(P)likovi

Nova Vučićeva vlada: jedne će ukloniti, drugima se prikloniti

Kolona Vođinih poltrona

Izbori su završeni, sablasno-smešni klovn Aleksandar Vučić nastavlja da gospodari srpskim političkim cirkusom. Kampanja, u koju je uložio 20 miliona naših evra, završena je njegovom pobedom nad zdravim razumom. Kad je video rezultate, kaže, plakao je od sreće. Iako takvi simptomi ukazuju na potrebu psihijatrijske analize, Vučić je sam sebi odredio terapiju: napisaće program buduće reformske vlade, pregovaraće s potencijalnim koalicionim partnerima i odrediće sastav kabineta. A, kako će izgledati njegov kabinet, opisuje kolumnista Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik dnevnih listova Dnevni Telegraf, Nacional i Pravda, i dugogodišnji Vučićev saradnik i prijatelj

Predrag Popović

- Imam mnogo ličnih problema, ali ne mogu da sakrijem koliko sam srećan zbog ovakvog uspeha. Uspeh je veliki, a takve su i obaveze. S njima ću se baviti čim dođem sebi - rekao je Vučić, poznat po tome što obaveze deli u dve grupe: 1. one koje može da ostavi za sutra i 2. one koje uopšte ne mora da izvrši.

Došao je sebi, i to iz više pravaca, i zatekao se u vili "Bokeljka". U opuštenoj, domaćoj atmosferi, uz pomoć brata Andreja, kuma Nikole Petrovića, Željka Mitrovića, povremeno i Vladimira Popovića, zvanog Beba, kao ratni plen deli funkcije, moć i pare. U državnoj vili, u kojoj živi već nekoliko meseci, Vučić će do juna da bira najpodobnije i najizdašnije poltrone i parazite koje će postaviti za ministre. Trgovina radi non stop, vladar rasprodaje uticaj do koga je došao lažima, prevarama i krađom glasova, a mušterije se tiskaju pred vratima.

Velika je konkurencija alavih saučesnika u naprednjačkom uništavanju Srbije, ali mnogi će biti razočarani kad shvate da su gospodaru uzalud prinosili darove i hvalospeve, zaklinjući se u vernost i večno ćutanje. Za početak licitacije, premijer je najavio šest novih ministara, minimum. Ne otkriva njihova, kao ni imena onih koji su određeni za odstrel.

Zasad izgleda izvesno samo da će Ministarstvo zdravlja napustiti Zlatibor Lončar. Vučić je oprostio Lončaru za sve zašta je optuživan u javnosti, ali saradnja ne može da bude produžena, tako je, kažu upućeni, naređeno iz američke ambasade.

Iskusni Lončar, hladne glave je prihvatio odluku. Za razliku od njega, Zorana Mihajlović ne odustaje od nade da će ostati u vladi. Pomoć traži na istoj adresi s koje je Lončaru stigao svileni gajtan.

Još pri krojenju izborne liste Srpske napredne stranke, kad je izostavljen aktuelni šef poslaničkog kluba, bilo je jasno da je Vučić Zoranu Babiću namenio ministarsku funkciju. I to baš onu koju je do sada vršila Mihajlovićka. Nije slučajno što je Vučić dozvolio da samo ta informacija o njegovoj kadrovskoj vrteški procuri u medije. Zorana je shvatila kakav joj signal šalje, pa vreme više ne provodi u šopingu po inostranstvu, već u posetama američkoj i britanskoj ambasadi. Do juče je uživala u imidžu najoštrije i najozbiljnije kritičarke stranačkog šefa, koristeći svaku priliku da istakne vlastitu samostalnost. Danas je smanjila ambicije, bila bi presrećna da zadrži status potpredsednika vlade i poziciju u ministarstvu saobraćaja, ali spremna je da prihvati bilo koji resor, samo da ostane u vladi.

Kad naprednjački "krunski savet" u "Bokeljki" utvrdi spisak članova budućeg kabineta, diktator će morati da ga nosi stranim diplomatama na overu. Oni će proceniti da li im je u interesu da Mihajlovićka ostane u vladi ili je došlo vreme da je puste niz vodu.

Što god da se desi Mihajlovićki, to će biti beznačajno u odnosu na smenu Nikole Selakovića. Kao naprednjački prvoborac, mlad i ambiciozan, Selaković je stekao Vučićevo poverenje. Kako i ne bi kad ministarstvo pravde nije vodio u skladu sa zakonima i Ustavom već u interesu diktatora. Bespogovorno je obavljao prljave poslove, zloupotrebom službenog položaja izvršavao krivična dela, pretvorivši pravosudni sistem u servis Vučićeve familije.

Na Vučićev mig Selaković je predvodio hajku na tada nepodobnog tajkuna Miroslava Miškovića, vršio je pritisak na Ustavni sud da ne reaguje na očigledno kršenje Ustava potpisivanjem Briselskog sporazuma i smanjenjem penzija. On je režirao skandalozni zakon o notarima, koji je, usled štrajka advokata, na nekoliko meseci zaustavio rad sudova. Vučić je preko Selakovića upravljao marionetama na najvišim pravosudnim funkcijama, od predsednika Kasacionog suda Dragomira Milojevića, preko predsednika beogradskog Višeg suda Aleksandra Stepanovića, pa do tužioca, pre svih Zagorke Dolovac i Miljka Radisavljevića. Pre i tokom izbora Državnog veća tužilaca i javnih tužilaca, Selaković je Dolovčevoj vrlo konkretno objasnio šta će je snaći ako ne bude pokorna: „...Ako ne umukneš, plivaćeš Dunavom!". Umukla je.

To je radio i Radisavljević, koji je, po ličnom Vučićevom nalogu, montirao istrage i optužnice u slučaju Miškovića i ubistva Slavka Ćuruvije. Pod pritiscima, Radisavljević je jedva dočekao da ga na mestu tužioca za organizovani kriminal nasledi čačanski advokat Mladen Nenadić. Selaković je rukovodio sudskim postupcima u aferama u kojima je glavni junak bio bata Andrej Vučić, štiteći ga od odgovornosti za pranje para preko firme „Asomakum" i kažnjavajući pripadnike Žandarmerije koji su ga pendrecima odvikavali od vandalizma. Za Selakovićevog mandata na najbrutalniji način prekršen je Ustav i niz zakona, a sve u interesu Vučićevih poslovnih partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Nemačke. Arapima je poklonjeno 90 hektara u centru glavnog grada za potemkinovski projekat „Beograd na vodi", a Nemci su izmenom Zakona o državnom zemljištu dobili mogućnost da po mizernim cenama kupe najplodnije vojvođanske oranice i ugroze egzistenciju 60.000 porodica paora. Selakovićev mandat ostaće upamćen po progonu najsiromašnijih, koji se od juriša sudskih izvršitelja brane pretnjama samoubistvom, i, istovremeno, zaštiti tajkuna, koji nekažnjeno vrše utaju poreza.

Malo je mesta da bi se nabrojali svi Selakovićevi nezakoniti postupci, koji bi, kad bi Srbija bila pravna država, odavno postali predmet istrage Tužilaštva za organizovani kriminal. Naravno, ministar je bio samo izvršilac naloga ovog istog gospodara koji ga sada smenjuje.

Vučić se nije potrudio da najbližim saradnicima objasni razloge za odbacivanje tako vernog sluge. Umesto konkretnih odgovora, znatiželju članova dvorske svite zadovoljavao je primitivnim štosevima: „...Selaković me mnogo zadužio, smeniću ga za njegovo dobro, imaće više vremena da nađe dečka".

Najava Selakovićeve smene izazvala je paniku u vrhu Srpske napredne stranke. Ovom odlukom Vučić je pokazao spremnost da otkači i najlojalnije saradnike. Po kuloarima kruži glasina da je Selaković zadržao korektan odnos prema Oliveru Antiću i posle njegovog napuštanja stranke. Izgleda da je BIA presrela neki njihov razgovor u kome je ministar pravde kritikovao Vučića. S obzirom da je poznato koliko je Vučić paranoičan, sasvim je moguće da je to bilo dovoljno da Selaković padne u nemilost.

Trenutno aktuelni kandidat za funkciju ministra pravde je Miroljub Tomić, zamenik predsednika Visokog saveta sudstva. Bivši predsednik Okružnog suda u Kragujevcu pažnju javnosti privukao je posle objavljivanja vesti o tome kako je brutalno pretukao svoju suprugu, koja je jedva izvukla živu glavu zahvaljujući prebacivanju helikopterom na VMA. Sklonost ka prebijanju žena nije jedina Tomićeva sličnost s Vučićem. I on u medije plasira bajke o nezavisnosti sudstva i proveri kvaliteta rada sudija, a blisko sarađuje s opskurnim tipovima kao što je Ivan Jovičić, njegov kolega iz VSS.

Gde je Selaković stao, nastaviće Tomić. Izgleda da će stati i Željko Sertić, a njegovo uništavanje ostataka srpske privrede nastaviće Marko Čadež. Ta kadrovska rotacija već je viđena na mestu predsednika Privredne komore Srbije. U septembru 2014, kad je Sertić imenovan za ministra privrede, Vučić je za njegovog naslednika izabrao mladog i po mnogo čemu spornog Čadeža. Umesto odgovarajuće školske kvalifikacije, Čadeža je, kako su mediji izvestili, preporučila ljubavna romansa s tadašnjim nemačkim ambasadorom Volframom Masom. Prema tim informacijama, Mas nije svog dečka samo spasao od zatvorske kazne zbog posedovanja 12,3 grama kokaina, nego ga je i uveo u Vučićevo okruženje. Čadežu nije bilo teško da se snađe među ostalim naprednjačkim homoseksualcima i narkomanima.

Kao i za Selakovića, Vučić nije obrazložio ni nameru da skloni Sertića. Svim silama se trudio da opravda poverenje, aktivno je učestvovao u Vučićevim prevarama, polagao je kamene temeljce za koje arheolozi, kad ih budu iskopavali, neće znati čemu su služili, pa je čak, u naletu vučićevske poremećene teatralnosti, pred kamerama ljubio ugovor o prodaji smederevske železare kineskoj kompaniji Hestil. Uzalud. Ni mentalna identifikacija sa šefom nije mu obezbedila produženi boravak u ministarstvu privrede. Možda Vučić nije zaboravio Sertićev tvit, neposredno pre ulaska u vladu, u kome je napisao istinu: „Zar je moguće da samo jedan političar u Srbiji zaslužuje nadimak Slina?" Iako se Sertić svime što je kasnije radio potrudio da i lično opravda taj nadimak, čini se da nije uspeo.

Da je Slina biti lako, Slina bi bio svako. A, nije. Jedan je Nebojša dr Stefanović, ali ni to nije dovoljno da mu bude osiguran opstanak u ministarstvu policije. U septembru prošle godine, kad se dvoumio između rekonstrukcije vlade i raspisivanja vanrednih izbora, Vučić je nameravao da Stefanovića makne iz policije i postavi za gradonačelnika Beograda. Taj plan je i danas aktuelan. Stefanoviću je svejedno, on će bez mrmljanja da izvrši svako naređenje voljenog vođe.

Prema jednoj Vučićevoj opciji, Stefanovića bi u policiji trebalo da nasledi Aleksandar Vulin. Koliko mrzi Srbiju Vučić je pokazao kad je za šefa ministarstva za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu zaštitu postavio Vulina, karikaturalnog idolopoklonika Če Gevare i Mire Marković, bez dana radnog staža, zbog izvesnih fizičkih nedostataka oslobođenog služenja vojnog roka.Sličan se sličnom raduje, pogotovo kad im se podudare i lekovi. Obojica u životu nisu podigli ništa teže od obrva, a mnogo se brinu za radnike. I takav, Vulin je Vučiću dobar za ministrovanje, bilo gde. Može i ministarstvo bez portfelja, bez mozga, bez bilo čega, samo nek je ministarstvo.

Pored Vulina, glavni pretendent na mesto šefa policije biće Dijana Hrkalović. Vreme koje dolazi, jasno je Vučiću, zaljuljaće naprednjački režim. U borbi za opstanak na tronu, diktatoru nisu dovoljni samo anemični poltroni, biće mu potrebni i odlučni, fanatični sledbenici, spremni da upotrebe i silu protiv nezadovoljnih podanika. Željeni psiho-profil, o čemu svedoče razbijene glave opozicionara, poseduje mlada i ambiciozna Hrkalovićka. Pored besprizorne brutalnosti, ona već ima i iskustva u zloupotrebi MUP-a. Na kraju, ali najvažnije, uživa i podršku vođe.

Prošlog leta, nezadovoljan Stefanovićevim mlakim pritiskom na troje novinara, Vučić je, pred više svedoka, na svoj način pohvalio Hrkalovićku: „...Vidiš koliko ima muškaraca bez muda, a ti si iskompleksirana što imaš male sise!". Umesto silikona, vođa joj je dao moć da upravlja MUP-om. S obzirom na to, neće biti iznenađenje ako je zaista promoviše u šefovicu policije.

Tim potezom Vučić bi dokazao da prati evropske trendove, što bi mu, bar on tako smatra, popravilo imidž u Briselu i Berlinu. U tom smeru vodila je i njegova ideja da na čelo vojske postavi Jadranku Joksimović. Žestokog temperamenta, još agresivnija od Hrkalovićke, uvek spremna i da Vučiću skoči za vrat, Joksimovićka je izazvala incident koji joj do danas nije oprošten.

Kad je obavešten da smeni Bratislava Gašića, nekoliko meseci pre incidenta s novinarkom koja lako klekne, Vučić je naumio da svoju miljenicu Joksimovićku postavi u ministarstvo odbrane. Pokušavajući da se našali, pitao je:

- Imam jedan muški posao za tebe. Da li si ikad poželela da budeš muško?

- Ne, a ti? - odgovorila mu je Joksimovićka.

Vučić se samo kiselo nasmejao, uveren da je muško već samo zato što nije žensko. Iako je ostrašćeno zlopamtilo, zbog perverzne prirode njihovog odnosa u kome se konstantno smenjuju periodi ljubavi i jednako strasne mržnje, ipak je moguće da je premesti u ministarstvo odbrane.

Uz pojedine ministre, s položaja će odleteti i Aleksandar Đorđević, aktuelni direktor BIA. Poput ostalih poltrona, Đorđević se trudio da ispuni sve vođine hirove, ali nije zapostavljao ni svoje. Kao svaki tiranin, i Vučić je svestan da mu najozbiljniju pretnju predstavljaju mangupi iz vlastitih redova. Zato mu se ne sviđa sprega Nikole Petrovića, Aleksandra Stefanovića, Aleksandra Đorđevića... Vučić je jedva našao snage da sabotira Petrovićevu nameru da privatizuje dve državne vile na Dedinju, koje je uzeo u zakup od Dipos-a, ali još je preslab za konačan obračun s dvostrukim kumom. Ne zbog toga što je kum jak, nego što ima podršku Stanka Subotića Caneta. Upravo Canetov uticaj potvrđuje da su na ovim izborima najbolje prošli bivši i aktuelni kandidati s listi Interpola. Da bi poremetio taj odnos snaga, Vučić je odlučio da niz vodu pusti i Đorđevića. To je lakši deo zadatka. Mnogo teži deo predstavlja izbor novog šefa tajne policije. Ako želi da se bar malo otrgne iz ruku političkih i tajkunskih sponzora, Vučić mora da na to mesto postavi „svog" a ne „njihovog" čoveka. Ako to ne uspe, ostaće ovo što je sada - smešna marioneta koje će se odreći svi moćnici, koji parazitiraju na njegovoj grbači.

Iako mu nisu potrebni koalicioni partneri, Vučić će ponovo primeniti isti recept s kojim je zaseo na vlast. U vladu će uvući još nekog kompromitovanog i beznačajnog, kako bi kasnije na njega svalio teret odgovornosti. Upravo tome se nadaju Čedomir Jovanović i Nenad Čanak. Još dok je trajala predizborna kampanja, Jovanović je aktiviste svoje kombi-stranke animirao obećanjima da će se ovajditi posle ulaska u koaliciju s naprednjacima. Boris Tadić se gica, čekajući da mu iz Vašingtona jave kakav stav da zauzme, da li da se ukrca u Vučićev Titanik ili da se vrati na mesto zločina, u Demokratsku stranku.

Od ishoda tih kalkulacija zavisi i politička sudbina Ivice Dačića. Pred njim je nekoliko dugih nedelja u kojima će treperiti od neizvesnosti. Ako ga Vučić opet primi, Dačić će rešiti sve svoje probleme. Ako otpadne, gotov je. To, naravno, zna i Vučić. Zato uživa u nerviranju lidera SPS-a.

Samo Vučićev pakleni um mogao je da isplete intrigu u kojoj značajnu ulogu ima Vojislav Šešelj. U prvom činu te drame Šešelj se javno, preko naslovnih strana režimskih novina, ponudio za ulazak u Vučićevu vladu. Drugi se odigrao u vinskom podrumu u Jajincima. Kao da ne znaju s kim imaju posla, dvojica vođinih kumova su se rugali Šešeljevoj izjavi.

- Pa, Vojislav sigurno ne bi bio podoban za ministra ekonomije, ali mogao bi da bude koristan da obavi teške poslove. Siguran sam da bi on voleo da vodi akciju hapšenja Ivice Dačića - rekao je Vučić.

Naravno da od Šešeljevog ulaska u vlast nema ništa, uostalom on je bitan samo Vjerici Radeti i Ljilji Mihajlović-Barbalić. Mnogo važniji je deo poruke u kome se naglašava mogućnost hapšenja Dačića. Neka Ivica strepi, ima zbog čega. A, ima i zašto da se nada novoj koaliciji s Vučićem. Dačić je mnogo zadužio strane centre moći, kojima je olakšao utvrđivanje nezavisnosti albanske republike Kosovo, a na domaćoj političkoj sceni dovoljno je kriminalizovan da bi udovoljio Vučićevoj potrebi da se okružuje kompromitovanim kadrovima, lakim za ucenjivanje. Sve karte su u igri, pa i ona koju priželjkuje Dačić. Ako se Vučić odluči da opet zaigra na nju, neće biti prvi put da prezentuje svoj jedinstven oblik amnezije u kome unapred zna šta će da zaboravi.

Koga god da Vučić izbaci iz vlasti i kome god da poveri ministarski položaj, ništa se neće promeniti. Odgovornost za sve maloumne avanture i dalje će snositi samo on. Taj film neće imati srećan kraj, ma koliko se diktator trudio da ga odloži. Pirova izborna pobeda najavila je početak njegovog pada, od čega ga ne bi mogao spasti ni Hudini, a kamoli kukavci poput Stefanovića i Vulina.

NOVU KNJIGU PREDRAGA POPOVIĆA NARUČITE NA 063/123-2702

Glosa

Iako mu nisu potrebni koalicioni partneri, Vučić će ponovo primeniti isti recept s kojim je zaseo na vlast. U vladu će uvući još nekog kompromitovanog i beznačajnog, kako bi kasnije na njega svalio teret odgovornosti.