Likovi i senke

Dan sećanja

Na dan kada se ovaj broj pojavi na kioscima, dakle 4. decembra, u restoranu Romantika, koji se nalazi preko puta Palate nepravde, redakcija magazina Tabloid održaće vanredan redakcijski sastanak, kojem će, osim naših saradnika, dopisnika, novinara, istraživača i urednika, prisustvovati i prijatelji našeg lista.

U restoranu, čije osoblje je u štrajku, jer nije godinu dana primilo platu, obeležićemo godišnjicu izlaženja magazina.

Na Dan sećanja, prilika je da se pomenu sva naša posrtanja, saplitanja, izvođenja na sud, i sud srama preko režimskih medija.

Na Dan sećanja setićemo se naših kolega, kojih više nema među nama. A nema Nikole Simića, Sandre Skoko, Miodraga Milojevića, Milovana Mićovića, Olge Stojanović, Riste Kubure, Rastka Zakića, koji su sa nama bili, na stranicama lista, do zadnjeg dana života. Minutom ćutanja odaćemo im poštu, makar i u restoranu.

Na Dan sećanja pozvaćemo i naše bivše novinare i urednike.

Moramo da priznamo, da se našem pozivu "dragi gosti" neće odazvati. Znamo ko će doći od sudija, tužilaca, od kolega...Ovo je vreme straha i poniženja.

Iako su u štrajku, zaposleni u "Romantici" podeliće sa nama i svoju tugu, i nemoć.

Na Dan sećanja, podsetićemo se, a i goste, na hronologiju našeg posrtanja. Svakodnevno iščekivanje da li će nas štamparija Graforpdoukt odštampati, te da li ćemo uspeti da nađemo drugu štampariju, pa sve do našeg izbeglištva u Podgoricu, gde se danas štampa naš magazin. Podsetićemo se na carinske barijere, pesmom "plači mala plači, ostao sam na Rači".

Možda ćemo se smejati dok nas Moma bude podsećao kako su carinici u kamionu koji prevozi naš magazin tražili drogu, prvo sa crnogorske, a potom i sa srpske strane granice, pa ista osmosatna procedura na terminalu, na Kvantaškoj pijaci. Skeneri, psi tragači, a osim novina, ništa drugo! Kakvo "razočarenje" carinika.

Na Dan sećanja red je da se pošalju i poruke. Prijateljima, saradnicima, čitaocima. Jer, ako vince udari u lice, skoči pritisak. A oni koji su pod pritiskom, mogu i da "puknu".

Kada su čauši Miloša Obrenovića prevezli u čamcu romog Vuka Karadžića preko Save, povikali su da se više ne vraća u Srbiju, jer će mu "knjaz jebati oca''.

Romi Vuk se uspravio, i odbrusio im: "Poručite i vi knjazu da ću i ja njemu jebati i oca i mater".

I režim Aleksandra Vučića je na nas šiljio... Ali i mi njemu odgovaramo kao što je Vuk poručio knjazu Milošu.