Negativna energija

Kolubara: mnogo veliko nalazište kad je napunilo tolike džepove

 

Potkopavanje zemlje

 

Ovih dana mediji vrve od krađa u Kolubari, ali ne vrve od sličnih situacija u Kostolcu i drinskim hidroelektranama, na Đerdapu i JP PEU Resavica.

 

P. P.

 

U prethodnih šest-sedam godina rukovodioci Kolubare bili su doslovno presrećni kada se desi neko preturanje bagera ili havarija, obrušavanje jalovine ili zatrpavanje uglja. To je bila idealna prilika da se besomučno, nepotrebno i nekontrolisano nabavljaju rezervni delovi, da se kupuje i što treba i što ne treba, po višestruko naduvanim cenama. Ili se, kao, angažuje silna mehanizacija za saniranje ručeva (klizišta). U tekućem održavanju silni elektromotori zamene se novim, a da se stari ne vraćaju, silni valjci (rolne, bubnjevi) svakojakih dimenzija završe na privatnim otpadima, a i novi članci se seku i daju otpadima.

Sticajem okolnosti, većinu ovih lopovluka radili su Koštuničini kadrovi u EPS-u, a kada su ih, doduše, u malom broju zamenili tadićevci nisu mnogo istraživali šta se tu radilo pre, jer su tako i sami mogli da se lakše omaste.

Nebojša Ćeran kaže da je smanjio troškove za angažovanu privatnu mehanizaciju sa 50 na 10 miliona evra i maše procentima i statistikom. To su, međutim, gluposti jer je ono što su DSS-ovci Tomić i Jovičić radili ludilo i ne može da bude nikakav reper za poređenje. Svi u Kolubari tvrde da je zakup privatne mehanizacije nepotreban. Ali u Kolubari se nije kralo samo preko mašina. Tu su i dizalice Vemus firme Jankovića iz Baroševca i drugih. Kralo se i kroz nabavke. U Kolubari se vrte velike brojke pa kada zet Mileta Obradovića dve godine ekskluzivno nabavlja kancelarijski materijal bez tendera za Kolubaru, naravno, po višestruko naduvanim cenama lako je videti koliko je para zaradio. Srećom, taj momak je svestran pa je prešao na unosnije poslove u Kolubari. Tast mu je ubacio mašine na kopove i preradu, pa u mesne zajednice. A ugalj je dobijao prioritetno i u kompenzaciji pa je batalio kancelarijski materijal.

 

Sirmašni svedok bogatstva

 

Nešto slično je radila i štamparija BMS, koja je Kolubari štampala sve i svašta i višestruko naplaćivala pa i ono što nisu štampali, a i ono što su štampali za DSS. A Tiki Arsiću, "čuvenom" glumcu koji je sada kod Tome Nikolića, Koštunica je omogućio da besomučno izvlači ugalj iz Kolubare preko firmi Ledi, Mlav i Koloseum i ne plaća ga.

Kada smo već kod uglja i mašina, za Dragana Tomića nije bio problem da uposli i firmu La Čiča iz Lazarevca, čiji je vlasnik pravnosnažno osuđen za šverc i prodaju oružja Albancima na Kosovu 1999. godine. Pa Dule Živanović, trenutno predsednik opštine Lajkovac, iz DSS, koji se bavi mašinskim ravnanjem glave motora. Godinama je to ekskluzivno radio za Kolubaru i naplatio nekoliko puta više motora nego što ih je zaista video. Kao i rad mašina i motori su obrađivani fiktivno.

Na Kolubarine pare nisu bili gadljivi ni RTS i Tijanić, pa je firma Deviks sponzorisala izbor za Pesmu Evrovizije kada je održavana u Beogradu. To je ista ona firma koja je silne novce izvlačila iz Kolubare preko mašina koje su radile neverovatnih 24 sata dnevno, 31 dan u mesecu. Zauzvrat je ugalj iz Kolubare dobijao prioritetno kao kompenzaciju da bi ga skuplje prodavao i tako nezasluženo duplo zarađivao. Doduše, taj gospodin je finansirao i rukometno prvenstvo u Nišu i još neke manifestacije. Kada ga je Nebojša Ćeran 2009. godine, navodno, izbacio iz Kolubare, on je prešao u Kostolac uz Ćeranovo posredovanje kod Dragana Jovanovića, starog pajtosa iz Obrenovca. Tu je Deviks počeo da radi sa mehanizacijom kao podizvođač preko firme Traming iz Novog Beograda, koja je, opet, podizvođač u Autotransportu, ćerki firmi u TE i PK Kostolac, čiji je direktor Pera Mojović, koji je, opet sasvim slučajno, brat vlasnika firme Traming. Dragan Tomić je na isti način ubacio i Sakupljač, firmu njegovog prijatelja Lađe, Integral, Džoker i Zogo, firmu braće Popović iz Lazarevca, koji su poznati kao ljudi koji su davali najveći reket Nenadu Pavloviću, koji je, sa svoje strane, kao Tomićev vozač i posrednik bio glavni reketaš za radove u Kolubari i po mesnim zajednicama. Tu je i Tomićev čovek od poverenja Sloba Vasilijević, zvani Sloba kantinjer, preduzimač, a u stvari, reketaš.

A šta su opština Lazarevac i njen predsednik radili prethodnih godina. Pa, saučestvovali u upropašćivanju Kolubare i Lazarevca. Iako narod u Srbiji misli da u Lazarevcu zbog Kolubare teku med i mleko, to nije tako. Grad je zapušten, ulice se ne čiste, sve je dotrajalo, haos vlada u građevinarstvu i urbanizmu, grejanja negde ima, negde nema, iako je toplana, a i elektrana Kolubara A u neposrednoj blizini. Sve je organizovano tako da se uzmu pare i ništa ne uradi. Tako je, na primer, za preseljenje Vreočana (mesto koje se isprečilo između Kolubare i dalje eksploatacije uglja), uređivan prostor na lokaciji Rasadnik, iako svi znaju da je to klizište na kojem ni starosedeoci pre sto godina nisu gradili objekte. Novac koji je država dala za preseljenje šest godina je trošen, rađena je sanacija klizišta, urađena komunalna infrastruktura. Ono što je moglo da se završi za dve godine rađeno je šest i koštalo više od  200 miliona evra, a onda je konstatovano da Vreočani tamo ne žele da se presele. Scenario je isti: izmisli posao, radi ga što duže i naplati ga što više.

 

Svakom svoje mesto

 

Ali, Branko Borić, predsednik opštine, ne zna drugačije. Diplomirani arhitekta po obrazovanju, godinama je radio projekte za Bata Vagu koji je dugo bio ekskluzivni graditelj stanova i nadogradnji po Lazarevcu. Za mnoge građevine i sada nema dozvole, ali Branko je lokalni šerif, Kolubaru je vodio DSS i ceo sistem je bio siguran za otimanje para, pa predsednik opštine u isto vreme projektuje, daje dozvole i pokriva nezakonite radnje. Građani kažu da su Dragan Tomić i Branko Borić za poslednjih šest godina naneli više zla Kolubari i Lazarevcu nego NATO pakt Srbiji 1999. godine.

Oni koji bi u njihovo ime i za njih trebalo da rade, a to su lokalni ogranci političkih partija, ili su na vlasti, ili su utaljeni, ili ne smeju, ili ne znaju. A radnike Kolubare štite četiri sindikata. Dva su reprezentativna, a dva su minorna, ali jedno im je zajedničko, u svoj se posao ne mešaju, a i sadašnji direktor se njima ne meša u njihove poslove. A ima ih raznih, od nabavki i preprodaje zimnice, do turističkih usluga pod firmom rekreacija i letovanja. Kada su sindikati u pitanju, ne poštuje se nijedan zakon ni kolektivni ugovor. Svi su u dilu. Tako su novogodišnji paketići koštali 13 miliona dinara. A što bi oni bili bolji kada Kolubara, na primer, prodaje ugalj sindikalnim organizacijama i udruženjima građana, a veći deo tog uglja ide u preprodaju, švercuje se po stovarištima širom Srbije. Neke organizacije i nemaju članstvo, a kada se pogledaju količine koje su preprodali, kao da je pola Beograda i Vojvodine deo tih organizacija, među kojima su, na primer, RVI Beške, RVI Novog Sada, RVI Inđije, Sindikat Nezavisnost taksi vozača itd.

Zavladalo je ludilo, ljudi su ogorčeni. Troši se na sve strane. Besomučno. Lopovluk se ne sankcioniše i tako se daje signal da krade gde god ko može i šta može. Svi se pribojavaju da licitiraju - dokle!