Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, Snežana Bogosavljević Bošković, tokom svog dosadašnjeg mandata, uporno je izbegavala da Kinu, kao dokazanog srpskog ekonomskog partnera, prihvati kao investitora u srpsku poljoprivredu, iako su pojedini kineski stručnjaci predlagali da u srpski agrar ulože više od deset milijardi evra! Razlog nije teško pretpostaviti: interesi tajkunskog i kriminalnog kapitala, udruženi sa interesima Vučićevog režima, nikako ne smeju biti ugroženi!
Vuk Stanić
Najmanje deset puta se Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević-Bošković nije pojavila na zakazanim sastanicima sa zvaničnim delegacijama Narodne Republike Kine, a odbijala je čak i da se vidi sa kineskim ambasadorom! Uzalud su kineske diplomate protekle godine pokušavale da naprave sastanak sa Bogosavljevićevom, uzalud su se žalili kod ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na ponašanje njegove stranačke koleginice, za koju se ispostavilo da račun ne polaže šefu stranke, ni šefu države, već se o agrarnoj politici dogovara isključivo sa tajkunima i, naravno, Voljenim Vođom, Aleksandrom Vučićem! Pokušavajući da nekako spasi ovakvu situaciju, potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović je pre nekoliko meseci, na hitan sastanak pozvala ministarku poljoprivrede Snežanu Bogosavljević Bošković. Bogosavljevićevoj nije rečeno šta će biti tema sastanka i ko su učesnici.
Dobro raspoložena, ušla je u kabinet, ali joj se raspoloženje naglo pokvarilo kada je shvatila da je došao trenutak da pred kineskim zvaničnicima i potpredsednicom Vlade, treba da objasni svoje dotadašnje ponašanje. Bogosavljevićeva se izvinjavala, i objašnjavala da je u pitanju nesporazum, objašnjavala je da su svi drugi krivi ali ne i ona i da se naravno raduje kineskim investicijama.
Posle ovog sastanka ministarka poljoprivrede je medije obavestila da je kineska Hen Čang Grupa zainteresovana za privatizaciju poljoprivrednih kombinata u Srbiji, a pre svega za Poljoprivrednu korporaciju Beograd (PKB). Osim PKB-a, Kinezi su spremni da kupe, PIK Bečej i PIK Zemun, ali i da uzmu i državno poljoprivredno zemljište u zakup, zainteresovani su i za grinfild investicije, a interesantno je da su spremni da uzmu u zakup i zemlju iz najnižih kategorija, koji naši tajkuni izbegavaju da zakupe. Sve je to saopšteno Bogosavljevićevoj koja je posle ovog sastanka nastavila da se ponaša na jednako skandalozan način kao i pre sastanka u kabinetu potpredsednice Vlade. Na ovaj način je Srbiju uskratila za više milijardi kineskih investicija!
Istovremeno našim agrarom nastavili su da caruju bivši šibicari koji su se toliko obogatili da neki imaju redovnu poziciju i na Forbsovoj listi...
Istovremeno, kineska država je izdvojila više od stotinu milijardi dolara, koje narednih godina treba da budu investirane u poljoprivredu drugih država. Plan koji je izradio komitet komunističke partije Kine je motivisan činjenicom da ova zemlja može doći u situaciju da u jednom trenutku ne može da prehrani svoje stanovništvo, odnosno da poput Velike Britanije u vreme drugog svetskog rata zavisi od uvoza hrane.
Realnosti ovakvog scenarija doprinosi više činjenica. Kineska ekonomija nastavlja nezaustavljivo da raste, prosečnim tempom od 10 odsto godišnje. Najmnogoljudnija su zemlja na svetu. Nedavno je ukinut zakon po kome je bilo dozvoljeno imati samo jedno dete. Zbog čega će ekonomski rast pratiti i rast broja stanovnika u ovoj zemlji. Ova jednačina će u krajnjem rezultatu imati veliki broj ljudi koji imaju novca da kupe hranu, ali će istovremeno u jednom trenutku razvoj kineskog agrara dotaknuti plafon. Kineska poljoprivreda u ukupnoj kineskoj ekonomiji sada iznosi tek 10,9 odsto ali je to i oblast koja ne može rasti brzinom kojom rastu usluge i industrija. Istovremeno zemlja koja se može obrađivati i životinje koje se mogu preraditi u hranu, takođe su omeđene prirodnim granicama. Takve granice ne postoje u oblastima kao što su Telekomunikacije, ali se impulsi ne mogu namazati na hleb.
Kina kao ozbiljna zemlja shvata bi prekomernim uvozom hrane mogla da izazove glad usled nestašice životnih namirnica u manje razvijenim zemljama, kao ida trend rasta uvoza hrane dugoročno znači i više cene hrane. To opet može dovesti do toga da i stanovnici Kine u jednom trenutku posegnu za manje kvalitetnom hranom.
Manje kvalitetna hrana znači i slabije zdravlje nacije, a to opet znači veće izdatke iz budžeta za lečenje stanovništva. Sve ove negativne posledice Kina bi želela da predupredi na vreme. U potpunosti su svesni da ne palniranje i prepuštanju tržišta da samo reguliše ovu oblast, znači čak i da glad ne bi zaobišla neke stanovnike u Kini. U cilju prevazilaženja ovih problema njihova država odobrila je sredstva veća od nekoliko stotina milijardi dolara za investiceje u poljoprivredu zemalja koje imaju neiskorišćene kapacitete. Dakle Kinezi bi investirali, a potom bi i otkupljivali sve viškove koji bi se na njhovom mnogoljudnom tržištu, sa velikim ekonomskim rastom prodavali bez problema. Sve ovo je više puta predočeno nadležnim državnim funkcionerima iz Ministarstva poljoprivrede na čelu sa Snežanom Bogosavljević Bošković. Vučić je, po navici, izbegavao da se izjašnjava jer su mu lažne arapske investicije u srpsku poljoprivredu potrebnije kao paravan iza koga se krije kriminal njegovog režima (slučaj nasilne prodaje PKB-a koji je u toku).
Tek što je program odobren od strane Komunističke partije Kine, desetine predstavnika različitih zemalja zainteresovanih za njega, počeli su da čekaju u hodnicima kineskih komiteta i da mole da sredstva budu usmerena u njihove zemlje. Niko od službenika naše vlade nije bio među njima! Ipak Kina je Srbiju odredila kao prioritetnu zemlju i dala nalog svojim službenicima i diplomatama da se što više sredstava usmeri baš u Srbiju.
Prema zvaničnim podacima naša poljoprivreda je kompatibilna sa ovim planovima iz više razloga. Naime, u Srbiji se uopšte ne koristi oko 500.000 hektara, odnosno više od 10 odsto ukupnih obradivih površina.
Stručnjaci kao razloge za to navode starenje seoskog stanovništva, lošu infrastrukturu, ekonomsku neisplativost.
Treći faktor odnosno ekonomska neisplativost i najgore zemlje u ovom kineskom planu ne postoji, pošto bi se i iz zemlje najgoreg kvaliteta izvlačio maksimum najnovijim tehnologijama, a ma koliko da bude skupa takva proizvodnja, proizvodi bi se prodali na kineskom tržištu spremnom da sve proguta.
Osim toga u našem Zakonu je odavno predviđeno da poljoprivredna zemlja u privatnom posedu koju vlasnik ne obradi, može obrađivati zadruga ili država. Istina našim zakonom državnu zemlju u zakup ne mogu uzimati stranci niti je stranci mogu kupovati, ali bi prvi deo koji se odnosi na davanje u zakup svakako trebalo promeniti. Dok se odredbe koje koje se odnose na prodaju zemlje strancima trebalo uneti u Ustava, na način kako su to i Mađari članovi Evropske unije odavno uradili.
Ipak, u Srbiji postoji grupacija ljudi kojoj ne odgovara da se ovde pojave strane investicije u srpski agrar, a tu grupaciju čine domaći tajkuni iz regiona među kojima su najjači Miodrag Kostić, kralj šećera i Ivica Todorić bivši trgovac cvećem, danas jedan od najbogatijih Hrvata na svetu.
Slična je situacija i nekim zemljama EU gde postoji znatna površina zemlje koja se ne obrađuje, to su pre svega severne zemlje Letonija, Litvanija, Estonija, ali i mediteranske članice Portugal i Španija. U većini drugih zemalja EU problem je pod kontrolom.
Ipak, problem sa napuštenim zemljištem u EU nema samo pet zemalja, dok su se sve ostale zvanično već obratile Kini kako bi se napravio projekat koji naša ministarka uporno izbegava. Zemlje EU trenutno traže i modus po kome bi viškove hrane koja je ranije eksportovana u Rusiju sa sada tamo ne može da ide zbog sankcija preusmerili u Kinu. Za ovakvo rešenje problema Kinezi su manje zainteresovani, jer oni žele da naprave partnerstva sa zemljama iz koji bi uvozili hranu, kako u budućnosti ne bi bili ucenjivani.
O tome koliko su zainteresovani baš za naš agrar najbolje govore izjave predstavnika Kineske razvojne banke u Srbiji Vang Jašenga
On je u više navrat rekao novinarima da je ta finansijska institucija veoma zainteresovana za ulaganje u poljoprivredno zemljište i infrastrukturu u Srbiji, pa je između ostalog naglasio "...Naša banka će obezbediti sredstva za srednje i velike projekte...". Jašeng je dodao da će aktivnosti te banke biti usmerene na uspostavljanje bolje saradnje dve zemlje i ostvarivanje zajedničkih interesa. U više navrata, Jašeng je ukazivao kineskim investitorima na prednosti ulaganja u Srbiju. Ali, ponašanje srpske ministarke poljoprivrede sigurno nije mogao nikome da objasni!
Treba podsetiti i da je predsednik kineske Hen Čang Grupe Vei Jušan izjavio da je ta kompanija veoma zainteresovana za ulaganja u poljoprivrednu i organsku proizvodnju u Srbiji i da smatra da naša zemlja ima velike potencijale u agrobiznisu. Treba se nadati da se Vei Jušan nije u međuvremenu predomislio, jer Španci i Litvanci neumorno lobiraju da se novac usmeri u njihovu poljoprivredu.
A 1. Poljoprivredno zemljište besplatno dajemo domaćim i hrvatskim tajkunima i Arapima
Prema procenama radne grupe Vlade Srbije, više od deset hiljada hektara državnog zemljišta sklonjeno je iz evidencije i dato je tajkunima da je besplatno koriste. Istovremeno dok bogati srpski i hrvatski latifundisti i nedavno pristigli Arapi džave arče najbolju srpsku zemlju, vrata ministarstva poljoprivrede ostala su zatvorena za kineske investitore koji bi u zakup uzeli i zemlju treće i četvrte kategorije.
Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić izjavio je za Magazin Tabloid da ukupna površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji iznosi 3,43 miliona hektara.
Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić i nestranački narodni poslanik koalicije na listi Dveri DSS, izjavio je za Tabloid da ukupna površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji iznosi 3,437 miliona hektara.
- Neobrađeno je 424.000 hektara ili 11 odsto. Što znači da je u Srbiji neobrađen svaki deveti hektar raspoloživog poljoprivrednog zemljišta, precizirao je Ševarlić. Razlozi za to su, po oceni Ševarlića, neodgovarajuća agrarna politika, koja nije u funkciji podrške malih poljoprivrednih gazdinstava, starosna struktura poljoprivrednog stanovništva i demografsko pražnjenje sela - sve manje radne snage u poljoprivredi i odsustvo komasacije i drugih mera uređenja zemljišne površine.
- Naše parcele su usitnjene, međusobno razbacane, nepravilnog oblika, i najčešće teško pristupačne, što sve otežava racionalno korišćenje mehanizacije i organizovanje poljoprivredne proizvodnje na tim površinama, rekao je Ševarlić.
Najbitnije je da se urede zemljišne površine, putem već zaboravljenih komasacija, i da se pospeši tržište zemljišta, kako bi se ekonomski motivisali vlasnici susednih parcela da otkupljuju neobrađene parcele, pripajaju svojim parcelama i povećavaju posede, dodao je Ševarlić.
Razloge za pojavu ugara, odnosno neobrađenih površina u pojedinim sredinama, prema mišljenju eksperta Privredne komore Srbije Vojislava Stankovića, treba tražiti u postojećem stepenu privrednog razvoja i odsustvu adekvatne tržišne infrastrukture.
Poljoprivredno-prehrambena preduzeća, devastirana procesom privatizacije, nisu u stanju da otkupe veći deo ponude primarne poljoprivrede i gube primat na tržištu, objasnio je Stanković za Tanjug.
Istovremeno, prisutan je skroman broj prerađivačkih kapaciteta u odnosu na raspoložive kapacitete primarne proizvodnje, rekao je Stanković.
A 2. Ministarka na subverzivnom zadatku
"Kinezi stigli u Srbiju, ulažu u meso, mleko, voće...", osvanuo je 4. aprila ove godine senzacionalan naslov u dnevnoj štampi. Naravno, ništa od toga nije bilo tačno. Naime, ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković je prvi put razgovarala sa predstavnicima kineske kompanije CEFC koja je izrazila zainteresovanost za investiranje u sektore mesa, mleka, mlečnih proizvoda, voća i povrća, uzimajući u obzir sve veću potražnju za ovim proizvodima na kineskom tržištu. Ne znajući kako da ovu delegaciju što pre isprati i da ih nekako usmeri na neke periferne delove Srbije, da tamo potraže mesta za svoje investicije, predložila im je da idu na krajnji istok Srbije, da tamo "ispitaju potencijale" za proizvodnju jagnjećeg, goveđeg, kozjeg i svinjskog mesa. Što dalje od Vojvodine, Beograda i centralne Srbije, gde je Vučić već sve poklonio kompromitovanom nemačkom klaničaru Klemensu Tenisu i raznim postojećim i nepostojećim "arapskim investitorima".
Mada se kineska kompanija CEFC nalazi na listi od 500 najvećih svetskih kompanija, sa prihodom od 220 milijardi juana, ostvarenim u 2015. godini, ministarka Bogosavljević-Bošković je dobila zadatak da kinesku delegaciju obeshrabri ili odbije. Učinila je i jedno i drugo.
A 3. Glamočićev "turizam"
"Šetnju" kineskih investitora počeo je još u februaru 2014. godine, bivši ministar poljoprivrede, Dragan Glamočić. On je, naime, tom prilikom goste iz Kine upoznao su se s kapacitetima jednog od nekada vodećih srpskih proizvođača marmelada, džemova, sokova, "Budimkom" iz Požege. Kineski investitori zainteresovani su za ulaganje u srpsko voćarstvo, izjavio je Glamočić u fabrici „Budimka" u Požegi, koju je tada posetio zajedno sa investitorima iz Kine. Ali, sve je ostalo na tom "turističkom" obilasku.
Glosa
U više navrata, predstavnika Kineske razvojne banke u Srbiji Vang Jašeng je ukazivao kineskim investitorima na prednosti ulaganja u Srbiju. Ali, ponašanje srpske ministarke poljoprivrede sigurno nije mogao nikome da objasni!