Uvodnik

(Pr)osudite sami

Čekajući vetar

Milovan Brkić

Duže od mesec dana u Beogradu pirka vetar. Ni vruć ni hladan.

Osmog juna je, negde daleko, dunula oluja. Nisu je osećali obični građani, ali jesu oni koji su obuhvaćeni Izvršnom naredbom američkog predsednika Džozefa Bajdena.

Balkanu je potreban jedan jak vetar, da očisti ove prostore od smrada koji iza sebe ostavljaju elite balkanskih država, bolje reći mafijaški karteli.

Nekoliko desetina miliona građana ovog prostora živi na ivici siromaštva, u beznađu i bez ikakve nade da će im se pružiti šansa da se osećaju građanima, a ne robovima.

Mala grupa kriminalaca iz evropskih država, na čelu sa odlazećom kancelarkom Merkel, francuskim predsednikom Makronom, uz podršku komesara iz Evropske Unije, u kriminalu je do guše. Uz pomoć američkog diplomate Metju Palmera i njegovih stotina miliona dolara kojima podmićuje korumpirane šefove iz Stejt Departmenta, ova grupa je zagorčala život i svojim, ali naročito građanima Balkana, nama iz Srbije posebno.

Kada je američki predsednik saopštio da je naredio da se mafijašima sa Balkana zapleni imovina i računi u ovoj zemlji, da im se zabrani ulazak u SAD-e, osim onima koje će sami dovesti i strpati u zatvor, predstavnik Evropske Unije je zaprepašćeno saopštio da ta uredba njih ne obavezuje! Neće oni svoje sluge sa Balkana da ostave na cedilu, jer su preko njihovih firmi prali novac, trgovali migrantima, pasošima. oružjem... Ali...

Iz Stejt Departmenta je svojim slugama pokornim gospodar Metju Palmer poručio da ne mare za Bajdena. On će to da reši, samo da odreše kese i napune njegovu, iz koje će on da deli blago, da svima i dalje bude dobro.

Ali, marifetlucima ovog ovejanog kriminalca je došao kraj, a za mesec dana iseliće ga iz kabineta, iz kojih je smišljao pakosti.

Koliko Met nedostaje srpskoj mafiji, najopasnijem kriminalcu na planeti Aleksandru Vučiću, svedoči izjava ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića - Sada se vidi da Evropska Unija vodi pregovore o Kosovu, a ne Bela kuća. Kao, veli, eto, sjeba Palmer Belu kuću, ostavio nas je Briselskim komesarima, a njima smo napunili džepove, podržače Vučića u nameri da potpiše priznanje Kosova i ode u Kinu.

Odlazeća mafija iz najjačih evropskih država poigrava se sa Belom kućom.

Prošle godine, kada je EU očekivala da u Beloj kući Vučić i Tači potpišu ugovor o međusobnom priznanju, francuski sudija je naložio da se Hašim Tači privede u Hag, kao ratni zločinac. A Vučićev ratni drug slovi kao čovek blizak Vašingtonu. Bio je ljubavnik gospođe Olbrajt, natrpao je pune džepove generalu Klarku, koji je bombardovao Srbiju...

I prođe godinu dana od kako Hašim sedi u zatvoru, a Ramuš Haradinaj u Prištini. Iako mu je potvrđena optužnica, jer je vodio dnevnik u kome je ubeležio oko 1.000 ubijenih, od toga dve trećine su Albanci, haške sudije, po nalogu iz Berlina i Pariza, čuvaju na slobodi najopasnijeg zločinca i ubicu. Zašto?

Zato da pobije svedoke, jer mu iz suda javljaju gde se oni nalaze. U tome im pomaže nemačka BND, da opere zločince i pokaže da ne treba biti saveznik sa Amerima, jer prolazi kao Hašim Tači.

A nemačka vojska sprovodi istragu da utvrdi kako je 100 miliona evra potrošila bivša ministarka Ursula fon der Lajen, sada šef evropske komisije.

Orkanski vetar je nasušna potreba za Balkan. Duni vetre, malo sa Neretve.

Ministri iz Vučićeve mafije pljačkaju kao ludi. Silikonska Zorana Mihajlović, napirlitana i sva važna, uvodi u posed strane kompanije da nas potruju za vjeki vjekov. Ona je već zgrnula stotine miliona, pa će uteći u London. Smejaće nam se iza leđa.

Ministarka pravde, opet, najavljuje oštru borbu protiv kriminala. Družina Veljka Belivuka, veli ona na Čmarićevoj Happy televiziji, biće osuđena na smrtnu kaznu. Tek posle pet minuta voditeljka smogne kuraži pa napominje da u Srbiji, u krivičnom pravu, nema smrtne kazne. Ministarka se popravlja, nije važno, dobiće doživotnu, a zna da im je smrtnu kaznu izrekao njen gospodar Vučić. Ubiće ih u zatvoru, ona to zna, pa nije slagala. A laže kao pas, odnosno kučka.

Najbolje bi bilo da se mi podgnemo, zagrajimo i podavimo te skotove i ološ. Niko ih ne bi žalio. Rekli bi, zameo ih vjetar.