Govoreći otvoreno

Kakva je sudbina bivšeg predsednika "Crvene zvezde"

Zašto Piksi ne sme u Srbiju

Jedna tema među sportskim novinarima i u srpskim medijima postala je - tabu tema. Reč je o bivšem predsedniku "Crvene zvezde" Draganu Stojkoviću Piksiju, koji ne sme da se vrati u Srbiju posle "finih radova finansijske prirode'' na Marakani, kao predsednik crveno-belih.

Piše: Nikola Simić

Bulumenta korumpiranih sportskih novinara već mesecima piše kako Piksi u Japanu, tačnije u Nagoji, čini prava čuda kao trener sa istoimenim klubom sa kojim je, ipak, osvojio samo treće mesto. Dakle, o Piksiju se pišu bajke, kako je, konačno, posle mnogih lutanja - i kao predsednik FS Srbije i Crne Gore i kao prvi čovek "Crvene zvezde" - pronašao sebe, kao trener, i tu stvara čuda.
Nažalost, kada je reč o Piksiju, petoj "Zvezdinoj zvezdi", novinari ne uspevaju da smognu snage i profesionalne kuraži i da odgovore na pitanje zašto Dragan Stojković ne sme više da dođe u Srbiju, gde, inače, ima mnoge nekretnine.
Zašto se ćuti o sudbini Piksija, i zašto se fudbalski narod Srbije zamajava pričom o njegovoj novoj, trenerskoj karijeri, moglo bi da se tumači na više načina. Jedan je svakako dominantan - mediji u Srbiji su se definitivno okupirani, a sportski novinari rado posežu za onom narodnom veži konja gde ti gazda kaže.Većina medija u Srbiji ima svog ''kontroverznog gazdu''      

Upotreba Piksija

Otkako je Dragan Stojković završio sa fudbalskom karijerom, postao je na najgori mogući način instrument nekih opakih ljudi u srpskom fudbalu. Ali i supruge Snežane, koja je želela da on postane prvi čovek srpskog fudbala. Rukovođena željom da se i ona svrsta u srpski džet-set.
Tu su, naravno, bili i Miljan Miljanić i sada pokojni Branko Bulatović, koji su znali da ako Piksija postave na mesto prvog čoveka srpsko-crnogorskog fudbala, da će se njihova autokratska vladavina i dalje nastaviti. I nastavila se, jer je Piksi živeo u Parizu, gde su mu i deca išla u školu, a samo je povremeno dolazio u Savez. Njegovi namesnici su ga u Parizu izveštavali kako je njima odgovaralo, a radili su šta su hteli, kao vrhovne gazde... bez ikakve kontrole.
Ako bismo, bar za trenutak, napravili inventar Piksijevih obećanja kada je došao na mesto predsednika Saveza, bilo bi to groblje mrtvih ili bleferskih ideja... Od izgradnje sportskog centra, kuće fudbala, do plasmana na evropska i svetska prvenstva. Međutim, sve se svelo na to da je Piksi povremeno dolazio u Beograd, sa suprugom Snežanom, za koju je Savez uredno plaćao avionske karte, pa se praktično nije znalo ko u stvari rukovodi fudbalskom organizacijom - Piksi ili njegova (pre)ambiciozna supruga Snežana.
No, svemu dođe kraj, pa je i Dragan Stojković, kada je video da mu u Savezu gori pod nogama, krenuo u osvajanje "Crvene zvezde". I opet je nanišanio mesto predsednika crveno-belih. Tih dana se intenzivno družio sa Draganom Džajićem, predsednikom u ostavci i stalno ga uveravo da on nije zainteresovan za njegovo mesto. Ali, Piksi ne bi bio Piksi da Džajiću nije radio iza leđa. Zajedno sa Mišom Marinkovićem, sada optuženim za silne prevare na Marakani, izveo je puč, i uz pomoć nekoliko veterana, kojima je obećao veliku apanažu, došao na čelo kluba. I operacija je mogla da počne.
Ostavimo, za trenutak, priče o duploj kruni, trofejima za domaću upotrebu, odnosno "Zvezdu" koja će svake godine igrati ili u Ligi šampiona ili u završnici Kupa Uefa. Umesto toga doveo je silnu bulumentu kriminalaca i lažnih menadžera, koji su mu uvaljivali falš igrače kako su stigli i umeli. Oni su se bogatili, "Zvezda" je padala u dužničko ropstvo.
Nažalost, malo je bilo ljudi u upravi "Crvene zvezde" i u medijima koji su se otvoreno suprotstavili Piksijevoj politici prodaje igrača. Sve što je vredelo na Marakani, Piksi je za kratko vreme rasprodao i napunio i svoje i džepove svojih prijatelja - menadžera. Statističari su izračunali da je za vreme svog mandata Piksi prodao dva tima, odnosno tačnije rečeno - 23 igrača, od kojih su njih devetorica imali aktuelni reprezentativni status. Evo jednog dobrog primera iz tog perioda: Piksi je golgetera Nikolu Žigića, koga su tražili prestižni klubovi iz či Evrope, prodao "Rasing Santanderu" za, kako su mediji izvestili 5,5 miliona evra. Logično je da je to bilo ispod svake cene, jer su za Nikolu Žigića klubovi iz Engleske nudili preko 15 miliona evra.
Kasnije je pukla bruka: predsednik "Rasinga" se španskim medijima žalio da mu Piksi, skoro svake nedelje, menja račun na koji bi ovaj španski klub trebalo da uplati određene sume novca. Na kraju sezone se dogodila još veća bruka - Nikola Žigić je "Valensiji" prodat za 20 miliona evra, što je praktično razotkrilo mešetarenje oko njegove prodaje i činjenicu da je menadžer ovog igrača, Milan Ćalasan, imao pravo na 50 odsto od ukupnog transfera.

Prevara oko završnog računa

Kada je Piksi svoje predsednikovanje u "Crvenoj zvezdi" doveo do apsurda, kada je praktično izneverio sva data obećanja, podneo je ostavku i pobegao iz Srbije. Iza njega su ostale priče - da je utekao od mafije, od poreskih organa, od policije, jer je akcija oko obračuna sa fudbalskom mafijom tek počinjala.
Piksi je u međuvremenu započeo školovanje za PRO licencu Fudbalskog saveza Srbije, pa je to učinjeno tako što je direktor trenerske škole Milovan Đorić putovao u Makedoniju, u Ohrid, da bi Piksija "proveo" kroz skraćeni kurs i dodelio mu diplomu, bez koje se, inače, više ne može raditi nigde u Evropi i svetu.
Piksi se tu pokazao kao "marljiv" učenik, pa je za rekordno kratko vreme dobio PROFI licencu, kao što je na ekspresan način dobio i diplomu Više trenerske škole. Ali ne u školi, već u niškom hotelu "Ambasador". I to školovanje za trenersku struku bilo je sumnjivo, jer je Piksi ''polagao'' neke ispite i kada je, u to vreme, boravio u Japanu, i aktivno igrao fudbal! Ali, ovde je s velikim zvezdama, pogotovo ako imaju moćnu zaštitu iz sveta kriminala, ili tajkuna, sve dozvoljeno.
Bežeći iz Srbije Piksi je otišao zaobilaznim putem, preko Ljubljane. Tako je izbegao hapšenje i istragu za sumnjive transfere. Neko mu je iz policije, ili iz okruženja bliskog vlastima, na vreme javio da se skloni na bezbedno mesto, pre nego što je zvanična istraga i počela.
Šta je zanimljivo u priči o Piksiju? Pa to, da se fudbalski čelnici procesuiraju selektivno. Sam Dragan Stojković je, odmah posle podnošenja ostavke, srpskim medijima izjavio da je morao da proda sve najbolje igrače Crvene zvezde da bi finansijsku dubiozu, odnosno ogromni dug, sveo na "pozitivnu nulu". No, čim je otišao iz Srbije, pokazalo se da je Džajićev dug od 4,2 miliona uvećan za 16.2 miliona evra. Po tome ispada da je Piksi, živeći bahato i raskošno, uvećao dug "Crvene zvezde" za novih 12 miliona. Ispostavilo se, takođe, da ni to nije kompletna suma, već da je dug negde oko 25 miliona evra, s tim što je nešto zaduženja uz hipoteku u nekretninama napravio i Toplica Spasojević, koji se, iako menadžer godine, nije najbolje snašao na mestu predsednika crveno-belih. Jedno je raditi u privredi, a sasvim drugo u fudbalu, gde su trofeji i rezultati jedino merilo ispravnog rada.
Iza Dragana Stojkovića Piksija ostala je priča da je "Crvenu zvezdu" ojadio za preko deset miliona evra, da je napunio i svoje i džepove svojih prijatelja, da je kupio dve kuće. Jednu u Beogradu, drugu u Londonu. S tim što mu je kuću u Londonu kupio jedan poznati tajkun da bi samo otišao iz "Zvezde".

Ko su pomagači

Ono za šta se terete Terzić, Džajić, Cvetković i drugi fudbalski čelnici, uhvaćeni s prstima u tegli zvanoj finansije, odnosno sumnjivu prodaja igrača, amateri su u odnosu na Piksija i njegove "fine radove" obavljene na Marakani.Takve "radove" od kojih se "Crvena zvezda", usuđujemo se da to kažemo, nikako neće oporaviti. Tim pre što su Piksija nasledili neki opaki ljudi koji nemaju blage veze sa rukovođenjem fudbalskim klubom, bivšim evropskim i svetskim klupskim prvakom.
Problem "Crvene zvezde" je i u tome što u strukturi rukovođenja ima manje-više promašene ljude. Ili ljude koji su na siledžijski način uzurpirali "Crvenu zvezdu". Dokazano je da je uz neviđene falsifikate za predsednika crveno-belih izabran Den Tana, da je generalni sekretar Aleksandar Saša Kozić, takođe, postavljen na nelegalan način, sa šest glasova od ukupno 13 članova Upravnog odbora. Da je sportski direktor Ilija Ivić "uvezen" iz Grčke, posle grandiozne afere u AEK-u oko prodaje igrača, sa platom od 25.000 evra. I što je najgore, u "Crvenoj zvezdi" su se od izbora praktično za tri meseca sukobile dve nepomirljive struje. S jedne strane su već apostrofirani lažni predsednik Den Tana i potpredsednik Vladimir Jugović, koji više ni kao turista ne svraća na Marakanu. Drugi tabor, onaj kod koga je realna vlast, čine Ivić, Kozić, Mićović, uglavnom ljudi koji o fudbalu ne znaju ni koliko igrača ima u jednom timu, ali čekaju da se dobro omaste ako do privatizacije dođe - i kada dođe.
Za to vreme "Crvena zvezda" i dalje propada, na pomolu je i novo zaduživanje od tri miliona evra (?), nova hipoteka, tužbe sudu za neizmirene obaveze. Na pomolu je i pobuna veterana, navijača... za koje je neoprezni Den Tana, upravo pred veteranima, priznao da ga vođe Delija koštaju 200.000 evra.
Ovo je, ujedno, i prvo javno priznanje da jedan naš klub papreno plaća svoje navijače.
Na kraju, jedino ostaje otvoreno pitanje - šta to radi srpska Vlada, Ministarstvo za sport i omladinu, Okružni javni tužilac, dok nekažnjeno hara jedna neformalna grupa građana ("Zvezda" više nema ni najviši organ, Skupštinu, jer joj je istekao mandat)?
"Crvena zvezda" sve više liči na Titanik. Samo što nema onog brodskog orkestra i one tihe muzike.