Tabloid istražuje
Ko
je novi ministar privrede Saša Radulović i zašto je već u sukobu sa novim
ministrom finansija Lazarom Krstićem
Srbija u stečaju
Mesecima pre nego što će
biti izabran za ministra ekonomije, Saša Radulović, inženjer-elektroničar i
dosadašnji kritičar privrednog sunovrata Srbije, ispisivao je na svom internet-blogu
i ovakve rečenice: "...Ovo je ozbiljno vreme, za ozbiljne ljude. Istina
je da je voditi finansije i privredu težak posao. Svaki za sebe posebno.
Ministar (Dinkić) im nije dorastao. Ni jednom ni drugom. Ovo mora da
prestane...". Ali, jedno je biti kritičar bez obaveza, a drugo
preuzeti odgovornost za sudbinu već propale privrede...Novi ministar finansija
Lazar Krstić već je bio meta kritičkih napada Saše Radulovića preko takozvanih
društvenih mreža. Ali, čim je Aleksandar Vučić postavio Krstića za ministra
finansija, Radulović je utihnuo. Otvoreno je pitanje: kako će Radulović sa
Krstićem, a kako obojica sa Vučićem? Jedno je sigurno, sve su to veštačke
dileme i od njih ne zavisi način sunovrata ove vlade. Da će pasti, to je
izvesno, ali kako, to je stvar kreatora iz MMF, EBRD i Svetske banke koji
odlučuju o sudbini potlačenih država i nacija.
Milan Malenović
Kao jedan od brojnih
komentatora ekonomske propasti Srbije, i novi ministar privrede u Vladi Srbije Saša Radulović bio je u početku, dok se još kretao u takozvanom nevladinom sektoru,
potpuno neprivlačan medijima u Srbiji, sve dok nije javno počeo da zagovara
"revolucionarne metode" i ukazuje na put spasenja:
"...Ukinuti NIP (nacionalni investicioni plan). Ni dinara više! Ukinuti Fond za
razvoj!Ni dinara više. Svi krediti koji su plasirani treba da se vraćaju direktno u budžet. Zamrznuti masu penzija.
Tako da najniže mogu da rastu. Zamrznuti masu plata. Tako da najniže mogu da rastu.
Ukinuti
nepotrebne agencije!".
Tako je govorio Saša Radulović pre nego je
postao ministar. A šta će sutra da kaže? Šta već danas mora da saopšti
javnosti? Neće valjda da se zameri Aleksandru Vučiću tako što će "zlatnu
koku", Nacionalni investicioni plan da likvidira? Pa iz čega će onda da se
finansira sistemska korupcija?
Kaže Radulović u svojim epohalnim otkrićima:
"...Da
bi privreda proradila, potreban joj je masivan stimulans, ali ne u formi reindustrijalizacije,
subvencija, Fonda za razvoj, NIP-a, PKB-a i raznih projekata partijskih
kadrova, nego u formi smanjenje nameta na rad. Za trećinu. To je oko 1.5 milijardi evra ili 170 milijardi dinara. Sa druge
strane, treba povećati neke druge poreske prihode, kresati sve nepotrebne
rashode....". Kao novi ministar privrede,
Radulović će morati da odgovori na pitanje- koji su to "drugi poreski
prihodi i nepotrebni rashodi". Pre nego što je pomenut kao kandidat
za ministra, govorio je Radulović i o "šarlatanskom" i "diletantskom"
rebalansu budžeta. Ali, šta će reći kad novi rebalans uskoro predloži mlađani
Lazar Krstić? I šta će biti kad se njihove dve "koncepcije" nađu pred
nizom Vučićevih "nužnosti"?
Mada je najširoj
javnosti ime i delo Saše Radulovića skoro nepoznato, njegova akademska i
profesionalna biografija govori da ima i dovoljno obrazovanja i dovoljno ličnog
iskustva za ekonomskog analitičara. Ali, za ministra koji treba da sprovede u
delo sveobuhvatni ekonomsko-privredni preporod u okolnostima opšteg sunovrata,
niko nije dovoljno kvalifikovan, pa ni on. Jer, reč je projektu cele jedne
generacije, a ne jednog malog i prolaznog ministarskog mandata (za koji nije
izvesno hoće li, koliko sutra biti prekinut).
Radulović je rođen je 1965. godine, diplomirao je elektrotehniku (smer automatika i
elektronika), preduzetnik je...Ali, "slaba karika" novog ministra
privrede nalazi se u činjenici da je u nedavnoj
prošlosti, bio i stečajni upravnik u posrnulim i opljačkanim srpskim
preduzećima. Tu su, po svemu sudeći, kompromitovane sve njegove priče o moralu,
odricanju, poštenju i pravdi.
Sašino (ne)znanje
U vreme svog najvišeg uspona, Saša Radulović je vodio čak 14 stečajnih postupaka i to su sve bila preduzeća koja imaju dovoljno imovine da su mogla da prežive uz dobru volju države.
Ali...Pre stupanja na dužnost ministra privrede,
Radulović je broj još "živih" preduzeća sveo na 11, jer je tri preduzeća u međuvremenu likvidirao.
Slučaj
"Vršačke pivare" je posebno interesantan za prikazivanje o kakvom se
to "stručnjaku" radi. Ukupna imovina Pivare je po Raduloviću
iznosila 608.896.840,29 dinara, što je 30 odsto njene knjigovodstvene
vrednosti. Istovremeno su obaveze "Vršačke pivare" iznosile
857.007.093,19 dinara, od čega se Poreskoj upravi dugovalo 336.555.724,03
dinara. Dakle, knjigovodstvena vrednost kompanije je bila duplo viša od njenih obaveza,
a ako se odbije dug prema Poreskoj upravi (koji je mogao da bude reprogramiran),
i stečajna masa preduzeća je bila viša od obaveza. "Vršačka pivara"
je, shodno tome, mogla da bude spašena, ali se Radulović odlučio da je
likvidira. To mu se, očigledno, materijalno više isplatilo.
Stečajni postupak
građevinskog preduzeća "Delta legal" Radulović je vodio toliko
katastrofalno loše, da su se i sudije Privredno apelaciono suda zapitale šta
radi Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, kao nadzorno telo.
Agencija je nešto i
radila: pisala je prijave disciplinskoj komisiji protiv Saše Radulovića, zbog
čega je on ne tako davno izjavio kako dotičnu Agenciju treba ukinuti i stečajne
upravnike ostaviti da "pošteno" rade svoj posao. Ovu izjavu je dao za
beogradski Radio "Fokus", koji je takođe u stečaju, a kao stečaj
(kao upravnik), vodi Radulovićev prijatelj Dobrivoje Petrović. Sada kao
ministar privrede, koji je nadređen Agenciji, ima mogućnost da svoje pretnje i
ostvari, ali i da sa posla izbaci sve one koji su ga do sada kažnjavali zbog
nesavesnog rada.
U slučaju
"Delta legala" Aleksandra Lukića, Radulović je pokazao ne samo
da nema veze sa onim šta zakon propisuje, već da ga to ni ne interesuje.
Zakon o stečaju,
naime, predviđa da je prva dužnost stečajnog upravnika da odvoji razlučne
poverioce (to su oni čija su potraživanja nesporno utvrđena pre pokretanja
stečaja) od stečajnih poverilaca. Razlučni poverioci imaju prednost pri naplati
svojih potraživanja, a stečajni poverioci se namiruju ako nešto pretekne iz
stečajne mase.
Poverioci
"Delta legala" su u najvećem broju bili kupci stanova koje je ova
firma naplatila, ali nikada nije izgradila (pojedini stanovi su prodavani i po
više puta), a neki od njih su već imali validnu dokumentaciju da su vlasnici
određenih kvadrata. Te nepokretnosti su morale po zakonu da budu izuzete iz
stečajne mase, ali je Radulović 6. marta 2011. medijima preneo da vlasnici
stanova u dve zgrade koje su, za razliku od ostale četiri, skoro završene, žele
da izluče svoje stanove, ali da bi, ako im se to dozvoli, veliki broj drugih
bio oštećen. Zakon upravo i predviđa razlikovanje izlučenih poverilaca i njihov
bolji položaj u odnosu na stečajne poverioce, ali Radulović to niti zna, niti
želi da sazna. Ništa nije naučio ni iz u međuvremenu dobijene presude
Privrednog apelacionog suda.
Radulovićev
stečajni sudija, koja je isto tako "sistemska", Žanka Radić
donosi 23. januara 2012. godine rešenje kojim prihvata njegov nezakoniti Plan
reorganizacije "Delta legala". Privredni apelacioni sud rešenjem
od 11. aprila 2012. ukida prvostepeno rešenje i predmet vraća na ponovno
odlučivanje.
Zakonodavac sa američkim
"sertifikatima"
U obrazloženju
Privredni apelacioni sud izričito je navedeno kako se u ponovnom postupku mora
napraviti razgraničenje između stečajnih i razlučnih poverilaca. Sudija na
prvom stepenu Žanka Radić i stečajni upravnik Saša Radulović ovaj deo kao da
nisu čitali, jer se u ponovljenom postupku dešava nešto do tada nezamislivo: priučena
i parama nagovorena sudija bez održavanja ročišta ponovo prihvata predloženi
Plan reorganizacije, pozivajući se na nekakav nalaz i mišljenje veštaka
ekonomske struke.
O kakvom se elementarnom
neznanju radi, najrečitije govori obrazloženje Privrednog apelacionog suda u
rešenju od 1. aprila 2013. godine kojim je ponovo ukinuto prvostepeno rešenje,
gde se u trećem pasusu na strani 6 navodi:
"Sud
izvodi dokaz veštačenjem ako je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke
činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. Ne može se određivanjem
veštačenja razjasniti da li Plan reorganizacije sadrži sve što je zakonom
predviđeno, da li je uredan… jer ovo spada u ovlašćenja i dužnost stečajnog
sudije, jer se radi o pravnom pitanju."
U ovom slučaju, sudija
Žanka Radić, vidi se, nije imala pojma šta joj je posao. O radu samog stečajnog
upravnika, Saše Radulovića, sudije Smiljka Matković, Bojana
Miljuš-Martinović i Duška Ilić, nemaju ništa bolje mišljenje, jer u
poslednjem pasusu na strani 8 pomenutog rešenja navode: "Sud izvodi
zaključak da je predlagač Plana pomešao stečajne i izlučne poverioce, a što je
suprotno Zakonu o stečaju…". Što je najgore, Radulović je pre toga
učestvovao u izradi Zakona o stečaju!?
Šta drugo i može da se
očekuje od elektro-inženjera sa sumnjivim američkim "sertifikatima"?
Osveta bivšeg stečajnog
upravnika
Saša Radulović je
vremenom pronašao još jedan način da od stečajnog dužnika, firme koja mu je
poverena, izvuče pare za svoj džep. Agencija za licenciranje stečajnih
upravnika ga zato 2012. godine kažnjava javnom opomenom i novčano sa 100.000
dinara, jer je u stečajnim postupcima angažovao knjigovodstvenu agenciju
svoje supruge Tanje Radulović.
Da li je sve ovo
bila preporuka da elektro-inženjer Saša Radulović u "rekonstruisanoj"
vladi 2013. godine bude izabran za ministra privrede? Ako je tako, onda je
sigurno da će doći do potpunog ukidanja institucionalne kontrolu nad stečajnim upravnicima.
Jer, ne treba zaboraviti, jedna od Radulovićevih ideja je da umesto
Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, isključivu kontrolu nad stečajnim
upravnikom dobije stečajni sudija koji je zadužen u istom predmetu! I sve to
zato što mu se Agencija zamerila, jer ga je ranije kažnjavala (i sada se vode
neki postupci protiv njega). Treba onda očekivati da će stečajni sudija i da
postavlja, ali i da kontroliše rad upravnika. A kako to izgleda kada se spoje podmitljivi
stečajni upravnik i nepismeni sudija, videlo se u slučaju "Delta legala".
Ako ova fantazija novog ministra postane stvarnost, od već ojađene srpske
privrede neće ostati ništa.
A 1.
Protiv Lazara, ali ne i
protiv Vučića
Saša Radulović je
po potrebi stručnjak za svaku oblast. Tako se novinskoj agenciji Tanjug, 15.
juna ove godine, predstavio kao ekonomista prigodnom izjavom da "pre nego
što započne restrukturiranje 175 društvenih preduzeća u tim firmama prvo treba
uraditi popis imovine i obaveza i utvrditi da li uopšte postoji mogućnost da se
ta preduzeća oporave".
Ponekad se
medijima predstavljao i kao stručnjak za poresku politiku i tu se najradije
oglašavao preko blogova i Fejsbuka dugačkim i besmislenim tiradama o stanju
srpskih finansija.
Kada je za ministra
finansija predložen Lazar Krstić, Radulović se preko društvene mreže Twiter
obrušio na njega, ali kada mu je Vučić ponudio da vodi privredu u istoj vladi u
kojoj će sedeti i Krstić, napad na Lazara je preko noći bila izbrisana sa
njegovog profila na Twiteru.
A 2.
Drugi o Raduloviću
Davno pre nego
što je postao ministar privrede o Saši Raduloviću se govorilo kao o kralju
stečaja. Vodio je istovremeno 14 preduzeća (u toj "disciplini"
svetski rekord još uvek drži Ljubomir Kostić iz Niša, koji
je osim toga što je bio stečajni upravnik u 30 preduzeća, još i direktor u JKP
"Gradske pijace").
Evo nekih izjava
iz tog vremena o Raduloviću:
"On je
ozbiljan kandidat za policijsku istragu! On nije funkcioner, pa ne možemo
automatski da preduzmemo konkretnije postupke protiv njega. Međutim, Agencija
razmatra da li postoji mogućnost u zakonskim okvirima da na neki način ipak
reaguje" (Zorana Marković, tadašnja direktorka Agencije za
borbu protiv korupcije 27. novembra 2011. godine)
"Kakav je to
ljudski mozak kome je dozvoljeno da vodi 14 stečajnih postupaka?! Neprimereno
je da to radi samo jedan čovek! Pitam se da li bi se Radulović i njemu slični
bavili stečajnim postupcima da nagrade nisu astronomske!"
(Ljubisav Orbović,
predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije kada se saznalo u koliko firmi
je Radulović stečajni upravnik).
"Zasad imamo
određena saznanja o tome i građani mogu da budu sigurni da ćemo sve optužbe
proveriti"
(neimenovani
zvaničnik MUP-a Srbije u odgovoru listu "Kurir" na pitanje šta se
radi u vezi Radulovićeve zloupotrebe službenog položaja, jer je poslove iz
preduzeća gde je stečajni upravnik prebacivao na firme svoje supruge).
"Njegova
privatna firma navodno je izdašno usluživala za masne konsultantske naknade
firme pod stečajem dok je on njima upravljao. Ne treba vam titula doktora ekonomskih
nauka da shvatite da su neki stečajni upravnici samo kap u moru prevara i lopovluka,
koja je polako trovala i na kraju ubila i sahranila srpsku privredu."
(članak na portalu
"Poslovna znanja" od 25. aprila 2011. povodom Radulovićeve tužbe
protiv lista "Kurir", u kojoj je tražio odštetu od 72 miliona dinara
zbog iznetih istina)