Tabloid je pozvan

"Preduzetnik" pred sudom

Četnički vojvoda, i ujak Slaviše Kokeze, Slavko Kojić, pozajmio je od poslovnog partnera 15.000 evra koje nikada nije vratio, piše u privatnoj tužbi koja je pokrenuta pred Prvim osnovnim sudom. Kojić, kako tvrdi tužilac, često izjavljuje: "...Ja sam ujak Slaviše Kokeze bliskog saradnika predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića." Sud je Kojića ranije osudio da novac koji je pozajmio 2005. godine, mora da vrati čoveku koga je prevario. Ipak, Apelacioni sud uvažio je zdravstvenu dokumentaciju koju je on naknadno priložio, pa je slučaj vraćen na ponovno suđenje

M. Grabež

Slavko Kojić je rođen 1957. godine u selu Nišići, koje se nalazi u opštini Ilijaš u Bosni i Hercegovini. U Beograd je došao kao izbeglica i mnogi Beograđani ga poznaju kao Brku koji je na kartonskim kutijama na pijaci u Bloku 44 prodavao cigare bez akciznih markica. Bila su to teška vremena. Svaki početak je težak.

Ipak, Kojić se nije predstavljao kao ubogi izbeglica već je tokom radnog dana uveseljavao kupce i kolege pričama sa ratišta. Hvalio se da je on u ratu u Bosni stekao zvanje četničkog vojvode. Pričao je da je blizak sa Srpskom radikalnom strankom i da poznaje Aleksandra Vučića. Njegov rođak Kokeza je bio daleko uspešniji, nije se hvalio Vučićem i radikalima, ali je od kartonske kutije stigao do vlasništva nad nekoliko lokala i kafića, u vreme dok je državom vladao Slobodan Milošević, a u vreme diktature Demokratske stranke poslovao je još bolje.

Danas kada Srbijom vlada njegov prijatelj Aleksandar Vučić, posao mu je procvetao. Vlasnik je restorana-kafića "Kontakt" u Novom Beogradu, poseduje, hostele i nekoliko benzinskih pumpi, koje posluju pod nazivom "Slap" što je skraćenica za Slaviša petrol...Pozajmljuje novac na kamatu poslovnim ljudima, a kada vlasnici restorana Franš i Dijagonala nisu mogli da vrate pozajmljen novac, on je svoje ugostiteljsko carstvo proširio i za ta dva restorana (vlasništvo nad njima za svaki slučaj podelio je, kažu dobro obavešteni, sa Vučićevim kumom Nikolom Petrovićem).

Kokeza se sa Vučićem zbližio u vreme dok je finansijski pomagao bokserski klub Radnički, gde je Vučić bio na plaćenoj funkciji, čak je i naziv Kokezinog kafića (Kontakt) inspirisano kikboksom koji je kontakt sport. Poznato je da je Slaviša Kokeza, kapital sticao i iz poslova preprodaje narkotika i da je bio jedan od članova novobeogradske grupe narko-dilera. Njegova grupa finansirala je Vučićevo političko napredovanje, još dok je bio član Srpske radikalne stranke, a kada je došao na vlast Vučić ih nije zaboravio. Kokeza je na izborima 2012. godine bio 104. na listi Srpske napredne stranke, predstavljen je kao „preduzetnik"... Ovaj "kandidat" SNS je došao iz kriminalne grupe koja je u MUP-u Srbije poznata po ubistvima, silovanjima, razbojništvima, iznudama, krađi automobila, trgovini narkoticima.

Za razliku od Slaviše, njegov ujak i četnički vojvoda Slavko Kojić nije bio toliko uspešan, o čemu svedoči i priča iz sudskog arhiva na Novom Beogradu ali i prema rečima Mitra Tasovca, koji je Slavka Kojića upoznao posle 2000. godine. Tasovac se priseća Kojića pa kaže: "... Jednog dana još 2005. godine Slavko Kojić je došao kod mene i na zajam mi tražio 20.000 evra. Rekao je da će ga kriminalac Mišo sa Altine ubiti ako ne donese novac. Nisam imao dvadeset hiljada evra, ali sam sakupio 15.000, dao sam mu novac o čemu mi je potpisao priznanicu. Novac mi do danas nije vraćen. Na suđenju se prvo branio da na priznanici nije njegov potpis, ali je grafološkim veštačenjem utvrđeno da jeste...", priča Tasovac.

Danas u ponovljenom postupku Kojić se brani, da jeste pozajmio novac, ali samo 1.500 evra, dok je jedna nula navodno kasnije dopisana...

Slaviša Kojić, danas više ne prodaje cigare na kartonskoj kutiji. Prodaja robe sa kartonske kutije nije više unosan posao, ali Slaviša Kojić o tome ne mora da brine. On je danas direktor, a zajedno sa Boškom Kojićem i suvlasnik kompanije Gem Security DOO iz Zemuna. Internet pretragom može se doći i do podataka koji ukazuju da je ovo jedna od najgorih kompanija iz oblasti obezbeđenja:

"... najgora od svih agencija je GEM kompani koja više od 70 odsto ljudi drži na crno i u kojoj rade ljudi protiv kojih se vodi krivični postupak, a rukovode delikventi, što može da se proveri ..." napisao je čitalac u komentaru na sajtu jedne dnevne novine.

Sa druge strane to je omiljena kompanija direktora JP Elektromreže Srbije, Nikole Petrovića jer su u njegovom mandatu dobili poslove obezbeđenja u Srpskom energetskom sektoru vredne više stotina miliona.

Od 25.02.2015. godine GEM Security obavlja poslove fizičko tehničkog obezbeđenja objekata JP EMS, naručilac posla bila je Elektromreža Srbije (EMS), posao je vredan 180.000.000,00 dinara. Pre toga na sličnim poslovima obezbeđenja ta firma zarađuje milionske sume. Prema rečima Mitra Tasovca 15.000 evra koje mu direktor GEM Security-a Slavko Kojić duguju nisu i jedini novac koji on pokušava od njega da protivzakonito prisvoji. Tasovac kaže da je njegova najveća greška u životu to što je sa Kojićem u jednom trenutku pristao da bude suvlasnik u firmi ASSHAUS, koja je kupljena od izvesnog Žarka Mijailovića iz Nemačke. On je, kaže Kojića, pustio da postane suvlasnik firme sa vlasničkim udelom od 45 odsto i da je ta firma dalje kupila drugu firmu "Tasmit SM" koja je takođe u međuvremenu otišla u stečaj.

U rešenju Privrednog suda iz Sremske Mitrovice Kojićev zahtev da se pojavi kao poverilac "Tasmit SM" je odbačen kao neosnovan, jer on kao fizičko lice nije ni bio poverilac toj kompaniji. Prethodno se po istoj tužbi Privredni sud u Beogradu oglasio nenadležnim. Do preokreta je došlo kada je Apelacioni sud, sud predmet nakon Kojićeve žalbe ipak vratio u Privredni sud u Beogradu ističući da je postojala ravnopravnost mesne nadležnosti Beograda i Mitrovice.

Prema rečima Mitra Tasovca, činjenica da je apelacija odlučila tako nije sporna, sporno je što je sudija Vesna Čebić Torbica, tužbu Kojića trebala da odbaci po više drugih osnova, a ona to do sada nije učinila.