Kontranapad

Intervju: Boban Bogdanović, ideolog ujedinjenja fudbalskih navijača oko nacionalne selekcije Srbije

Gori, najgori, loši i ološi

Od opozicije u Srbiji, ostalo je veoma malo. Za utehu, samo jedno veliko "O" ili "0" (nula)! Da su dve "00" (nule), bila bi to ružna asocijacija. Mada, nije daleko od realnosti da je opozicija u klozetu, u kanalizaciji! Srpska opozicija na političkoj sceni na žalost, oslikava stanje duha koje vlada u svim delatnostima i segmentima okupirane države, poverene marionetama zapadnih sila koje nam kroje sudbinu minulog četvrt veka. Ovo stanje karakteriše i sport u Srbiji. Fudbal, još uvek najprivlačniji u interesovanju ljudi, privatizovala je grupa manipulanata i političkih prevrtača, koja, čvrsto se držeći isisava poslednje resurse ovog nekada uspešnog sporta. Tabloidov urednik sporta Miroslav Vislavski, razgovarao je na ovu i neke druge teme sa srpskim masonom, Bobanom Bogdanovićem, generalnim sekretarom Fan kluba "Orlovi", jedine registrovane navijačke organizacije koja se zalagala za ujedinjenje srpske navijačke scene oko nacionalnih selekcija.

Piše: Miroslav Vislavski

Od ulaska kriminalaca u Srpski fudbal nakon raspada velike Jugoslavije, vodi se bitka za primat. Nekadašnji "drugovi", ljudi od poverenja "organizovanih socijalističkih snaga na čelu sa SKJ", bili su poslednja barijera pred nadiranjem kriminalaca koji su se sjatili iz belog sveta i svoje utočište našli u fudbalu, gradeći platformu za osvajanje države i njenih potencijala. U sprezi sa političkom nomenklaturom neki od njih su u tome uspeli. Nazvali smo ih "kontraverznim biznismenima" ili "tajkunima". Oni koji su "branili" fudbal od najezde novih magova "podlegli" su njihovoj filozofiji, potisnuli ih svojom visprenošću, iskustvom, lukavošću, ali su prihvatili njihov pragmatizam koji zanemaruje fudbal kao igru i sport, njegovu lepotu i magičnu privlačnost sa uticajem na mase. Odoleli su kriminalcima da bi zaronili u kriminalne radnje. Istovremeno su stvarali sopstvenu infrastrukturu mafijaških klanova, čvrsto držeći pozicije bez obzira što im rezultati u domaćem i reprezentativnom fudbalu odavno uskratiše kredibilnost vladara.

U toj više decenijskoj borbi, pokazalo se da su "veliki" opozicionari gubili bitke i umesto istrajavanja za ideale koji su ih doveli na pijedestal opozicionara, jedan za drugim su nestajali sa fudbalske scene ili, kao pragmate su prelazili u tabor pobednika, na "stranu Vilotića" kako bi rekao legendarni Zoran Radmilović u Radovanu trećem.

Ipak, u takvom okruženju i bez posebno respektabilnog fudbalskog autoriteta, po svojoj istrajnosti se izdvaja jedan bivši operativac KOS pri RM VJ, danas za sebe kaže da je privrednik, u političkoj odrednici "nacional - demokrata" sa statusom koji ne mistifikuje i ne krije, već ga sa ponosom ističe: "člana slobodnozidarske lože".

Boban Bogdanović je čovek za koga se čulo u novijoj istoriji fudbalske Srbije. Možda najviše kao osnivača, ideologa i generalnog sekretara Fan kluba "Orlovi", jedine registrovane navijačke organizacije koja se zalagala za ujedinjenje srpske navijačke scene oko nacionalnih selekcija. Zapretio je i kao protivkandidat Tomislavu Karadžiću na poslednjim izborima u FSS, ali je ubrzo izašao iz trke, smatrajući je besmislenom u okolnostima potpune medijske blokade i ignorisanja režimskih medija.

- Zašto je Fan klub, čiji ste osnivač, nestao iz fudbalske javnosti. Ko ste vi danas bez "Orlova" u Srpskom fudbalu?

Boban Bogdanović: Kada je bilo potrebno, pomoć i podršku nisam imao niti sam je želeo, mada mi je nuđena politička podrška DS, a potom i SNS. Bez pardona odbio sam i jedne i druge, ne želeći da trgujem sa ogromnom glasačkom mašinerijom koja je bila potrebna i jednima i drugima s obzirom da smo za samo dva meseca od osnivanja brojali više od 200.000 članova računajući i rodoljube u rasejanju. Mojim odlaskom iz "ORLOVA" decembra 2012. godine organizacija se urušila. Od tada kao i sada, smatram da predstavljam onaj mali deo dosledne fudbalske opozicije koja se bori protiv organizovanog kriminala u srpskom fudbalu, kao i protiv rukovodstva FSS i njenog aktuelnog predsednika Tomislava Karadžića, čoveka koji je glavna sprega svih političkih sistema, organizovanog kriminala i fudbalske organizacije koju vodi.

- Gde su najveći problemi u našem fudbalu?

BB: Pre svega, nerešavanje pitanja privatizacije u sportu... Svima ide u prilog večita "privatizaciona klackalica", kako bi nesmetano dugogodišnju štetnu praksu sprovodili u delo. Zatim, jedni te isti treneri skromnog trenerskog znanja se rotiraju u klubovima, mafijaški lobiji i dalje upravljaju klubovima, regularnost takmičenja je iz godine u godinu problem bez rešenja...To pokazuje i tekuća sezona u svim rangovima takmičenja. Kvalitet fudbala nam je srozan na nivo afričkih nerazvijenih zemalja i nije ni čudo što nas minulih godina nema na velikim takmičenjima.

-A kako objašnjavate prilike oko nacionalnog tima?

BB: Tomislav Karadžić je po ko zna koji put "podbacio" i ponizio srpski fudbal zajedno sa svojim najbližim saradnicima i novim saveznicima. Kada imate protivprirodan blud sa menadžerima poput Falji Ramadanija, Lemića i ostalih, nisu za čuđenje "podbačaji". Razlog Karadžićevog višegodišnjeg egzibicionizma jeste i zaštita koju uživa kod predsednika države Tomislava Nikolića, čiji je sin ni kriv ni dužan selektor mlađih kategorija. Dovoljno, da bi se pokrenuli procesi promena.

-Da li su i zašto opravdane kritike i napadi na Karadžića kao uzročnika „svih nedela i zala" u srpskom fudbalu?

BB: Potpuno je sumanuto optužiti bilo kog fudbalskog opozicionara za neuspehe u reprezentativnom fudbalu, poput poslednje laži iz kuhinje Tomislava Karadžića da su Zvezdan Terzić i Goran Vesić krivi i odgovorni za poraz Srbije protiv Danske. Otkriću vam ekskluzivno da je bolesni um Tomislava Karadžića na sastanku 4. novembra, na koji me je pozvao u Kući fudbala, tražio od mene da optužim za incidente u Đenovi i Bugarskoj Gorana Vesića! Za tu uslugu nudio mi je funkciju u FSS. O ulozi Vesića u "slučaju Đenova" treba drugi da dokazuju, a ne Boban Bogdanović. Odbio sam takvu ponudu, ne želeći bilo kakvu saradnju sa Karadžićem.

- „Slučaj Đenova", „Slučaj dron" su događaji zbog kojih smo platili i plaćamo velike cehove - novčane i takmičarske. Istraga nam nije pokazala da li postoji pozadina sa Srpskim scenarijom!

BB: Đenova je priča za sebe. Država je bez bilo kakvog razloga zatvorila istragu, a razlozi su itekako ozbiljni i veliki. Istragu je obustavio Miki Rakić, sa kojim sam intezivno sarađivao i u strogoj tajnosti pripremao konačni obračun sa fudbalskim režimom Tomislava Karadžića, planirajući "Fudbalsku sablju Srbije". Rakić je čekao politički trenutak, na čemu sam mu zamerao. Želeo je da spoji dobro i korisno, dobro da se konačno obračuna sa kriminalnim FSS, korisno da se sve to odrazi na političku popularnost buduće koalicije DS-SNS! Sa druge strane, "Slučaj dron" je pokazao svu nemoć službi koju neustavno kontroliše premijer Vlade Srbije.

Karadžića su pokušavali da „pomere" ili skrajnu sa pozicije broja jedan. Gde su danas "protivkandidati"?

BB: Tomislav Karadžić je inteligentan i proračunat čovek, zna šta, kome i u koje vreme treba ponuditi da bi opstao. Svež primer ovome o čemu govorim je i Savo Milošević. Savi sam verovao, kao i Vlade Divcu sa kojima sam rušio rukovodstvo Saveza pre tri godine. Provodili smo sate u razgovoru i lobiranju, strategiji. Dali smo reč da ćemo ići do kraja, kleli se u svoje najmilije da nećemo izdati borbu. Hvala Bogu, moja porodica je na okupu, živa i zdrava. Izdao me je saveznik i prijatelj, a Tomislav Karadžić je u njemu dobio "moralnu gnjidu", sada već i potpredsednika FSS, odgovornog za sve selekcije.

I vi ste u prošlim izborima najavljivali svoju kandidaturu, pa ste odustali?

BB: Cilj moje kandidature je bio da fudbalskoj javnosti Srbije ukažem na besmisao Statuta FSS, i naravno da iskoristim medijski prostor kako bih nastavio sa opozicionim aktivnostima. Nisam uspeo izdejstvovati TV duel sa najvećim ološima srpskog fudbala, Milovanom Đorićem i Tomislavom Karadžićem, pa sam odlučio da izađem iz izborne farse.

Kako vidite Zvezdana Terzića koji je prvo doveo Karadžića za potpredsednika FSS u vreme svog mandata, a potom menjao u više navrata svoj odnos i stav od njegovog saveznika do protivnika?

BB: Zvezdan Terzić je interesantna i intrigantna fudbalska ličnost. Naši stavovi po pitanju rešavanja problema u srpskom fudbalu se umnogome razlikuju. Markantan, obrazovan sa džentlmenskim manirima potpuna je suprotnost Tomislavu Karadžiću. Međutim brzopletost i površnost ga je mnogo u životu koštala. Trasirao je put Tomislavu Karadžiću ka vrhu FSS, ali treba biti do kraja iskren i reći da to nije bila njegova izričita želja već i delo bezbednosnih struktura.

Da li je neuspeh inicijativa Crvene Zvezde da sruši Karadžića stvar nesposobnosti, izgubljenog autoriteta ili nepostojanja kredibiliteta najglasnijih Zvezdinih jastrebova u rukovodstvu?

BB: Na žalost, Zvezda je poslednjih godina radila sve stihijski, bez konkretne strategije.Bivši funkcioneri Zvezde su se jeftino prodavali Karadžiću zarad funkcija u FSS. Okolnosti su se promenile dolaskom Kokeze i ostalih članova uprave. Ubeđen sam da će upravo taj momenat pokrenuti pošteni deo fudbalske Srbije da zatraži hitne promene i vanrednu skupštinu sa koje će Tomislav Karadžić biti ispraćen u specijalno tužilaštvo za organizovan kriminal. Nadam se i čvrsto sam ubeđen da će prolećni deo sezone biti pod novim rukovodstvom FSS.