Nova 2011.
Sudeći prema političkim i ekonomskim prognozama,
daleka budućnost biće još dalje
Spasa nam nema, propasti nećemo
Nova hapšenja, stare prevare, evro 120
dinara, štrajkovi i protesti, smena Jeremića, povratak Šešelja, vanredni
izbori, ulični obračuni i privatne armije, pad Tadića, gašenje G-17, nove
stranke, to su mogući događaji koji će obeležiti tek započetu 2011. godinu u
Srbiji
Nikola Vlahović
Predviđanje političke i
ekonomske budućnosti na Balkanu, a posebno u Srbiji, nezahvalan je i krajnje
neizvestan posao. Tu su brojni faktori poremećaja, šizofreno političko
liderstvo, blato opšteg nemorala u državnim institucijama, i najzad, narod čiji
je prag trpeljivosti umnogome različit od sličnog "nadražaja" koji
imaju neki bliski narodi, poput Grka, na primer.
Osim toga, bagaž
političkih i ekonomskih tegoba koji Srbija nosi na svojim leđima, neuporedivo
je veći nego onaj kojim su drugi opterećeni.
U takvim okolnostima
nemoguće je sa sigurnošću odgovoriti na pitanje šta će biti sa dinarom, ili, da
li će biti uhapšen neki "haški begunac". Ako odgovor na prvo pitanje
izgleda lakši od odgovora na drugo, to je samo privid. Jer sudbina dinara u
odnosu na evro zavisi, takođe, od niza nepredvidivih faktora, te je moguće da
će ova valuta izvršiti neku vrstu samoubistva bude li je država i dalje hranila
infuzijom i održavala u životu na veštački način.
Isto treba očekivati i
od Ratka Mladića. Već odavno važi verovanje u narodu da se on živ neće
predati, a oni koji su ga bolje poznavali tvrde da će se zaista radije ubiti
nego predati. Jedan poznati psiholog je siguran kako Mladić, nakon svih ovih
godina u bekstvu, nema predstavu o realnom vremenu u kome živi.
Dakle, i Ratko Mladić,
kao i srpski dinar, ima određenu upotrebnu vrednost sve dok je na tržištu najtraženijih.
Ali, i dinar i Mladić imaju samoubilačkih namera. Država je u oba slučaja
životno zainteresovana za njihovo dobro zdravlje, mada, prema svemu što čini
današnja vladajuća hunta u Srbiji, pre bi se reklo da želi da ih ubije kako bi
istina o dve decenije političkih i ekonomskih prljavština bila što dublje
zakopana.
Sve to govori da će i
2011. godine potraga za jednim od najtraženijih ljudi na planeti biti sa
neizvesnim ishodom. Veća je verovatnoća da će onaj drugi begunac, Goran
Hadžić, biti uhvaćen u jednoj stranoj zemlji i biti isporučen Srbiji uz
određene političke nagodbe.
Ako ima ikakve dileme
oko toga kakve veze ima dinar s optuženima za ratne zločine, treba odmah
podsetiti na to da je i ekonomska reputacija države i odsustvo stranih ulaganja,
u dubokoj korelaciji s odvratnim imidžom koji Srbija na globalnoj sceni i dalje
ima. To, naravno, ne znači da bi sa Mladićem u Hagu naglo procvetala srpska
ekonomija, ali bi značilo jedan kamen manje oko vrata i ovog naroda i ove
države.
Afere
Treba očekivati da će
ubrzo, početkom 2011. godine, krenuti niz političko-kriminalnih obračuna u
Srbiji i da će to promeniti, pre svega, izgled vladajuće koalicije i njene
najveće partije, Demokratske stranke, koja je na poslednjim predsedničkim i
potpredsedničkim izborima pokazala da organizaciono sve više liči na nekadašnji
SRS uoči pada Slobodana Miloševića.
Naime, umesto
demokratske procedure zaveden je "demokratski centralizam" sa unapred
izabranim kandidatima, a ulogu Tadićeve Gorice Gajević, preuzela je u narodu
duboko omražena Jelena Trivan, koja će verovatno 2011. godine biti
zamenjena nekim pristojnijim (u suprotnom, treba računati da će ova žena biti
jedna od važnih personifikacija političkog slepila i opšteg državnog sunovrata
koji sledi).
Doći će 2011. godine na
red i ona pitanja iz upitnika Evropske unije koji je svečano uručen Srbiji pa
je brže-bolje sakriven pod tepih kako građanstvo ne bi saznalo sve nezapamćene
gluposti, bedastoće i neodržive protivrečnosti koje će biti upisane u ovu
"knjigu kraljeva i budala", koju treba uredno s odgovorima vratiti
dostavljaču, kao srednjoškolski spomenar.
Niz velikih skandala
krenuće potezanjem pitanja dosijea i lustracije. Niko sa sigurnošću ne može da
garantuje šta se s tim dešavalo poslednjih deset godina, i lako je posumnjati
da se ovoliko čekalo da bi posao "doterivanja" ili po potrebi
"nagrđivanja" nečijih dosijea bio dovršen kako treba. Uopšte nije
isključeno da će ovo biti uzrok nove zle krvi u Srbiji, ukoliko taj posao budu
radili politikanti i diletanti.
Veliki obračun među
izabranim novobogatašima već duže vreme pokušava da zapodene vladajuća
koalicija. Problem je u tome što je dobar broj njih u službi tih novobogataša
pa je lanac teško pokidati. Ponekad ni novac ni vlast ne mogu pomoći da
zarobljeni umovi i ucenjeni drugovi izađu iz svog brloga.
Protesti i štrajkovi
Već početkom proleća
2011. godine treba računati na stalne političke proteste u svim većim gradovima
Srbije. Organizatori (uglavnom SNS) ubrzo će biti zamenjeni nekim svenarodnim,
spontanim pokretom, koji će nastati zbog sveopšte materijalne bede i stare
poslovice da nada poslednja umire. U međuvremenu će biti osnovane barem dve
nove stranke socijaldemokratskog profila, pa je moguće da i jedna nova frakcija
Demokratske stranke krene u samostalnu političku avanturu.
Druga varijanta te
političke prognoze govori da se narod neće odazvati protestima u velikom broju
i da će svoj bunt pokazivati masovnim građanskim neposlušnostima.
Od prvog pa do
poslednjeg radnog dana 2011. godine, trajaće radnički protesti i štrajkovi,
negde manjeg negde većeg intenziteta. U pobuni će se naći par hiljada ljudi iz
kragujevačke auto-industrije koji su proglašeni tehnološkim viškom, ali i još
toliko njih iz građevinske industrije koncentrisane u Beogradu, koji će tokom
godine biti i bez posla i bez plate.
Nasilje
Srbija će u 2012. godini
zbog ekonomske katastrofe u kojoj se nalazi postati poprište najkrvavijih
porodičnih obračuna, masovnih tuča među školskom omladinom, novih-starih sukoba
navijačkih grupa i policije, ponovljenog uličnog rata povodom sledeće gej
parade, razbojništava i pljački...
Ni najnovija policijska
tehnologija neće pomoći u takvim okolnostima pa nije isključeno da svoje prvo
ratno iskustvo, nova srpska plaćenička armija doživi baš u obračunu "na
svom terenu".
Ojačaće privatne
milicije, naoružane stranačke falange i fizičko-tehnička obezbeđenja, a
politička vrhuška će svoje pretorijanske garde opremiti novim i skupim
vozilima, sredstvima komunikacije i naoružanjem.
Jednom rečju, snage
sitih i snage gladnih polako će postavljati liniju razgraničenja i liniju
fronta, te će, tehnički gledano, stvarni rat biti sasvim moguć. Treba znati da
u ovakvim okolnostima nijedna politika i nijedna ideologija neće dobro proći
bude li se angažovala na bilo koji način. Godina 2011. pokazaće svom snagom
posledice socijalne provalije između bogataša i siromaha. Sadašnja vlast će sa
svoje strane pokušati da skrene pažnju sa pravih problema u pravcu afera,
intriga, skandala, međusobnih optuživanja, sudskih procesa, širenja paranoje i
lažne solidarnosti sa građanima.
Diplomatija
U sopstvenu stranku
razočarani ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić ima tri izbora. Jedan
od njih je da napravi svoju stranku od ljudi iz Demokratske stranke koji bi
krenuli za njim. Drugi je da u okviru Demokratske stranke polako pravi pripreme
za puč. Treći je da nastavi da radi kao i do sada, i da što pre zaboravi način
na koji je poražen tamo gde se najmanje nadao.
Ali će srpska spoljna
politika 2011. godine, sa ili bez Vuka Jeremića, dobiti priliku da politički
kapitalizuje istražne radnje izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o
zločinima nad kosovskim Srbima.
Ipak, sve govori da će
taj posao umesto nje obaviti administracija u Moskvi i Briselu, a na kraju, i u
Vašingtonu koji će to predstaviti kao "čišćenje u svom dvorištu".
Upadljivo je da spoljna
politika Rusije nakon što je Srbija priznala Eulex na Kosovu nije naklonjena
srpskom državnom i političkom vrhu, nego određenim ekonomskim i kulturnim
grupacijama u Srbiji sa kojima sarađuje. Tu treba računati i na određene
frakcije Srpske pravoslavne crkve koje se protive ideji stvaranja neke buduće
(autokefalne?) arhiepiskopije na Kosovu.
Spoljna politika Amerike
prema Srbiji neće se promeniti i treba očekivati da će američka administracija
u početku koristiti svaku priliku da diskredituju istraživanje Dika Martija o
zločinima nad kosovskim Srbima, te raditi na daljem priznavanju nasilne
nezavisnosti Kosova. S druge strane, ma koliko to paradoksalno zvučalo, treba
očekivati da upravo SAD u datom trenutku uklone svog čoveka na Kosovu (Hašima
Tačija), jer nikada nijedan sluga ove imperije nije bio omiljen, a najveći broj
njih je završio tragično prema projektu svojih frankenštajnskih tvoraca.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić
biće sve manje poželjan Americi i njenim saveznicima, ali i srpskom predsedniku
koji ga je na poslednjim stranačkim izborima doslovno "pustio niz
vodu" imenujući za potpredsednika stranke u narodu omraženu Jelenu Trivan.
Zato, takođe, treba
očekivati kraj Jeremićevog ministarskog mandata pre isteka 2011. godine.
Hapšenja
Nema nikakve sumnje da
će i 2011. godina biti obeležena spektakularnim "televizijskim"
hapšenjima pojedinih javnih ličnosti. Neka su već najavljena i imaju veze sa
još uvek neuspelim hvatanjem Ratka Mladića i "opstrukcijom" koju su
neimenovani državni službenici sprovodili tim povodom.
Ako predsednik Tadić ili
ministarka pravde Snežana Malović i u 2011. godini pomenu da "niko nije
jači od države", treba verovati da je reč o šifrovanoj poruci koja glasi:
"Hapsi dalje po spisku!". Problem je u tome što će barem jedno od tih
hapšenja, bude li se desilo, zauvek promeniti i njihovu političku sudbinu. Jer,
uopšte nije isključeno ni to da najznačajniji ljudi viđeni za "lišavanje
slobode", takođe, imaju svoje spiskove ili neko tajno knjigovodstvo koje
govori o dubokoj korumpiranosti današnjih vlastodržaca.
Kako je reč o tome da je
2011. godina predizborna, treba se nadati najprljavijim obračunima.
MMF, Vlada Srbije, evro
Svako
preduzeće u Srbiji je u 2010. godini izgubilo u proseku oko 56,5 miliona dinara
na kursnim razlikama, a ove godine će izgubiti još dva puta toliko, jer je
neminovno da kurs evra dostigne i 120 dinara. Korupcija, inflacija, dalje
divljanje državnog aparata od vrha do lokalne birokratije, to je ekonomski
ambijent koji neće privući nijednog stranog investitora. I u 2011. godini će
nadležni ministri i predsednik vlade lažno predstavljati takozvani stand by
aranžman sa MMF kao odraz uspešne ekonomske politike.
Šešelj
Povratak Vojislava
Šešelja iz zatvora u Hagu mogao bi da se desi na početku 2011. godine, što ne
mora da znači da će "vojvoda" prestati da bude sužanj, jer postoji
verovatnoća nekog sudskog procesa protiv njega i u Srbiji. Ali, čin njegovog
povratka neće imati onu snagu koju je mogao da ima pre raspada Srpske radikalne
stranke, niti je ta stranka više u mogućnosti, sa Šešeljem ili bez njega, da
ima brojnost koju je nekada imala. Neke prognoze govore da na sledećim izborima
neće ni cenzus preći.
Ali, ukoliko Šešelju ne
bude suđeno u Srbiji, te ako on bude imao slobodu političkog delovanja, sve je
moguće, no ne treba očekivati da će on izaći iz svoje kože, niti da će
promeniti svoju ćud i navike.
Evropska unija - Srbija
Koliko se slučaj Ratka
Mladića provlači kroz svaki korak Srbije na spoljnopolitičkom i ekonomskom
planu najbolje se vidi u vezi s pokušajam kandidature za članstvo u Evropsku
uniju. Naime, uporno i bez imalo razuma nekoliko srpskih ministara na čelu s
predsednikom već par godina govore kako će se to (kandidatura) desiti baš 2011.
godine. A svaki zvaničnik Evropske unije ne propušta priliku da napomene:
možda, ako uhapsite Ratka Mladića!
Olako date izjave poput
one Tadićeve da bi Srbija mogla 2016. godine da uđe u Evropsku uniju ukoliko
bude, olimpijskim rečnikom rečeno, pretrčala stazu u rekordnom roku, samo
odmažu i stvaraju lažnu predstavu o realnom stanju u državi i o tome koliko je
Srbija zaista daleko od zajednice u kojoj želi da se nađe. Najzad, možda bi
realnije bilo da neko u državnom vrhu kaže nešto slično onome što je hrvatska
premijerka Jadranka Kosor rekla svoje "pučanstvu" da evropska unija
nije idealna i ne rešava sve njihove probleme, ali idu tamo jer nemaju drugih
rešenja.
Skupština i poslanici
Nizaće se novi dokazi i
u 2011. godini da je Srbija država porobljena od sopstvenih političara.
Politička klasa vodi lagodan život, a najpoželjnije zanimanje u ovoj zemlji
jeste posao narodnog poslanika.
Skupština Srbije će
svoju dalju autonomiju pojačati skoro jednom milijardom dinara koje će potrošiti
od januara do decembra u vidu svog budžeta, a veći deo treba da ode na plaćanje
skupštinskih TV prenosa koje RTS na čelu s Aleksandrom Tijanićem naplaćuje bez
ugovora (prema tvrdnji sekretara Skupštine, Veljka Odalovića). Da li će
Skupština biti pametnija od Tijanića u 2011. godini pa će krenuti sa svojim
skupštinskim TV kanalom očerupanim poreskim obveznicima ništa ne znači.
Stranke
Početkom 2011. godine
desiće se najmanje dve svečane konvencije novih političkih partija
socijaldemokratske orijentacije, od kojih jedna gaji nadu da će je podržati
sindikati, a druga da će je podržati sadašnje vlasti kao spasonosna karika u
nekoj budućoj koaliciji.
Prvi put posle dugo
vremena, Demokratska stranka Srbije Vojislava Koštunice, imaće priliku da izađe
samostalno na izbore, jer je već odavno jasno da je njegova moguća koalicija sa
Srpskom naprednom strankom završila kao nemoguća!
Svakako najpristojniji
političar u današnjoj Srbiji, Rasim Ljajić, na vreme je obavestio svoje
koalicione partnere da će biti katastrofalno poraženi na izborima koji su sve
bliže. No, oni u to ne veruju. Godina koja sledi pokazaće autodestruktivnu
snagu takvog političkog slepila, pa treba očekivati i to da se u okrilju
Demokratske stranke stvori nova frakcija, ako ne i nova partija.
Gašenjem
"brenda" pod nazivom G17, i do sada nesmenjivi ministar Mlađan Dinkić
kreće u jednu političku avanturu s neizvesnim ishodom. Da li je reč o
pokeraškom blefu i potezanjem za poslednjim argumentom, hazarderskom srećom,
pokazaće upravo 2011. godina.
Srpska radikalna stranka
bi mogla povratkom Vojislava Šešelja da se vrati u život, ali samo u slučaju da
njen neprikosnoveni lider odustane od nasilja koje kultom sopstvene ličnosti
vrši nad članstvom, i prepusti mlade i talentovane političare da rade svoj posao.
To se po svemu sudeći neće desiti (sudeći prema "telefonskoj" smeni
perspektivne Marine Raguš), i treba očekivati da i ova stranka i njen vođa
postanu deo političke istorije.
Skoro je sigurno da će
Socijalistička partija Srbije biti jedna od retkih stranaka (ako ne i jedina)
koje će od sveopšteg političkog brloga napraviti za sebe neki kapital. Jer,
narod koji je glasao protiv SPS deset godina i nadao se boljem video je da
"sa ovima" nije bolje, nego da je u mnogim stvarima još gore!