Postdemokratija

Šešeljava farma

Šta reći o Parlamentu u kojem je Šešelj glas razuma?! Ipak, to je sasvim logično s obzirom da većinu u Narodnoj Skupštini čine njegovi đaci sa kompleksom učitelja. To važi i za Predsednicu Parlamenta, kao uostalom i za predsednika države i premijera. Moglo bi se reći da je vlast u Srbiji Šešeljeva farma. Bilo je to tako i dosad ali bez njegovog prisustva nije bilo toliko vidljivo. Na prvom zasedanju nove Skupštine bilo je nekih asocijacija na Orvelovu "Životinjsku farmu", ali to poređenje je uvredljivo za životinje koje nikad ne lažu. Ne umeju. Novi Parlament više liči na cirkus u koji se vratio glavni dreser. Ima tu i raznih zverova, ali ipak dominiraju iluzionisti i klovnovi, tvrdi kolumnista Magazina Tabloid Mile Isakov, bivši potpredsednik u Đinđićevoj vladi i potom ambasador u Tel Avivu

Piše: Mile Isakov

Cirkus je ponovo u našem gradu. Biće veselo. I tužno. Celoj Srbiji će navući masku klovna, sa širokim osmehom i gorkim suzama na licu. Glavni Mađioničar će iz šešira nastaviti da vadi golubove prevrtače i da ih pretvara u ministre za borbenu vladu, koju će da formira od zecova koje je pretvorio u mlade lavove. U međuvremenu, glavni dreser će nas zabavljati pripitomljavanjem zverova koji su se u njegovom odsustvu oteli kontroli, sve dok i domaća živina ne podivlja, pa da se više ne vidi razlika između bizona i običnih volova, majmuna i magaraca, ćurki i papagaja. Biće tu i ljudi od gume, koji mogu biti spakovani u koferče, kao i onih koji presečeni testerom na pola izlaze iz mrtvačkog sanduka ko živi. Čuda neviđenih. Svega će biti, samo nas neće biti.

Veliki problem za praćenje rada Skupštine u formiranju je bio i u tome što je bilo teško utvrditi ko tu koga predstavlja, jer mnogo je onih koji su do skora zastupali druge partije i ideje od onih u čije ime sad navodno nastupaju. I oni sami su često bili u nedoumici, pa kako ne bi onda i predsedavajući Mićunović koji, kao svaki stariji čovek, bolje pamti šta je bilo pre nekoliko godina nego juče, pa je često grešio u proceni ko je tu čiji. Tako je i on nesvesno i nenanamerno doprinosio zabuni, čime se zamerio brojnim poslanicima tretirajući ih kao pripadnike grupacija čiji oni više nisu deo, nego upravo suprotno.

Naročito je bilo neprijatno onima kojima su se sad u poslaničkim klupama pridružili njihovi dojučerašnji stranački saborci, koji ih poznaju ko zlu paru, pre svih bivšim radikalima. Onaj Martinović, na primer, što sad u Parlamentu predvodi Naprednjake o kojima je do juče govorio sve najgore, sasvim se izgubio na audiciji u novoj ulozi pred Šešeljom, koji mu se sve vreme podsmevao. Ni sam ne znajući šta lupeta, pričao je nekih pet- šest sati, produžavajući tako zasedanje bez smisla i razloga, sve optužujući opoziciju i Mićunovića da oni namerno odugovlače.

Očigledna je nervoza zbog straha od Šešelja kod većine naprednjačkih poslanika, uključujući i predsednicu Skupštine Maju Gojković, zbog kompleksa koje imaju prema njemu ali i zbog toga što nisu načisto u kakvim je zapravo on odnosima sa njihovim novim gazdom, Vučićem. A ovaj je lukavo izbegao taj javni ispit i nije došao čak ni da glasa za staru- novu predsednicu, mada je i on poslanik, što nije baš najbolji primer za poslanike od kojih traži da rade danonoćno, pa i da spavaju u Skupštini ako treba. Za razliku od poslanika Vučića, mandatar Vučić se sa Šešeljem ipak sastao ali u četiri oka i iza zatvorenih vrata, na takozvanim konsultacijama za formiranje vlade. U tom susretu samo njih dvojice, bez ijednog saradnika, postalo je vidljivo da nešto kriju od javnosti, jer su pre početka sastanka, dok su kamere bile uključene, upadljivo mudro i pomalo smešno ćutali.

Nije moguće ne prepoznati isti scenario kao što je primenjen na konsultacijama Radikala sa predsednikom države Tomislavom Nikolićem, samo što je tada Šarović iskoristio upravo taj neformalni trenutak pred kamerama da ospe paljbu po nevernom Tomi, kako bi svi građani mogli to videti i čuti. Isto to je sad uradio Šešelj jednako napadnim ćutanjem, ali u očiglednom dogovoru sa Vučićem, koji takođe nije prozborio ni reči pred očima javnosti, čak ni iz kurtizane.

Ima neka tajna veza i džaba će sad Šešelj ponovo tvrditi da nisu u pravu oni koji sumnjaju da ga je Vučić kupio. Ali, da li je samo to? Da nije on prepariran još u Hagu? Onda bi oslobađajuća presuda bila sasvim logična nagrada, a sve kurčenje tokom suđenja samo predstava kao i sve što je radio u zemlji, od pljuvačine po Miloševiću u dogovoru sa njime, do aktuelnih pretnji Vučićevom režimu uz zaveru ćutanja sa njime lično. Ne mogu da tvrdim, ali ni da previdim kako je pušten iz pritvora baš pred izbore, a onda kao tražen nazad kako bi Vučić mogao da ga kao ne da; kako je u kampanji, sve tražeći savez sa Rusijom, najžešće udarao po istinski proruskom bloku DSS-Dveri, pa i Tomi Nikoliću, koji se takođe kune u Rusiju i Putina, da bi na kraju seo da pregovara sa Vučićem o formiranju evrofanatične vlade. Ne bi mu to bilo prvi put da posluži za kompromitaciju neke ideje i indirektnu afirmaciju suprotne, kao što je povremeno glumeći opoziciju prostačkim napadima na Miloševića zapravo radio na kompromitaciji opozicije i jačanju Miloševića. Zašto bi bilo nemoguće da oni koji kontrolišu ceo svet, pa i Hag, kupe i Šešelja, ako su mogli da kupe njegove najvernije učenike Nikolića i Vučića. A ni Šešelj nije budala pa da dozvoli da se samo oni osevape na prevrtljivoj igri bez granica kojoj ih je on naučio. Tu je, naravno, i primer Maje Gojković, koja je na tome doktorirala menjajući stranke kao uloške i opet im valja. Ne znam samo zašto se opzicija u Skupštini toliko protivila njenoj ponovnoj kandidaturi za predsednicu kad je ona predstavnik svih partija u Parlamentu, jer je sa svima bila intimna. I opet će, ako bude sreće.

Ali vratimo se vlasniku farme koji pod kupolama Narodne Skupštine, kao u stakleniku, ponovo uzgaja GMO - Genetski Modifikovane Organizme- za trovanje naroda. Zašto i ne bi, ako već po nalogu EU moramo to da uvozimo, zašto ne bismo i sami proizvodili domaće sorte. Valjda mi sami najbolje znamo šta sve naš narod može progutati.

U intervjuu datom Olji Bećković za NIN pred izbore, Šešelj me je prozvao zbog pisanja o njemu u Tabloidu, pa je red da mu odgovorim. Naime, na pitanje, kako objašnjava to što svi zapažaju kako se neštedimice obrušio na Nikolića, dok o Vučiću pažljivo bira reči i da li to znači da ga je Vučić potkupio, on je odgovorio doslovce ovako: "To su bila njihova očekivanja kada sam ja izlazio iz zatvora. Čak i oni koji nikad ne bi glasali za mene, koji su na apsolutno suprotnoj strani, ideološkoj i političkoj, ponadali su se da ću ja da im pomognem u rušenju Vučića. Tako je onaj Mile Isakov iz Novog Sada, napisao ogroman članak u Tabloidu o tome šta ću sve ja da uradim kad izađem, te ovo ću, te ono ću, a kad se to nije dogodilo počeo je da piše drugačije. Znači, očekivali su nešto što ja nisam spreman da im isporučim. Ja hoću da rušim Vučića i režim, ali zato da mi Radikali dođemo na vlast, a ne da se vrate neki Tadić, Jovanović, Čanak i bagra. Ja ću da ih rušim ali na svoj način i kad ja to procenim."

Đe me nađe? Baš ne mogu da živim bez Čede, Borisa i Čanka u vlasti, ali pustimo sad ta sitna podmetanja. Suština njegovog objašnjenja je u pretpostavci šta je ko od njega očekivao po izlasku sa robije, a ne seća se šta je sve on obećavao i kako im je pretio, baš kao što i sam kaže, te ovo će, te ono će. Ja sam samo sve to analizirao, i šta on najavljuje i čemu se kilava opozicija nada, posebno ističući da lično nemam nikakvih iluzija u tom pogledu, da od Šešelja ne očekujem ništa dobro, ali da objektivno on može da pomrsi račune režimu jer ih najbolje poznaje i zna gde su šuplji.

Uostalom, taj opširni tekst o njemu, koji pominje, objavio sam mnogo pre nego što je postalo aktuelno njegovo puštanje iz Haškog kazamata, zapravo, bio je to javni apel da bude pušten zato što je nedopustivo da čovek toliko dugo bude u pritvoru bez presude. Bilo je to još u decembru 2013, kada sam pod naslovom VRATITE ŠEŠELJA KUĆI, zatražio od vlasti da preduzme nešto kako bi građanin države koju predstavlaju bio oslobođen pravnog nasilja međunarodnog suda u kojem trune bez presude već više od decenije.

Što se tiče mojih očekivanja od njega glede vlasti, citiraću samo nekoliko rečenica iz tog teksta: "Jasno je da se aktuelna vlast plaši njegovog povratka u zemlju jer ih suviše dobro poznaje, ali šta bi se drugo moglo očekivati od partije sklepane na brzinu od Šešeljevih slepih sledbenika i raznih otpadaka sa svih drugih strana. Ne mogu oni preko noći postati nešto drugo, ne mogu da postanu ono što nisu. To dokazuju i svojim odnosom prema Šešelju, sad kad su postali vlast zahvaljujući tome što su se njega odrekli. Ne smeju ni ime da mu izgovore. Da su zaista prevazišli njegove ideje i metode, mogli bi mirne duše da se zauzmu za njegova prava".

Ali, kada se vratio i počeo sumnjivo da šurije sa Vučićem, napisao sam i drugi tekst, objavljen pod naslovom ZAŠTO SE ŠEŠELJ UĆUTAO u februaru 2015, u kojem nisam govorio ništa drugačije ni o njemu ni o njegovim đacima u vlasti. Samo sam konstatovao da se posle halabuke koju je napravio po povratku, naglo ućutao i postavio pitanje zašto kao nacionalni junak iz Haga žešće nasrće na nemoćnog Tomu, nego na Vučića, koji direktno udara na same temelje njemu svetog srpstva: "Koji otvoreno poziva na promenu svesti Srba i prevaspitavanje Srbije u germanskom duhu, a za glavnog savetnika angažuje onog kojeg naslov jedne Šešeljeve knjige definiše kao - Engleski pederski isprdak Toni Bler". Na to pitanje nije odgovorio ni Olji Bećković.

Taj sam tekst zaključio rečenicom koju i sad mogu samo ponoviti. "Prema tome, ništa nas ne sme iznenaditi kad su Šešelj i njegovi najbolji učenici u pitanju. Imajući u vidu istoriju njihovih odnosa od ljubavi do mržnje, ne bi bilo ništa novo, ni čudno, ni da su sad ponovo u dogovoru podelili uloge".