Na nišanu

Trka za životom: može li Srbija da sačuva zdrav razum i poveruje svojim očima a ne Vučićevoj propagandi?

Za kim zvone zvona

Velika propaganda laži kojom vođa naprednjaka već tri godine sluđuje skoro sedam miliona ljudi, približava se svom prirodnom kraju. Što je propaganda glasnija, to je on usamljeniji. Kad ode, iza sebe će ostaviti najmanje polovinu ukupnog stanovništva u bolesti i bedi, a državu predatu na upravljanje stranim kompanijama i kriminalnim gangovima. Njemu će, kao i svakom zlotvoru i plaćeniku, suditi njegovi nalogodavci koje je pokušao da kompromituje i da njima manipuliše. Ni svi dokazi da je lud, neće ga amnestirati pred njima.

Nikola Vlahović

Pre deset dana u zgradi na Vračaru, u centru Beograda, izbio je požar u kome je teško povređen naš poznati glumac i bivši upravnik Narodnog pozorišta Ljubivoje Tadić. Njegova majka takođe je zadobila teške povrede, a njegova rođena sestra je od posledica opekotina umrla.

Ova stara i ugledna beogradska porodica, pune dve godine je živela bez struje u stanu, jer nije mogla da plati pristigle račune. U 21 veku, služili su se svećama, kako bi noću imali bilo kakvo svetlo. Siromaštvo je ušlo u svaku porodicu, a nesreću u kojoj živimo, svi vide osim Aleksandra Vučića i njegove Velike propagande laži. Uzgred, Srbija je danas jedina evropska zemlja u kojoj svakodnevno iz dvadeset gradova javljaju da voda nije za piće ili da je uopšte nema! Iz svih regiona stižu alarmantna upozorenja, da će, usled nezapamćeno visokih temperatura, suša imati katastrofalne posledice za inače skoro uništen srpski agrar, a članovi Vučićevog ministarstva poljoprivrede letuju na Mediteranu i nemaju nikakvu strategiju kojom bi domaćeg proizvođača hrane zaštitili ili mu obezbedili fond za preživljavanje onoga što sledi na jesen.

Nakon julskih događaja u Srebrenici, Velika propaganda laži označila je britansku obaveštajnu službu MI6, kao organizatora pokušaja ubistva Aleksandra Vučića u Srebrenici.

Štampa u Londonu je objavila kako je Vučićeva vlada među deset najnesposobnijih na svetu, te da je unutrašnji i spoljni dug Srbije zastrašujući, imajući u vidu da je Srbija izolovana država.

Srpska vlada je toliko nesposobna, da ne postoji dovoljno velika količina novca kojom bi ona uspela da pokrene proizvodnju, podigne privredu i stvori povoljan ekonomski ambijent. To je jedan od ključnih razloga zbog kojih su povučeni krediti iz međunarodnih fondovi, na koje je Srbija mogla da računa. Istovremeno, korupcija u institucijama sistema je tolika, da čak ni humanitarna pomoć ne stiže do ugroženih. Vučićeva horda i njih opljačkala.

Svi ministri u vladi, dužni su da danonoćno rade na uzgajanju kulta bolesnog Aleksandra Vučića. Na usluzi su im svi raspoloživi mediji. Od ranih jutarnjih sati, do kasnih noćnih, samo je on vest na svim televizijskim kanalima, a u štampi je skoro na svim naslovnim stranama. Uočljivo je da se Vučić nalazi u izolaciji i takva propaganda mu je potrebna, kako bi stvorio lažnu predstavu o važnosti njegove misije.

U poslednjih dva meseca, zbog ovako bolesnog stanja, njegov psihoterapeut, koji ga vodi i naređuje mu šta da radi, izvesna Suzana Vasiljević, savetnica za medije i aktivna saradnice nemačke obaveštajne službe BND, ne odvaja se od njega.

Vučić je uveren da je Vasiljevićeva toliko moćna, da će on, ako proda Telekom, EPS i Železnice nemačkim kompanijama, uživati i nemačku zaštitu. Prilikom nedavne posete trojnog bosansko-hercegovačkog predsedništva, Suzana Vasiljević je sedela između Vučića i Bakira Izetbegovića, čak i dok su njih dvojica igrali šah na Kalemegdanu! Bio je to još jedan dokaz da je Vučić pod ozbiljnim nadzorom pomenute dame.

Njegova Velika propaganda laži tvrdi da u Srbiji "cveta hiljadu cvetova", a britanska štampa, koja se poziva čak i na izveštaj Nacionalne organizacije potrošača Srbije, donosi brutalne činjenice: da minimalna mesečna plata iznosi 20.010 dinara, što je oko 168 evra, ali da je za ispunjenje najminimalnijih potreba potrebno makar tri do četiri puta više!

Prosečna srpska porodica više nije četvoročlana nego tročlana. Ako takva porodica ima jednog zaposlenog koji se suočava sa evropskim cenama hrane, lako je doći do poražavajuće činjenice da njih troje dnevno mogu da popiju po trećinu čaše jogurta, a svakog trećeg dana da pojedu po jedno jaje.

Ako uzmemo da je za minimalnu potrošačku korpu (prema statistici koja je nerealna, jer uvek umanjuje realne potrebe), potrebno 34.267 dinara, onda je jasno da minimalac od 20 hiljada dinara nije dovoljan ni za puko biološko preživljavanje. Ova nerealna cena takozvane potrošačke korpe, predviđa da uz prosečnu platu od oko 45 hiljada dinara, ostane tek oko deset hiljada hiljada za ostale potrebe nakon hrane. Ako neko slučajno ima dvoje dece koje školuje, onda je to plata koja ne može da podmiri ni svoje ni njihove osnovne potrebe.

Ali, Vučić ima druge podatke. On kaže da ga je "sramota koliko nam dobro ide". Sa druge strane, nedavno je bez imalo srama, evropskom komesaru za susedstvo i proširenje, Johanesu Hanu rekao: "...Dosta nam je seminara, dajte nam pare!". Evropski komesar mu je hladnokrvno odgovorio: "...Para ima, ako ste vi sigurni da ih možete potrošiti na konkretan projekat i ako ste sigurni da će vam taj projekt vraćati kredit". Vučić se više nije javljao za reč.

Život kao u konc-logoru

Prema jednom od poslednjih izveštaja nadležnih službu Ujedinjenih nacija za pitanja rastućeg siromaštva, Republika Srbija, sa svojih nepunih sedam miliona stanovnika, predstavlja evropskog bolesnika, jer sve ozbiljne procene govore da je oko tri miliona ljudi gladno, a još dva živi u paničnom strahu od sutrašnjice. najsiromašniji su oni naslabiji: porodice sa jednom platom, deca, nezaposleni, samohrani roditelji, pa čak i poljoprivrednici, što je fenomen u savremenoj Evropi, jer danas poljoprivrednik nigde nije gladan, osim u Vučićevoj Srbiji.

U izveštaju Programa UN za razvoj (UNDP), kao glavne razloge rasta siromaštva u Srbiji, navodi se neumereno poskupljenje hrane, i to one iz uvoza! Ovaj izveštaj ne ulazi u razloge zbog kojih Vlada Srbije sistematski davi domaću poljoprivrednu proizvodnju, ali je jasno da su posledice pogubne.

Manijakalnu potrebu Aleksandra Vučića da se hvali "velikim uspesima na svim poljima ekonomskom razvoja", demantuje gruba stvarnost i sve izgleda sasvim suprotno od njegovih euforičnih ispada.

Naime, Srbija je na evropskom i svetskom dnu po mnogo čemu, a pre svega po kupovnoj moći stanovništva, što nije teško utvrditi na osnovu pukog poređenja cena i zarada u pojedinim zemljama. Srbija je pri samom dnu u svetu po udelu nezaposlenih koji dobijaju naknade, a u Evropi po obuhvatu penzionog sistema.

Kad se Vučić hvali vrhunskim zdravstvenim uslugama u Srbiji, treba pogledati izveštaj evropskih agencija za praćenje kvaliteta zdravstvenih usluga, gde je Srbija punih četiri godine ubedljivo na dnu (na 33 mestu od 37 zemalja), sa naglaskom da je najčešći problem srpskog zdravstva nepovoljan ishod lečenja! Jasnije rečeno, pacijenti umiru u 50 odsto slučajeva kod bolesti koje su izlečive.

Ali, dok činjenice govore da je šansa za preživljavanje u Srbiji 1:1, suludi premijer Vlade Srbije tvrdi da nam nikad nije bolje išlo i da tako relaksirani možemo da razmišljamo o turizmu, tvrdeći da je "turizam naša šansa"! Da bi se utvrdilo šta je prava istina, treba samo pogledati izveštaj sa ovogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma (na kome je i on bio!), u kome jasno piše da je, što se te privredne grane tiče, Srbija na začelju, tačnije na 95. mestu na listi od oko sto zemalja!

Na primeru grada Kruševca, koji u ovom trenutku ima 15.500 ljudi na birou za zapošljavanje a blizu 8.000 njih čeka da dobije bilo kakvu socijalnu pomoć, ,najbolje se vide posledice Vučićeve ubilačke politike. Tu je i oko 4.000 zaposlenih koje u narednih četiri meseca čeka otpuštanje. Kad se sve sabere, reč je o tome da svaki drugi građanin Kruševca nema nikakvu nadu da će preživeti ono što sledi. A, to je tek jedan grad u Srbiji.

Ovih dana je u Nišu kompanija "Džonson elektrik" obećala kule i gradove, zapošljavanje 2.400 radnika u narednih dve godine, investiciju od 50 miliona evra! Ali, to je ono što je javnost čula od Vučićeve Velike propagande laži. Istina je samo to da je potpisan nekakav "memorandum o razumevanju" sa ovom kompanijom, u kome piše da će država Srbija (budžet, dakle svi građani), pomoći "Džonson elektrik" sa subvencijama i sa svom logistikom koja joj bude potrebna. Ovde treba samo napomenuti da Niš ima u svakom momentu 50.000 ljudi koji su bez posla, i dva puta toliko onih koji rade sve i svašta, samo da bi preživeli. Vučićev reži, međutim, "prepoznaje" samo one koji su se regularno prijavili na čekanju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, i na članstvo u Srpskoj naprednoj stranci. Svi ostali, kao da nisu ni živi.

Ministar za rad i socijalnu politiku, Aleksandar Vulin, dao je jednu krajnje perverznu izjavu u vezi sa tražiocima socijalne pomoći: "...Svaki zdrav, sposoban korisnik novčane socijalne pomoći treba da radi za tu pomoć i svojim radom doprinese društvu!".

Ali, ovde je reč samo o prepričanom Vučićevom konceptu "liberalnog fašizma", koji on već pune tri godine uvodi u svaku poru života u Srbiji! To, da tražilac socijalne pomoći mora da "zaradi" ili "odradi" socijalnu pomoć, uvodi nas u suštinu Vučićevog konc-logora, u kome je, ne znajući to, i on sam zatočen!

Ko će Vučića "izložiti" za primer

Već nekoliko meseci, polako ali sigurno, traje tiha izolacija suludog Vučića. Šef Misije Evropske unije u Srbiji, Majkl Devenport, među prvima je shvatio da ga Vučić koristi kao propagandni letak i da ga kompromituje pozivajući ga na otvaranje objekata koji su već otvoreni, na "svečano" uručivanje donacije koja je usput opljačkana, ili na dodelu tehničkih sredstava koja je već neko prisvojio. Tako je Devenport, ne znajući, po peti put "otvorio" Nacionalnu laboratoriju za ispitivanje hrane (o čemu je Tabloid pisao u broju 333, pod naslovom "Otimači, od zakona jači"), nakon čega je konačno shvatio šta mu Vučić i njegovi hohštapleri rade. Kako je reč o donacijama Evropske unije, nadležna administracija u Briselu vodi istrage o pljačkama novca i tehničkih sredstava, pa će uskoro biti poznato ko je šta oteo i gde je šta završilo.

U poslednjih godinu dana, sudeći prema protokolu poseta, Aleksandar Vučić nije uspeo da se na sopstvenu inicijativu sastane ni sa jednim bitnim svetskim liderom, od koga zavisi dalja ekonomska i politička sudbina Srbije. Najočitije je to bilo prilikom poslednjeg boravka u Vašingtonu, kada je došao u nejasnom svojstvu, zbog čega nije uspeo da obavi nijedan službeni razgovor (osim slučajnog, neformalnog, ispred WC-a, sa ostarelim republikancem Mekejnom, koga je sa nekoliko rečenica "uhvatio na prepad"). Ali, kao i u Americi, u evropskim državama ga primaju pomoćnici, savetnici, treći sekretari i službenici najnižeg ranga. Zbog svog loše prikrivenog antiruskog stava, u Moskvu nije dobrodošao.

Izolacija Vučića vodi u pravcu njegove ubrzane političke likvidacije. Način na koji ga je u Beogradu zaobišla Viktorija Nuland, pomoćnica američkog državnog sekretara, kada je 14. jula ove godine, pod šatorom ispred ambasade SAD primila našu državnu delegaciju, jasno govori da nije bio predviđen čak ni njen ulazak u prostorije Vlade Srbije.

Ali, čak i u njegovoj stranci, pa i među pojedinim ministrima, Vučić je postao tema koju svi zaobilaze. Narednih meseci, pokazaće se da je njegova spoljna izolacija tolikih razmera, da će se i na unutrašnjem planu pokazati da njegova horda nije tako homogena kako je izgleda na prvi pogled. Mnogi od onih ljudi kojima je trebao da uslugom ili novcem vrati sve što su za njega uradili, prilikom uspostavljanje svoje lične vladavine, danas su njegovi neprijatelji. Nisu to obični poverioci, nego ljudi i organizacije koje dugo postoje i koji su preživeli više prolaznih vladara. Vučić im sigurno neće biti poslednji.

Svi razlozi za svrgavanje Vučića sa vlasti, stoje već tri godine. Još 2013. godine, "Politika" je objavila njegov apel, da će Srbija doživeti međunarodnu izolaciju ako ne potpiše sporazum sa Albancima! Desilo se suprotno: čim je ovaj zlotvor potpisao priznavanje postojanja albanske države na Kosovu, međunarodna izolacija se još više pojačala! A, sad je i on izolovan i čeka da ga njegov "Mefisto", britanski ministar spoljnih poslova Filip Hamond, opet pozove, kao pred odlazak u Srebrenicu, i odredi mu mesto gde će biti "izložen" za primer ostalim diktatorima i plaćenicima.

Od bolesnog vođe, obolela i nacija

Udarila je Vučićeva vlast i na ključne državne resurse, na vode, šume, rude, poljoprivredno zemljište...Sve je to stranim kompanijama dato da poharaju, eksploatišu i zarade. Njegovi uporni pozivi "investitorima" da ovde dođu i da rade sa najjeftinojom robovskom radnom snagom u Evropi, počeli su da utiču na psihologiju ljudi, koji se raduju kad im neki zalutali mešetar ponudi radno mesto sa platom kojiu ni majmun u kavezu ne bi preživeo jedan dan.

Dubina tog osećanja poniženosti je tolika da je i zdravlje stanovništva masovno ugroženo. Vučićeva propagandna mašinerija nevešto izbegava činjenice koje sve relevantne svetske institucije već znaju...

Tako, na primer, prema skorijim službenim podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), više od jedne trećine građana Srbije će u narednih dve godine oboleti od širokog spektra autoimunih, zaraznih, cerebralnih i drugih bolesti, sve zbog hronične neuhranjenosti, loše higijene, minimalne proizvodnje autentične, domaće hrane, postojanja imigracionih kampova i drugih faktora.

Od kako je Aleksandar Vučić sa svojom naprednjačkom hordom na vlasti, godišnje je umiralo i preko 40. hiljada ljudi, od toga je njih 22.000 doživelo srčane, a 24.000 moždane udare. Strah od državnog nasilja, besparica i druge brige, ophrvale su običnog čoveka naviknutog na kakav-takav poredak.

Svaki drugi zdravstveni osiguranik u Srbiji, ima upisano u svom zdravstvenom kartonu barem jednu dijagnozu neke hronične bolesti i ima sve izglede da živeće deset do petnaest godina manje od građana koji žive u Evropskoj uniji i Ruskoj federaciji (koja je naglo podigla kvalitet života a time i dužinu života).

U Vučićevoj Srbiji, za samo tri godine njegove vladavine, naglo je povećan broj narkomana, alkoholičara, pušača, korisnika lekova za smirenje...Tako je od 2012. godine do danas, broj alkoholičara porastao na blizu 400 hiljada, a broj registrovanih narkomana na skoro 200 hiljada. Skoro svaki drugi građanin Srbije je pušač i skoro svaki drugi građanin (46,7 odsto odraslog stanovništva) boluje od povišenog krvnog pritiska.

Uticaj Velike propagande laži, kojom Vučić preko svih medija sluđuje građane, ima nemerljiv uticaj na zdravstveno stanje svakog čoveka pojedinačno. Svaki prosečan čovek koji je dnevno izložen njegovim euforijama ili zapadanjima u tešku depresiju, i sam je na neki način saučesnik u njegovom ludilu. A, odatle pa do psihosomatskih oboljenja, nije daleko! Konačno, ako ni zbog čega drugog, Vučića treba oterati iz zdravstvenih razloga, zbog očuvanja nacije, koja polako tone u beznađe i sivilo, od koga se dugo neće oporavati.