Otimačina

Kako je nastala, kome pripada i čime se bavi takozvana Srpska kablovska mreža (SBB)

Naplata jedne prevare

Mada je Srpska kablovska mreža (SBB) izrasla u najvećeg srpskog kablovskog operatera, ova kompanija je istovremeno postala i jedan od najvećih pljačkaša graðana, pravi bastion drskosti, neposlovnosti i primitivizma. Kako je sve počelo i kako može da se završi, istraživao je Tabloid u saradnji sa svojim izvorima u SBB, ali i u višednevnom kontaktu sa korisnicima usluga ove kompanije.

Nikola Vlahović

Srpska kablovska mreža (SBB), nastala je tako što je bivšoj Soroš fondaciji u Srbiji (kasnije Fondu za otvoreno društvo), sam Ðerð Soroš, planetarni berzanski mešetar, isplatio novac "na ime otpremnine", kako bi korisnici njegovih donatorskih dolara u Beogradu imali jedan "održivi projekat" od koga će u budućnosti moći da žive. Na ovu ideju, Soroš je došao nakon teških optužbi koje su se sručile na dugogodišnju predsednicu Fonda za otvoreno društvo Sonju Liht i neke njene saradnike.
Ličnosti koje su se žalile Sorošu na stanje u beogradskom ogranku njegove fondacije nisu bile "neprijatelji demokratije i humanosti" kako bi neko u prvi mah pomislio, nego zaposlenici Fonda za otvoreno društvo u Beogradu. Tih nekoliko žena su tokom jednog susreta sa svojim mecenom u Maðarskoj, ispričale sve što Soroš do tada nije znao o poslovnoj politici svoje beogradske filijale. Tada je ovaj prvoborac globalizma (koji je u meðuvremenu i sam počeo da sumnja u globalizam), odlučio da u stilu velikog i plemenitog gazde učini gest dobre volje prema Fondu za otvorenu društvo u Beogradu, pa je u ime "minulog rada" dao veliku sumu novca za otvaranje Srpske kablovske mreže (SBB).
Na taj način je konačno raskinuo svaku vezu sa ovdašnjim brlogom lokalnih klanova, korupcijue, lažnog demokratskog čistunstva i drugih neoboljševičkih fenomena od kojih se, verovatno, i sam gadio.
Dobra okolnost za Ðerða Soroša bila je i činjenica da je njegova misija u ovom delu Balkana već bila završena. Ergo, "paket" sa poklonom je bio predat na upravljanje ovdašnjem Fondu za otvoreno društvo, a sama Sonja Liht je "demisionirala" tako što je formirala nekakav Fond za političku izuzetnost, kojim i danas upravlja propagirajući ljudska prava, političku korektnost, rodnu ravnopravnost i slična opšta mesta koja se čak i u Srbiji podrazumevaju. Na taj način je i bez Soroša nastavila da deluje, zajedno sa nekim srodnim organizacijama koje uporno traže "denacifikaciju Srba" (mada ovde nema ekstremista ni manje ni više nego što ih ima jedna Velika Britanija ili Francuska), kao stalni tužilac srpske nacionalne stvarnosti, pa je u ime toga, nedavno, dobila i orden Legije časti od Francuske države.
Ali, priča o Srpskoj kablovskoj mreži, koja se otvorila kao zao duh iz boce, pokazala je da su naslednici Sonje Liht jedno bahato, gramzivo, primitivno i neuko pleme, kojim bi njen Fond za političku korektnost svakodnevno mogao da se bavi umesto što traga za "nacifikovanim Srbima". Istovremeno, Srpska kablovska mreža kojom je Ðerð Soroš praktično isplatio promotere graðanskog društva u Srbiji, predstavlja jedan nepatvoreni bastion pljačke srpskih korisnika, i najbolji primer kako funkcioniše mašinerija novog svetskog poretka u odnosu na male zemlje i male narode.

Bogataši i siromasi

Dok je sedište Srpske kablovske mreže (SBB) u Beogradu bilo u prvobitnom poslovnom prostoru, (Beogradska ulica), na vidnom mestu je bilo istaknuto upozorenje da niko, pod pretnjom otkaza ne sme korisnicima da saopšti gde se nalazi direktorova kancelarija!
Naravno, upozorenje je bilo postavljeno tako da ga vide i zaposleni i korisnici, kako bi svima bilo jasno da je na snazi zakon ćutanja. A nezadovoljnih i opljačkanih korisnika bilo je i onda i danas dovoljno da bi svaka ovdašnja vlada morala da interveniše jer je reč o interesima desetina hiljada graðana.
Sadašnji direktor Srpske kablovske mreže, Dragan Šolak, ima kancelariju koja zauzima polovinu šestog sprata u ulici Kralja Petra u Beogradu i skoro nikada nije u njoj. Njegovi radnici, na desetine njih, rade u prostorijama manjim od 30 kvadratnih metara.
Srpska kablovska mreža (SBB) zakupljuje od Telekoma link od 20 gigabajta, a deli ga kao link od 40 gigabajta, kako bi stalo što više korisnika. To izaziva stalne havarije i "pucanje veze", pa mnoštvo korisnika SBB svakodnevno nema televizijski signal.
Zbog ovakve sumanute trke za zaradom, a na štetu i preko interesa graðana, svaka vlada u svakoj civilizovanoj državi zaustavila bi ovakvo kriminalno delovanje jedne korporacije, ili bi naterala tu korporaciju da plati ogromne sume odštete. Na žalost, to nije slučaj u Srbiji.
Tačan broj zaposlenih u Srpskoj kablovskoj mreži je 768, a većina radnika ima tretman kao najamna radna snaga sa mizernim platama i svakodnevnim skandaloznim kršenjem i radnih i ljudskih prava. Njihove afričke plate kreću se od 15.000. do 19.000. dinara, a nadoknada za takozvani topli obrok u iznosu od 150 dinara dovoljna je da svaki od zaposlenih dnevno ima na raspolaganju impresivnih šest dinara kojima treba da održava "radnu energiju". Na drugoj strani, kafa iz automata u sedištu SBB-a iznosi 20. dinara. Upadljivo je da su, uprkos tome, plate male i povlaštene menadžerske elite od 100.000 do 200.000 dinara.
čudno kako Sonja Liht i njen Fond za političku izuzetnost (šta god to značilo) ne podigne svoj robespjerovski glas i zaštiti na stotine mladih ljudi od surove pljačke i eksploatacije, pa na konkretnom primeru, u kompaniji od koje verovatno i ona živi, pokaže koliko su joj na srcu ljudska, graðanska i ostala prava.
SBB ima oko 200.000 korisnika kablovske televizije, i samo na tome zaraðuje toliko da može da živi "na mnogaja ljeta". Tu su još i prodaja paketa "Total TV" a broj korisnika kablovske televizije se menja iz dana u dan i nije ga lako utvrditi. Na taj način je ova prava fabrika para stvorila jedan uticaj u društvu koji je prešao granice "bezbednosno interesantne grupacije", i postao pretnja za bezbednost graðana. Izvorište ove nesigurnosti nalazi se u nesmetanoj mogućnosti kontrole privatnog života svakog korisnika pojedinačno. No, to je već tema za sebe i ne tiče se samo Srpske kablovske mreže.
Kad već nije bilo ni Helsinškog odbora za ljudska prava , niti pramajke novooverene demokratije Sonje Liht i njenog izuzetnog fonda da zaštiti unajmljenu sirotinju u SBB, potlačeni su sami počeli da deluju: nedavno se desila kraða čak 700 modema, sprave sa kojom svako može sam sebe uključiti na kablovsku mrežu, neposredno uoči pripreme ovog broja Tabloida izgoreo je i računski centar pod nepoznatim okolnostima. Ako srpska vlada nema načina da zaustavi ovu mašinu za čerupanje graðana, imperija će se samo srušiti delovanjem iznutra. Tu neće pomoći ni proglašeni zakon ćutanja o ličnim primanjima i kretanju direktora, niti će pomoći danonoćno praćenje zaposlenih putem video nadzora, prisluškivanja telefonskih razgovora i drugih oblika savremene torture.

Ne čujem dobro...

Doživljaji samih korisnika SBB-a ponajbolje govori o tome kakvu "guju u nedrima" gaje i šta im se dešava kad krenu u potragu za uslugom koju svakog meseca uredno plaćaju.
Stanovnik beogradskog naselja Altina, i sam zaposlen u srodnoj firmi, za Tabloid je ispričao svoje iskustvo sa najvećim srpskim kablovskim operaterom:
"...Pre godinu dana uveo sam kablovsku televiziju, a pre nekoliko meseci i kablovski internet. čim je došlo do prve tehničke neispravnosti, pozvao sam operatera SBB. Tvrdim da nikada u životu nisam razgovarao sa nekulturnijim operaterima... Prvo što mi je trebalo tri dana da pričam sa tri različite osobe, da bi posle punih pet dana došli neki sumnjivi tehničari koji su zvanično namestili stvar. Neposredeno nakon njihovog odlaska, dakle, za samo jedan sat, sve je bilo isto i još gore.
I naravno, opet po ko zna koji put pozovem, da bi mi se javila devojka koja je kranje nekulturna, koja me prekinula u pola rečenice drsko mi je tražila broj telefona koji sam morao da ponovim par puta jer nije čula, a kad sam krenuo da joj postavim pitanje, zalupila mi je slušalicu u pola reči!
Napominjem da radim isti posao kod drugog provajdera, i kada bih ovako nešto učinio, ne bih dobio opomenu već bih verovatno morao da ekspresno potražim drugi posao..."

Majstori, majstori...

Prilikom priključenja na kablovsku mrežu (SBB), radnici ove firme pitali su Ð.M. sa Karaburme da se "prikače" na njegovu struju. Rekli su da je u pitanju normalna procedura, te da će mu biti plaćeni svi troškovi, svakog meseca na žiro račun. Tim prilikom je napravljen i napravi se aneks ugovora kojim se SBB obavezuje da plaća struju graðaninu Ð.M.
Verujući da čini dobro delo i da će "majstori" iz SBB imati to u vidu u slučaju nekih tehničkih neispravnosti, te da može da računa na njih, Ð.M. je potpisao i aneks ugovora.
Prošli su meseci, prošla je godina, ali od para ne beše ni traga. Niti od "majstora".
Graðanin Ð.M. nedavno je dobio obaveštenje od SBB koje ga je čekalo u poštanskom sandučetu: "U prilici ste da postanete korisnik kablovskog interneta, pozovite naš broj i doći ćemo u vašu kuću!". To je Ð.M. jedva i dočekao, pa je odmah pozvao "majstore" da urade šta treba. Strpljivo je sačekao da sve obave, a onda se pozvao na onaj aneks ugovora kojim je na prevaru nateran da plaća struju SBB operateru. Sredićemo i to, rekoše "majstori". Nekoliko dana potom, iz SBB su mu javili da "ne postoje uslov" za njegovo priključenje na internet. "Majstori" su shvatili da graðanin Ð.M. ima nameru nešto da naplati, te je nezgodno da ga preterano često viðaju.