Na nišanu

Između medijske i stvarne slike Srbije

Uoči razliku

Režim Aleksandra Vučića od prvog dana počiva na medijskoj manipulaciji, na plasiranju najbesramnijih laži.

U realnom životu, van novina, radija i televizija koje su potpuno pod njegovom kontrolom, sve se raspada. Nikada, čak ni za vreme vladavine Borisa Tadića, kome su stručnjaci za omamljivanje javnosti takođe vodili politiku, tolika količina dezinformacija nije kružila medijima. Jednostavnije rečeno, jedino čime Vučić istinski upravlja su informacije.

Pravu istinu o socijalnom i političkom užasu u kome se Srbija našla, građani danas traže na takozvanim društvenim mrežama, na Internetu. Nepokoreni mediji, spremni da se suprotstave ovom teroru, kao da ne postoje. Magazin Tabloid, koji nije pristao na ovakav zastrašujući scenario, mora da se štampa u drugoj državi, zbog nasilja koje je Vučićev režim mesecima sprovodio nad njim. Istina boli, ali, kad je prava, može da bude lekovita. Na žalost, Vučićevoj bolesti nema leka. Njegova bolesna sujeta, rodila je bolesnu autokratiju. To vodi u neizbežnu anarhiju. Kad do nje dođe u punom obimu, svi mediji koju su mu pseći odani, okrenuće se protiv njega. To je zakonitost.

Nikola Vlahović

Izigravajući Velikog Brata, koji sve zna, sve vidi i za sve se pita, zlosrećni premijer Srbije, Aleksandar Vučić, pod pritiskom administracije Evropske unije, krajem leta 2012. godine, rekao je javnosti da će početi istraga u vezi sa 24 kriminalne privatizacije, koje su bile temelj urušavanja srpske privrede. Prethodni šef delegacije Evropske unije u Srbiji, Vensan Dežer, poslednjih dana svog mandata, izjavio je da Srbija "ide u kanal". I to je saopštio Aleksandru Vučiću, 30. jula prošle (2013) godine, "u četiri oka", govoreći o korupciji u kojoj naprednjački režim grca, od dana kada je preuzeo svu vlast. Naravno, Vučićevi mediji ovakvu vest nisu smeli da prenesu. Njegov aparat za suzbijanje loših vesti, pretvorio se u opaku službu, kakvoj bi i Jozef Gebels, da je živ, pozavideo.

Na početku 2014. godine, dok je još igrao ulogu takozvanog prvog potpredsednika vlade, Vučić je još jednom pokazao lice gadnog manipulanta. Shvativši da nečim mora da umiri narod, dohvatio se lažnih podataka Republičkog zavoda za statistiku (RSZ), koji govore da je u 2013. godini nezaposlenost bila niža nego pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast. Njegovi mediji su hitno javili da je nezaposlenost smanjena čak za pet odsto za godinu dana njihove vladavine. Međutim, kako je bila u pitanju informacija dostupna svima koji koji uđu na zvaničan veb sajt RZS, svako je mogao da pročita podatak da je u Srbiji 2013. godine zaposlenost pala za 1,6 odsto! Ali, Vučića ovakve laži, očigledno, uzbuđuju do stanja ekstaze. A, suočenje sa istinom ga deprimira. Izabrao je lakši put, da obmanjuje javnost.

Vučić i njegovi mediji nastavljaju da lažu i na početku naredne, 2014. godine. Naime, odgovarajući na pitanje o procenama londonskog magazina "Ekonomist", da bi u 2014. godini u Srbiji, oko 20.000 radnika moglo da izgubi posao, izjavio je da "ne zna" za takve procene. Ali, nedeljama pre nego je tu laž izgovorio, a njegovi mediji poslušno za njim ponavljali, iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), stigao je zahtev da Vlada Srbije mora "preventivno" u 2014. godini, da otpusti 20.000 zaposlenih u državnim firmama! Tačno onoliko koliko je i pisalo u "Ekonomistu". Naravno, štiteći svoju stranačku armiju koju je masovno uselio u državne firme, došao je na ideju da "raspodeli teret", tako što je udario na penzionere kojima je, na predizbornim mitinzima i preko medija, obećavao da im niko neće, dok je on vladar, smanjiti penzije.

Vučićeve medijske prevare nisu od juče. Još dok je bio ministar informacija u Miloševićevom režimu, Vučić je 8. oktobra 1998. u Skupštini Republike Srbije, pozvao na obračun sa "unutrašnjim neprijateljem" u medijima, pa je doslovno rekao: "...Postoje pojedini agenti stranih obaveštajnih službi koji se nalaze na čelu pojedinih medija, koji ništa drugo i ne rade osim što izveštavaju lažno, predstavljajući ovu zemlju onakvom kakva ona nije i pokušavajući da nanesu što više zla svojoj zemlji". Nezvanično, to je bio početak hajke na pokojnog novinara Slavka Ćuruviju, koji je godinu dana kasnije ubijen.

Petnaest godina kasnije, Aleksandar Vučić se pojavljuje u ulozi gospodara Srbije, i ponovo preti slobodnim medijima, ali ovaj put na drugi način i drugim metodama. Novinari koji su se pojavili na njegovoj vanrednoj konferenciji za štampu (septembar 2014), povodom slobode medija, nisu smeli da postave nijedno pitanje! Ali su zato svi, kao po komandi, detaljno objavili njegove "pohvale ludosti", gde je istakao da je Srbija medijski najslobodnija zemlja u Evropi!

Tim povodom se oglasila i Olja Bećković, voditeljka dugogodišnje kultne emisije "Utisak nedelje", koja je u međuvremenu skinuta sa programa B92, rekavši između ostalog i ovo: "Ti si se 90-ih godina nečemu nadao, pa si se borio, išao na ulicu i za sve to izborio. Sada, 24 godine kasnije, ti znaš da više nemaš čemu da se nadaš jer su te svi prevarili i, na kraju, doveli ovog protiv koga si ti bio, pre 25 godina".

Okićen tuđim dolarima

Dok je na ulicama srpskih gradova beda na svakom koraku vidljiva, dok masa nezaposlenog sveta u očaju, svakog jutra na "buvljim" pijacama prodaje Vučićeve novine istrajavaju na temama o režimskim tajkunima i estradnim klovnovima, a njegove televizije, na najjeftinijim i najprizemnijim zabavnim programima, između kojih je umetnut informativni program u kome on, slikom i rečju, svedoči o srećnoj budućnosti koja je pred nama. Od ranih jutarnjih do kasnih noćnih sati, traje ovaj mentalni teror, ali, ni to mu nije dovoljno pa i na konferencijama za novinare u Vladi, svakog dana dramatično saopštava da se Srbija podigla, unapredila i usrećila, jer je on tako odlučio.

Svoj prvi ekspoze, kao predsednik Vlade Srbije, završio je rečima: "...Nas poštuju u svetu, između ostalog, i to je ključna razlika, zato što ne lažem nikoga. Kao što ne lažem ni naš narod. Što sam rekao u ekspozeu to i sprovodimo!". Ozloglašene poverilačke institucije, poput MMF-a, Svetske banke za obnovu i razvoj i Evropske banke za rekonstrukciju, koje su vlasnici dve trećine svih srpskih dugovanja u inostranstvu, naredili su Aleksandru Vučiću, dva dana nakon što je položio zakletvu kao novi premijer, da hitno obavi najstrožije mere fiskalne konsolidacije. Nekoliko dana kasnije, Vučić je na RTS-u (a to su prenele i sve dnevne novine, ne ispitujući istinitost navoda) izjavio: "...Lično sam inicirao mere fiskalne konsolidacije kao prve zemlje južne Evrope koja to radi bez pritiska sa strane!".

Kiteći se tuđim dolarima, Vučić je nakon proletošnjih poplava u Srbiji i celom regionu, preko svih medija slagao javnost da je dobar i plemenit vladar, te da je njegova vlada pomogla i braću u Republici Srpskoj, donirajući obnovu škola u Doboju i Šamcu sa milion evra. Umesto da to urade srpski mediji, istog dana je njegovu izjavu demantovala Radio Slobodna Evropa, koja je objavila da je, ustvari, reč o donaciji Ujedinjenih nacija, a ne o donaciju Vučićeve vlade.

Ali, samozvani vođa računa na to da nijedan demanti nije toliko efikasan, koliko dobro smišljena i u pravo vreme plasirana laž. Ta njegova svakodnevna igra sa pretvaranjem laži u istinu, donosila mu je u kratkom roku političku i finansijsku dobit. Ipak, njegove laži su se preko svake mere nagomilale i okrenule protiv njegovog režima. Televizija Pink (svi kanali), danima su, u proleće 2012. godine, emitovali Vučićevo preduzborno obećanje kako će vratiti Kosovo i Metohiju pod kontrolu države Srbije. Nedugo zatim, kad je Vučić potpisao takozvani Briselski sporazum o priznanju postojanja albanske države na Kosovu i Metohiji, i Pink i RTS i sve druge televizije i novine, nisu smele novog vođu da pitaju, kakav je to čovek koji jedno govori, drugo misli a treće radi.

Kao već dokazani krivokletnik, Vučić se lako i bez razmišljanja zakleo i pred Srbima na Kosovu i Metohiji, da srpska žandarmerija nikada više neće udariti na svoju pravoslavnu braću i da neće dozvoliti da albanski carinici budu na prelazu na Jarinju. I tu laž su preneli svi njegovi mediji. Ali, kad je srpska žandarmerija krenula da zastrašuje i bije u regionu Kosovske Mitrovice, "ubeđujući" Srbe da izađu na izbore za lažnu albansku republiku, te vesti nigde u nije bilo. Svi glavni urednici strogo kontrolisanih medija koje je Vučićev režim zastrašio ili potkupio, ponizno su stali u red da dobiju vođinu verziju istine o Kosovu i Metohiji.

Proizvodnja i upotreba medijske magle

I dok je Vučićev krvožedni bilten "Informer", kao predvodnik njegove divljačke propagande, svakodnevno širio dezinformacije, linčovao, osuđivao, proklinjao i sahranjivao žive ljude, on je obećavao 100 milijardi dolara investicija, a istovremeno je potpisivao de fakto nezavisnost Kosova i Metohije od Srbije i priznao vladu ratnog zločinca Hašima Tačija, na istorijskoj i ustavnoj teritoriji Srbije, poslao je srpsku Žandarmeriju da hapsi Srbe na u Kosovskoj Mitrovici i sprovodi ih u zatvor u Kraljevu, potpisao je da albanski carinici počnu sa radom na novoj granici, na jugoistoku Kopaonika i da carine svu robu koja dolazi iz Srbije. O svemu ovome, dok se dešavalo (ali i kasnije), RTS nikada nije progovorio nijednu reč. Takođ ni Pink, niti bilo koja druga televizija (izuzetak su bile retke i strogo birane informacije RTV B92, koje su, iako "pročišćene" ipak dolazile do javnosti).

U znak zahvalnosti za besramno ćutanje i impresivnu količinu njegovih laži koje je ova kuća citirala, Vučić je "servis svih građana", RTS, stavio na budžet Republike Srbije. Privremeno, dok nešto ne smisli. Smrću bivšeg direktora RTS, Aleksandra Tijanića i dolaskom Nikole Mirkova na čelo ove kuće, neke istine, ipak, polako izlaze na videlo, a novinari se polako, kao iz teškog mamurluka, bude i poneki od njih počinju da postavljaju pitanja, čak i Vučićevim ministrima.

Lažući unedogled i beskrupulozno, nekadašnji "vojvodin nosač bureka", obećao je čak i "pojeftinjenje struje od 20 odsto. Tu veselu vest, objavili su svi njegovi mediji, ali, kad je struja poskupela za 11 odsto, preko cele naslovne strane "Večernjih novosti" objavljen je stav njegove vlade da je struja najjeftinija u regionu!

Vučić koristi svoju medijsku diktaturu i da bi svoje evroatlanske nalogodavce uverio kako svoj posao radi najbolje što može. Tako je ispitivanje spornih privatizacija sveo na par slučajeva, ali, selektivno i tako da izgleda kao da se to radi temeljno. Istina je da njegov režim procesuira samo one koji mu nisu bili od nekakve finansijske koristi i koji su odbili da svoj kapital ulože u njegovu političku stabilnost. Još nikome od glavnih vođa "demokratske pljačke" nije presuđeno za neko krivično delo koje je počinio, jer su svi oni, i Dinkić i Đelić, i Vlahović i Đunić, i mnogi drugi, na posredan način podržali njegovu vlast. Garant njihovog mirnog sna je Boris Tadić koga Vučić sprema za svog spoljnopolitičkog emisara koji treba da uvede Srbiju dublje u evroatlansku baruštinu.

Na Vučićevim televizijama i u njegovim novinama, niko nikada, posle događaja iz maja meseca 2012. godine, nije pomenuo istragu povodom krađe glasova na izborima 2012. godine, mada je on to mesecima posle sumnjive pobede, najavljivao.

Danas, dok su u njegovim rukama svi, ali, doslovno svi mediji, osim ovog dvonedeljnika i možda jedne nezavisne televizijske produkcije satiričnog sadržaja, Vučiću je lako da preko njih obećava smanjivanje birokratije i javnog sektora. U stvarnosti, nezaposlenost u Srbiji je najveća u Evropi. Kao takva, Srbija se nalazi među prvih deset zemalja u svetu po broju nezaposlenih. Ali, zato je Vučić u državnim firmama širom Srbije pozapošljavao skoro 21.000 članova, simpatizera, rodbine, prijatelja i "saveznika" Srpske napredne stranke. Niko od njih se radnog mesta neće odreći bez velikih lomova. Ovaj, lako proverljiv podatak, danas ne sme da objavi nijedan režimski medij.

U zadnje dve godine, dok je Vučić harao, posao dnevno gubi preko 600 ljudi, otkaze je dobilo preko 80.000 radnika, a bez posla je na kraju 2014. godine, preko preko 50 odsto radno sposobnog stanovništva.

Nedeljama je preko "Politike", "Večernjih Novosti", "Informera", RTS-a, Pinka i drugih medija i "medija", Vučić obećavao smanjenje broja vladinih agencija, zavoda, biroa i saveta, sa 136 na manje od 50, kao i ukidanje funkcija državnih sekretara. Mnogi su posle toga poverovali da je taj posao obavljen, ali...Vučić je i ovaj put slagao. Nedavno je sa ekrana državne televizije, balaveći na papir koji mu je dostavio ministar Dušan Vujović, obećao i uštedu od 600 miliona evra. U stvarnosti, javni rashodi su u najkraćem mogućem roku povećani za 100 miliona evra!

Ako je 2012. godine, u maju mesecu, opljačkani narod gajio nadu da će se neka nova vlast, makar i bivši radikali, suočiti sa teškim stanjem u državi i da će otvoriti medije za slobodne umove, danas, nakon dve godine potpunog informativnog mraka, svakome je jasno da je došlo vreme za promenu. Od vrha pa naniže.

A 1.

Vučićeve obmane protiv realnog života

"Imam samo jedno obećanje, da ćete već krajem 2014. videti i osetiti da možemo da živimo bolje, da smo napravili ozbiljne reforme, izdali lopove, kriminalce i tajkune i da smo branili i da ćemo braniti Srbiju uvek i na svakom mestu", rekao je Vučić obraćajući se građanima u Ripnju pred lokalne izbore u beogradskoj opštini Voždovac. ("Večernje Novosti", 5.12.2013.)

"Ja se nadam da ćemo, već za godinu dana, videti svetlost na kraju tunela" (Internet portal, Jugmedia, 1.3.2014.)

"...Pre godinu i po dana, dve, svi su bili protiv Kamerona (Dejvida Kameruna, britanskog premijera, prim.red.). Mislili su to je kraj, krah, 400.000 ljudi su otpustili u javnom sektoru. Danas imaju dva miliona ljudi više zaposlenih u privatnom sektoru. Imaju najveći rast u Evropi od 3,4 posto i najmanji broj nezaposlenih u istoriji Velike Britanije. Zašto? Rekli su mi "tajm" (eng. time - srp. vreme). Rekli su mi to samo moraš da izdržiš. Samo ostanite čvrsto uz plan. Pre godinu i po dana kada je gotovo izvesno da padamo i da ne možemo da izdržimo, mi smo izdržali, ostali smo "stik tu d plen" (eng. stick to the plan - srp. držite se plana) sproveli smo sve i na kraju smo došli do najboljih rezultata...". (TV Hepi, emisija "Ćirilica")