovinom - pokretnom i nepokretnom - u Bugarskoj i inostranstvu - na primer u Republici Srbiji, i na primer u Paraćinu. To prevedeno bi trebalo da znači da svako lice - pojedinac koje pretenduje da ima pravo predstavljanja, zastupanja Glas Industri to pravo gubi i ono je preneto na imenovanu stečajnu upravnicu.

Stoga je svaka promena vlasnika akcija SFS AD Paraćin, koja bi se izvršila u registru Komisije za hartije od vrednosti, posle 30. 10. 2015. pravno pod velikim znakom pitanja i može, u krajnjoj instanci, da dovede do problema u bilateralnim odnosima Republike Bugarske i Republike Srbije.

A, sva je prilika i da hoće, jer je gospodin Vasilev „neprijatelj broj 1 sadašnje bugarske Vlade".

Cerar i Vučić

Slovenačka Steklarna Hrastnik je pismom obavestila Ministra privrede, energetike, i šefa kabineta premijera Srbije o zainteresovanosti za Staklaru iz Paraćina! O tome su razgovarali premijer Slovenije Miro Cerar i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić. Pokušavaju da se nađe dugoročno rešenje za opstanak i ozdravljenje ove fabrike.

Ko je Milorad Pušica?

Milorad Pušica je imenovan za predsednika Nadzornog odbora Staklare. Politika je 24. marta 2009. objavila da je Agencija za privatizaciju raskinula kupoprodajni ugovor od 2. novembra 2007. godine po kome je vlasnik subotičkog ,,buvljaka" Milorad Pušica jednu od najčuvenijih pijaca u Srbiji predao na upravljanje Akcijskom fondu. Ugovor između preduzeća ,,Tržnica" (koje upravlja kako sa nekoliko manjih pijaca, tako i ,,buvljakom") i Milorada Pušice bio je vredan 12 miliona evra, a raskinut je jer nesuđeni vlasnik nije uplatio dva miliona za drugu ratu.

,,Buvljak" izdržava nekoliko hiljada subotičkih porodica. Iste novine objaviie su 26. januara 2010. godine da je Miloradu Pušici, bivšem predsedniku Karate saveza Srbije, oduzeto i preduzeće „Radničko prihvatilište" iz Beograda, jer takođe nije platio drugu ratu od 500.367 EUR. Milorad Pušica je, prema izveštaju Uprave prihoda Srbije, u 2012. godini bio među 500 najvećih poreskih dužnika u Srbiji.

I Sofija tuži

Pored problema koje je na inicijativu bugarske strane otvorila Centrala Interpola, tražeći pomoć MUP Srbije u utvrđivanju finansijskih tokova iz Korporativne banke Sofija ka Glas Industri, i na kraju ka Srpskoj fabrici stakla, i u vezi sa ugovorom o Konzorcijumu koji figurira kao kupac Staklare, javio se još jedan „prekogranični" problem. Naime, pre nekoliko dana u paraćinsku Staklaru stigla je tužba Korporativne banke u stečaju protiv Srpske fabrike stakla AD.

I, po njoj, sad se potražuje 50,6 miliona evra, po navodno potpisanim ugovorima o kreditu između Banke i Glas Industri, jer je za svaki ugovor - ukupno 46,5 miliona evra Staklara potpisala ugovor o jemstvu?! Razlika do 50,6 miliona evra je na ime kamate koja je fiksirana na 9 odsto godišnje.

Internacionalizacija?

Zbog sveukupnog međudržavnog zamešateljstva (Srbija, Bugarska) postoji i mogućnost da se slučaj internacionalizuje, pa da Vlada Bugarske to iskoristi i stavi veto na dalje pregovore Srbije sa Evropskom unijom.

Tragom vesti

Tabloid: U čijim rukama je begunac!

Tragom pisanja "Svedoka", jedinog lista koji se odvažio da objavi istinu o Srpskoj fabrici stakla, istraživač Magazina Tabloid je utvrdio da je Bugarin Cvetan Vasilev prvo, pre tri mesca ponudio srpskom premijeru Aleksandru Vučiću da mu pokloni sve akcije koje je on kupio. Dakle - fabriku na poklon. Šta je tražio kao protiv uslugu, nije poznato. Po svemu sudeći, Vučić je odbio ponudi, ali nije i Ivica Dačić, koji se sastao, na predlog Milorada Pušice sa Vasilevim u kancelariji u predsedništvu Socijalističke partije Srbije. Vasilev je obećao brda i doline ovoj partiji, a Dačic je obećao da neće potpisati odluku o izručenju, ako sud donese odluku o ekstradikciji. Zaboravio je da to nije u nadležnosti ministra spoljnih poslova, već ministra pravde. Očigledno je gospodin Vasilev imao moćne igrače oko sebe koji su ga skinuli sa srpske poternice i omogućili mu da se slobodno šeta po Srbiji. I da danas organizuje kriminalnu grupu, na čijem je čelu Milorad Pušica i žestoki momci iz Kruševca.

Zatim sve ide kao po matrici. Verica Matković postaje direktor, Pušica predsednik Nadzornog odbora Staklare, fabriku zastupa Toma Fila, a potpredsednik SPS-a Dušan Bajatović odbija da naplati 25 miliona evra duga za isporučeni gas, a račun je u međuvremenu porastao za još jedan milion evra.

Koga štiti Ivica Dačić, teško njemu!