Suludovanje

Porodične ljubavne i kriminalne veze u srpskom pravosuđu

 

Glembajevi srpskog pravosuđa

 

 

   Od kada je gavran pocrneo, kažu, srpsko pravosuđe nije bilo na na nižim granama. U ''reformisanom pravosuđu'' Borisa Tadića, čiju reformu je morao da popravalja i neustavnim zakonima, presuđuju, uglavnom, ljudi najnižih moralnih svojstava, koji su spremni da obuku ''dres'' Demokratske stranke. Naš novinar u ovom broju opisuje lik i delo sudija Apelacionog suda u Beogradu

 

Milica Grabež

 

   Na čelu Apelacionog suda u Beogradu, kao vršilac funkcije predsednika je, odlukom Visokog saveta sudstva od 23. decembra 2009. godine, postavljena sudija Radmila Dragičević Dičić, koja je, inače istom odlukom tog istog Visokog  saveta sudstva izabrana za sudiju Vrhovnog kasacionog suda.

Odredbom člana 20 Zakona o sudovima, sudija može biti upućen, uz svoju saglasnost, odlukom Vrhovnog saveta sudstva na rad u drugi sud iste vrste, ali najduže godinu dana!

 Dakle, svim vršiocima funkcije predsednika sudova u Srbiji, koji nisu izabrani za sudije tog suda, 1. januara ove godine, istekao je rok u kojem mogu da obavljaju dužnost vršioca funkcije predsednika suda. Sve odluke i sve pravne radnje, koje iz svog delokruga ovlašćenja preduzimju ove sudije - nezakonite su, a samim tim i kažnjive.

Apelacioni sud u Beogradu je drugostepeni sud, koji donosi konačne presude, a u krivičnim predmetima na te odluke mogu izjaviti žalbe samo lica osuđena na 40 godina zatvora.

Ko je gospođa Radimla Dragičević Dičić i ko su sudije ovog suda, koje u poslednjem stepenu odlučuju o sudbinama i pravima građana?

 Službenica Okružnog suda u Beogradu Nada Klikovac, pre više od dve godine prinudno je iseljena iz stana na Bežanijskoj kosi, u Magelanovoj ulici broj 21 (stan broj 2), a u njega se se useliti gospođa Radmila Dičić-Dragicčević, tada sudija Odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala Okružnog suda u Beogradu.

Gospođa Nadežda Klikovac je bila  službenica u krivic(noj pisarnici ovog suda. Majka je troje maloletne dece. Njen muž sa završena dva fakulteta radio je  na slabo placćenom noćnom poslu. Jedva su sastavljaju kraj s krajem. U stan u Magelanovoj ulici Nadežda se s porodicom uselila bez rešenja pre četiri godine, jer je on iz Fonda solidarnosti dodeljen Okružnom sudu radi rešavanja stambenih potreba zaposlenih. Konkurisala je i Nadežda Klikovac.

Stambena komisija Vlade Republike Srbije potvrdila je odluku stambene komisije Okružnog suda u Beogradu od 8. septembra pre tri godine, koja je jedan od dva stana, koliko ih je bilo za raspodelu, dodelila sudiji Radmili Dičić-Dragičević. Nadežda Klikovac je bila na trećem mestu rang-liste.

Sudija Radmila Dragičević-Dičić razvela se od muža Zlatibora Dičića presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu 31. marta 1999. godine. Iako presudom o razvodu braka njihova imovina nije podeljena, supružnici su stan u Orfelinovoj ulici prodali i podelili novac. Dvoje maloletne dece dodeljeno je na čuvanje i vaspitanje majci.

Sudija Radmila Dragićevic-Dičić umela je da se snađe. Posle presude kojom je oslobodila Dušana Spasojevića, jedan naš kolega, koji je uhapšen u akciji "Sablja", unosio je u stan gospođe Radmile nov nameštaj, poklon istog tog Spasojevic'a, koji je kasnije likvidiran u "Sablji" i označen kao organizator atentata na premijera Đinđića

U vreme "Sablje" sudija Radmila Dragičević Dičić bila je na spisku sumnjivih građana, ali onih koji nisu bili direktno povezani s takozvanim zemunskim klanom. Ipak, iz neobjašnjivih okolnosti tadašnji ministar pravde Vladan Batic' dodeljuje 7. aprila 2003. godine sudiji Radmili stan od 64 kvadrata u ulici Lipe broj 16 na Ceraku. Stan je ustupljen "na čuvanje".

 Sudija Dičić ima stan i u ulici Petra Lekovicća, ali treba da ima i stan "za sastanke i razonodu"! Ocčigledno, neko je odlucčio da već sumnjivog sudiju baš u vreme "Sablje" pripremi za specijalnog sudiju. To se i dogodilo i Radmila Dičić Dragičević je mesec dana kasnije, rešenjem tadašnjeg predsednika Okružnog suda u Beogradu Veselina Baćevića upućena na rad u posebno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala u Ustaničkoj ulici.

Kako je presuđivala sudija Radmila Dičić ne treba ni pominjati, ali se može izvesti zaključak...

 

Neformalna gej zajednica i podrška američke vlade

 

Budući da je sudija zaljubljive prirode, njoj odgovara da bude bliže izabraniku svog srca, inače oženjenom čoveku. Traži, a stambena komisija Okružnog suda u Beogradu odmah joj izlazi u susret. Dodeljuje joj pomenuti stan na Bežanijskoj kosi, u Magelanovoj 21. U njega se vecć bila  uselila službenica Nadežda Klikovac, majka troje maloletne dece. Punoletni sin sudije Radmile nalazio se tada na školovanju u SAD-u! Dakle, sudija živi u više stanova!

Redakcija TABLOIDA, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zatražila je tada od predsednika Okružnog suda u Beogradu, odgovore na pitanja koja još više ukazuju na alavost specijalnog sudije.

U odgovoru predsednika Okružnog suda u Beogradu, koji nam je dostavljen, između ostalog, navodi se: "Pri ceni rada od 14.414,29 dinara i koeficijentu 7,59 dinara, zarada sudija Radmila Dragičević-Dičić, bez poreza i doprinosa iznosila je tada 167.900,38 dinara".

Plata specijalnog sudije je, barem prema izveštaju predsednika Okružnog suda, veća je od 2.000 evra, mada smo nezvanično saznali da specijalni sudija Radmila Dičić-Dragičević mesečno zaradi oko 200.000 dinara.

Plata Nadežde Klikovac bila  je oko 20.000 dinara.

Da li je sudija Radmila Dičić-Dragićević nagrađena za poslušno čitanje presuda koje se sastave u policijskim kancelarijama ili stranačkim direkcijama? Ona je sedela u veću koje je 23. maja 2009. godine saopštilo presudu optuženima za ubistvo premijera Đinđića. Dakle, sudija, koja je od iste družine dobijala nameštaj, novac i poklone, bila je član veća koje im je sudilo. Možda zaslužuje i više stanova?

Za sudiju Vrhovnog kasacionog suda, gospođu Radmilu Dičić Dragićević predložila je predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović koja je i predsednica Visokog saveta sudstva, sa kojom je sudija Radmila bila u veću koje je pročitalo presudu ''...koju smo upravo dobili'', kako je u direktnom televizijskom prenošenju objavljivanja presude optuženima za Đinđićevo ubistvo saopštila gospođa Mesarović.

 Sa funkcije vršioca dužnosti predsednika Apelacionog suda u Beogradu, gospođa Radmila Dragičević Dičić je, u skladu sa ovlašćenjima, uredila odnose u sudu, formirala sudska veća, odredila šefove odeljenja...

Kada su prošle godine štrajkovali zaposleni u prvosuđu, gospođa Radmila Dičić je zabranila službenicima da štrajkuju, preteći otkazima. "Američka vlada podržava sve odluke Visokog saveta sudstva'' - zapretila je gospođa Dragičević - Dičić, čiji sin se upravo vratio sa školovanja iz SAD-a, i kojeg je već čekao dobro plaćeni posao u Beogradu.

Većinu sudija Apelacionog suda u Beogradu postavila je predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović, rođena Krapović. Uslov je bio da su bile simpatične gospođi Nati, dok je ona bila sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, ili njenom sinu Vladimiru, koji je takođe sudio u ovom sudu, a majka ga je unapredila, poslednjom ''reformom'' u sudiju Višeg suda u Beogradu.

Da bi Vladimiru Mesaroviću bile potvrđivane presude, jer je imao katastrofalan učinak, za zamenicu predsednika Apelacionog suda u Beogradu, Nata je postavila bivšu sudiju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Biserku Živanović.

Kako izgleda, polovina sudija Apelacionog suda u Beogradu mogla bi da završi u odmah u zatvoru...

Naime, za predsednika odeljenja za odlučivanje po žalbama za organizovani kriminal vršilac funkcije predsednika Dragičević Dičić postavila je sudiju Zorana Savića, koji je bio zamenik Nati Mesarović dok je ona bila predsednica Vrhovnog suda Srbije, nakon ostavke tadašnje predsednice Vide Petrović Škero.

Sudija Savić ima jake veze u Demokratskoj stranci, njegov pašenog je osnivač DS-a Đorđe Zečević. Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala nameravala je da zbog teške korupcije uhapsi sudiju Savića. (Detalje te akcije cenzurisao je glavni urednik, jer dugo poznaje sudiju Savića, iz dana kada nije bio takav).

Dakle, zamenik predsednika Vrhovnog suda Srbije nije izabran za sudiju Vrhovnog kasacionog suda, a ''prošao'' je kao sudija Apelacionog suda u Beogradu! Valjda su se dogovorili da se rasporede na ključna mesta, i da im ništa ne može promaći, ako vlastodržci od njih to traže.

Predsednik drugostepenog parničnog odeljenja je sudija Spomenka Zarić, a njena zamenica je Slađana Nakić Momirović, obe su bile sudije Vrhovnog suda Srbije.

Sudija Spomenka Zarić je pri kraju šeste decenije, neudata je, a među sudijama je poznata kao lezbejka. Bila je udarna pesnica Miloševićevog pravosuđa, a njen brat je u to vreme bio direktor Beogradskog sajma, društvenog preduzeća koje je donosilo veliki novac.

Sudija Spomenka Zarić nije korumpirana, ali otvori i oči i uši kada deli predmete i presuđuje. Njeni stavovi se često objavljuju u stručnim časopisima, a blago rečeno, nebulozni su, i mada nemaju nikakvu pravnu snagu, na njih se najčešče pozivaju sudija iz LBT pokreta, a naročito sudija Trgovinskog suda u Beogradu Lejla Bratić.

Zamenica gospođe Spomenke je sudija Slađana Nakić Momirović, frustrirana svojim izgledom, ali se u poslu probijala spremnošću da ''drugovima izađe u susret''. Naročito je to činila dok je bila sudija Trećeg opštinskog suda u Beogradu, gde su je i čistačice zaticale u neobičnim pozama, kako ispomaže predsednike sudova, upotrebljavajući svoj usta.

 

Muževi, žene, ljubavnice...

 

Apelacioni sud u Beogradu ima i odeljenje koje u drugom stepenu odlučuje po žalbama na presude koje donosi veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.

Predsednik ovog odeljenja je sudija Siniša Važić, doskorašnji predsednik Okružnog suda u Beogradu. Njegova supruga Nevenka Važić sudija je Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu.

Bračni par Važić izbegao je iz Osjeka. Siniša je bio sudija Okružnog suda u Osjeku, a Nevenka sudija Opštinskog suda u Osjeku.

Zahvaljujući svojoj poslušnosti napredovali su u hijerarhiji. Gospodin Važić je, tvrdi urednik našeg lista, vrlo stručan čovek. Međutim, i vrlo poslušan, što je potvrdio predsedavajući i Okružnim sudom u Beogradu, i odeljenjem za ratne zločine toga suda.

Potpuno je nemoralno da građanima Srbije sudi čovek koji je sa svojom suprugom izbegao iz Osjeka, a da su u tom gradu ostali da žive i Sinišina i Nevenkina majka, kao i njegov rođeni brat!

Kazne koje su dobijali optuženi za ratne zločine, kojima je sudio Okružni sud u Beogradu, za vreme njegovog predsednikovanja, trostruko su veće nego što ih izriče Tribunal u Hagu. Na ovaj način gospodin Važić želi da osigura svoju imovinu u Osjeku, u kojem je proveo mladost, stekao obrazobvanje i zaposčeo sudijsku karijeru.

Još su skandaloznije Sinišine odluke koje donosi kao sudija Apelacionog suda u Beogradu, odnosno predsednik petočlanog veća. Uzgred, on dobija i poseban sudijski dodatak, duplu platu, obezbeđenje...

Po nalogu predsednika Tadića sudija Važić ukinuo je pritvor Iliji Jurišići, kao i presudu, kojom ga je Viši sud u Beogradu osudio na 13. godina zatvora, zbog ubistva nekoliko desetina vojnika u koloni koja je napuštala Tuzlu, jer je, u to vreme, Tadić želeo da umilostvi sada svrgnutog Harisa Silajdžića, da dođe u Beograd "na pomirenje".

Sudija Apelacionog sud u Beogradu Olivera Anđelković, na radu u Višem sudu u Beogradu, bila je advokat u Obrenovcu, a onda je, odlučila da uspe kao sudija. Na lekarskom pregledu ona ne bi dobila uverenje da je sposobna za rad, ali to najbolje znaju oni kojima ona sudu.

Sudije Apelacionog suda u Beogradu Milanka Vučićević i Zorica Nikolić imaju moral kao dame sa Železničke stanice u Beogradu.

Posebno je tužna priča sudije Branke Držić. Ona je bila sudija Okružnog suda u Beogradu, i njen suprug godinama nije mogao da se od nje razvede, jer je dobio dete sa drugom ženom. Gospođa Branka je uhodila ženu svog zakonitog muža, a nekoliko dana uoči odluke Visokog saveta sudstva brzo se razvela, da zauzvrat, vezama svog bivšeg muža, uglednog advokata, postane sudija Apelacionog suda.

U drugostepenom postupku građene, koji traže pravdu, dočekuju sudije čije su briografije umrljane, isto kao partija i njen lider koji terorišu ovaj narod.

Valjda će uskoro sloboda stići i u Srbiju