Železnice

Pismo Marine Popović, bivšeg glavnog organizatora za marketing u Medija centru JP Železnice Srbije

Kako nas voze sporednim kolosekom

Smenjena glavna organizatorka za marketing u medija centru JP Železnice Srbije, Marina Popović, uputila je pismo Magazinu Tabloid (sa dokumentima u prilogu), iz koga se vidi da jedna mala ali dobro organizovana grupa ljudi dobro živi u ovom državnom preduzeću koje iz dana u dan sve više propada. Mada je gospođa Popović pisala svim relevanbtnim adresama, kako u JP Železnice Srbije, tako i u Vladi (pa i predsedniku vlade), niko nije reagovao. Redakcija zbog toga, uz manje redaktorske intervencije, objavljuje njeno pismo, uključujući i ono koje je poslala na adresu Aleksandra Vučića.

......

Obraćala sam se više puta Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu u nadi da će prepoznati potrebu da preispitaju haos koji vlada u određenim službama JP železnice Srbije, ali uzalud. Niko ne odgovara na dopise, obaveštenja, predloge, apele...

Tokom ove, slobodno da kažem kampanje, nikada nisam preskočila hijerarhiju i obraćala sam se i funkcionerima u JP Železnice Srbije i zvanično dostavljala svoje molbe i predloge za dobrobit Železnice.

Dok sam imala rešenje za radno mesto glavnog organizatora za marketing u Medija centru JP železnice Srbije, došla sam do mnogih saznanja o malverzacijama u ovom Javnom preduzeću i po zakonu reagovala. Smatrala sam i smatram da je neprijavljivanje nelegalnih radnji, posebno u ovako važnoj državnoj ustanovi, krivično delo, što je ovd, na žalost, čest slučaj.

Direktor Medija centra Nenad Stanisavljević je to vešto koristio i ostao uz svoj klan gde bi imao svoj lični interes, kako bi zadržao fotelju. Onda je sa svojom saradnicom Tanjom Čvorović, krenuo je da mi se sveti...

Iako sam zvanično slala molbe za napredovanjem, nikada nisam dobila odgovor već sam, za uzvrat, dobila narušavanje ugleda, časti, brutalni mobing i diskriminaciju. Nakon podnošenja tužbe protiv njih, prebačena sam na drugo radno mesto sa manjom platom iako sama izdržavam četvoročlanu porodicu. Oterali su me na železničku stanicu ismejavali me i pretili otkazom.

Potom je došao i "preletač" iz DS-a Zoran Lukić, sada član Srpske napredne stranke (gde se i Tanja Čvorović učlanila i kako se priča ušla u ljubavnu vezu sa njim, pa su tako "sjedinjeni" krenuli da haraju Železnicom).

Jednostavnije rečeno, ovde se radi o ljudima za koje postoje krivične prijave sa detaljima o njihovom pogubnom uticaju na dalje razaranje Železnica Srbije. U njima je navedeno i kako se bahato ponašaju i prete svojim vezama, kako u sudstvu tako i policiji, pa čak i ako treba nameštanjem fizičkih obračuna!

Nedavno sam promenila radno mesto i vratila se u Nemanjinu 6 (direkcija JP Železnice Srbije).

Nikada nisam tražila ništa nemoguće, već samo tražim da mi vrate ono što su mi oduzeli. Narušeno zdravlje mi ne mogu vratiti, ali platu i radno mesto na kom sam bila zahvaljujući svome radu i zalaganju, a ne preko veza i protekcije, mogu.

Zoran Lukić je sada postavljen za pomoćnika direktora za pravne poslove u infrastrukturi, što je jako visoko mesto i kako je moguće da posle mnogih krivičnih prijava čovek dobije tu poziciju i kadrira ljude iako nisu stručni? Uzgred rečeno, nije nikakva tajna da je Lukić svakog dana pijan na radnom mestu, da se poziva na mnoge službe, da se javno hvali da mu niko ništa ne može...

Konačno, odlučila sam da se obratim i kabinetu Predsednika Vlade Srbije...

Pismo upućeno Aleksandru Vučiću

"...Poštovani, molim da hitno reagujete i zaustavite nelegalne radnje zaposlenih lica u JP Železnice Srbije, Zorana Lukića, Nenada Stanisavljevića, Tanje Čvorović, Gordane Popović Savić i ostalih članova ove raskalašne družine. Ova lica ne samo što ruše ugled Železnice već i nanose bol, nego i ruše ugled i ostalih zaposlenih radi svojih ličnih interesa i pozicija. Za ova lica postoje krivične prijave i tužbe, ali se oni i dalje ponašaju neprofesionalno i bahato.

Sumnja se da vrše pritiske na nadležne organe kako bi prikrili svoja nedela. Pored zaposlenih i direktora koji su podnosili krivične prijave protiv njih i ja Marina Popović sam jedan od primera kako su me bez ikakvog razloga maltretirali, iznosili laži o meni i vršili diskriminaciju, iako se protiv njih vodi sudski spor u vezi mobinga gde se sumnja da su uticali na pravosudne organe i policiju. Uprkos svemu, izneli su bezbroj laži kako ne bih napredovala, iako pošteno radim, stručno sam osposobljena i poznajem rad na železnici.

Sa druge strane, Tanja Čvorović, inače, po zanimanju arheolog (!), objedinila je čak tri radna mesta u Medija centru i postavljena je da ide od jednog do drugog direktora da kompromituje ljude, a ušla je i u srpsku Naprednu stranku, samo da bi ostvarila svoj lični interes. Povrh svega, od 1. septembra ove godine, postavljena je i kao pomoćnik glavnog kadrovika u JP Železnice Srbije u preduzeću Infrastruktura! Po kom osnovu i uz čiju podršku? Inače, Zoran Lukić je pomoćnik direktora za pravne poslove u Infrastrukturi i to objašnjava njeno naglo unapređenje.

Direktor Medija centra Železnica Srbije, Nenad Stanisavljević uzeo je stan od preduzeća mada nikada nije imao dokaznu dokumentaciju da je podstanar. Uprkos tome, dograđeno mu je još 30 kvadratnih metara na postojeće kvadraturu. Za njega se sumnja da je falsifikovao račune kako bi prikrio da je preko računa Medija centra plaćao privatne proslave, potpisivao račune na turističkoj turi 'Šarganska osmica', i imao poslovne sastanke posle kojih je prebacivao pare računa Medija centra na račun odbojkaškog kluba Železničar itd. Na sve kritike, on se poziva na kumstvo sa Ivicom Dačićem i predstavlja se kao ekspert kako bi zadržao fotelju, a u stvari stvarnost je nešto sasvim drugo.

O tome kakav je Stanisavljević kao direktor Medija centra Železnica Srbije, govore i brojni negativni tekstovi u štampi, objavljeni o ovom Javnom preduzeću od kada je on postavljen na ovo važno i osetljivo radno mesto.

Između ostalog, Stanisavljević i Čvorovićeva nisu krili svoje namere da me mobinguiju. Još pre presude za diskriminaciju, hvalili su se da su dobili sudski spor i pretili mi da imaju veze i da će dobiti spor i ne samo to već su i pretili da će joj naneti mnogo patnje i bola ukoliko ne povuče tužbu.

Sve se to i obistinilo: maltretiranja, diskriminacija i zlostavljanja nisu prestali.

Mada su im namere razotkrivene, interes im je da Stanisavljević ostane na mesto direktora Medija centra Železnica Srbije, a u svemu tome mu je pomogao Ratko Pavlović, otac Tanje Čvorović, koji je bio jedan od direktora u Železnici.

Preko bivšeg generalnog direktora JP Železnice Srbije, Dragoljuba Simonovića zadržao je svoju fotelju, a Čvorovićeva je dobila mesto pomoćnika Nenada Stanisavljevića kojoj su objedinili tri radna mesta, kako bi samo oni mogli da imaju uvid u celu situaciju i kako bi imali ogromne plate, dnevnice i ostale privilegije.

Treba ovde reći i to da je Ratko Pavlović, bio i u Srpskoj radikalnoj stranci zajedno sa bivšim direktorom Železnica Srbije, Dragoljubom Simonovićem, tako da se Tanja Čvorović u to vreme hvalila da joj niko ništa ne može. I zaista je tako i bilo. Niko joj ništa nije mogao.

Preko Zorana Lukića, koji je bio pomoćnik za pravne poslove i u vreme Dragoljuba Simonovića, uticano je i na javnog tužioca na koga sumnjam da je organizovao da se krivične prijave protiv njih svih zadržavaju, a da se sudski spor u vezi mobinga i diskriminacije dobije u njihovu korist i da ja kao tužilja izgubim spor.

Takođe imam ozbiljnih razloga da verujem da su slali pravnicu Sanju Mareš, koja nije imala ni položen stručni tj. pravosudni ispit, da zastupa Železnicu tj. Nenada Stanisavljevića i Tanju Čvorović na ročištima.

Inače, i ostali pravnici koje je birao Zoran Lukić i slao na suđenja, sumnjivo su se zadržavali kod sudije posle održanih ročišta i nešto dogovarali. Tako predmet koji je je trebao da se završi po hitnom postupku, još uvek nije završen i nalazi se na Apelacionom sudu.

Ko štiti ove ljude? Kako je moguće da do sada ovi ljudi nisu procesuirani? Koliko para je potrošeno na reklamu i propagandu za vreme dok njih dvoje haraju ovim sektorom? Mogu li službe Vaše vlade da ispitaju koliko je izdato besplatnih karata za koje je Nenad Stanisavljević dao saglasnost, i da li je za to plaćen porez, šta je radio sa Gordanom Popović Savić u vezi železničke imovine, kome je izdavao, i da li su za to uzimali mito, Da li je Tanja Čvorović dobijala mito od firmi koje je uvodila kao saradnike na sajmovima, gde je železnica učestvovala, i sa kojim firmama su sarađivali i koliko para je potrošeno na Sajmu turizma u Beogradu i Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu i da li je to predviđeno po planu poslovanja?"