Beli kriminal

Srpsko zdravstvo je na izdisaju, treba mu zapaliti sveću

Skuvaće nas u loncu ministra Lončara

Srbija je otpisana zemlja. Avet smrti kruži iznad naših glava. Groblja su ponela i ove jeseni. Umire se, uglavnom od smrti. Bez dijagnoze, jer dok bolesnik do lekara dođe, ako ima para i veze, smrt ga preduhitri. Srpske bolnice služe za eksperimente za ispitivanje novih lekova, umesto miševa i kunića. Besplatni smo zamorčići. Zdravstveni sistem Srbije je gori nego u 19. veku. Ostajemo bez lekara, medicinskih sestara. I bez bolesnika, građana i novorođenčadi. Režim šizofrenog Aleksandra Vučića kuva nas u loncu ministra zdravlja ( u drugom mandatu) Zlatibora Lončara. Poniženja kojim su bolesni građani izloženi u zdravstvenim ustanova više su neizdrživa

major Goran Mitrović, Milica Grabež

Dan uoči predstavljanja članova kabineta koji će predložiti Narodnoj skupštini Srbije, mandatar Aleksandar Vučić razgovarao je sa kandidatom za ministra zdravlja profesorom anatomije na Medicinskom fakultetu u Beogradu Laslom Paskašem, o njegovom programu rada ministarstva. Gospodin Paskaš je obrazlagao mandataru na koje sve načine je moguće izvršiti milionske uštede u zdravstvu, osvrćući se posebno na nabavku i ugradnju stentova.

Dok je obrazlagao ove moguće uštede, Vučić je profesora zapanjeno gledao. Kakve uštede, o čemu to on priča. Vučićev zadatak, u koji se on uživeo, jeste da se sve pokrade, što je više moguće! U tom poslu su njegovi ljudi, koji na našoj bolesti zgrću desetine miliona evra.

Raspad srpskog zdravstva počeo je dovođenjem profesora Tomice Milosavljevića, poverljivog čoveka Mlađana Dinikića, tadašnjeg lidera G 17 Plus.

Ministar Milosavljević (u četiri mandata) lomio je kičmu zdravstvenom sistemu. Pljačkao je domove zdravlja, bolnice, institute. Krao je donacije, a one su stizale u milionima evra i dolara, koje je on delio sa donatorima. Pokrao je i donaciju od 20 miliona evra Ambasade Japana za renoviranje zgrade Kliničkog centra Srbije. Za vreme njegove despotije desetine hiljada građana bili su u bolnicama izloženi eskperimentalnom ispitivanju lekova svetskih farmaceutskih kompanija. Srpski genetski materijal još nije, tada, bio dovoljno zatrovan genetski modifikovanom hranom, i kompanije su, korumpirajući ministra zdravlja i njegovu bandu, besplatno eksperimentisali nad bolesnicima u većem broju bolnica i instituta. Naravno, trpali su pare u ministrov džep i džepove lekara koji su pristajali da u smrt šalju svoje pacijente, uglavnom manje obrazovane i bez društvenog statusa. Ministar je uvozio i vakcine u milionskim iznosima. Institut za virusologiju Torlak prepustio je mafijaškoj farmaceutskoj kompaniji iz Švajcarske.

Banda Tomice Milosavljevića i direktora kliničkih centara koji su postavljeni kao kadrovi Demo(n)kratske stranke, po nalogu Svetske zdravstvene organizacije, prepustili su Srbiju, kao poslednju banana državu, da se nad njom vrše eksperimenti, po svim mogućim osnovima. Onda se Tomica Milosavljević nekažnjeno povukao u anonimnost, sa svim milionima evra i stambenim fondom, sa platom člana u organima Svetske zdravstvene organizacije.

Slavica Đukić Dejanović, koja je nasledila ministra u četiri mandata, bavila se samo sobom. Svojim ličnim životom i kako da za SPS drpi neku poveću svotu.

Imenovanje Zlatibora Lončara za ministra zdravlja, kao kadra Srpske napredne stranke, dočekano je sa neskrivenim protestima i otporom i optužbom da će ga on sravniti sa crnom zemljom. S druge strane, naprednjaci su obećavali da će hirurg internista da uvede red u posrnulo zdravstvo. Nijedno očekivanje nije ispunjeno!

Zlatibor Lončar je brzo shvatio da je on u zdravstvenom sistemu samo prisutni građanin. Iako je imao nameru da pravdi privede svoje prethodnike, a naročito direktora Kliničkog Centra Srbije Đorđa Bajeca, koji se prema njemu loše odnosio, odustao je od svega. Naime, Vučićeva politika zasniva se da što je više razvlasti svaku instituciju i čoveka. Zato su direktore instituta i bolnica po Srbiji birali lokalni rukovodioci SNS-a, i lokalna mafija, a ne ministar zdravlja.

Pojavljivanje ministra Lončara u javnosti je čista poza. Da Vučić pokaže da misli na naše zdravlje. Mnoge afere iz zdravstva, koje mediji ili poslanici uspevaju da otkriju, ostaju bez realne mogućnosti da ministarstvo zdravlja, na bilo koji način reaguje, što će pokazati i konkretne priče u ovom tekstu.

Insajderi Magazina Tabloid opisuju ulogu ministra Lončara kao čoveka koji treba da primi udarce zbog katastrofe i zla u kojem se nalazi zdravstveni sistem, koji se ne može reformisati bez streljačkog voda. On se često viđa da po ceo dan tumara Kliničkim centrom Srbije, da operiše u Urgentnom centru, da je celodnevno angažovan, jer, objektivno, njegova uloga kao ministra je svečana, jer i svi ostali ministri u Vučićevoj vladi su samo statisti. Veću moć od ministra u Ministarstvu zdravlja imaju državni sekretari, koji su produžene ruke jakih mafijaških grupa, koji kadriraju, nameštaju tendere, imaju svuda svoje ljude. Mlađarija iz Vučićevog pederskog okruženja ima veći uticaj na odluke od ministra Lončara, pa i drugih ministara.

Zašto je Vučić, već otpisanog Zlatibora Lončara, ponovo vratio na ministarsko mesto? I zašto je Zlatibor Lončar, koji jedini među ministrima ima profesiju (dobar je hirurg internista, što niko ne spori), prihvatio Vučićevo imenovanje?

Da li je reč o prećutnoj odluci obojice da izostane obračun, jer je Vučić besan na Lončara i najavljuje da će, čim promeni direktora BIA, smeniti konačno i ministra zdravlja?

Dok se to ne desi, građani su lišeni osnovnih zdravstvenih usluga. Lekara u bolnicama je sve manje, a na birou rada ih je sve više. Na preglede se čeka, dugo, a specijalističke preglede mnogi i ne dočekaju, lekovi su sve skuplji i iz eksperimentalnog kontigenta su...Republičkim zdravstvenim fondom rukovodi stomatolog!

Da li ćemo se skuvati u loncu Zlatibora Lončara, pod kojim vatru, očigledno je, pale neke druge, nevidljive ruke Vučićeve partijske mafije. To potvrđuju i ovi primeri

Sestra načelnika BIA

Dana 16. septembra iz prostorije u kojoj stoji dokumentacija o probama lekova, u Bolnici Sveti Vračevi u Novom Kneževcu, u plastičnim prozirnim džakovima iznošeni su dokumenti isečeni mašinom za sečenje papira. Odnešeni se nekuda automobilima i verovatno su spaljeni. Dakle, u panici se uništavaju pisani dokazi o probama lekova. Podaci su od strane kompanija-sponzora, tj. njenih ljudi, koji su stalno prisutni u psihijatrijskoj bolnici N. Kneževac, preko laptopova i interneta direktno sve vreme unošeni u baze podataka u inostranstvu sa ovih dokumenata u vidu dosijea za svakog pacijenta na probi i znalo se da će ih kasnije uništiti. Iako bolnica ima obavezu da ove dokumente čuva (ne znamo tačno koliko godina), ona ih sada uništava. Pacijenti koji su bili na probama lekova neće moći to da dokažu, jer nemaju ugovor!

Jedino preostaju pacijenti koji su sada trenutno na probama lekova, ima ih na svim odeljenjima. Svaka sestra koja radi na odeljenju, a posebno glavna sestra zna ko su pacijenti koji su na probama, jer dobijaju posebne kapsule probnog leka, a uz to za njih važe posebni uslovi i instrukcije od strane lekara-egzekutora (tzv. "Protokol").

Ako državni organi brzo ne reaguju uskoro neće biti pisanih dokaza, a pacijenti neće moći da dokažu da su bili žrtve podle prevare koja se zove „proba leka".

Evo samo jednog primera: pacijent Labadi Jožef umro je neposredno po završetku probe lekova, a njegov lekar dr Ljiljana Nikolić psihijatar, dugo je nad njim i nad pacijentom Berić Milovanom iz Subotice vršila tzv. „probe lekova". Labadi Jožef bio je težak srčani i plućni bolesnik, a uz to je bio na meri obaveznog lečenja koje mu je odredio sud, a verovatno mu je oduzeta poslovna sposobnost i imenovan staratelj (koji bi u tom slučaju morao da bude upoznat sa probama lekova i da za njih da svoju saglasnost). Da ne pišemo o tome da Ministarstvo pravde za svakog pacijenta na tzv. „obaveznoj meri psihijatrijskog lečenja" bolnici dodatno plaća znatnu sumu novca na mesečnom nivou, koja se nigde zvanično ne prijavljuje, jer nema veze sa RFZO i Ministarstvom zdravlja!

Dakle, na pacijentu kome je sud odredio da se leči u psihijatrijskoj bolnici, ne sme se bez znanja suda i staratelja raditi ništa, a posebno ne probe lekova. Doktorka Nikolić (inače zakleti sudski veštak) je jako dobro znala da je pacijent Labadi Jožef težak srčani i težak plućni bolesnik, jer je godinama u ovoj bolnici i ona mu je lekar koji ga leči, a ipak ga je iskoristila za probu leka. On više nije živ. Da li je potreban komentar?

Osoba koja svo vreme uzima biološki materijal pacijenata-žrtvi eksperimenata lekovima je medicinska sestra Karolina Perkučin, koja radi u Dnevnoj bolnici (koja je organizaciona jedinica psihijatrijske bolnice Novi Kneževac). Ova sestra svakog jutra dolazi na posao jedan sat ranije od ostalih , dakle u 6:30 časova, a u hodniku dnevne bolnice već je čekaju pacijenti kojima po tačno utvrđenom rasporedu treba da uzme biološki materijal (krv, mokraću...), a zatim telefonom pozove kurira (koji je takođe posebno odabrana osoba, dakle ne radi se o klasičnoj kurirskoj službi, već o čoveku kompanije-„sponzora" koji je zadužen za transport do aerodroma) koji će materijal odneti na aerodrom, odakle se šalje u inostranstvo.

Osoblje odeljenja, prethodnog dana dobija uputstvo, koje pacijente treba da pošalje sutradan u 6:30 časova u Dnevnu bolnicu radi uzimanja materijala. Naravno da i sestre koje učestvuju u probama dobijaju za to uplate na deviznim računima i stimulacije od direktorice. Dakle, ova osoba raspolaže veoma preciznim podacima koji pacijenti su bili ili su sada trenutno žrtve eksperimenata, jer postupa po tačno utvrđenom protokolu i rasporedu uzimanja biološkog materijala.

Druga ključna osoba, što se tiče podataka je poslovna sekretarica direktorice Sanja Mićić Petrić, koja vodi bukvalno svu dokumentaciju oko eksperimenata (jer lekari-egzekutori ne znaju engleski jezik!) i koja komunicira sa ljudima farmaceutskih kuća ili fantomskim firmama koji ovaj prljavi posao završavaju umesto njih. Ona je utekla na porodiljsko bolovanje, u poodmakloj je trudnoći.

Ostali izvori informacija istraživaču Magazina Tabloid bili su glavne sestre odeljenja, ali i obične sestre odeljenja, jer one znaju ko od pacijenata dobija tzv. „probni lek". U bolnici je trenutno potpuni haos. Ljudi oko direktorice beže na odmor, prvi je pobegao pravnik-pomoćnik direktora Ljubomir Arnovljev, za njim dr Marica Radovanov-pomoćnik direktora, a oni koji ostaju ćute, jer vide da je đavo odneo šalu. Inače, i direktorka ima ozbiljan mentalni poremećaj, koji manje uspešno sakriva time što ne dolazi na posao i sastanke, a i kada dođe brzo odlazi da ljudi ne bi primetili kako pravi ispade u ponašanju (napr. brzo smenjivanje histeričnog i zastrašujućeg smeha sa epizodama plača...kažu psihijatri i psiholozi "bipolarni afektivni poremećaj", ja bih rekao da se radi još i o višestrukoj ličnosti.Lekove koje pije uzima iz bolničke apoteke, od koje ima ključeve, dakle nikako na recept da se ne bi videlo od čega boluje. Od ovih novinskih udaraca koje je nedavno zadobila, "rascvetala" se i počela da gubi kontrolu. Neki od lekara bi se možda i „nagodili" sa tužilaštvom, međuljudski odnosi su katastrofa i među lekarima i među sestrama. Radni terapeuti dnevne bolnice mogli bi da posvedoče o svakodnevnom uzimanju biološkog materijala od žrtava.

Direktorka preti zaposlenima otkazima, jer leči ćerku jedinog sudije odeljenja Osnovnog suda Kikinda u Novom Kneževcu Slavice Benedeš, koja sudi otpuštenim radnicima.. A i sudija je pacijent dr Petrović!Svi advokati u Novom Kneževcu su njeni ljudi, zato se predmeti isteranih članova sindikata USS-a toliko razvlače. Jednom od njih je čak izrečena i mera zabrane prilaženja direktorici (Davor Filipović) jer joj je navodno pretio, a u stvari je ona njemu pretila i vređala ga, samo zato što je imao hrabrosti da se pobuni protiv postavljanja skrivenih kamera bez znanja zaposlenih. A, u Novom Sadu, u Apelacionom sudu su i Đurđina Bjelobaba, a njene dve rođene sestre rade u ovoj bolnici kao psihijatri.

Zaposleni traže da se provere diplome psihijatara Suzane Stijović i Bobana Vasića, koje su donete sa Kosova, jer po odanosti direktorici prednjače i u probama lekova, a kao lekari ne znaju ništa, niti ih nešto u vezi posla interesuje. Uopšte ne ostavljaju utisak da su lekari. Dr Stijović je bukvalno polupismena žena. Na odeljenju za bolesti zavisnosti čiji je ona načelnik, unosi se alkohol, droga i lekovi kupljeni u gradu. Njena snaja i sin, na 20 metara od njenog odeljenja drže kiosk na zemljištu koje pripada bolnici! Verovatno ne plaćaju nikakvu naknadu, a možda čak ni struju.

Da li će ovi podaci koje objavljujemo izvršiti pritisak na policiju i tužilaštvo za organizovani kriminal (na ALIMS i Ministarstvo zdravlja ne može se definitivno računati, nikada nije ni moglo)-da barem fotokopije dokumenata od tih proba lekova koje su do sada urađene, naprave i drže kod sebe, pre nego što ih direktorka Bolnice Jovanka Petrović seckalicama potpuno uništi?

Svaki mobilini operater, da podsetimo, ima obavezu čuvanja saobraćaja u periodu od tri godine, pa bi bilo interesantno pregledati transkripte njihovih međusobnih razgovora (pokušaćemo da nađemo listu službenih telefona, koje većina koristi i kao privatne). Ako i za internet provajdere važi obaveza čuvanja podatka, onda bi podaci unošeni iz bolnice direktno u baze podataka u inostranstvu preko interneta (sa pisanih dokumenata iz dosijea pacijenata koji se strogo čuvaju u posebnoj prostoriji bolnice preko puta čajne kuhinje) mogli da budu još uvek u Srbiji. Samo da istražni organi počnu da rade svoj posao.

„Centar za mentalno zdravlje" u Kikindi - podla prevara nazvana „deinstitucionalizacija"

Glavni akteri ove podle prevare su: direktorica Specijalne psihijatrijske bolnice „Sveti Vračevi" dr Jovanka Petrović psihijatar, dr Nebojša Baba psihijatar (nekadašnji načelnik Dnevne bolnice u psihijatrijske bolnice N. Kneževac, sada načelnik Centra za mentalno zdravlje Kikinda) , Marijana Brkljač (nekadašnji psiholog Dnevne bolnice u okviru psihijatrijske bolnice u Novom Kneževcu, sada psiholog u Centru za mentalno zdravlje Kikinda), Cecilija Šajber iz NVO „Otvoreni zagrljaj" u Kikindi i Jan Pfeipffer (samoproglašeni „stručnjak za deinstitucionalizaciju" tj. rasturanje psihijatrijskih bolnica po Evropi).

Iz ugovora koji objavljujemo, koji je potpisan u junu 2014.god. (implementacioni period 18 meseci, dakle do kraja 2015.god.) vidi se da je direktorica psihijatrijske bolnice u Novom Kneževcu iz IPA fondova EU (preko Delegacije evropske unije u R. Srbiji) na račun bolnice dobila 141 645, 14 eura za osnivanje „Centra za mentalno zdravlje" u Kikindi. Šta mislite koliko je takvih transfera bilo i iz kojih još izvora ? To će vam najbolje objasniti Jela Milovanović pomoćnik direktora za finansijske poslove, bez čijeg znanja i potpisa nijedna transakcija bolnice nije mogla da bude izvršena (i na prihodnoj i na rashodnoj strani).

Na zvaničnoj internet stranici psihijatrijske bolnice Novi Kneževac, piše doslovce ovako: "...Ukupna vrednost projekta bila je 141 645,14 evra, od čega je deo sredstava na ime sopstvenog učešća obezbedio Pokrajinski sekretarijat za finansije, a deo Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju." Pitanje je, ko je ovde lud, a ko zbunjen? Od koga su sve prebacivane pare na račun bolnice od juna 2014. godine do sada i na šta su one potrošene, tj. kuda su nestale?

Na istoj internet stranici se navodi da usluge ovog centra u Kikindi koristi 359 osoba. Čista nebuloza. Usluge koje imaju veze sa lečenjem mentalno obolelih pacijenata, koristi mali broj pacijenata, te ovaj centar praktično ništa i ne može da naplati od RFZO-a i predstavlja potpuni ekonomski promašaj, jer trenutno parazitira na grbači psihijatrijske bolnice u Novom Kneževcu, jer je direktorica bolnice brže bolje promenila sistematizaciju i Centar za mentalno zdravlje u Kikindi proglasila organizacionom jedinicom psihijatrijske bolnice u Novom Kneževcu i time ga, što se tiče finansiranja, natovarila na grbaču države tj. budžeta Srbije, tako da sada imamo i Centar za mentalno zdravlje Kikinda koji radi kao internet kafe.

Na drugoj strani, i u isto vreme, bolnica u Novom Kneževcu nema svoju laboratoriju i koristi usluge laboratorije Doma zdravlja Novi Kneževac. Interesantno je poslovanje privatne laboratorije „101 Lab" iz Beograda koja posluje u okviru ove bolnice i pacijentima se najbezobraznije naplaćuju u punom iznosu usluge koje inače idu na teret RFZO i potpuno su besplatne. Cenovnici usluga, nalaze se kod glavnih sestara odeljenja, a uzorci se transportuju do Beograda kurirskom službom. Pogađajte ko uzima tzv. „bonitete"? Pozivam sve pacijente da od bolnice traže refundaciju od psihijatrijske bolnice svih usluga koje su im za vreme lečenja u ovoj bolnici naplaćene, a spadaju u usluge koje idu na teret RFZO-a i ne plaćaju se od strane pacijenata u drugim bolnicama.

Što se tiče „multidisciplinarnog tima" koji se takođe pominje treba naglasiti da su osim lekara psihijatrijske bolnice u N. Kneževcu i psihologa Marijane Brkljač, svi ostali zaposleni u tom Centru primljeni bez oglasa (Posebni kolektivni ugovor za zaposlene u zdravstvu obavezuje zdravstvene ustanove da oglas objave na na internet stranici Nacionalne službe za zapošljavanje i Ministarstva zdravlja R Srbije).

Da rezimiramo, psihijatrijska bolnica Novi Kneževac trenutno ima jednu svoju organizacionu jedinicu u Kikindi koja se zove „Centar za mentalno zdravlje", a u Kikindi postoji opšta bolnica koja ima odeljenje psihijatrije na kome rade dva vrsna stručnjaka, dokazana po svojoj profesionalnosti i nepotkupljivosti. U ovom trenutku, ovaj od početka propali „projekat" finansira u celini psihijatrijska bolnica Novi Kneževac „iz sopstvenih sredstava" (dakle, od budžetskih para), a te sopstvene prihode stvara tako što zaposlenima zakida na svemu, pa i na toplom obroku.

Odabrane lekare i psihologa psihijatrijske bolnice Novi Kneževac koji u Centru za mentalno zdravlje kao bajagi nešto rade, već plaća država iz budžeta da bi radili na odeljenjima u bolnici u N. Kneževcu. Postavlja se pitanje: ko je njihov poslodavac? Država Srbija ili Cecilija Šajber iz NVO „Otvoreni zagrljaj Kikinda" ? Da li su plaćeni i od strane ove NVO obzirom da u tom centru ne može da radi bilo koji lekar, već samo miljenici direktorice i ona sama ?

Šlag na tortu je zapisnik sa kolegijuma lekara psihijatrijske bolnice N. Kneževac od 2. 9. 2014. godine iz koga se vidi da osim direktorice dr Jovanke Petrović, dr Nebojše Babe i psihologa Marijane Brkljač, ostali lekari nisu imali pojma da je na račun bolnice uplaćena prva transakcija od 141 645,14 evra, kao i da je bolnica ušla u proces tzv. „deinstitucionalizacije". Dakle, direktorica je kao „domaćin kuće" , bez znanja ostalih kolega, potpisala ugovore kojima je započela rasturanje te iste kuće (koje se lepše zove „deinstitucionalizacija") na čijem je čelu, ne mareći za sudbinu zaposlenih ove bolnice i to je uradila tri meseca pre nego što je informacija procurila, dakle u najvećoj tajnosti. Podlo i sebično su blage reči. Zapisnik sa kolegijuma koji objavljujemo donekle samo dočarava atmosferu žučne rasprave koja je tada vođena.

I pored svega, projekat je nastavljen. Družina uhvaćena u prevari se našla između svojih kolega i stranih finansijera. Inače, zemlje koje su mnogo pre nas ulazile u proces „deinstitucionalizacije" (rasformiranja) psihijatrijskih bolnica, kao na primer, Finska, sada se vraćaju na stari model, a naša bolnica ide u pravcu nečega što je čista utopija i košta basnoslovno državu, a već se pokazalo neuspešnim. Dakle, igračka zvana „Centar za mentalno zdravlje Kikinda" košta previše ovu državu, ekonomski je potpuno neisplativa (osim za one koje plaćaju iz inostranstva) i posebno u Kikindi-nepotrebna.

Čak i Italija , koja nam je „uzor i model za deinstitucionalizaciju" ovakav eksperiment finansijski može da podnese samo u jednoj oblasti severne Italije (gde lekari naše psihijatrijske bolnice jako vole da putuju na tzv. „studijska putovanja"- ko i kada ide i o čijem trošku, to se čuva u strogoj tajnosti koja ide do nivoa sekte).

Bilo bi dobro da transfere novca iz inostranstva i iz Srbije, pod izgovorom ovog Centra za mentalno zdravlje detaljno ispitaju nadležni pravosudni organi (i prihodnu i rashodnu stranu), posebno da li su lekari koji rade u Centru plaćeni i od strane psihijatrijske bolnice N.Kneževac i od strane NVO „Otvoreni zagrljaj Kikinda", obzirom da se otimaju oko toga ko će tamo ići da radi, te da je to privilegija miljenika direktorice, posebno tendere oko renoviranja...Postoji informacija da je Jan Pfeiffer obećao direktorici psihijatrijske bolnice dr Jovanki Petrović i njenom miljeniku dr Nebojši Babi, da će ih „ubaciti" u svoj tim za rasturanje psihijatrijskih bolnica po istočnoj Evropi. Možda zbog toga direktorica forsira svoj doktorat na Fakultetu političkih nauka (o čijem trošku ? I to je „tajna"). Jedino je malo čudno da lekar radi doktorat na Fakultetu političkih nauka! Ali, ako lekar pogazi osnovne ljudske i etičke principe, on možda i ne zaslužuje da se tako zove, pa može da nastavi karijeru van zdravstva, što bi za sve (a posebno za pacijente) bilo najbolje. Pogotovu ako se takav lekar preseli, na duži period, u Ženski zatvor u Požarevcu.

Ministartvo zdravlja samo "konstatuje stanje"

Sredinom 2015 godine, Magazin Tabloid je objavio članak Transfuzija partijskih kadrova, gde smo ukazivali na haos, bezakonje i korupciju u Zavodu za transfuziju krvi u Nišu. Od tada do danas stanje je svakim danom sve gore i gore i ogleda se u sledećem: dr Vesna Knežević je od marta 2013. godine do dana današnjeg u stanju v.d. direktora, tako da to traje tri i po godine. Ovo je verovatno jedina zdravstvena ustanova u Srbiji sa v.d. direktorom, koja uporno pokušava da promeni Statut ustanove da bi mogla da raspiše konkurs i ispuni sve uslove za izbor direktora. Ali, dok se to i ne desi, isteraće ceo mandat u stanju v.d. direktora. Da li je to po zakonu i koliko traje v.d.stanje?

Iz Niša je nedavno stiglo i pismo na adresu Tabloida u kome grupa zaposlenih u ovoj ustanovi piše: "...Želimo da Vas obavestimo da je počelo suđenje za učinjeno krivično delo v.d. direktorki Zavoda za transfuziju krvi u Nišu, dr Vesni Knežević. Optužni predlog za učinjeno krivično delo podnelo je Osnovno javno tužilaštvo u Nišu. Takođe je počelo suđenje i zameniku predsednika Upravnog odbora Zavoda za transfuziju krvi u Nišu Gordani Stanković. Glavni pretres već traje, i to počev od 21.3.2016 godine u Osnovnom sudu u Nišu, a broj predmeta je 105/16. To nije nikakva tajna, svi zaposleni u Zavodu su upoznati s tim. Glavi problem je što smo odmah obavestili Ministarstvo zdravlja, marta 2013 godine, i tražili da se v.d. direktorka razreši sa funkcije po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, ali Ministarstvo zdravlja nije ništa preduzelo, nego čak i podržava v.d. direktorku. Da li je to borba protiv korupcije? U više navrata obaveštavali smo Ministarstvo zdravlja o katastrofalnoj situaciji i haosu koji vlada u Zavodu, kriminalnim radnjama i krivičnim delima. Ministarstvo zdravlja je samo slalo inspekciju koja je konstatovala te navode i ništa nije preduzimalo.

Za sve vreme od momenta imenovanja za v.d. direktora Zavoda od marta 2013 godine, organi upravljanja u Zavodu ne postoje, kompletno upravljanje Zavodom je bez ikakve kontrole. Upravlja samo vd direktorka i zamenica predsednika upravnog odbora Gordana Stanković. Samovoljno su smenile predsednika Upravnog odbora prof Slobodana Milenkovića, koga je postavila Vlada RS i isključile ga iz rada Upravnog odbora. Nakon toga, v.d. direktorka isplaćuje pojedinim članovima Upravnog odbora po 35.000 dinara, na mesečnom nivou, bez obzira da li imaju sastanke ili ne.

Tako je zamenica predsednika Upravnog odbora, koja je preuzela funkciju predsednika, za tri i po godine dobila nadoknadu oko 1.500.000 dinara. Da ne bi ostala dužna, zamenica predsednika Upravnog odbora je potpisivala v.d. direktorki svaki mesec stimulaciju od 10%.

VD direktorka vrši torturu nad zaposlenim, raspored rada je od danas za sutra, suprotno ugovorima o radu raspoređuje zaposlene na druge neodgovarajuće poslove, stalno preti otkazima, milicijom, viče i šikanira, tako da je sve veći broj zaposlenih na bolovanju, i taj broj je nekada i 10% zaposlenih.

I najbitnije - rezultati rada su katastrofalni, nema dovoljno krvi, kvalitet je na najnižem nivou, odlažu se operacije, zabranila je slanje krvi u manje centre i Beograd. Samo je jednom poslala za Institut za ortopedske bolesti i rekla javno, da šalje da im zamaže oči. Pored zaposlenih, nezadovoljni su i davaoci krvi, udruženja davalaca krvi i saradnici na terenu, sa kojima ne želi i neće da razgovara.

Mnoge koruptivne radnje u vezi javnih nabavki su posebna priča, a odnose se na poništavanje tendera i korupciju u nabavci aparata, reagenasa, kesa za krv, kao i na krečeje Zavoda, kupovina stolica....

Njen zaštitnik je bio bivši gradonačenik Niša, dr Zoran Perišić. Mnogo toga ima da se nabraja, ali nadamo se da lokalni moćnici ovog puta neće moći da zaštite v.d. direktorku, i da će Vlada RS i Ministarstvo zdravlja hitno preduzeti mere za smenjivanje v.d direktorke Vesne Knežević i zamenika predsednika upravnog odbora Gordane Stanković..."

A 1. Ko stoji iza direktorke Instituta "Niška Banja" iz Niša, prof. Marine Deljanin Ilić?

Budžet bez zaštite

(Pismo profesora dr Petra Ilića iz Niša upućeno državnim funkcionerima)

Ovim dopisom ukazujem na propadanje državne svojine, Instituta za lečenje i rehabilitaciju "Niška Banja" u Niškoj Banji, što na osnovu uporednih podataka predstavlja najveću štetu državnog budžeta u istoriji banja u Srbiji.

Direktor Instituta "Niška Banja", Niš, prof. Marina Deljanin Ilić, pokušava na sve načine da obesmisli štetu i nezakonite radnje u iznosu od 99.966.000 dinara.

Da je to tačno govore sledeći neoborivi dokazi, i to; Direktorka je oštetila budžet Republike Srbije, Republički fond za zdravstveno osiguranje, pacijente (građane) i Institut, samo za 2014. godinu, od oko 100 miliona dinara (99.966.000,00 RSD). Za tri godine koliko je direktorka, podrazumeva se da je oštetila državni budžet tri puta više. Direktorka Instituta uz podršku pojedinaca u vlasti uspeva, bar do sada, da obesmisli krađu.

Nespojivo je sa zdravim razumom, da do sada zbog toga nije kažnjena.

Utvrđeni iznos od 99.966.000 dinara ( "100 miliona dinara), prikazan je u Izveštaju o reviziji delova Finansijskog izveštaja Instituta za lečenje i rehabilitaciju ''Niška Banja'' Niš za 2014. godinu i pravilnosti poslovanja koji je sačinila Državna revizorska institucija Republike Srbije pod br. 400-1957/2015-05/5 iz decembra meseca 2015. godine. Odnosno, utvrđeno je da je prilikom organizacije poslovanja u Institutu za 2014. godine došlo do nezakonitog uzimanja novca od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Republike Srbije, pacijenata (građana) i Instituta, i to: Nezakonite naplate novca od pacijenata (građana); nezakonitog trošenja sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Instituta; nepravilnosti u postupcima javnih nabavki i

Konkretno, došlo je do: nenamenskog korišćenja sredstava organizacije zdravstvenog osiguranja, odnosno korišćenja ovih sredstva suprotno ugovoru zaključenim sa organizacijom zdravstvenog osiguranja u iznosu od 33.093.000 dinara, sticanja sredstava Instituta suprotno Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, odnosno naplaćivanja zdravstvenih usluga osiguranim licima (pacijentima-građanima) suprotno zakonu kojim se uređuje zdravstveno osiguranje u iznosu od 3.790.000 dinara, i obavljanja funkcije direktora suprotno odredbama zakona, odnosno direktorka nije organizovala proces rada u skladu sa zakonom, što je izazvalo nenamensko trošenje sredstava Instituta i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, nezakonitosti u postupcima javnih nabavki, štetu i druge nezakonite posledice u iznosu od 63.113.000 dinara.Ukupno- 99.966.000 dinara.

Vraćanjem 30.093.000 dinara iz fioke Instituta (iz sopstvenih prihoda Instituta), direktorka je ponovila krivično delo pljačke, u pravom smislu te reči. Ona je novac jednog pravnog lica (Instituta) dala drugom pravnom licu (Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje) da bi nadoknadila štetu Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje koju mu je ona pričinila svojim postupcima, svojim nezakonitim organizovanjem rada Instituta, da bi sebe tako spasila od krivičnog gonjenja. Ostalih 69.873.000 dinara, odnosno 99,966.000 dinara, platili su građani Republike Srbije. To ispravljanje i vraćanje novca, ne samo što predstavlja priznavanje da je nezakonito sticala novac (jer što bi vraćala novac ako ga je zakonito stekla?), već je direktorka to uradila tek kada je otkriveno nezakonito poslovanje, a vraćanjem novca je ponovljeno isto krivično delo.

Direktorka spada u specifični slučaj, jer se takve pljačke njoj tolerišu, pa čak i ohrabruju, od strane pojedinaca u vlasti koji bi trebalo da daju svoje Izjave o njenim vladajućim načelima.

Dakle, sve ove činjenice utvrdila je Državna revizorska institucija u svom izveštaju.

I ako je sa ovim izveštajem upoznato Ministarstvo zdravlja i svi državni organi, direktorka Marina Deljanin Ilić i dalje je na čelu ove zdravstvene ustanove. Zato ovim pismo podsećamo državne organe da počnu da privode pravdi one koji pljačkaju budžet Srbije.