Epizoda 78
Nismo mi od
juče
Zoran Milojević
Proslava "male mature" u restoranima i hotelima
je samoubistvo srpske budućnosti. Devojčice,
tek najavljeni pupoljci, žele da budu sveže
zrelo voće. Dečaci, mlado drvo
sa tek ozelenelom
korom, žele da budu drveće
sa "debelom hladovinom". Što ne biva, ne
biva! Ako ova srpska država ne objasni toj deci,
braćemo crvljive plodove. Još nije sve izgubljeno, izgubljeno je samo ono čega se odreknemo.
Istina je najskupocenija i najopasnija stvar.
Sa tom činjenicom kao da nisu upoznati
svi naši
učitelji i nastavnici. Dečak od dvanaest godina
koji je nožem teško ranio
druga, na pitanje "otkud mu nož",
mirno je odgovorio:"Zar oružje nije
srpska tradicija, zar ga Srbi
nisu uvek nosili?!" Ovo dete je hranjeno lažima! Kao što se generacije srpske vaspitavaju lažnom porukom pesme "Rado Srbin ide u vojnike"!
Niko javno nije prozvao ni
učenikove roditelje, ni njegove nastavnike.
Sudi se dečačkoj vatri, a vatra se ne gasi benzinom.
Iz evrope stiže vesti da
Srbi troše za hranu tri puta
više od Evropljanina, ili više od četrdeset
odsto od mesečnog budžeta. Pri tom Srbi izdvajaju
tri puta manje za kulturne potrebe.
-
Ja ne mogu, - brani se Kale Bugarin - da sedim u pozorištu i da
mi krče creva. Kada imam lagan i loš ručak, ogladnim dok se penjem uz
stepenice.
Drakče bakalin "zahvalno" klima glavom.
-
Evropa brine o nama, sada se sekiraju što je naša kanalizacija masnija od njihove.
U
istom danu su sve televizije
sa nacionalnom frekvencijom objavile da "Seki Aleksić ima novu pesmu
i novi stajling".
Ona peva onako kako srpski
narod nikada nije pevao. Njena
pesma nema u sebi ništa
od srpskog melosa. O njenom "stajlingu" ne umem ništa da
kažem, jer nikada u životu nisam ušao u "javnu kuću". Tako obučene pevačice,
sa takvim načinom pevanja i takvim pesmama,
budalasti novinari zovu "narodnjaci" Iako svaka budala
ima pravo na mišljenje, misliti
glavom budale je isto što i pevati
glasom kukavice.
U
klubu "Dno života" ulazi ljutiti Drakče bakalin.
-
Odem na zakazani pregled kod lekara,
a pre mene uđe desetoro preko reda. Stanem u red na šalteru u pošti ili opštini
i taman ja
na redu, službenica viče: "Pređite na drugi
šalter!"
Kad su bili izbori, stigao
glasački listić i za moju
majku, a ona umrla osamdeset prve. Ličim samom
sebi na magarca.
Tića
kafedžija mu donese pivo, pa ga smiruje.
-
Popi pivce za živce! Bolje
je biti živ magarac nego mrtav lav.
-Tu misao je smislio
neki magarac!- još ljut Drakče.
- Magarcu nije teško da
bude pametan.
Na
ruševinama "saveznog SUP-a", izraslo
"kiselo drvo" u
više varijanti. Takvo drvo je puno vode,
šuplje stabljike i nije za
ogrev. Takvo drvo raste koje
nije za život ljudi.
Srpska demokratija je počela da izrasta
iz mesta sličnih "saveznom
SUP-u", gde je ubijano
srpsko nacionalno pamćenje. A, mi smo, danas, na
usluzi svetskoj demokratiji, sa posebnim "odlikama iste" na Kosovu
i Metohiji. Pouzdali su se u naše poroke. Nismo
ih izneverili!
U
danu izbora predsednika Srbije, Vojvodina dala Zvezdi gol u poslednjem
minutu. O tome niko ne priča, možda i
zbog toga što je učešće Vojvodine u evro-kupovima "manje zlo"od učešća nekog drugog
kluba? "Manje zlo" nikad neće biti "dobro", može samo da
bude aktuelna bolest srpskog fudbala.
Na
Kosovu ništa novo! Izbori, OEBS, KPS, svedočenje Dika Martija, hapšenje Srba, pritvori, pretnje. Svikli smo se na muku
i mučninu. "Muka živa" nama je način života. Svi hoće kako mi nećemo! I naša država bi što šta mimo nas.
Od toga nam je najveća muka. I kad je muka - nije
lako.
Sačuvajte osmeh na svom licu,
njime se smejemo i mi sa Kosova
i Metohije.