Banat

Na pravo na javnu reč i podršku šikaniranim radnicima u Zrenjaninu - osramoćeni šefovi odgovaraju sudskim tužbama

RADI, I BOJ' SE GLADI

Verovati u pravičnost i poštenje vlasnika vlasti, ogrezlih u razrađeni sistem stranačke diktature, direktno uperene protiv građana, ravan je osmogodišnjoj nadi na šalterima Službe za zapošljavanje jednog novosadskog magistra, pa, u međuvremenu i doktora nauka, da će, nakon dvadesetak svetski priznatih naučnih radova, najzad, dobiti radno mesto uz „kolege” sa kupljenim diplomama.

Zoltan Horvat

U Zrenjaninu, jedan (trajno) podobni funkcioner, trenutno (opet) visokopozicionirani u hijerarhiji ovdašnje privatne trgovačke firme Per Su, bivši upravnik ovdašnje filijale Pošte Ivan Svojić, nakon (iznuđene) smene izazvane štrajkom ogromne većine poštara usled progona i šikaniranja zaposlenih, redom utužuje radnike i sve normalne iz redova zainteresovanih, koji su se...”usudili” da podrže borbeno pravo složne radničke većine, na rad, i istinu.

Za 22. jun ove godine, po tužbama Ivana Svojića, zakazano je u Zrenjaninu suđenje protiv Nikole Šućura, predsednika GO Dveri, Milana Pernata i Miljana Čičića, članova ovdašnjeg PUF-a (Pokreta Ujedinjenih Fantoma) i Danijela Radića, novinara KTV-a. Po navodima tužbe, Ivan Svojić je tokom trajanja protesta, odnosno štrajka zaposlenih poštara i zahteva za njegovu neopozivu smenu, od pomenutih, usled javnih komentara, navodno doživeo mobing uvrede, pa, najpre, nije mogao da spava i jede, a nakon toga, usledile su njegove višednevne patnje i duševne boli, pomoć je zatražio i od psihijatra, za šta od svakog sudski potražuje po 200 hiljada dinara.

Naime, tokom trajanja višemesečnih protesta ogromne većine zaposlenih u zrenjaninskoj pošti (160 od ukupno 200 radnika), u zatvorenoj grupi društvenih mreža radnika Pošte, nakon sijaset komentara nezadovoljnih radnika, podršku su im putem javne reči uz verodostojno iznošenje činjeničnog stanja, uputili u više navrata i tuženi Šućur, Pernat, Čičić i Radić.

Doslovno su prenosili reči ovdašnjih poštara, koji su u protest i štrajk stupili zbog diskriminacije i šikaniranja većine od strane bivšeg upravnika. Štrajk je na kraju uspeo, Svojić je smenjen, a zaposleni danas, sa novom upravnicom, bez presije, sasvim normalno obavljaju svoje radne zadatke za minimalac i hiljadarku - dve više od plate, uz, najzad, iznuđeni korektan odnos sa pretpostavljenima.

Odbrana (i poslednji dani) Svojića protiv odlučnog i nezaustavljivog talasa nezadovoljstva radnika, svodi se na konstataciju, da je virus Kovid 19 uzrok drastičnog pada kvaliteta poštanske usluge u Zrenjaninu, nakon čega je, eto, on kao mobingovani upravnik od sopstvenih radnika(?!?), morao da reaguje protiv istih, krenuvši u „zaštitu” zrenjaninske Pošte od najezde „bezobraznika” koji se „usuđuju” da rade normalno za minimalac!

Čak je svoje viđenje događanja, početkom ove godine, izneo i na televiziji N1, optuživši i virus za navodni pad kvaliteta rada, nakon čega je, morao reagovati protiv radnika! Naravno, da je „masno” slagao, jer u zrenjaninskoj Pošti nije registrovan slučaj oboljenja od virusa među zaposlenima na šalterima, dostavi ili u Post expresu. Radnici su se „digli” protiv upravnikove strahovlade i konstantnog maltretiranja zaposlenih, još decembra 2019. godine, kada je organizovan prvi štrajk upozorenja. Kao kazna i odmazda za učešće u štrajku, bivši upravnik je najiskusnije i proverene poštare slao u najudaljenija sela zrenjaninske opštine, gde su, u zimskim uslovima, troškove prevoza snosili zaposleni, a i biciklove kojima se obavljala dostava na kućne adrese, morali sami popravljati!

Povrh svega, upravnik je, braneći samo sebe i fotelju, a i direktive nadređenih od kojih je „dobio” nameštenje u poštanskoj fotelji, tragikomično izjavljivao medijima da ga zaposleni mobinguju, i da on jednostavno, ne može da radi?!?

Ovakve smejurije od izjava, na kraju, štiteći svoje fotelje, nisu „progutali” ni upravnikovi pretpostavljeni, pa su, pritisnuti odlučnom namerom radnika da isteraju svoje, a zarad mira u kući i nastavka rada, primorali Svojića da se, sam povuče.

Da stvar po zrenjaninske poštare bude još gora, Saša Stojković, ovdašnji poverenik reprezentativnog Sindikata PTT Srbije, išao je klasičnim „đonom” na svoje kolege, pa je od svakog ponaosob, u četiri oka, insistirao da potpišu peticiju podrške upravniku Svojiću. Usput, šaputao im, na uvo, da im, u protivnom, sleduju otkazi uz krivične prijave! Ni sindikalna sabotaža zvaničnog poverenika samoorganizovanih radnika, „potpomognuta” podrškom prvog čoveka Sindikata PTT Srbije Radoja Đermanovića, nije sprečila zrenjaninske poštare da istraju, i zaštite svoje pravo na rad i plate, jedva preko minimalca, pa je Svojić, jednostavno, morao da ode.

Sve ovo, uz precizno navođenje sleda događanja, javno su saopštili tuženi od strane bivšeg upravnika. Nikola Šućur (rođen 1993.), predsednik GO Dveri u Zrenjaninu, mladi, uporni i borbeni omladinski aktivista, osnivač Udruženja mladih progamera Petrovgrada, edukator mladih programera, optuženi za javno ponavljanje gole istine u slučaju zakinuća osnovnog prava na rad zrenjaninskih poštara, i komentator na društvenim mrežama odbrane prava na rad u državnom preduzeću za minimalac, navodi, da nije iznenađen novom javnom brukom javnog ofiranja mobinga zaposlenih od strane foteljaša.

U svim svojim komentarima, civilizovanim, pismenim i kristalno jasnim, poput javno iznesenih stavova PUF-a i Danijela Radića, stao je u odbranu „...tamo nekih anonimusa iz zrenjaninske pošte, protiv partijsko - sindikalnih nameštenika...”. Borbeni Šućur, danas gradski predsednik male, ali bujicom energije „napumpane” mladosti zrenjaninskih Dveri, nasledio je Radoša Pejovića, bivšeg šefa, danas pokrajinskog sekretara, friške pobegulje u režimski SNS (i u religijskim „poslovima”, ovaj „preletač”, visoko „puca”). Predstojeće suđenje zakonom zagarantovanom pravu građanina da slobodno govori o problemima zaposlenih protiv demonstratora sile iz piramidalnih stranačkih fotelja, smatra udarom države na sve koji se partijskim zastrašivanjem, teraju u „poslušni tor” građana drugog reda

Kada se ljudi organizuju, u ovom slučaju zaposleni zrenjaninske pošte, kada odlučno i jedinstveno brane zakonom zagarantovano pravo na rad, nema te sile koja ih može sprečiti da stvar isteraju do kraja. „Kalimero” iz fotelje, misleći da je javnost zaboravila na njegov slučaj, ima osvetničku „obavezu” prema radnicima o čijim sudbinama je odlučivao i prema svima koji su im pružili javnu podršku, da se prikaže kao, „jadni” mobingovani šef.

Kao osoba, koja je usled javnih prozivki, premeštena na radno mesto u Pošti sa daleko manjom platom od upravničke, Svojić ne može da jede, spava, al’ ide da se leči kod psihijatra. Za svoje duševne boli, potražuje po 200 hiljada dinara od svakog ko daje javno na uvid, kako se i u Zrenjaninu ponaša (stranačko) postavljeno lice prema građanima drugog reda, zaposlenima pod svojom komandom. Tužno, jadno, bedno, poražavajuće sramno, prema zajednici i paroli brže, jače, bolje, u kojoj privilegije uživaju samo nadređeni u foteljama centrale, postavljena lica sa naredbama uz „kupovinu” sindikalnih prvaka, ganjaj disciplinu preko leđa zaposlenih, da budu sretni i zahvalni, na krvavo zarađenom minimalcu!

Veličanstveno, šuplje ništa, pokvareno do srži, javno ofirano i zasluženo osramoćeno, bez ikakvog dodira i obzira sa realnošću porodičnog života zrenjaninskog poštara sa 40 hiljada dinara plate mesečno, ima priliku da, uz pomoć advokata, na sudu pokaže da je on, jadan, mobingovan, da ne može da jede, s...pava, da ga psiholog teši u njegovim najtežim trenucima...Podsetimo, u kancelariji Ivana Svojića, pozlilo je Petru Petroviću, zrenjaninskom poštaru, jednom od nosilaca štrajka, gde je gazda kancelarije i svih zaposlenih, mislio, da se ovaj folira...Tek nakon 35 minuta, videvši da je Petar životno ugrožen, pozvani su lekari...u poslednji čas. I taj isti, bivši upravnik, sme na ulici da se pojavi, i izjavi, ja sam mobingovan od strane zaposlenih. Podršku je imao samo u novoprimljenim zastrašenim radnicima, koji su se zavetovali, na vernost i odanost upravniku.

Naravno da se iz Javne (Gradske) Kuće, ne oglašavaju povodom velike pobede zrenjaninskih poštara nad zlom od rutinskog rukovođenja sudbinama ljudi sa minimalcima. Idu korak dalje, pa kupuju grejače za noge zaposlenima, po komadu prenaduvanih 70 hiljada dinara, koje, niko živ nije video na nogama istih! Svojić je aktuelno uhlebljenje pronašao u jednom od sigurnih sponzora zrenjaninskih funkcionera, gde se, po restoranima i kafanama, pije i jede...Da ne kažemo, prežderava.

Do juče, ovdašnji funkcioneri iz redova vlasnika vlasti, vrhunski stranački preletači, nisu bili baš kost i koža, al’, da ih danas vidiš, zabrekli, podgojeni, ne moš‘ im naći tol’ko velika odela da u njih stanu...

‘Beš radnika, u Zlatnom dobu ima da radi, i da se boji gladi!